Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo rad Osme sednice Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2005. godini.
Na osnovu službene evidencije, konstatujem da sednici prisustvuje 90 narodnih poslanika.
Radi utvrđivanja broja narodnih poslanika prisutnih u sali, molim narodne poslanike da ubace svoje identifikacione kartice u poslaničke jedinice elektronskog sistema za glasanje.
Konstatujem da je primenom elektronskog sistema za glasanje utvrđeno da je u sali prisutno više od jedne trećine narodnih poslanika i da postoje uslovi za rad Narodne skupštine.
Obaveštavam vas da je sprečen da sednici prisustvuje narodni poslanik Ivica Dačić.
Prelazimo na 7. tačku dnevnog reda: – PRESTANAK DUŽNOSTI, RAZREŠENjE I IZBOR NOSILACA PRAVOSUDNIH FUNKCIJA
Ima reč narodni poslanik Marko Krstin, ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe G17 plus.

Dame i gospodo, gospodine ministre, G17 plus uvek sa zadovoljstvom učestvuje u raspravama kada se radi o ovom pitanju, kao i uostalom i o drugim pitanjima, jer je ono što se razmatra pred ovim domom od izuzetnog značaja za građane Republike Srbije.
Ne možemo, kao deo opozicije, da ostanemo po strani najvažnijih problema i da nećemo da ih rešavamo i da smatramo da je dovoljno da sa strane gledamo na stvari i da čekamo pogrešan korak. Mi u događajima učestvujemo svim srcem i pokušavamo da na najbolji način rešimo ono što je u interesu građana Srbije.
Prilikom odlučivanja po pitanju izbora nosilaca pravosudnih funkcija, G17 plus vodi računa da se radi o tome da podižemo kadrovski potencijal grane vlasti koja je izuzetno značajna za funkcionisanje pravnog sistema i uspostavljanje pravne države. Bez kadrovskog popunjavanja pravosudnih organa mi možemo donositi zakone, prava u ovoj državi neće biti. Zaista su pravosudni organi ono što je neophodno da bi se uspostavio pravni sistem i pravna država u Srbiji.
Prilikom odlučivanja o izboru nosilaca pravosudnih funkcija, kao i do sada, G17 plus će, pre svega, voditi računa o stručnosti predloženih kandidata i njihovoj dostojnosti za obavljanje funkcija za koje su kandidovani.
Ovde smo čuli osporavanje pojedinih kandidata. Pred nama je 48 predloga Visokog saveta pravosuđa. Visoki savet pravosuđa je, kao i do sada, obavio svoju funkciju, predložio određene kandidate, ali je na Skupštini suvereno pravo da odluči da li ti kandidati ispunjavaju uslove da predstavljaju narodnu volju kada se radi o odlučivanju u ime naroda, kako na presudama i piše.
Dakle, od 48 kandidata osporeno je 11 kandidata. Pred nama imamo kandidate za 23 predsednika sudova i 25 sudija. G17 plus će se prilikom glasanja opredeliti tako što će voditi računa o stručnosti i doslednosti, o svim argumentima koje smo ovde čuli i o argumentima koje nama građani daju, vezano za pojedine kandidate.
G17 plus se, prilikom poslednjeg izbora nosilaca pravosudnih funkcija, posebno založio za poštovanje rokova u radu sudova. Imajući u vidu da ona izreka - da je pravda spora, ali dostižna, može da ne važi za onoga ko u roku nije dobio ono što mu pripada, a smrt deluje neumitno i mnogi građani ne mogu da ostvare svoja prava upravo zbog toga što se njihovom smrću završavaju neki postupci. Zato smo predlagali da se preduzmu sve mere da se svi rokovi ažuriraju i da se pravosudni organi ustroje tako da poštuju zakonske rokove.
Mogu da izrazim svoje zadovoljstvo da smo saznali i od građana i od onih koji postupaju pred sudovima da je naš Vrhovni sud preduzeo mere da se predmeti rade u zakonskim rokovima, da se u brojnim sudovima ažuriraju predmeti, da sudije daju izveštaje i da se mnogi postupci ubrzavaju.
Smatramo da su ove aktivnosti veoma značajne za uspostavljanje pravne države i dalje ćemo inicirati takve aktivnosti.
Ovom prilikom izražavam naše zadovoljstvo što je ovaj stav G17 plus prihvaćen i što pravosuđe počinje da radi u rokovima, kako je to postavljeno zakonom, da bi se uspostavila pravna država, onako kako zakoni nalažu. Mi ovde zakone donosimo ne zato da bi formalno doneli 200 zakona u roku manje od dve godine, nego da bi se oni poštovali.
U poštovanju i izvršavanju zakona neophodna je uloga suda, jer će sud reći u konkretnom slučaju ko je u pravu i u konkretnom slučaju primeniti zakon. Zbog toga je veoma bitno da se predmeti rade u roku.
Međutim, moram da kažem da još uvek, bez obzira na mere koje je preduzeo Vrhovni sud, odnosno njegov predsednik i predsednici pojedinih sudova, imamo situacija da se brojni predmeti ne rade u zakonskim rokovima. Mi na to moramo skrenuti pažnju, jer je to u najboljem interesu zaštite prava građana.
Napomenuću jedan konkretan slučaj, ne ulazeći u meritum događaja, radi se o sporu u kome učestvuje Kompanije "Braća Karić", koja je suvlasnik naše mobilne telefonije, zajedno sa našim državnim preduzećem. U tom predmetu se postavilo pitanje naziva firme koja učestvuje kao suvlasnik sa državnom firmom u osnivanju preduzeća. Na to je naš Trgovinski sud u Beogradu reagovao tako da je, osim svoje nadležnosti, ispravio u registarskom rešenju nazive firmi, posle 11 godina od njihovog upisa, i to godinu dana pošto smo nadležnost za privredne registre dali Agenciji za privredne registre, koja taj posao zaista radi ažurno.
Trgovinski sud u Beogradu, po zahtevu, naravno, Kompanije "Karić" menja posle 11 godina rešenje o upisu u sudski registar. Naravno, država štiteći svoje interese ulaže žalbu nenadležnom sudu, jer je nenadležni sud rešio nešto. Taj sud od 29. septembra 2005. godine ne dostavlja žalbe na odlučivanje višem sudu.
Dakle, radi se o tome da se očigledno opstruiše ovaj postupak. Mi smo se više puta, u usmenoj formi, obraćali Trgovinskom sudu u Beogradu, 5, 6, 7. i 12 - objašnjenje je veoma interesantno, veliki broj radnika nalazi se na bolovanju i ne mogu blagovremeno da dostave žalbu na odlučivanje Višem trgovinskom sudu.
