OSMA SEDNICA, DRUGOG REDOVNOG ZASEDANjA, 15.12.2005.

5. dan rada

OBRAĆANJA

...
Srpska radikalna stranka

Zoran Krasić

Srpska radikalna stranka
 Gospodine Markoviću, potrudiću se da to ipak ne bude načelna rasprava, mada bih vas podsetio na neka principijelno nerešena pitanja finansiranja lokalne samouprave i uopšte koncept javnih finansija koji je zaživeo od Božidara Đelića, to da znate, koji je upropastio jedan dobar zakon o javnim prihodima i javnim rashodima. Da je ovaj zakon, koji se sad zove Zakon o budžetskom sistemu, loš dokazuje i  faktičko stanje nastalo njegovom primenom i činjenica da je i taj propis nekoliko puta menjan.
Samo da potenciram jednu stvar koja mislim da je vrlo bitna za sve ove amandmane koji se tiču ovog predloga zakona. Mi se namerno nismo javili povodom prvog amandmana, nego tek posle nekoliko amandmana, da bi svi oni koji su podnosili amandmane na ovaj predlog zakona, jednostavno, izašli sa svojom argumentacijom kojom potvrđuju naš principijelni stav povodom ovog pitanja i ovog predloga zakona. Sada je valjda svima jasno.
Nemate vi potrebe da molite predsednike poslaničkih grupa da budu prisutni ovde i da utiču na svoje poslanike. To mora da se završi sa ministrom finansija. On je vas prevario. Prošle godine je rekao: idemo po ovim kriterijumima, sledeće godine menjamo. Došla je ta sledeća godina sada, a on kaže: ovo će biti poslednji put. Znači, opet se to sve odlaže.
Po definiciji, ta transferna sredstva treba da zadovolje potrebe lokalne samouprave prema poverenim poslovima koja je Republika njima ustupila da ih rade kao prvostepeni organi. Vi ste lepo primetili da tu nema nekog jasnog kriterijuma, već da se od opštine do opštine menjaju kriterijumi, menja se prioritet primene kriterijuma.
Lepo ste zaključili da kod nekih taj iznos, otprilike, odgovara namirenju obaveza koje ima Republika prema lokalnoj samoupravi po osnovu prenetih poslova, ali kod mnogih opština taj iznos prevazilazi značaj poverenih poslova i predstavlja intervenciju prema određenoj teritoriji, prema određenoj opštini, negde zato što je nerazvijena, a negde ne zato što je nerazvijena, nego zato što postoje neki drugi razlozi.
Vi ste lepo primetili i mislim da vam je dobar koncept što ste otprilike uzeli tih nekoliko većih opština, sada se to zovu gradovi, pa pomalo odatle da se štrpne, da se da okolnim mestima gde je to mnogo. Vidite i sami da ne može da prođe. Zašto? Zato što nema jasnih kriterijuma.
Ovde je malopre rečeno, a to stoji doduše i u obrazloženju Predloga zakona, da javna potrošnja na nivou lokalne samouprave na teritoriji Republike Srbije u 2006. godini treba da bude 112,5 milijardi dinara. Neću da se bavim matematikom, da sad to prevodim u evre itd. To je plan i lepo je primećeno da se tu nalaze sva sredstva lokalne samouprave, i ono što po zakonu predstavlja izvorni prihod i ono što predstavljaju transferna sredstva. Tu su uključeni čak i prihodi javnih preduzeća od lokalnog interesa, ali ovo je plan.
Kao što svaki plan može da se faktički probije, to nam je poznato, imamo suficit na kraju ove godine. Zašto imamo suficit? Jeste on virtualan, ali on je iskazan. Iskazan je na način što nisu izmirene neke obaveze, pa se pojavio neki plus koji treba da se usmeri prema inostranstvu, da bismo dobili iz BB minus u BB plus, kao da je taj rejting toliko značajan. Džabe ti rejting ako su građani gladni, ako nemaju posao.
Bolje da jurimo obezbeđenje tih elementarnih uslova za život, a ne za neke indeksirane poene u inostranstvu na nekim kotacijama, da li nas neko voli ili ne voli. Ne vole nas, nego bacili ste tu iluziju građanima pa neka svako razmišlja šta je tu tačno, a šta nije tačno.
Znači, fali princip. Taj princip ne postoji ni u Zakonu o lokalnoj samoupravi, niti postoji u Zakonu o budžetskom sistemu, niti u drugim propisima kojima se propisuje rad i postupanje organa lokalnog samoupravljanja u poslovima iz nadležnosti lokalne samouprave.
Ovde imamo dva izbora, 40% poreza na zarade i nominalni iznos sredstava vezan za svaku opštinu. To su ta transferna sredstva. Ona što su izvorni prihodi i ona koja dolaze po osnovu drugih aktivnosti lokalne samouprave na neki način su limitirana, ali nisu u potpunosti limitirana. I dobro je što nisu limitirana u potpunosti, ali je loše što je mogućnost boljeg sticanja javnih prihoda po osnovu tih nelimitiranih sredstava sužena.
Neko je hteo na početku ove sednice da nas prevari i da kaže da je ključ za rešavanje tih problema neki novi propis, pa još pogrešno kažu o vraćanju imovine lokalnoj samoupravi. Uopšte mi nije jasno kako su zamislili da se vrati nešto. Kada su videli da ne postoji ustavni osnov brže-bolje su povukli Predlog zakona.
Ono što ste vi primetili jeste elementarna nepravda. Zbog te nepravde SRS nije htela da podnese nijedan amandman na ovaj predlog zakona, jer u odsustvu kriterijuma mi ne bismo znali da kažemo zašto se tom gradu uskraćuje toliko i toliko i daje nekom manjem mestu. Jer, da smo podneli amandman, svako bi mogao da izađe sa drugom argumentacijom i da poništi to što smo rekli, jer u uslovima kada ne postoji princip ili se princip menja od mesta do mesta, kada nema kriterijuma ili se nameću neki kriterijumi, samo za određeno mesto kao komparativna prednost u odnosu na druge, onda mi u toj igri ne želimo da učestvujemo.
Znači, vama su obećali da će principijelno da se reši ovo pitanje u pogledu kriterijuma i merila. Taj ko vam je obećao od njega tražite da to obećanje ispuni.

