Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, pre svega dobar dan. Svima koji danas slave svetog Andriju, srećna slava.
Pre nego što počnemo Osmu sednicu Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2005. godini, na osnovu službene evidencije o prisutnosti narodnih poslanika, konstatujem da sednici prisustvuje 119 narodih poslanika.
Radi utvrđivanja broja narodnih poslanika prisutnih u sali, molim narodne poslanike da ubace svoje identifikacione kartice u poslaničke jedinice elektronskog sistema za glasanje.
Konstatujem da je primenom elektronskog sistema za glasanje utvrđeno da je u sali prisutno 89 narodnih poslanika, odnosno da je prisutno više od jedne trećine narodnih poslanika i da postoje uslovi da otpočnemo radni dan.
Nema obaveštenja da su neki narodni poslanici sprečeni da prisustvuju sednici.
Kako sam dobio uveravanja da nije bilo namere na prethodnim sednicama, kada nisam vodio, da se povredi ma koji narodni poslanik, u odnosu na to, molim da danas još jednom u 11,00 časova razgovaraju i šefovi poslaničkih grupa.
Nastavljamo zajednički načelni pretres o 2, 3, 4. i 5. tački dnevnog reda.
Pre nego što dam reč predsednicima, odnosno ovlašćenim predstavnicima, jedno obaveštenje, Zakonodavni odbor je u 10,15 časova u maloj sali.
Repliku na izlaganje gospodina Homana tražio je narodni poslanik Aleksandar Vučić. Izvolite, gospodine Vučiću.

 Dame i gospodo narodni poslanici, pre svega želim da kažem vama, gospodine predsedniče, i da vas podsetim na nešto o čemu smo razgovarali.
Tri ili četiri puta, mislim da sam rekorder po broju opomena u ovom skupštinskom sazivu, to ste vi uradili i rekao sam vam posle izvesnog vremena, jednom niste bili u pravu, dva puta ste bili; svakome se desi da s vremena na vreme pretera, da kaže i neku reč više nego što je mislio i nego što je u tom trenutku trebalo da izgovori. Mislim da je to ponašanje časno i da se tako ponašaju odgovorni i ozbiljni ljudi.
Ovde smo juče sa govornice, valjda u hirovitom naletu odbrane i dela Mlađana Dinkića, čuli od predstavnika G17 plus sledeće: "Ja sam 5. oktobra bio ovde u Beogradu, a nisam u Livnu".
Dakle, rekao je da je bio u Beogradu, a nije u Livnu, govoreći o gospođi Radeti koja je poreklom iz Livna. Nije smešno, treba da vas je stid i sramota zbog toga što ste izgovorili, zato što je u Livnu bilo Srba koji su mučenički živeli, uglavnom poubijani u toku Drugog svetskog rata. Ono što nije bilo tada pobijeno u prethodnom ratu uspelo je da spasi glavu; naravno, da je sačuva i bude ovde u Beogradu.
Vama je i to smetalo, vama smetaju Srbi iz Livna, Trebinja. Da li vam smetaju Srbi iz Kragujevca, Niša, Novog Sada? Mislite da su dobri i normalni ljudi samo oni koji žive u Beogradu.
Rođen sam u Beogradu i svaki ćošak ovog grada znam. Moram da vam kažem, moj otac je poreklom nedaleko od mesta gospođe Radete, nekih 45 kilometara; ustaše su mu sve pobile, da li je za to kriv? Ili ćete da delite ljude po tome odakle su? Onda vam je to najvažniji posao, mislite tako da ih vređate. Time, gospodine, govorite o sebi. Time govorite kakvi ste ljudi.
Mislio sam to da kažem, pre svega, onim "žutim". Time pokazujete samo u čemu je razlika između nas i vas, ne samo u političkim stavovima, političkom programu, političkim ciljevima. Razlika je u tome kakvi smo ljudi – i vi i mi. Mi vama nešto slično nikada ne bismo prebacili. Bilo bi nas sramota, sramota od naroda.
