Pošto na listama poslaničkih grupa više nema prijavljenih za reč, pre zaključivanja načelnog pretresa pitam da li žele reč predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa ili još neko ko nije iskoristio svoje pravo iz člana 93. Poslovnika? (Ne.)
Zaključujem načelni pretres.
Prelazimo na 1. tačku dnevnog reda: – PREDLOG ZAKONA O RASPODELI TRANSFERNIH SREDSTAVA IZ BUDžETA REPUBLIKE SRBIJE I UČEŠĆU OPŠTINA, GRADOVA I GRADA BEOGRADA U POREZU NA ZARADE U 2006. GODINI (pojedinosti)
Primili ste amandmane koje su na Predlog zakona podneli narodni poslanici: Bogoljub Pejčić, Bojan Kekić, Živojin Stefanović, Toma Bušetić i Hranislav Perić. Primili ste mišljenje Vlade o amandmanima podnetim na Predlog zakona. Primili ste izveštaj Zakonodavnog odbora.
Pošto je Narodna skupština obavila načelni pretres, saglasno članu 140. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Na član 3. amandman, sa ispravkom, podneo je narodni poslanik Bojan Kekić.
Vlada nije prihvatila ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman, sa ispravkom, pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 3. amandman je podneo poslanik Živojin Stefanović.
Vlada nije prihvatila ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 3. amandman je podneo poslanik Toma Bušetić.
Vlada nije prihvatila ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Reč ima narodni poslanik Toma Bušetić.

Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženo predsedništvo, predsedniče, predložio sam amandman da se opštini Rekovac povećaju transferna sredstva u visini od sedam miliona dinara. Radi se o opštini koja je nerazvijena, koja je mala, opštini koja ima 366 kilometara površine, obuhvata 32 naselja, ima 15.000 stanovnika, a svojevremeno je imala, 1931. godine, 32.000 stanovnika. Jasno se vidi da se sve vreme, takoreći od tridesetih godina pa do današnjeg dana, nije razvijala na pravi način ili se nije razvijala kako su se razvijale mnoge druge opštine u Republici Srbiji.
Sasvim je jasno da sistemom obračuna poreza, punjenja budžeta, kako je to predložio ministar Dinkić i po ovim novim zakonima, da budžet ove opštine teško može da se popuni da bi se finansirale elementarne potrebe. Primera radi, u 2005. godini ceo budžet opštine Rekovac iznosio je 50 miliona dinara, a od te sume 25 miliona su bila transferna sredstva.
Znači, ovim novim sistemom punjenja budžeta sasvim je jasno da od poreza na zarade, a od poreza na zarade svi budžeti se pune takoreći sa 50% ukupnih prihoda, teško može da se ostvari bilo kakav plan. Jednostavno, u opštini Rekovac sve firme, koje su radile do 2000. godine sa manjim kapacitetom, sa smanjenim brojem radnika, pogašene su. Radi se o jednom pogonu fabrike kablova, pogonu koji je zapošljavao u prvo vreme 500 radnika, zatim 400, pa 300, danas u tom pogonu nemamo ni jednog jedinog radnika.
U opštini Rekovac bila su dva podruma, kako to mi kažemo, u Belušiću i u Rekovcu, sa po 100 zaposlenih radnika. Tu više niko ne radi, nema zarada, nema poreza i budžet rekovačke opštine je totalno osakaćen i ovim novim sistemom sigurno je da elementarne funkcije u opštini Rekovac ne mogu da se vrše.
A sa druge strane imamo situaciju da je u toj opštini, koja je površinski velika, takoreći druga u okrugu, imamo 32 naselja, sada su sela dosta razuđena, imamo isturena odeljenja, dve osnovne škole, otežani uslovi prevoza, i mislim da u svakom slučaju imamo dosta argumenata kada govorimo o tome da ovoj opštini treba dodati nova transferna sredstva u visini od sedam miliona dinara, koliko sam predložio.
To je stvarno kap u moru u odnosu na sredstva Beograda. Svako od poslanika je dužan da kaže i predloži ako nekoj opštini nešto dodaje kojoj to opštini ili gradu oduzima. Mislim da za Beograd to neće značiti ništa, a za ovu opštinu će značiti i te kako mnogo, tako da očekujem da će sve poslaničke grupe, bez obzira na neke svoje stavove, da je Srbija jedno i da sve opštine treba da budu ravnopravne, imati puno razumevanja kada dođe dan za glasanje i da će podržati ovaj moj predlog da se uvećaju transferna sredstva za opštinu Rekovac.
Sa druge strane, hteo bih da kažem da je meni kao poslaniku iz Jagodine nerazumno da Jagodina u ovim transfernim sredstvima ima svega 86 miliona. Ako bismo pravili bilo kakvu paralelu sa mnogim opštinama koje su približne veličine, sa približnim brojem stanovnika, sa približnim brojem zaposlenih ljudi, neću pominjati koje su opštine u pitanju, ali jednostavno siguran sam da ima bar desetak opština koje imaju reference slične jagodinskoj opštini, a imaju transferna sredstva koja su 50% veća, 100% veća.
Ne znam kako je ministar Jagodini odredio samo 86 miliona, imajući u vidu da samo tokom 2003. godine Jagodina je imala transferna sredstva u visini od preko 130 miliona.