Predrag Marković

G17 Plus | Predsedava
Da li još neka poslanička grupa želi reč? (Ne.)
Narodni poslanik Hranislav Perić podneo je amandman kojim predlaže da se posle člana 3. doda novi član 3a.
Vlada i Zakonodavni odbor predlažu da se ovaj amandman odbije.
Narodni poslanik Hranislav Perić.

Hranislav Perić

Socijalistička partija Srbije
Poštovani predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, gospodine Markoviću, vašim Poslovnikom doveli ste do toga da u sali ima 25 poslanika i kome da objašnjavam moj amandman. Molim vas da date pauzu, da pozovete poslanike ili barem da ima tu šefova poslaničkih grupa, da ima smisla ovo o čemu ću govoriti. Prema tome, više puta sam to izrekao za ovom govornicom, ali vi terate po starom, iako ste nekoliko puta obećali da će doći do promene Poslovnika.
Kada je bila rasprava o budžetu tražio sam da se u budžetu uvede stavka za nerazvijene opštine. Tada Vlada nije imala sluha za to da to prihvati i ugradi u budžet i sada smo došli u situaciju da Vlada ili ministar, ne znam ko, pojedini odbori, kažu da na ovakav način ne mogu da se izdvajaju sredstva, ne mogu iz tekuće rezerve, ali to ću naknadno da objašnjavam.
Podržavam gospodina Krasića, on je rekao jednu istinu, da od kada su došle demokrate i ovakvo finansiranje uveo ministar Đelić, uzeo je sve pare od opština i sada se deli na kašičicu kome koliko daš. Podneo sam amandman da se posle člana 3. Predloga zakona doda novi član 3a koji glasi: "Opštinama koje imaju status nedovoljno razvijenih u skladu sa zakonom (33 najnerazvijenije opštine u Republici) određuju se dopunska transferna sredstva u 2006. godini u visini od 10 miliona dinara po opštini, a na teret tekuće budžetske rezerve..."
Amandmanom se predlaže određivanje dopunskih transfernih sredstava za 33 ekstremno nerazvijene opštine u Republici, koje svakim danom postaju sve nerazvijenije, čime se samo povećavaju razlike u odnosu na razvijene sredine. Dopunska transferna sredstva bi samo malo ublažila katastrofalnu ekonomsku situaciju u opštinama kao što su Merošina, Žitorađa, Doljevac, Kuršumlija, Medveđa, Lebane, Bojnik, Crna Trava, Trgovište, Bosilegrad, Gadžin Han, Svrljig i još druge opštine u broju do 33.
Bez dopunskih sredstava ove opštine teško da mogu uopšte da funkcionišu. Građanima lokalna samouprava ne može da obezbedi ni minimalne potrebe.
Na primer, u ovim opštinama treba na adekvatan način da se obezbede potrebe za građane koji žive u tim delovima, a to je lečenje, obrazovanje, prevoz do razuđenih sela, voda, struja, putevi, tako da stanovništvo odlazi, a ovakvi krajevi ostaju nenaseljeni i pusti.
Razgovarao sam o ovom pitanju i moj predlog sam iznosio, razgovarao sa svima. Ministar kaže da ne može iz budžetskih rezervi, ne mogu da se izdvajaju ova sredstva za nerazvijene opštine. U privatnim razgovorima, kada razgovaraš sa ministrom Dinkićem i kada kažeš da je napravio grešku ili da nije dobro što je mala sredstva ovim slabim i siromašnim opštinama odredio, on kaže - neka, u drugom delu ću ti dati iz budžetske rezerve.