Sa druge strane, juče sam slušao više primedbi u sredstvima informisanja, radikalima smeta, oni hoće da ruše Skupštinu, da ruše institucije. Nećemo da rušimo ni Skupštinu, ni institucije, nismo mi DS. Nećemo da rušimo državu Srbiju nikada.
Ali, tražimo nešto na šta imamo pravo. Nismo lično uvređeni, sad je rekao Mlađan Dinkić i ne mogu da spavam zbog toga što je Mlađan Dinkić za poslanike SRS rekao da su barabe. Ne, to je princip.
Ne možete da vređate građane Srbije, možete lično da mi kažete šta hoćete, ali ne možete an general poslaničku grupu, najveću poslaničku grupu u Srbiji i najveći broj građana Srbije da optužite da su barabe, primitivci ili da glasaju za barabe i primitivce. Za to neko mora da se izvini. Mi to izvinjenje čekamo.
Ako je neko mislio – novi dan, zaboraviće se – neće. Neko kaže – govorili ste o tome i tome, rekli ste gospodinu Albijaniću, pa je Albijanić vama, pa nije bilo ovakve situacije. Jeste, nije to problem, toga će da bude i ubuduće. Mi poslanici ovde treba da razmenjujemo argumente.
(Predsednik: Vreme.)
Treba da govorimo jedni drugima šta mislimo, pa neka budu nekada i teže reči, važno je da na ulici ne bude sukoba, da se narod ne sukobljava.
Ali, ne može ministar da izađe za govornicu i da kaže – vi ste barabe, ili – barabama, koje će da kritikuju ovaj zakon, neću da odgovaram. Ne postoji niko ko će da kaže da je tako nešto dobro napravljeno.
Sada je on veliki ministar, pa mu sujeta ne dozvoljava – neću da se izvinim, jer sam mnogo važan, šta su radikali govorili. Jesu, može i poslanik ministru da kaže, ali zato dobije opomenu.
Za reč "lopuža" sam dobio, predsedniče, dve opomene od vas, za istog ministra. Tačno je, gospodine predsedniče, lično sam dobio opomenu od vas. Dva puta sam dobio za njega, a inače sam dobio četiri puta ukupno. Nije mi problem što sam dobio tu vrstu opomene, problem je u nakaradnom Poslovniku, nije to samo vaša krivica.
Suština je u sledećem: ili ćemo da poštujemo građane Srbije i nećete da ih vređate po tome odakle su, jer je čovek isti, bilo da je iz Livna, Trebinja, Subotice, Bujanovca, Kragujevca, nema nikakve razlike. Nemojte da je pravite i nemojte da govorite zato što ste možda iz Beograda da ste bolji od bilo koga drugog.
(Predsednik: Vreme.)
U Beogradu sam ceo život proveo, rođen sam tu, rastao i nisam bolji ni od koga ko nije iz Beograda, ni u čemu nisam bolji ni od koga, a nisam ni gori. Isti smo i pripadamo istoj državi. Svi smo građani ove zemlje, treba samo da se razlikujemo po tome ko ovu zemlju voli, ko želi da je čuva, ko želi da je brani, a ko to svojoj zemlji ne želi, i ništa više od svega toga. Ni u čemu drugom ne treba da se razlikujemo.
Još nešto, čekamo gospodina Dinkića, nemojte da nam kažete – na dnevnom redu su penzije, a radikali neće da penzioneri dobiju penzije, pa zato ovo danas rade. Te smo se demagoške, prazne i besmislene priče naslušali već godinama. Godinama smo je slušali i naslušali smo je se.
Jedva čekamo da penzioneri dobiju svoje penzije i malo veće čekove nego što imaju danas, jedva čekaju ti penzioneri, koji u najvećem delu glasaju za SRS, a ne za vas.
Jedva to nekako priželjkujemo da se konačno dogodi posle silnih obećanja i posle silnih priča, ali ne možete pre toga da kažete – vi penzioneri ste barabe zato što glasate za SRS, vi penzioneri ste primitivci zato što glasate za SRS i to da kaže jedan ministar, koji ovde dolazi u farmerkama u ponoćne posete parlamentu.

Osmi minut gospodine Vučiću, molim vas završite.

Gospodine predsedniče, još jedanput vam ukazujem na činjenicu da poslanici SRS ne odustaju od svog zahteva.