Pozivam sada predstavnike, nažalost predsednik Vrhovnog suda nije ovde, da i dalje preduzimaju mere da se ažuriraju rokovi u kojima sudovi postupaju. Veoma je značajno da se u rokovima postupa. Mislim da je ovo eklatantan primer kako ne treba da se radi. Znači, žalba je izjavljena, nema veze što je Trgovinski sud nenadležan doneo odluku, žalba postoji. Trgovinski sud je dužan da dostavi Višem trgovinskom sudu, bez odlaganja, kada je pribavio odgovor na žalbu, na odlučivanje.
Kada zastupam stranke pred sudom, kažem - rešite predmet, ne držite predmet u fioci, neće se pravo rešiti na taj način. Kako god rešili predmet, stranka ima pravo žalbe.
Treba dopustiti da se pravni put odvija redovno. Ukoliko sudovi drže predmete u fiokama, ukoliko sudovi ne rešavaju predmete u rokovima, uvek se, i to opravdano, postavi pitanje od strane stranaka da li postoji korupcija.
Neću da kažem da uvek postoji, ali hoću da kažem da postoji, jer mi to liči na to. Ne mogu da verujem da tri meseca ne može da se dostavi žalba na odlučivanje Višem trgovinskom sudu. To je očigledno primer da sud postupa pristrasno i sa tim se mora prestati.
Nadalje, hoću da kažem i sledeće - imamo dosta pritužbi od samih sudija da su pojedini sudovi veoma opterećeni u odnosu na neke druge sudove koji imaju nešto više prilike i više vremena da rešavaju predmete. Nekoliko puta sam o tome govorio, to je prilično veliki zahvat. Kada kažem - veći sudovi, pri tome mislim na Novi Sad, Beograd, Niš, imaju izuzetno opterećene sudije. Dakle, ako uzmete da imaju u proseku od 350 do 400 parničnih predmeta opšte referade u radu, onda možete da zamislite kada stranka, koja je tamo tužila, dođe na red da se zakaže rasprava.
Mi imamo Ustavom zagarantovane jednakost pred zakonom i pravo građana da upotrebe pravni lek protiv odluke bilo kog organa. Mislim da ukoliko građanin podnese tužbu u Beogradu ili Novom Sadu, on je u određenoj meri u lošijem položaju nego građanin koji podnese tužbu u nekom manjem mestu, pri tome ne umanjujući značaj sudova po mestima koji nisu te veličine.
Smatram da bi se u organizaciji pravosuđa moglo uraditi više na tome da se uravnoteži organizacija pravosuđa tako da, koliko god je to moguće, ravnomerno ili ravnomernije opterete sudije, prevashodno zbog zaštite prava građana, jer u nekim sudovima to dođe na red posle četiri meseca, a negde može da se zakaže i za mesec dana. To je veliki zahvat i mislim da bi Ministarstvo pravde trebalo na tome da poradi. To očekujem, ministar je ovde.
Još nešto što bih rekao, mi smo u postupanju pred sudovima, što kao advokat mogu da kažem, imali dosta problema sa nedostatkom kvalifikovanih stručnih i od države verifikovanih veštaka. Taj problem postoji dosta dugo, od 2000. godine postoje određeni zahtevi i dobio sam uveravanje ministra da će svi zahtevi biti rešeni i da će naše pravosuđe konačno dobiti potreban broj veštaka kvalitetnih, koje je država proverila, znači da ispunjavaju formalne uslove, kako bi i veštačenje, kao neophodan deo sudskog postupka, bilo dostupno građanima i pomoglo u ostvarivanju prava.
Smatram da u ovakvoj situaciji, kada zaista imamo 11 kandidata koji su osporeni, da ćemo se kod samog glasanja opredeljivati za pojedine kandidate.
Smatram da zaista kod svakog kandidata treba obratiti posebnu pažnju, jer radi se o ljudima koji su već u pravosuđu, koji su se za pravosuđe opredelili kao za životni poziv i nije svejedno da li je neko prošao ili nije prošao ovu stepenicu, ali mislim da je još veći problem ako stepenicu prođe neko ko zaista ne može da štiti prava građana.

Reč ima narodni poslanik Petar Cvetković, ovlašćeni predstavnik DSS.

Dame i gospodo, danas raspravljamo o izboru 23 predsednika sudova i 25 sudija. Kao što je u raspravi istaknuto, mi smo u tom procesu izbora sudija, odnosno predsednika sudova pri kraju.
Sa zadovoljstvom možemo konstatovati da je u proteklom periodu imenovan veliki broj predsednika sudova i izabrano je dosta novih sudija. U tom procesu mi u okviru svoje nadležnosti, odnosno Narodne skupštine Republike Srbije u okviru svoje nadležnosti je u obavezi da kvalitetne, stručne ljude imenuje za predsednike sudova, odnosno da kvalitetne, stručne, radne, sposobne bira za sudije, čime će jedan višedecenijski trend biranja poslušnih preinačiti u trend biranja sposobnih.
Time ćemo celokupni pravosudni sistem, odnosno pravosuđe podići na viši nivo, na nivo koji zahteva trenutak ove demokratske države i EU kojoj stremimo. U tom procesu izgradnje efikasnog pravosuđa smatram da, pored onog dela koji je vrlo bitan za efikasno i uspešno pravosuđe, a ne zavisi od učesnika, odnosno predsednika sudova i sudija, to je usvajanje, odnosno izrada efikasnih materijalnih i procesnih zakona, gde smo veoma blizu postizanja ostvarenog cilja, a zahvaljujući Ministarstvu pravde, odnosno Vladi Republike Srbije.
Kao što znate, u proteklom periodu smo doneli niz novih zakona, odnosno izmene postojećih zakona, čime smo naš pravni sistem uveliko uskladili, čak po nekim rešenjima i, slobodno mogu reći, nadmašili rešenja iz EU, kojoj, kao što rekoh, stremimo u narednom periodu.
Znači, nije dovoljno samo donošenje efikasnih, savremenih, materijalnih i procesnih zakona, kao što je veoma bitan Krivični zakon, ili Zakon o krivičnom postupku, ili Zakon o parničnom postupku, kao veoma bitan zakon koji ćemo danas u pojedinostima razmatrati, a koji je samo nadgradnja tog jednog pravnog sistema, zakon o hipoteci, već je potrebno obratiti pažnju i na izbor kvalitetnih predsednika sudova i, kao što rekoh, kvalitetnih sudija.
Da se razumemo, kvalitetnih, tu podrazumevam, stručne, radne, sposobne, efikasne sudije, koji će na jednom višem nivou obavljati povereni posao. U dosadašnjoj praksi rada ovog saziva parlamenta se pokazalo da tamo gde smo imenovali sposobne predsednike sudova, da su ti sudovi pokazivali u određenom periodu znatno bolje rezultate rada.
Znači, sposobni predsednici sudova ne nužno, ali uveliko doprinose efikasnosti sudova, jer organizuju na višem nivou rad sudova i to se u nekom kratkom, nadam se i u dužem periodu, značajnije pokazuje.