Reč ima narodni poslanik Bojan Kekić.

Poštovani predsedavajući, kolege poslanici, u okviru načelne rasprave sam govorio, u stvari napravio jedan uvod na amandman koji sam podneo i karakteristično je da je ovaj zakon o raspodeli transfernih sredstava iz budžeta Republike Srbije i učešća opština vrlo značajan za nas poslanike, s obzirom da zastupamo i teritoriju sa koje dolazimo.
Svestan činjenice da je Vlada Republike Srbije, kako sam informisan, odbila sve amandmane, zalažem se u dva pravca, ako se govori o ovom mom amandmanu, a to je da prilikom utvrđivanja kriterijuma u sledećoj godini, za budžet 2007, posebno se treba voditi računa o kategoriji lica koja žive i rade u inostranstvu, a imaju dodirnih tačaka sa svojim domaćinstvima, odnosno sa naseljima u kojima provede najmanje dva meseca godišnje ili svojim ukućanima odnosno svojim porodicama dostavljaju određena finansijska sredstva.
U Braničevskom okrugu preko 40.000 stanovnika nalazi se u inostranstvu. Postoji baza podataka koja je najpreciznije urađena u Petrovcu, gde ima 11.542.000, Žabari 5.200.000, Gradište 5.200.000, Malo Crniće oko 5.000.000. Svi ti građani, koji žive u inostranstvu, ili godišnje ili mesečno pošalju sredstva svojim porodicama, ili kad dođu na zaslužen godišnji odmor oni troše ta sredstva.
Automatski postaju učesnici u PDV-u i automatski bonitet te opštine, koji ide prema Republici, mnogo je veći nego što je to situacija ovako. Zato se zalažem da te opštine, koje imaju veliki broj ljudi u inostranstvu, da bi mogli da izgrade infrastrukturu, pošto ne postoje određeni mehanizmi, davno je zaboravljena kategorija samodoprinosa i svega ostaloga, vrlo je teško naplativo od tog stanovništva, da kroz transferna sredstva, na bazi kriterijuma, a ja ću predložiti kriterijum, da se dostave, odnosno da se izvrši povraćaj opštinama.
Kriterijum bi bio, ono što predlažem u dogovoru sa predsednicima opština Petrovca, Žabara, Gradišta i Malog Crnića, da se na 1000 stanovnika daju transferna sredstva od milion dinara. Zašto baš od milion dinara? Svesni činjenice da ti ljudi kada dođu ili njihovi ukućani deo sredstava troše u većim centrima, u većim gradovima, to bi bio određeni minimum. Ono što bih zamolio Ministarstvo finansija, s obzirom da postoji tekuća rezerva, a to je da ovim opštinama u 2006. godini iz tekuće rezerve uveća sredstva, i to Petrovcu 11 miliona, Žabarima, Gradištu i Malom Crniću po 5 miliona, koja će oni isključivo i namenski koristiti za infrastrukturu, odnosno za izgradnju puteva, vodovoda, kanalizacija i svega ostalog.
Mislim da će ovaj kriterijum podržati svi ostali poslanici i kod utvrđivanja zakona o transfernim sredstvima, ali siguran sam da će Ministarstvo finansija izaći u susret ovim opštinama, kako bi na bazi tih prihoda koje one ostvaruju i dolaze iz Republike one mogle u svojoj lokalnoj samoupravi malo brže da se razvijaju, s obzirom da je većina tih opština, čiji se ljudi nalaze u inostranstvu, nedovoljno razvijena.