Pozivam vas da zatražite od ministra Dinkića izvinjenje. On ima više načina da to učini, bezbroj ih ima. Može samo da kaže – preterao sam, prekardašio sam. Nije to strašno. Svako od nas to u nekom trenutku kaže i izgovori. I možemo normalno da nastavimo, da ne biste išli sa teorijom zavere i pričom kako je neko imao tajni sastanak sa žutima, pošto sam i to čuo, pa će da napuste Skupštinu da bi ne znam šta uradili ili ne znam kako.
Ne, mi to ne radimo. Imamo svoju politiku, politiku SRS, politiku koju podržava najveći broj građana Srbije. Ne ugledamo se ni na DS, niti na bilo koga drugog, ali tražimo, i niko ne može to da nam zabrani, da nas ne tretirate ovde kao pse.
Ako moramo da trpimo u pojedinim medijima i da imamo tretman kao psi, da se tako odnose prema srpskim radikalima, gde svaki društveno-politički radnik koji glumi novinara misli da je mnogo pametan i najpametniji, kada bukvalno kao uličnog psa tretira nekog gosta iz SRS i onda kaže – jeste videli kakav sam profesionalac i koliko sam objektivan.
Svakog dana se služe bezumnim lažima, pa će da prave priloge na svojim televizijama, koje su stekli još u vreme JUL-a, kada su bili najveći žuti, a danas su najveći G17 ili ne znam šta, pa će da prave priloge kako radikali preko policije, verovali ili ne, zovu građane druge nacionalnosti na informativni razgovor.
Vi se pitate, gledate taj program, ljudi da li ste vi normalni. Ne govorim vama, nego onima koji to prave. Pitate se kakvi ovo ludaci rade, koji su to ludaci, ko su ti ljudi, kakve veze sa policijom imamo, kakve veze sa izvršnom vlašću.
Kaže: poslala saopštenje Demokratska stranka. Onda ih pozovete i pitate – da li to znači da mogu da pošalju saopštenje da sam uzeo ovaj televizor i gađao predsednika Skupštine, ako nije bilo kamere ići će saopštenje, pa će praviti priču i o tome.

Jedanaesti minut je na tom televizoru.

Sve može u ovoj zemlji. Može u ovoj zemlji juče da se napiše: prvi put na lokalne izbore idu pod imenom Srpska radikalna stranka – Tomislav Nikolić, nema Vojislava Šešelja.
Onda se pitate, kako vas nije sramota da budete toliko bezobrazni i bezobzirni lažovi. Sve vreme na lokalne izbore idemo kao Srpska radikalna stranka – Tomislav Nikolić, da ne bi iz Haga za svake raspisane izbore morali da dobijemo originalni potpis.
Na parlamentarne izbore idemo sa listom Srpska radikalna stranka – dr Vojislav Šešelj. Lažima nema kraja, lažovima nema kraja, ljudima koji će da potcenjuju Narodnu skupštinu i narodne poslanike.
Poštovani poslanici iz G17, da li vidite ljudi moji da su oni u stanju da kažu da čovek koji nije završio jedan razred osnovne škole, ali nije radnik; mnogo volim ljude koji su neškolovani, ali rade, vredni su, marljivi, doprinose ovoj zemlji mnogo više nego mi.
Ne, nego ovaj – ''lezi lebe da te jedem'', koji nikada u životu ništa nije radio, mnogo je pametan po tome što će da kaže – Albijanić je ružan, Vučić je glup, Aligrudić je najgori na kugli zemaljskoj, a Marković je potpuni ludak i onda je on najpametniji na svetu.
Vama je smešno. Pozovite, gospodine predsedniče, Mlađana Dinkića da se izvini narodnim poslanicima, da se izvini građanima Srbije, jer ovo nije bilo upereno protiv osobe sa kojom možete da kažete da je u političkom sukobu. Mogao je da izađe i da kaže: ti si Tomislave Nikoliću takav i takav, ti si Aleksandre Vučiću takav i takav.