Ujedno, efikasan predsednik suda ne znači da je taj predsednik suda u lošim odnosima sa svim sudijama, odnosno sa celim kolektivom sudija, ili obrnuto, da u svemu podržava sudije, pa bude bukvalno jedan među jednakima.
Predsednik suda mora u toj svojoj funkciji, u obavljanju svog posla da ima meru koja će ići i ka poboljšanju uslova rada sudija, pa tako i osnovnom poboljšanju efikasnosti sudova i efikasnijem postizanju pravde.
Što je efikasnije i brže donošenje odluka, bilo u prvostepenom, bilo u drugostepenom postupku, kod građana se stiče, i jeste tako, utisak da je sud i država mnogo efikasnija, mnogo je lakše određeni sporni pravni odnos rešiti uspešno i efikasno, ubrzo nakon nastajanja problema, odnosno nastajanja sukoba, nego nakon nekog dugog perioda.
Kao što rekoh, takođe je potrebno izabrati sudije koji su ne samo voljni, ne samo stručni, nego koji imaju i sposobnosti za obavljanje jednog specifičnog sudijskog posla. Takođe, a čemu su i Ministarstvo pravde, i Vlada Republike Srbije i mi donošenjem određenih zakona znatno doprineli, poboljšanjem uslova rada, osnovnog i materijalnog položaja sudija, pospešićemo i efikasnost i bolji rad, odnosno podići ćemo pravosuđe na nivo koji je nama potreban i koji je u ovom trenutku neophodan i kome, uzimajući u obzir sva naša nastojanja, stremimo.
Znači, i tu su postignuti rezultati koji su u ovom trenutku mogući. Po predlogu Ministarstva, odnosno Vlade, mi smo u proteklom periodu, onoliko koliko je to moguće, pokušali da poboljšamo uslove rada, kao i materijalni položaj sudija i da dovedemo na neki prihvatljivi nivo. Neću reći da smo u tome postigli cilj i da nije potrebno da preduzimamo dalje mere. Mi smo na početku tog puta koji mora biti težak, kod poboljšanja uslova suda, odnosno povećanja nivoa efikasnosti pravosuđa i, kao što rekoh, podizanja na nivo koji je nivo EU, odnosno Evropske zajednice kojoj u bliskoj budućnosti stremimo. Stoga smo i današnji predlog Visokog saveta pravosuđa u okviru DSS veoma detaljno razmotrili.
Moguće je da imamo u nečemu neku pogrešnu informaciju, ali od ovog momenta, vrlo mali broj ljudi ću osporiti, do odlučivanja o tome spremni smo da eventualnu grešku ispravimo. Nije nam cilj da sprečavamo izbor predsednika sudova ili izbor sudija, cilj nam je, kao što rekoh, da najstručnije, najsposobnije izaberemo na taj posao. Cilj nam je da tim izabranim sudijama omogućimo uslove za nesmetan, uspešan rad i zbog toga ćemo, kao što rekoh, osporiti vrlo mali broj ljudi.
DSS osporava izbor predsednika Opštinskog suda u Staroj Pazovi, gospodina Ćetojević Dušana, kandidata za sudiju Opštinskog suda u Požarevcu Roberta Jovanovića i predsednika Opštinskog suda u Boru Stojanović Dragice, te predsednika Trgovinskog suda u Leskovcu Veselina Savića. Hvala.

Hvala. Da li još neko od predsednika, odnosno ovlašćenih predstavnika želi reč? (Ne.)
Obaveštavam vas da su, saglasno članu 63. stav 4. Poslovnika Narodne skupštine, do otvaranja pretresa prijave za reč u pisanom obliku sa redosledom narodnih poslanika podnele poslaničke grupe, u stvari samo jedna poslanička grupa - SRS.
Reč ima narodni poslanik Aleksandar Vučić, a neka se pripremi narodni poslanik Zoran Krasić. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, rekao bih više poslanika SRS nego svih ostalih zajedno, ali to govori o odgovornosti poslanika vladajuće većine u Narodnoj skupštini Republike Srbije.
Svaki put kada govorimo o imenovanju i razrešenju sudija mi imamo problem. Imamo problem zato što se izjašnjavamo o ljudima, o nekima nešto znamo, o mnogima ne znamo ništa. Dužni smo da kao Narodna skupština i narodni poslanici damo svoj sud o njihovom radu, o njihovim sposobnostima, njihovim mogućnostima i onome što bi trebalo da čine i rade ubuduće na profesionalnom planu, na jednoj od najodgovornijih funkcija u našoj državi i u našem društvu.
Ono što moram da kažem i da danas predstavlja velike problem našeg pravosuđa jeste da mi i dalje nemamo, iako su na tome insistirali poslanici SRS, tzv. pravosudni budžet. Kod nas sve zavisi od izvršne vlasti, tačnije od ministra finansija, kako kaže ministar o kome je ovde reč, pošto ga tako zovu. Dakle, kako kaže Mlađan Dinkić, ima para ili nema para, takve će da vam budu i presude, tako će tužilaštvo da reaguje ili ne reaguje, i tako će i svi drugi u sistemu pravosuđa da se ponašaju.
Zašto je to danas tako? Kakvo mi to pravosuđe danas imamo koje se hvališe, pre svega da je, rekao bih, reformisano, kako u mnogo čemu napreduje, svakog dana gledamo specijalne emisije, o nekim specijalnim sudovima, kao da nam nisu bili dovoljni redovni sudovi, kao da smo tamo uredili sve, pa su nam bili potrebni specijalni, pa su nam bila potrebna pravila izmene zakona o nekakvim svedocima saradnicima, pa su nam danas najveći kriminalci i mafijaši najrelevantniji svedoci u pojedinim procesima.
Tako vi možete lepo da čujete kako nam je Čume taj koji odlučuje ko je koga ubio na ulicama Beograda, i on je svetac i dobar, a krivi tamo neki drugi koji su sa njim zajedno bili.
Pa se oni posvađali, pa je sada sve što ovaj kaže baš tako kako je to on rekao. Da ne pričamo o nekim drugim sudskim postupcima, pošto vidim da se vrši glorifikacija ovog specijalnog suda za ratne zločine. Skupila se banda sa političkim zadatkom da osudi svakoga ko im padne na pamet, a da dobiju podršku za to iz pojedinih ambasada i da njihov rad pohvali Nataša Kandić.
Ne znam da li ste primetili, poštovani narodni poslanici, posle svake presude i posle svega što se dogodi ide pitanje predsedniku Fonda za humanitarno pravo, jeste li ste zadovoljni presudom. Ovde pitam gospodina ministra, a koji izgleda ima pametnija posla, pitam predstavnike vladajuće većine, šta vam je Nataša Kandić? Šta su vam ti ljudi? Ko su ti ljudi?