Reč ima narodni poslanik Živojin Stefanović.

Prošle godine, kada je bio ovaj zakon na dnevnom redu, dato je bilo obećanje pred ovim parlamentom da će se napraviti kriterijumi po kojima će se vršiti transfer sredstava. Kako vidim ovaj predlog, on je isti kao prošlogodišnji, dalje nema kriterijuma na osnovu čega se vrši transfer sredstava, već izgleda samo 11% i nešto, bez obzira na to koje su prošle godine opštine bile oštećene, a koje su bile u privilegovanom položaju.
Smatrao sam da će doći do usvajanja kriterijuma i da onda nema potrebe da se za ovom govornicom iznose podaci o pojedinom opštinama i kada tražimo sredstva kao da tražimo od nekoga milostinju. Podneo sam amandman da se ne bi odbacio, tražeći od grada Beograda, u članu 3. pod tačkom a) grad Beograd, da se povećaju sredstva opštinama, pod 72. Lebane, i pod 82. Medveđa.
Dolazim iz kraja ekstremnog nerazvijenog. Opština Lebane je poznata kao opština sa najnižim prosečnim ličnim dohotkom u Srbiji. I to više godina se već piše i o tome govori. Ima 25.000 stanovnika, 5.000 je nezaposlenih, 24 osnovne škole i dve srednje škole. Sa predviđenim sredstvima ne može da ispuni funkciju lokalna samouprava, pogotovo tamo što se predviđa u članu 7. ili 8, da ukoliko ne izvršavaju osobe prema srednjem i osnovnom obrazovanju da će doći do zaustavljanja transfernih sredstava. Ona je istovremeno i pogranična opština. Ima deo koji se graniči sa Kosovom i Metohijom. Skoro da nijedno preduzeće ne radi. Da je bilo kriterijuma usvojenih, najverovatnije bi Lebane dobilo više sredstava.
Kada sam gledao raspored sredstava, ne želim da se svađaju opštine među sobom, ali je evidentno da tamo gde ministar participira u vlasti, sa istim brojem stanovnika, sa manjim problemima, duplo više sredstava. Pogledajte, pa ćete to videti. Sigurno tim opštinama toliko para treba, ali ovo je već prevršilo meru. Tamo gde se nalazi gospodin ministar prošle godine je bez kriterijuma dato više, sada se samo sa 11% i više dodaje, a druge opštine zaostaju.
Smatram da Lebane zaslužuje pažnju cele Republike Srbije, jer će to područje vrlo brzo da bude napušteno, a onda nam neće biti potrebna sredstva da vraćamo stanovništvo. Ono je već napadnuto kupovinom objekata od strane Šiptara, a to isto važi i za Medveđu.
Medveđa je jedna od one tri opštine Preševo, Bujanovac i Medveđa, ona je od te tri opština sa većinskim stanovništvom, i to značajno većinskim, stanovništvom srpskim. Izuzev jednog državnog, odnosno društvenog preduzeća koje radi, par komunalnih sistema, nijedno preduzeće ne radi i nema zaposlenih.
Preko Koordinacionog centra su bili finansirani neki objekti da bi kao zadržali stanovništvo. Na današnji dan opština Medveđa duguje preko 50 miliona. Kako će to da se isplati izvođačima radova ili poveriocima, a sredstva se i dalje ovoj opštini umanjuju, i možemo doći u situaciju da neki naredni parlament ovde govori i o Medveđi kao opštini sa većinskim stanovništvom albanskim.
Smatram da je ovo nepravilan, nedomaćinski odnos Vlade Republike Srbije prema ovim dvema opštinama i samo sam iskoristio mogućnost da amandman ne bude odbačen, da zatražim, ne gledam da je Beograd mnogo više dobio, da treba skidati od Beograda, ali je jedina pravna mogućnost bila da amandman bude pravno moguć i da se može o njemu ovde govoriti, upravo to da iskoristim tu formalnopravnu mogućnost, ali suština je u tome da je neophodno da se transferna sredstva Lebanu i Medveđi povećaju.
Ne možemo samo živeti na osnovu priče. Reći ću vam da je taj kraj i dalje potcenjen. Ne zbog toga što ima neke posebne odnose u tome šta nam je radila gospođa ministar poljoprivrede, ali ovo je evidentno. Lažni krediti za leskovačke poljoprivrednike. Hoćemo da zadržimo seljake na selu, hoćemo da to područje ne ostavimo Šiptarima, dajemo kredite lažne, sredstva ne dođu u banku, Garancijski fond traži da ljudi pokažu gde su utrošili ta sredstva, a banka kaže da sredstva još od Vlade nije dobila.
Mnogo ne verujem medijima, ali sam imao prilike da sa ovim čovekom razgovaram pre nekoliko dana. Ako je u međuvremenu dobio, izvinjavam se ministru, ali nisu dobijena sredstva. Nije samo on, to je otprilike kod svih osam kredita koji su navodno namenjeni razvoju poljoprivrednika ili zadržavanju poljoprivrednika u selima leskovačkog kraja. Zato smatram da je amandman koji sam podneo ispravan i da taj amandman treba podržati.