On je za sve naše birače, građane Srbije, za sve poslanike u Narodnoj skupštini, koji su hteli da ga kritikuju, rekao da su barabe i primitivci. Molim vas da to učinite, jer ova skupština je do sada, do ovog trenutka, uz sve naše sukobe, uz sve što smo imali jedni drugima da kažemo, funkcionisala mnogo bolje nego ona u prethodnom sazivu. Molim vas, gospodine predsedniče, da to učinite, vidite koliki napor ulažemo i želimo da vam kažemo da bi to bilo dobro za ovu skupštinu i za našu zemlju, u celini.
Još nešto, nisam čovek koji, a svi naši poslanici će govoriti o tome, ko su i šta su, i ne beže od toga, koji će da plače i da kuka, koji će ne znam šta da kaže zbog toga što mu je neko nešto rekao. Ne samo da neću da prihvatim i ne mogu da prihvatim da mi Mlađan Dinkić bilo šta kaže, posebno ne on, da govori da smo barabe itd, ne samo zbog sebe, već i zbog svoje porodice i zbog onih koji neće dozvoliti da ih Mlađan Dinkić na takav način naziva i zato što je on ministar kojeg je birala Narodna skupština.
Ove muke možete da prekratite, gospodine predsedniče. To je samo sujeta jednog ministra, ništa više od svega toga, apsolutno ništa više. Očekujem da se danas u toku dana ovde pojavi ministar Dinkić, da uputi izvinjenje.
Nećemo se vraćati u odbore Skupštine Srbije dok se to ne desi i u to možete da budete sigurni. Možete opomenama, možete na sve načine da nas poizbacujete iz Narodne skupštine, da uradite šta hoćete, da ostavite Skupštinu bez SRS, sve možete gospodine predsedniče, ali onda razmislite dobro o tome na šta će ova skupština da liči, kakav će joj legitimitet biti, razmislite i kakav će joj legalitet biti.
Sve dok su u ovoj sali poslanici SRS, legitimiteta u Narodnoj skupštini ima, a onda je pitanje da li ćete imati legitimitet, a sigurno je da nećete, a veliko je pitanje i teško da ćete moći da odbranite tezu da uopšte postoji bilo kakav legalitet.
Mi u SRS, završavam sa tim, neću da vas maltretiram dalje gospodine predsedniče, znam koliko vam je teško da mi izreknete opomenu, nisam ni izašao sa namerom da ovoliko dugo govorim, ali hoću ovo da vam kažem, to sam više puta ponavljao sa ove govornice.
Gospodine predsedniče, mi koji u ovoj skupštini predstavljamo SRS, mogu samo ponekad kada Toma Nikolić nije ovde da govorim u ime te poslaničke grupe, samo malo gospodine Aligrudiću, završavam odmah. Dakle, u ime tih poslanika, mogu da vam kažem jednu stvar, a to je da nemamo ni drugu skupštinu, ni drugu zemlju, rezervnu otadžbinu i za svoju zemlju ćemo u svojoj skupštini da se borimo.
Ako budete u stanju da nas izbacite iz odbora, da nas ovakvim postupcima sklanjate iz najvišeg predstavničkog tela, onda razmislite šta ste to sve učinili, šta ste to sve napravili pa da u tome možda i uspete.
Ali, onda vam kažem jednu stvar, kako se danas smeškate, smejuljite i kako mislite da je sve lako, samo vam jednu stvar govorim, mi u SRS nikada na silu nismo dolazili na vlast, niti ćemo i danas vam to ponavljam.
Nikada nećemo da dolazimo tako što ćemo motkama da lupamo prozore, spaljujemo skupštine, da vas jurimo, linčujemo, izbacujemo, kao što ste to vi nekada činili, ali vam kažemo jednu stvar, bude li tako, budete li se tako ponašali, tražićemo miran način kako tome da se suprotstavimo, nemojte ljudi, nas naša politička snaga ne uzdiže.
Ne ponašamo se bahato i osiono prema vama koji ste mnogo manji u političkom smislu od nas. Mi sa vama razgovaramo, razmenjujemo argumente. Ne terajte nas da pokazujemo koliko ima radikala u Srbiji, koliko ima ljudi za promene.