Šta su oni u ovoj zemlji, pa vi njih pitate jesu li oni zadovoljni presudama ili nisu. Pitali ste nekog Sem Nazaro, proverio sam, prošli put sam pogrešio, tako se zove čovek, on je iz jedne od ambasada. Kaže, zadovoljan sam ovom presudom. Neki Srbin je, naravno, osuđen za ne znam šta, Cvjetan ili tako nekako. Kaže, on je zadovoljan presudom. Kao šta? Cvetkoviću.
Ljudi, pitam vas da li može neko to da objasni, kakve oni veze imaju sa ovom državu i ko su oni da ocenjuju odluke suda. Da li to znači ako se Nataši Kandić i Sem Nazaru ne svidi presuda i da ta presuda nikada ne sme i ne može da postane pravosnažna ili izvršna.
Kako je moguće da u našem društvu, postavljam ponovo pitanje, bude osuđen pravosnažnom presudom zbog toga što nedostaje neka naredba, a ta naredba je postojala, ali je izgorela u petom oktobru, Dragan Milanović za zločin, a nisu osuđeni za zločin oni koji su neposredni izvršioci tog zločina. Hajde mi tu matematiku objasnite, hajde geniji, izađite pa mi to objasnite.
Nema ovde ovog genija, slušao sam ga juče, kako se zove ovaj genije, Albijanić. Takvog genija majka rodila nije. Ovaj ministar o kome je reč, drugi genije, to su dva genija srpske političke scene, Mlađan Dinkić. Čekam ih da izađu i da mi objasne tu pravničku logiku, pravničku matematiku. Objasnite mi to, ljudi moji, pa ću da razumem sve u ovoj državi. Samo mi tu matematiku objasnite.
Ili da mi objasnite kako je to moguće, gospodine Cvetkoviću, da se ne gone po službenoj dužnosti oni koji nekoga linčuju, i za to imate video snimke, imate sve dokaze, a gonite ljude kada se potuku na ulici, fudbalere neke apsite kada se nešto pokoškaju, košarkaše i ne znam koga. Samo mi tu matematiku objasnite. Šta radi to tužilaštvo?
Kažete, tužilaštvo je samostalno. Šta rade sudovi? Da li neko sme da donese presudu koja se ne sviđa Nataši Kandić i Sem Nazaru. Da li ima taj neko? Ima. Naći će se poneki, ali u ovim važnim procesima neće da se nađe nijedan.
Pošto sve mora da bude onako kako su vam oni nacrtali i napisali, pošto sve u ovoj državi mora baš tako da se dešava, pošto će u ovoj državi tužilaštvo da se bavi progonom političkih protivnika kad mu kada odgovara, a štitiće doveka one za koje misle da im ne smeju ništa.
Može Nataša Kandić da udara penzionere na ulicama Beograda, koji su došli da kažu da je Kosovo i Metohija teritorija Republike Srbije, i za to naši sudovi kažu ili nema ili ne, tužilaštvo kaže nema osnova za krivično gonjenje, a sudovi po privatnoj tužbi donose oslobađajuću presudu.
O čemu pričamo? O čemu vi pričate ovde? Pričam vam o stanju u našem pravosuđu, pa ako imate nešto pametno da mi kažete izađite za govornicu, pa kažite, a ne da se pravite pametni i sa mesta da dobacujete.
Stanje u našem pravosuđu je takvo, podnesite krivičnu prijavu protiv Mlađana Dinkića, to je genije broj dva, podnesete krivičnu prijavu protiv njega i godinu i dva meseca nema odgovora iz tužilaštva, ne može da vam kaže nije istina to što ste napisali, ali neće da kaže ni da je istina zato što ne sme, zato što će odmah da ga skinu, zato što će odmah da ga sklone. Onda kada se Boris Tadić uključi u priču sa krivičnim prijavama za ove njegove, Bogdanovića i ostale, a sami iz njihove vlade mu napišu izveštaj budžetske inspekcije, iz njihove vlade, Đelićevog ministarstva, onda kažu, pa i to nije u redu i to nije dovoljno.
Zato kad treba da se goni za bonove što su radnici primali, tu je tužilaštvo. Kad treba da goni radikale ili onog Živanka Radovančeva, vrlo fin i pristojan čovek iz Zrenjanina, nekad je bio u SPS, samo što nisu čoveka u zatvor oterali što je davao radnicima bonove, koje je potpisivao isto kao ministri DOS-a. Da li vi znate taj slučaj?
Recimo, potpisao sam bonove, nisam ni potpisao, ali sam po objektivnoj odgovornosti, po 1000 dinara te bonove i ide krivična prijava. Posle mene je došla prelazna vlada - Dačić, DOS-ov ministar Biserka Matić-Spasojević i Bogoljub Pejčić. Oni su davali za tri više meseca nego ja za devet meseci, i to dva puta više. Njima ništa, a tebi Vučiću krivična prijava. Izem vam matematiku. Gde to ima, ljudi, daj objasnite molim vas ko boga.
Gde je onaj "genije", onaj vaš matematičar, što kaže da su radikali krivi za bombardovanje i inflaciju. Još "genija" nisu obavestili da smo mi srušili Vladu upravo zbog te inflacije. On se ne seća te priče. On je povezao to sve sa svojim koalicionim partnerima. On bi da kritikuje svoje koalicione partnere, pa onda ne zna šta će, pa napada radikale.
Ti politički miševi, ti politički patuljci, koji imaju dva-tri posto, i to tri posto s motkom da preskoče, takvi politički patuljci kažu: uplašili se izbora, mi nećemo da se izvinjavamo.
Ma nemojte! Što niste rekli to ovde kad je Aligrudić izašao pa rekao ono i kada je Toma Nikolić izašao. Ćutali kao zaliveni, tresli se od straha da im ne budu izbori, jer više ni na razglednici ne bi Skupštinu videli. Ne bi ni subotom, zato što razglednice za mnoge, ne za sve, ali za mnoge razglednice sa velikim zakašnjenjem stižu do pojedinih ćelija, tako da je pitanje da li bi i na razglednici mogli da vide Skupštinu Srbije.
Onda je suština u tome: ajde, mi ćemo sad da kažemo, vi radikali krivi ste za sve na kugli zemaljskoj, ohrabrili smo se i osokolili se, a što ćemo da šaljemo saopštenja, a što će Bogoljub Karić da nam emituje na našoj televiziji što imamo da kažemo protiv radikala! Evo, sad sve što vas ima "genija" iz svih stranaka, skupite se, izađite, pozovite Bogoljubovu televiziju i kažite sve što imate da kažete, radikali ludaci, psihopate, ovakvi, onakvi, sve to vi lepo kažite, sve će da vam puste. Jedini vam je problem što neće narod da vam poveruje.
Jedini vam je problem što mi juče lepo dođemo na miting u Bačku Palanku, narod nas lepo dočeka, videli ste koliko je mnogo sveta bilo, a neki moraju da organizuju nagradnu igru i lutriju da prave da bi organizovali skupove, dele automobil danas. Organizovali i kažu: lutrija dolazi, danas ćemo da delimo automobil, hajde da zakazujemo miting. Ovi "žuti" ga zakazali u bioskopu. Mi na centralnom gradskom trgu, a oni u bioskopu.