Reč ima narodni poslanik Snežana Stojanović-Plavšić.

Želim da reagujem na navedeno izlaganje, pre svega na novinski članak koji je pokazan, s obzirom da se, po svemu sudeći, radilo o novinskom članku u kome se novinar nije ponašao baš po pravilima istraživačkog novinarstva, pa nije pokušao da uđe u trag toj vesti. Po mom dubokom ubeđenju nije dovoljno saslušati samo jednu stranu, nego treba čuti sve, pa i oni koji to iznose za govornicom, takođe, treba da provere o čemu se radi.
Dakle, kada se govori o konkretnom gospodinu, sa kojim sam takođe razgovarala, odmah nakon članka koji se pojavio, potpuno je jasno da se ne radi ni o kakvom propustu Ministarstva poljoprivrede, niti o propustu Garancijskog fonda. Taj kredit je odobren i od strane Ministarstva poljoprivrede i od strane Garancijskog fonda. Moje istraživanje je pokazalo da je problem u banci koja, po onome što sam čula od direktora banke, ima diskreciono pravo da odobri ili ne odobri kredit, s obzirom da 15% rizika kredita osigurava banka.
Želim da kažem, povodom dotičnog novinskog natpisa, da se radi o banci koja nije za sada odobrila kredit. Banka ima diskreciono pravo na tako nešto i oni imaju svoje razloge. Dakle, ukoliko neko dalje želi time da se bavi, upućujem ga na nadležnu banku. Ministarstvo poljoprivrede nije to.
Potpuno je netačna informacija da Ministarstvo poljoprivrede nije prebacilo sredstva. Tehnologija kredita je takva da, kada banka odobri određeni kredit, onda ona upućuje zahtev Ministarstvu poljoprivrede da prebaci ta sredstva. Ministarstvo poljoprivrede do danas takav zahtev od nadležne banke nije dobilo. Dakle, to je što se tiče toga.
Što se tiče ostale diskusije vezane za transferna sredstva, predstavnicima opštine Leskovac preporučujem da ubuduće namenski troše budžetska sredstva koja im se prebacuju, pošto sam vrlo zainteresovana da čujem da li će me neko osporiti po tom pitanju (Ne, HVB banka.), pošto je zaključak budžetske inspekcije, koja je radila u opštini Leskovac, da su sredstva u opštini Leskovac nenamenski trošena. Dakle, preporuka je Ministarstva finansija i budžetske inspekcije da se budžetska sredstva ubuduće namenski troše.
Neću pominjati drugu aferu ovom prilikom, možda ću kasnije, ako dobijem povoda za to, preporučujem predstavnicima lokalne vlasti u Leskovcu da ono što dobiju troše namenski, pa će možda građani malo bolje živeti. Hvala.

Replika, narodni poslanik Stefanović.

Dame i gospodo, preporučujem uvaženoj koleginici da naredni put na lokalnim izborima izađe, pobedi i normalno razvije opštinu Leskovac. Neverovatno da se uvek javljate kada se nešto za Leskovac potražuje. Vi naprosto brkate neke stvari.