Ako nas naterate da vam to pokažemo, da pozovemo ljude na bilo koje mesto, a da to bude pre 24. februara, plašim se da će vam biti mnogo teže nego što je to danas, a to ne radimo baš zato da bismo uvek stvari držali pod kontrolom i da nikada naše političke rasprave ne bi prešle na ulicu.
Kao što sam rekao, imamo samo jednu otadžbinu, rezervnu nemamo, ali vodite računa o tome šta radite, vodite računa, jer građani Srbije neće više ovo da trpe. Na jedvite jade sputavamo ljude koji traže proteste, koji traže demonstracije, kojima je dosta bahatosti, oholosti i osionosti vlasti.
Kada su neki papiri falsifikovani, mi vam kažemo – jeste, moralno bismo glasali za izbacivanje onih poslanika. Ni to ne umete da cenite. Imamo više hrabrosti i morala od vas da to u lice saopštimo svima i da ne krijemo, iako ste naši politički protivnici.
Da li je to vaš način? Da kažete barabe, zato što moralno istupamo, zato što kažemo da je važniji moral i pravda nego bilo šta drugo? Gospodo, mislim da je došlo vreme da to shvatite, da se uozbiljite i da vidite da se ne ponašamo u skladu sa ličnim ili stranačkim interesima sa vremena na vreme, već da pratimo jednu nit i političke pravednosti i istinskog političkog morala.
Molim vas, gospodine predsedniče, da pozovete Mlađana Dinkića da se izvini Narodnoj skupštini Republike Srbije, da se izvini narodnim poslanicima SRS, građanima Srbije, koji su ih birali, a onda odmah iza tog izvinjenja neka izvrši najžešći napad na SRS, neka kaže šta hoće, ali neka ne vređa građane koji su za SRS glasali, jer tih građana koji su glasali za SRS i onih koji bi danas da glasaju, ima u najmanju ruku osam, devet ili deset puta više od onih koji bi da glasaju za njega, a mi kažemo da i dalje veoma veliki broj ljudi koji bi za njega glasao i ne potcenjujemo taj broj birača.
Uostalom, želim da vam ukažem na to da su u nedelju lokalni izbori u Bačkoj Palanci. Mnogo ste se angažovali. Neki lažu na svojim televizijama, pričaju sve i svašta, obećavaju građanima, i iako su na vlasti u Vojvodini, nisu to ispunili, ni ne pada im na pamet da ispune.
Unapred vam kažem – sačekajte te rezultate, pa ćete videti ko su barabe i primitivci i videćete kako će građani Bačke Palanke na ovim izborima u nedelju da vam pokažu šta misle o vama koji ih nazivate barabama i primitivcima, a koga smatraju najvrednijim, najboljim, najpoštenijim i najčasnijim u Srbiji.

Hvala vam, gospodine Vučiću. Mnogo se ljudi javilo, dozvolite, imali smo strpljenja. Molim sve poslanike da sačekaju. Dvadeset i jedan minut, gospodine Vučiću, mislim kada je u pitanju tolerancija to se zove quod erat demonstrandum, ali vas molim sve.
(Zoran Krasić dobacuje sa mesta.)
Bojim se, gospodine Krasiću, da savremenicima pripisujete nešto što pripada mnogo više nego što su poslednje godine, ne bih baš na taj način da razgovaramo, ali ovde je reč o ozbiljnoj stvari.
Ovde govorimo o legalizmu, da neko može da manje veruje predsedniku Skupštine koji ga predstavlja i nastoji da to čini uz svo dužno poštovanje poslanika, da manje veruje svojim očima i ušima, a da želi da veruje do te mere da to već ruši dostojanstvo skupštine, priči o tome da je jedan ministar nešto rekao.
Ova sednica je danas počela tako što je predsednik Skupštine jasno sve obavestio. Dobio sam uveravanja, nemojte da ponovo gledamo stenogram, da ni na jedan način prethodnih dana nije izgovorena, od strane predstavnika Vlade, uvredljiva rečenica koja se odnosi na poslanike, jer u tom slučaju ne treba niko od vas da to traži od predsednika Skupštine.