Ovi "geniji" mere pritisak narodu. Najozbiljnije. Narod kad ih vidi skoči im pritisak odjednom i nema nikakvog spasa. Ne mere sudijama pritisak, mere narodu, a narodu pritisak skače od vaše vlasti, gospodine ministre. Verujte mi na reč. Idu ovi "geniji" iz ove "ekspertske grupe" i mere pritisak, kažu: da ti mi izmerimo pritisak, a ti glasaj za nas. Kaže narod: izmeri, jer ovakvo čudo nisam video, a da glasam za vas neću, nema te sile. Znaju to ljudi.
Da vas pitam što ne rekoste ništa onda kad je Aligrudić izašao za govornicu? Što niste smeli da kažete nešto, nego se setili pametni, ljubi ih majka, posle tri sata da šalju saopštenje - nisam ja, nisam ni ja. Ne, nego moja teta Smilja slala saopštenje i pričala sa ove govornice. Jedva čekate izbore! Vidim. I tada ćete da merite pritisak narodu, samo što će tada da mu skoči na 250.
Poštovani gospodine ministre, postavio sam ovde neka pitanja koja nemaju veze sa ovim "genijima" i sa ovima što se sete dva dana kasnije da treba da pošalju neko saopštenje i da ispadnu mnogo pametni. Gospodine ministre, tražim od vas da mi kažete kakve veze ima Nataša Kandić sa vašim pravosuđem. Šta ona ima da komentariše sudske presude? Šta ima neki Sem Nazaro, znam da vam dolazi često u Ministarstvo, kakve on veze ima sa našim pravosudnim sistemom?
Gospodine ministre, kako je moguće, da vas pitam, pošto niste bili tu, ponoviću, da Milanović bude osuđen zato što je postojala naredba, pa nađena, nije nađena, zbog 5. oktobra, a da oni koji su definitivno ubice, koji se hvale da su ubice, protiv njih ne postoji ni jedna presuda? Da mi objasnite tu matematiku i da mi objasnite rad tužilaštva na takav način, rad naših sudova, jer to ne mogu da razumem.
Bilo je ovde još nekih pitanja, da vas ne zamaram, ali manje značajnih. Da vas pitam da li se to za tuču kažnjavaju samo fudbaleri i košarkaši, a ne kažnjavaju se oni koji linčuju političke protivnike, a postoje video snimci? U kojoj to zemlji na svetu ima, gospodine ministre? Ili ćete da mi kažete da je dobro linčovati nekoga zato što se preziva Milanović, ili zato što se vama ne sviđa, ili zato što mu je bila loša TV, pa je to dozvoljeno?
Ako je to tako, da se spremimo, ima mnogo loših TV, ali mi ne bi da učestvujemo u tome, mislimo da je to protivzakonito. Vi nas obavestite sa ove govornice da li je izvršena dekriminalizacija tog dela. Ako je izvršena, znam mnoge kojima ćete u Srbiji da olakšate, ali vas molim da obavestite ljude. Ne može da ne važi za one koji će da linčuju Milanovića, da tuku starijeg čoveka koji leži na zemlji, da ga šutiraju nogama itd, a za neke druge da neko ide u zatvor. Tražim da mi vi tu matematiku ili to pravo, tu pravnu logiku objasnite.
Znam da se vi svi plašite u ovoj zemlji da kažete bilo koju reč, jer B 92 će da kaže: aha, eno ih oni tamo štite, ponovo su pomenuli Milanovića, išli u posetu. Opet nisam otišao. Ako neko ima nešto protiv, uskoro ću da idem. Evo, da vas unapred obavestim, da ih nerviram malo, da vidim šta će da mi kažu ovi sa B 92 na to ili bilo ko drugi.
Za razliku od vas, mi se ne plašimo da kažemo ono što mislimo i ne plašimo se da vas pitamo gde vam je logika. Baš me briga za njihovu hajku i harangu, i baš me briga za sve što će da kažu i za sve što će da izmisle, zato što je ovo istina i zato što vi znate da je ovo istina.
Pitam vas da mi objasnite da li mi to imamo sudove koji cene političku celishodnost, da li će to da se svidi Nataši Kandić? Kako ona može da dobije oslobađajuću presudu što bije starce na ulici? Kako može tužilaštvo da je ne goni za tako nešto? Kaže: skočiće ceo svet! Idi! Ozbiljno! Kaže: ne sme da se goni! Ma nemojte! Neki smeju, neki ne smeju. Što niko ne goni Dinkića? Ima krivičnih prijava protiv Dinkića koliko hoćete. Niko ga ne goni. Što niko ne goni mnoge druge? Zato što su oni bliski vlasti.
Protiv mene je tužilaštvo tražilo pokretanje pretkrivičnog postupka zbog podele bonova, a nema ni krivične prijave za one koji su podelili dva puta više bonova radnicima u tri meseca, nego ja u devet meseci, ovi vaši ministri. Smeju se oni u policiji, smeju se svi.
Davno je bilo, nije važno. Zamalo da osudite onog Radovančeva. Kakvi to ludaci rade tamo?
Je l' to nešto nije u redu sa njima? Ne znam o čemu je reč, ne mogu to da razumem. Ako vi možete, izađite pa mi objasnite. Samo mislim da je Srbiji potrebno da ima pravosuđe u koje neće geniji da se mešaju, ovi geniji što se sete da pošalju saopštenje i da kažu da se ne izvinjavaju kada se već sve završi i kada im je jasno da izbora bar još neki dan neće biti, pa su onda mnogo hrabri i pametni, inače kao prut se tresu na uraganu, ne znaju šta će sa sobom od straha, već javili deci, porodici - nemojte da nas čekate noćas, ne znamo šta ćemo posle svega. Onda su mnogo hrabri i pametni da izađu na televiziju i da kažu kako je neko drugi otprilike kriv za sve u Srbiji.
U svakom slučaju, gospodine ministre, nama je potreban red, nama je potrebno poštovanje zakona, potrebno nam je da se zna da sudovi donose u ovoj zemlji odluke, a ne B92, Nataša Kandić i Sem Nazaro. Dok oni budu donosili odluke, vedrili i oblačili po specijalnim sudovima, dokle god na iskazima svedoka saradnika, obično kriminalca, zasnivate vaše presude, razmislite da li su te presude valjane, da li su pravične i mogu li da budu u potpunosti u skladu sa istinom, u skladu sa onim što se dogodilo. Mislim da ne mogu, pogotovo ne mogu pod ovakvom paskom, pod ovakvim pritiskom pojedinih medija, a vi ne smete da im kažete ništa zato što će posle toga vas da napadnu i vas da optužuju za nešto. Neka vas napadnu.