Izneo sam činjenice koje su tačne. Čovek nije dobio sredstva, kao i onaj Petković u Gornjoj Jajini, a kada je tom Petkoviću obećan kredit. Otprilike, ponašate se kao JUL, samo što je JUL - džak brašna, dva-tri kilograma šećera i dve flaše ulja davao pred glasanje. Vi ste došli pred izbore za mesne zajednice, pa ste u nekoliko sela obećali velika sredstva, čak i da pravite igrališta mimo lokalne samouprave, pa da će dobiti bespovratne pare samo da podnesu dokumentaciju.

Ljudi potrčaše, dobiste dva-tri sela, želim vam da ih razvijete i da ne pričate ovde priču, nego da ljudi dobiju pare, pare nisu dobili.

Mene interesuje ta banka, "Eksim banka" je prodata, kome je prodata, ali je tačno da ljudi sredstva nisu dobili. Možda ovaj iz Donje Jajine nije dobar domaćin, ali u Gornjoj Jajini su vrlo dobri domaćini, uz njihove dve porodice dobili su 111 glasova za mesnu zajednicu. Zato im dajte sredstva, da bi vam sutra opet izašli na glasanje.

Ne samo to, to se permanentno radi pred izbore, vi original oponašate JUL, samo oni nisu imali ovakav budžet i nisu imali ministra, nego su po malo delili, malo šećera, malo brašna, malo ulja, a vi zveckate gotovom lovom i tu padaju glasovi. Samo ste već pročitani što se toga tiče.

Nemojte više da zagovarate lokalnu samoupravu, vi ste ovde vlast. Naložite ministru da uvede privremene mere, pa vladajte tim Leskovcem, drugačije ne možete dobiti izbore. Dok je radikala i socijalista, vi nećete dobiti izbore dole, to vam potpisujem ovde sa ovog mesta. Ljudi znaju šta ste radili, a šta mi radimo.

Što se tiče nenamenskog trošenja sredstava, opet je to kod vas, dragi moji nosioci vlasti. Šta hoćete? Hoćete da raspustite parlament ako je neko nenamenski trošio budžet. Zna se ko je naredbodavac za sredstva. Prema tome, imate mehanizme u zakonu. Dali ste da dođe budžetska inspekcija. Da li je bila, da li je napravila zapisnik? Molim vas, napravila je zapisnik. Ona taj zapisnik mora dostaviti Ministarstvu finansija, mora dostaviti tom ministru lokalne samouprave. Ako po članu 42. Zakona o lokalnoj samoupravi, tačka 5, dolazi do toga da je neko to radio, onda se lepo donese rešenje i taj gubi funkciju.

Vi hoćete da preko tog nalaza budžetskog inspektora da prevalite da su svi kompletno Leskovčani nepošteni, da je ceo parlament nepošten, da su svi parlamentarci u Leskovcu krali. Čemu to vodi? Vi želite da opet svađate dve do tri parlamentarne stranke u Leskovcu. Znači, vi imate mogućnosti, kod vas je i pogača i nož, izvolite - upotrebite i pogaču i nož.

Nemojte da Leskovac srami sram nekoga ko je to izvršio, a taj ko je to izvršio, ako vi sumnjate, nismo ga na izborima podržali, to svi dobro znate u Leskovcu. Svi ste se, tzv. demokratska opcija ste se složili da on bude, a ne da bude naš kandidat Lešnjak. Vrlo jasni smo u tome. Nemojte više da mi to spočitavate.

Meni ste pokušali sve da učinite za ovih pet godina - da me hapsite, da mi utvrđujete manjkove, viškove, krađu i ništa niste mogli da mi učinite. Ispitivali ste me od pradede vi koji ste došli kao demokratska opcija. Niste ništa našli. Nemojte za ovom govornicom, jer Leskovčani znaju ko ste vi, ko sam ja, u krajnjoj liniji.

Ako hoćete to da razjasnite, da uterate u zakonske okvire, onda dajte, imate ministra finansija, zaustavite transferna sredstva; imate ministra lokalne samouprave, neka donese rešenje. Ako lokalna samouprava ne postupi, onda je ona kriva. Imate organe gonjenja, vi želite da se leskovački parlament pretvori u SUP, tužilaštvo, sud. Naprosto, to ne može. Leskovački SUP, sud i tužilaštvo ništa ne rade pet godina, bave se samo politikom.