Predsednik Skupštine odmah reaguje, kao što ste i sami rekli, u više navrata, predsednik, pored sve tolerancije koju dele i predsedavajući, od gospodina Mihailovića do gospodina Zankova, nastojimo da odmah sprečimo sa ove govornice, koliko god je to moguće, da narodni poslanici budu povređeni.
Ovo nije privatna skupština, tu ste, svakako, u pravu, nisam rođen u Beogradu, ali i te kako, kao i svi vi, delim uverenje da odgovorni ljudi u određenom trenutku lično snose odgovornost za ono što rade i nema razloga da se ma ko poziva da snosi odgovornost umesto njih.
Predsednik skupštine će svaki put ispred skupštine učiniti sve po zakonu, što mu zakon nalaže, i o tome će na adekvatan način obavestiti narodne poslanike. To sam uradio juče, jer sam obećao i narodnom poslaniku u četvrtak, to sam uradio i jutros, jer sam obećao juče posle prekida sednice. Takođe, jutros sam rekao da očekujem da se sretnu šefovi poslaničkih grupa, jer nema razloga da opterećujemo građane nekim nejasnoćama koje postoje i u odnosu na to stojim vam svima na raspolaganju.
Takođe, Zakonodavni odbor će biti, potpuno razumem šta ste rekli, gospodine Vučiću, ali svejedno, činjenica je i duboko verujem da svi to delite. Pretpostavljam da je neko greškom juče rekao – svejedno je da li će penzioneri dobiti dan kasnije, dva, tri dana kasnije. Čujte, onda mogu da izgovorim ono što su neki poslanici u najboljoj nameri juče rekli – moja majka zove se Vera Marković, ona prima penziju 4.300 i njoj je svaki dan važan, kao što je svako od vas izlazio i govorio.
(Hranislav Perić, sa mesta: Neka joj pomogne sin.)
Da, pomoći će sin, ali da vam kažem nešto. Zavisno od odgovornosti svakoga od nas videćemo da li će nama naša deca pomoći.
Pozivam sve da odgovorno radimo svoj posao. Ovo nije privatna stvar. Cenim poslanike svih poslaničkih grupa, verujem da su u stanju da se dogovore.
Zbog toga, video sam, gospođo Snežana, čuo sam i ovaj zahtev, ali još jednom apelujući na to da ovaj dom radi svoj posao, jer smo za to birani, ne daj Bože da neko pomisli da su nam važniji neki izbori od miliona građana koji treba da budu zbrinuti onim što ova skupština radi.
Ne donosi Vlada zakone, nego skupština, i samo od rada ove skupštine zavisi da li će zakoni biti doneti. Zbog toga, još jednom, kao što sam najavio jutros, pozivam na konsultacije predstavnike poslaničkih grupa, dok se ne završi Zakonodavni odbor, u 11 sati, u kabinetu predsednika. Hvala vam svima na razumevanju. Nadam se da nećemo pogrešno koristiti ovu govornicu. Dajem pauzu do 11,15 časova.
(Posle pauze – 12,50)

Dame i gospodo narodni poslanici, jedno obaveštenje, molim vas, posle zajedničkog sastanka, nemojte davati ostavku, molim vas, sada se obavljaju pojedinačne konsultacije šefova poslaničkih grupa i u odnosu na to kada se one završe biće obaveštene sve poslaničke grupe i pozvaćemo poslanike da nastave rad. Dakle, čekamo da se završe razgovori.
Hvala vam na strpljenju.
Mislim da vam je bilo jasno saopštenje, dakle, dokle god posle razgovora šefova poslaničkih grupa poslanici ne budu obavešteni, naravno da je do tada nastavak pauze. Hvala vam.
(Posle pauze – 16,05)

Dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo rad. Po Poslovniku reč traži narodni poslanik Miloš Aligrudić, izvolite.

Ovih dana smo bili svedoci toga da se uglavnom razgovaralo o povredama Poslovnika. Bile su iznošene međusobne replike, a šta je uzrok tome, o tome su govorili sami poslanici koji su se javljali za reč, bilo po osnovu povrede Poslovnika, bilo po replikama.