Znate, onaj ko se bavi politikom mora da nauči da trpi sve, mora da nauči da trpi napade, zato što morate da donosite odluke. Pre neki dan sam čitao u novinama - poslanici jedu jagnjetinu i svinjetinu u restoranu. Čitali ste to na trećoj, četvrtoj strani nekih novina. Kažu - ubiše se. Zašto ne kažete istinu? Zašto ne smete da odgovorite? Ne tiče se to radikala, ali ja ću to da kažem. Siđem jednom u sedam dana, obično uzmem oslić, ne mogu da sednem od tih novinara dole. Ne možete mesto da nađete i to svi znate pa ne smete da kažete, ministre. Znam da je tako.
Zašto ne smete da kažete? Ne možete mesto da nađete dole od njih, i onda smo mi jagnjeće brigade, a oni fini, pametni i pošteni. Zato što se svih mogućih plašite, zato što se sopstvene senke plašite. Ne mislim na vas lično. Vi lično ste i bolji nego drugi, bar u tom smislu.
Niko ne sme da ih pita - alo bre, sestro, šta ti imaš sa tom presudom, ko si ti da prisustvuješ tamo, da ocenjuješ da li je sud doneo dovoljno veliku presudu ili nije, koja si bre ti. Pitam vas koja vam je ta Nataša Kandić, šta je ona u ovoj državi, koji vam je taj Sem Nazaro, koji su ti, šta su oni u ovoj zemlji? Izađite pa mi kažite to.
Šta su oni da kažu - ova presuda je dobra. Pa ovaj - zadovoljan sam ovom presudom. Onda i ona kaže - zadovoljna sam ovom presudom.
Idi, stvarno si zadovoljna. Smejem se sada, ali ne mogu da verujem i to gledam mrtav ozbiljan, gledam kao prilog. Milina, čudo jedno.
Nas vređaju svaki dan razni analitičari, svi su mnogo pametni u ovoj zemlji, svi sve znaju. Idi na izbore, kandiduj se za nešto, nemoj da izmišljaš, da petljaš nešto za tanjir kupusa i tanjir pasulja što ti neko da pa izmišljaš šta ti padne na pamet, bilo gde i na bilo koji način.
Živimo u zemlji apsurda. Ostavite sudove na miru i neću više da čujem nigde da ona priča da je zadovoljna nekom presudom i da ovaj drugi priča da je zadovoljan presudom. Baš me briga što su oni zadovoljni presudom, hoćemo da pravda bude zadovoljena, da naš narod bude zadovoljan, što u ovoj zemlji ima pravde, da kriminalci idu u zatvor, a da pošteni ljudi budu na slobodi. To je cilj našeg pravosuđa.

Reč ima narodni poslanik Zoran Krasić, a neka se pripremi narodni poslanik Milan Stevović.

Onaj službeni deo ove tačke dnevnog reda mi smo još juče okončali. Možda će u govorima pojedinih poslanika SRS da bude i nekog proširenja, ali iskoristio bih ovu priliku, kada raspravljamo o izboru nosilaca pravosudnih funkcija, da se osvrnem na neke okolnosti pod kojima ti ljudi treba da obavljaju te vrlo značajne funkcije.
Od mesta do mesta razlikuje se situacija i stanje u pravosuđu. Verujte, imamo nekih lokaliteta i nekih sudova gde verovatno tek posle četvrtog kruga izbora možemo da dođemo do nekih ljudi koji bi se držali zakona i struke. Jednostavno, takva je situacija.
Situacija je upropašćena onog trenutna kada je Vladan Batić izabran za ministra pravde. On je krenuo sa dobrovoljnom i nasilnom lustracijom. Dobrovoljna po sistemu, ajde ako se neko pokaje pa podnese ostavku i pobegne, a nasilna lustracija imala je nekoliko modaliteta. Jedan od tih da sve sudije osude svog kolegu i da mu učine život i rad nepodnošljivim, a ako i tu ne uspeju da oteraju čoveka iz pravosuđa, onda na scenu stupa nevladin sektor, onda stupa Društvo sudija, a u završnoj varijanti ministar preko pravosudnog odbora, Boška Ristića, Dragora Hibera i onih koji su ovde tri godine vedrili i oblačili.
U tim uslovima mi smo dobili nove, mlade, nekvalitetne, koji ništa ne znaju, koji smatraju da se celokupno pravo svodi na to da li će koalicija DOS da da podršku ili ne, ko urgira za koji predmet i kako proganjati nekog ko je politički nepodoban. To je postao novi sistem vrednosti i naravno to ne može tako brzo da se ispravi.
U takvom dosmanlijskom sistemu vrednosti pojavili su nam se i specijalni sudovi. Naravno, trudiću se da vodim računa da ne prekršim neku obavezu koja postoji, a odnosi se na zabranu komentarisanja nekih sudskih postupaka koji su u toku.
Ukoliko u nastavku budem nešto izneo, a tiče se nekog postupka u toku, budite uvereni da je to jedan promil od onoga što, zloupotrebom ovlašćenja kao novinara ili nekog tamo člana neke nevladine organizacije, svi drugi mnogo više čine.
Ali, moram da kažem nešto što je notorno, što jednostavno niko ne sme da kaže u ovoj zemlji. Demokratska stranka je formirala, namerno kažem Demokratska stranka, specijalno odeljenje za suđenje organizovanom kriminalu po sistemu - mnogo velika plata, izvolite, ko će da se javi. Dobili smo i portparole sudova i tužilaštava. Verujte, u Srbiji kada se pojavi Bruno Vekarić polovina građana gasi televizor, a druga pljuje taj televizor.
Pojavi se jedna ladna faca koja završava posao i tužioca i suda, i nevladinih organizacija i Haškog tribunala. I vi ga još čuvate, a znate da je nezakonito pobegao iz Ministarstva pravde uoči pada DOS-a i sakrio se na jednu stalnu funkciju, odakle radi šta god hoće, sa Ministarstvom možda komunicira ili ne komunicira, ali sa nevladinim totalno komunicira da završava njihove poslove i zastupa njihove interese.
Ne znam odakle se pojaviše portparoli sudova i tužilaštava. Mislim da to u zakonu ne postoji. Ministre, od vas očekujem da ih pismom obavestite da tako nešto ne postoji u zakonu i pošto ne postoji u zakonu neka beže u mišije rupe. To javno kažem, neka beže u mišije rupe.
Gospodine Stojkoviću, u ovom sudu koji je napravila Demokratska stranka za borbu protiv organizovanog kriminala, za suđenje organizovanom kriminalu, caruje alkohol, pa kolege međusobno ne komuniciraju.
Kada ona, što je narodni heroj, treba da da saopštenje za javnost, ona juri Kljajevića, a on neće da da neki podatak. Vi to možda ne znate, ali ja znam. Eto, znam. Znam i kako se odvijaju ti postupci. Gospodin Vučić vam je malo nagovestio, ali vi niste bili tu.
Vrlo čudne stvari se događaju u ovom drugom demokratskom sudu za ratne zločine. Verovatno vam je poznat. Ako vam nije poznato, onda ste vi krivi i vaša vlada. Taj tužilac ide preko puta kod Tadića po mišljenje. Pre nekoliko dana je okončan prvostepeni namešteni postupak. Nećete naći u medijima ko je šta od advokata odbrane rekao u završnoj reči, ali ćete zato naći šta je rekla Nataša Kandić kao punomoćnik oštećenih.
Ona je uvek punomoćnik oštećenih i to samo onih oštećenih koji nisu Srbi. Ona je punomoćnik oštećenih Šiptara, punomoćnik oštećenih navodno Hrvata, punomoćnik oštećenih navodno muslimana, svega je ona punomoćnik, ali ako je punomoćnik Srbina ona bi sekla vene.
Jer, mora da sluša svog prvog gazdu, Vojina Dimitrijevića, koji mrzi ovaj narod, to da znate, to vam tvrdim, i sve ima da uradi da se ovde napravi što veći haos.
Neću dalje da ulazim u te sudske postupke. Porazgovarajte sa advokatima, porazgovarajte sa onima koji su profesionalno pratili ta suđenje, kazaće vam u kom delu je namešteno i zašto je namešteno, jer tri zadatka trebalo je taj postupak da ostvari. Prvi, da se poveća broj optuženih, drugi da se napakuje nekima zbog Haga i treći da se zadovolje interesi međunarodne zajednice. Vama u tom sudu komanduje istureno odeljenje Haškog tribunala.
Znam da ćete vi da kažete - sudovi su samostalni, kao ministar nema nikakav uticaj, nemam potrebe da se mešam, ali još manje imaju razloga da se mešaju ovi drugi koje se vam pomenuo. Oni apsolutno nemaju nikakav razlog da se mešaju, niti imaju bilo kakva ovlašćenja.
Nešto se čudno dešava u toj vašoj kohabitaciji. Vrlo čudno se dešava. Fudbalski savez drži DS, Košarkaški savez DS, Odbojkaški DS, Rukometni DS, vaterpolo ovaj što je predsednik, sve oni drže. Ne ovaj, nego Tadić. Kada bih mislio na gospodina predsedavajućeg, rekao bih gospodin Vojislav Mihailović, a kada kažem ovaj predsednik, mislim na ovog preko puta, čiji Šutanovac kaže - pa da, Tadić ima da se kreće van okvira koje je Narodna skupština dogovorila i utvrdila ovde kao platformu za pregovore. Oni javno idu sa tim.
U toj vašoj kohabitaciji ili po srpski snošaju, demokrate su nekako gore i neka nova figura veneris je za DSS i ovu vladu. Izgleda da u toj novoj figuri vi uživate, jer kada ne biste uživali, vi biste rekli, pomerite se, aman ljudi, nešto je plus nešto je minus, nešto je pozitivno, nešto je negativno, nešto je normalno, nešto nije normalno. Vi sve trpite.
Nemam ništa protiv toga što vi trpite, ali mi je krivo što mi nestaje država. To me boli. Boli me što mi nestaje država i što za koji mesec ili za koju godinu kada kažete - evo, demokratski sve došla neka nova vlast, džabe, ali nemamo državu. Vidite, pokupili su sve sponzore preko tih sportskih udruženja. Bankarski sistem je kod njih, pravosuđe je kod njih. Što svoj uticaj u pravosuđu ne iskoriste da reše napokon pitanje Bodruma. Bodrum je bio bitan samo pred izbore. Nema više.
Ovu zemlju vodi DS. DS - Boris Tadić, bez obzira koliko tu ima frakcija, nevladine organizacije vode to što se zove DS, a njih i po njihovim nalozima postupaju, a naloge daju Soroš, i da vam ne pričam, ima ih poprilično. Bunim se protiv toga, ministre, i kao što vidite danas neću tu veliku pravdu da isterujem na nekom kandidatu za izbor za mesto sudije u nekom mestu, gde treba da počne čovek svoju karijeru.
Već sve njih pozivam da se uhvate zakona i propisa, da ne pitaju nijednu političku stranku, nijednog predsednika opštine, nikoga živog povodom onoga što dobiju u ruci taj zakon da primenjuju.
Želim da im kažem da od njih zavisi da li će država da opstane, ali od vas koji ste vlast tražim, dajte sredite ovo što se dešava, u ova dva suda je lom, haos. Sinoć sam vam, gospodine ministre, ukazao na jednog demokratskog kandidata za predsednika suda, za reizbor, pošto je veće jedanput bio. To je taj iz Stare Pazove. Videli ste, za njega je zaostavština i pravo korišćenja društvenog stana.
Gospodine ministre, on sutra mora da ode, da ga izbace, da ga išutira neko iz suda, jer on namerno ne zna. Računa, pa možda sam pogrešio, pa će drugostepeni da ispravi. Tome mesto nije u sudu.
U ovoj zemlji DS za šta god se uhvatila to se osušilo. Rak-rana srpskog naroda i političke scene Srbije je DS. Građani to osećaju, građani će to da osude. Kojim tempom? Da li na sledećim izborima, da li na drugim, neka narod propisuje. Svako ima svoje pravo glasa, neka ga iskoristi kako želi, moje je da ukažem.
Gledajte to njihovo delovanje. Vidite i sami, gospodine ministre, već godinu dana vi ne možete da izaberete dobar kadar za područje Okružnog suda u Šapcu. Koliko je puta bilo kandidata, pa neko ospori, pa padne? Drugi put, pa padne kandidat, pa treći, i verovatno će sada nekoga da ospori i verovatno će da padne. Da li vam je sada jasno koji je uticaj Dušana Petrovića u pravosuđu na teritoriji Okružnog suda u Šapcu?
Evo ga i onaj Čonjagić, pre nekoliko meseci kada nije prošao jedan kandidat, on je demonstrativno izvadio karticu i počeo da psuje svoje iz svoje poslaničke grupe kako oni nisu glasali. Duško Petrović je predložio to nekog tamo za tužioca. Ljudi bili zbunjeni i kaže - šta, iz vedrog neba nešto udari. Tresnuo vratima, ma kakva stranka, Dušan Petrović je rekao.
Zna se sve. Mala je ova teritorija, ovde se sve zna. DS u tom procesu kohabitacije, sa posebnom figurom veneris, završava sve, gospodine Stojkoviću. Obavestite gospodina Koštunicu, obavestite Vladu, da morate da preduzmete neke hitne mere, da svi oni koji treba da primenjuju propise dobiju propise. Možda oni ne znaju ljudi i da tu ima propisa i štampajte svima, tim ljudima u sudovima, u sportskim organizacijama, medijima, dajte im propise koji važe u našoj zemlji i kažite - to su propisi koji se primenjuju, a ne ovo što vam priča DS.