Naravno, ovaj parlament služi pre svega tome da radi posao za koji je zadužen, da donosi zakone, da usvajamo zakone koji su na dnevnom redu. Posao opozicije je da napada te zakone i da koristi sva raspoloživa parlamentarna sredstva da to čini i da ukaže da vlast ne radi dobro svoj posao, a vladajuća koalicija da posao radi što je moguće brže, uverena da one zakone koje donosi, donosi u interesu građana.
U žaru diskusije, kada je reč o zakonskim predlozima koji su pred nama, govore poslanici, ministri, govori neko ispred Vlade, u žaru diskusije bilo je do sada, ne u ovom sazivu, prethodnom, pa i u ranijim sazivima, dosta slučajeva da su potrebne određene reči koje se na određeni način tumače i koje, prema proceni ljudi koji ih čuju, može se steći utisak, s njihove strane, da mogu biti možda i uvredljive.
Dakle, prosto zbog toga što je diskusija poneki put strašno polemična i što je poneki put i vrlo emotivna i izlazi iz okvira nečega što bi se možda, po nekim kriterijumima, smatralo uobičajenom praksom.
Ono što sam hteo ovde da kažem, izašao sam pre svega da to učinim u ime vladajuće koalicije u ovoj skupštini, da kažem da sam uveren i da znam da Vlada Republike Srbije, nijedan ministar iz Vlade, pa čak ni onaj povodom nekih izjava koje je navodno ovde dao, da vladajuća koalicija nije nikada mislila niti želela da uvredi bilo kog narodnog poslanika i da one izraze o kojima je ovde bilo reči, a za koje je rečeno da ih je u svom izlaganju jedan od ministara upotrebio, da oni nisu bili namenjeni nijednom narodnom poslaniku, a pogotovo ne biračima koji su narodne poslanike u ovom parlamentu birali.
Naravno, zato mogu da kažem da se u ime vladajuće koalicije izvinjavam svim onim narodnim poslanicima koji su na bilo koji način mogli da pomisle da iza nekih izraza, a koji su mogli da se čuju za ovom skupštinskom govornicom, u kontekstu izlaganja onih koji su govorili, pri tom mislimo na ministra o kome je bilo reči, mislim i na njegovo izlaganje, da su mogli na bilo koji način da pomisle da se to odnosi na njih.
Ovo govorim, pre svega iz razloga što vladajuća koalicija ima obavezu u parlamentu, a to je još ''Džefersonsko pravilo'', ne samo da poštuje manjinu, nego se trudi i da uvaži prava manjina u Narodnoj skupštini, a ovde nije reč samo o pravima manjine, dakle, onih koji čine manjinu u odnosu na vladajuću koaliciju, nego je reč o poštovanju prava narodnih poslanika.
Prema tome, ovo što sam sada rekao odnosilo se i na sve ono što je bilo u prošlosti, na ono što se trenutno dešava i odnosi se na sve što može biti u budućnosti.
Dakle, ne možemo, naravno, poći od pretpostavke da će sve ono što izlažemo u ovom parlamentu biti učinjeno tako da ne dozvoli na neki način određenu emociju u izlaganju, bez toga ne bi skupštinska rasprava bila ni atraktivna, a ni lepa.
Naravno, nadam se da će ovaj nesporazum, a potpuno sam siguran da je u pitanju nesporazum, biti na ovaj način rešen i da nema razloga da se ne posvetimo poslu koji ovaj parlament inače radi, sa svim onim manirima i načinima na koje smo navikli do sada.
Ne možemo biti drugačiji i ugledati se na neke druge. Ono smo što jesmo – parlament Srbije sa svim svojim manama i prednostima, u odnosu na sve druge parlamente u svetu i da će, naravno, opozicija koristiti svaki argument da napada zakone vladajuće koalicije i njihove predloge i podnositi amandmane.
I da će predstavnici predlagača ovde, ako je to Vlada u pitanju ili narodni poslanici, ili predstavnici vladajuće većine, koristiti sve svoje argumente i koristiti žar diskusije da jedni drugima u tome oponiramo. Najlepše vam se zahvaljujem.
(Aplauz.)