Da vas podsetim, sećate se 2003. godine, kada se desilo to što se desilo, na svim stubovima srama se nalazila SRS. Epohalni proces stoleća, kako su kazali, veka, sve epohalno, sve njihovi svedoci saradnici. Pogledajte malo te materijale. Ja sam malo gledao, mućkao sam nešto, pa sam došao do materijala, pa sam našao.
Gospodin Vučić vam je rekao, rekao je trunku podataka, da od Čumeta zavisi sve, a vi ne znate da je od Đure Mutavog još sve više zavisilo u Novom Sadu.
Vi ne znate da je od Nenada Čanka sve zavisilo u Novom Sadu. Vi ne znate, gospodine ministre, umesto onaj Ostojić da ide u zatvor, on otišao za Republičkog javnog tužioca. Ona Sonja Brkić isto. Gde ste stali? Imate sve. Sve podatke imate, pozovite policiju, ona ima podatke, sve podatak do podatka postoji.
Ko je postavljao načelnike SUP-a? Kriminalci, mafijaši, u sprezi sa DS, sa Ligom Čankovom. Sa ove govornice pre mesec dana pričao sam o tim Županijama 64, da Kasa pravi, da se pripremaju sa naoružavanjem itd. Svašta se radilo da se ide na nemire, kako bi svi dokazali da srpska policija nije sposobna, pa treba Kasa i Čanak da imaju svoju policiju.
Sada oni to više ne kriju. Ali, imam jedan novi podatak, ta Županija 64 je zabranjena u Mađarskoj, a kod nas legalno deluju. Ljudi, čuvajte državu. Pustite narod da se na izborima odlučuje za koga hoće, ali svako ko je na vlasti mora da čuva državu. Čuvajte državu, mi nemamo rezervnu, ovi drugi imaju.
Čanak ima rezervnu. I onaj Pajtić ima rezervnu. Vidite šta rade. Pajtić je u stanju da proda rudnik. On kaže, pošto će ta investicija da bude dve i po milijarde dolara, on kaže - dajte 250.000 dolara Pokrajinskoj vladi, imaćemo velike troškove, treba da sprovedemo izbore, da bismo mi ostali na vlasti, pa da vam mi damo tu investiciju.
Gospodine Novakoviću, mislim da je Kovin u Vojvodini i da se vadi neki lignit. Ako želite nešto da dobacite, trudite se da ima neke istine u tome. Znate da nikada ne pričam ništa napamet, nego uvek proverim. Mnogo više čitam nego što gledam. Mislim da Kovin teritorijalno pripada AP Vojvodini. Tamo postoji jedan rudnik lignita, vrlo kvalitetan. Znam da ima kod vas nekih koji smatraju, ako je izgorela dokumentacija, da su ozdravili. Nisu oni ozdravili. Postoji rezervna dokumentacija. To je drugo pitanje.
Gospodine ministre, krenite sa predsednikom Vrhovnog suda da zavodite red. Možda je za početak najbolje da umnožite što više propisa i zakona koji su na snazi, pa da podelite sudijama i tužiocima, i da im kažete da moraju da primenjuju zakone. Naravno, kada to kažem, i da im kažete, ne mislim da vi utičete, ali da ih oslobodimo tih nevladinih organizacija.
Znam sigurno da i vi znate za pet sudija koji kažu - doneo bih presudu, nego me je strah da me ne prozivaju u medijima nevladine organizacije. Znate li koliko takvih sudija ima? Znate li koliko ima takvih predsednika sudova koji kažu - ti otaljaj taj posao, završi što pre, da nas ne bi prozivali?
Znate li koliko ima predsednika sudova koji drže redovne konferencije za štampu i drže predavanja svima i svakome? Ali, neće da drže predavanje kako da primene pravo, zakon, kako da ubrzaju neki sudski postupak.
Znači, uz sve ograde, da ne ulazim u neke konkretne predmete, da ih komentarišem, ne želim da ih komentarišem, postoji tu neka svoja procedura. Ali, očuvajte celinu legalnog postupka koji se vodi u sudu. Tvrdim vam, u ova dva demokratska suda Demokratske stranke, valjda će nekada i njima da sude, doduše ono sve tamo što se sudi - da znate da su to njihovi, Đura Mutavi, ovaj i onaj.
Drugo, svedok saradnik, gospodine ministre, plašim se tih svedoka saradnika. Evo, u ovom predmetu pred sudom za ratne zločine, dva svedoka saradnika dala su kontradiktorne izjave, što nije bilo dovoljno predsedniku veća da ih u obrazloženju izjednači. Čak je jedan od tih javno rekao - da znaš, moram ovo da kažem, o nama će da vodi država računa, neće biti ništa, ali će zato da strada onaj što je u Hagu, neću da kažem ko je.
Pakuje se suđenje po nalogu onih iz inostranstva, a preko ovih "žutih", preko nevladinih organizacija i odabranih novinara. Ne želim da ih strpam sve u isti koš, svaka čast, ima i pozitivnih, ali su izuzeci, profesionalaca, ali su izuzeci. Većina vam nađe rođenog brata iako ste jedinac. Za ručak ima da napiše sve i svašta, pa još kada umota u oblandu, mentalno ga obrne, mentalno ga okrene, oni su završili sa suđenjem.
Pojedine nevladine organizacije koriste novinare da bi se stvorilo javno mnjenje kako bi opravdalo svaku glupost nekog sudije koji treba da presudi. Nama nevladine organizacije vode krivične i parnične postupke preko medija. Zašto? Zato što sudije nisu zaštićene.
Morate sudiju da zaštitite, da mu date na značaju, da zna da će sud da ga štiti uvek od napada novinara, nevladinih organizacija i ovih skotova koji mrze ovaj narod i ovu državu. Štitite sudije koje rade po zakonu. Tražite u legalnom postupku da se razreše oni koji ne rade po zakonu i imaćete podršku SRS. I ne samo nas, nego svih građana. Ne osećamo još da je krenuo taj proces. To je taj problem. To je veliki problem.
I sudovi štite državu. Zato smo biranim rečima i juče se obraćali sudijama, nešto malo smo osporili. Takođe smo se trudili da to bude biranim rečima, gotovo da nismo osporili nijednog sudiju koji se tek bira za sudiju, da ga ohrabrimo, da uzme zakon, propise i sudsku praksu u ruke i da radi. Očuvajte mu to pravo da može slobodno da radi, da nikome ne podnosi računa iz politike, novina, nevladinih organizacija, itd. Ako to uspemo, imaćemo su, ako to ne uspemo, džabe ovo radimo.

Hvala. Za reč se javio narodni poslanik Petar Cvetković, po Poslovniku.

Vrlo kratko, samo jedna dopuna. Propustio sam da osporim izbor predsednika Opštinskog suda u Užicu, kandidat Radulović Ljubiša.