Znači može na crno, ne može u papiru. Tražim samo regularno da stavimo na papir, da uvedemo novi član, da 33 nerazvijene opštine dobiju po 10 miliona, to je svega 330 miliona; 330 miliona na 500 milijardi, koje deli ministar Dinkić i daje iz džepa gde god kako može, nikakve su pare. U ovolikom budžetu 330 miliona mogu uvek da se nađu, to su mala sredstva, ali imamo 33 opštine nerazvijene, sa seoskim sredinama, sa brdsko-planinskim predelima, da mogu samo za malo da poboljšaju uslove života na svom terenu.
Možda bih bio ubeđen da je to istina što kaže ministar, ali pre neki dan prenosi ga TV. On ide u Suboticu, ide u gradove, tamo su verovatno njegovi na vlasti i kaže - za ovu ću da vam dam 20 miliona, za ovo 80 miliona, pa kaže naslovno - prati ga televizija, vama ću dati 200 miliona. Ne znam ko kome odgovara ovde, ko kome polaže račune, ko glasa, ko pravi budžet, čiji je budžet, ako mi u Skupštini Srbije, da li je to Dinkić, ako je njegov, trebalo je da napravi, nije trebalo da izlazi pred Skupštinu. Neka daje gde može i on neće dugo, ničija nije gorela do zore.
Prema tome, mislim da mi ovde u Skupštini trebamo da izglasamo, ovo je pravi predlog, da opredelimo po 10 miliona za 33 opštine u Srbiji nerazvijenih, a da ministru damo zadatak da nađe pare. U ovom slučaju bi se pokazalo da je Skupština Srbije najveća institucija u zemlji. Ako to ne učinimo, ako, to neko reče u raspravi, da ne možemo bez ministra, onda se stvarno ne zna ko koga bira, ko kome polaže račune itd. Ministru bi trebalo da damo zadatak da 300 miliona nađe gde zna i podeli ovim siromašnim opštinama.

Predrag Marković

G17 Plus | Predsedava
Još neko po istom amandmanu? Izvolite, gospodine Avramov.
Ne mogu da prihvatim nagovaranja da radim suprotno Poslovniku, kao što ne mogu da utičem na to da li će smislenost nečijeg izlaganja da zavisi od toga koliko ga ljudi gleda iz sale ili gore iz svojih poslaničkih klubova. Nemam načina, Poslovnik jasno definiše, Poslovnik je izglasala Skupština i predsednik Skupštine isključivo može da radi po njemu.
Izvolite, gospodine Avramov.

Mita Avramov

Srpska radikalna stranka
Dame i gospodo narodni poslanici, dopuni bih ovaj amandman gospodina Perića sa još jednom konstatacijom na ove 33 nerazvijene opštine u Srbiji da kažem da ima i 13 devastiranih opština u Srbiji i da su se tih 13 devastiranih opština sastale, da su napravili jedan tekst deklaracije, da su taj tekst deklaracije uputili ka Republičkoj vladi, tražili određene povlastice, što objektivno postoji kao mogućnost.
Međutim, to je bilo negde u junu ove godine. Do dan-danas nismo dobili nikakav odgovor od Republičke vlade. Znači da Republička vlada ne razmišlja o tim opštinama, o narodu u tim opštinama uopšte i o ovim nerazvijenim opštinama.
Znamo da je jug Srbije prilično nerazvijen i znamo da je jako teško pokrenuti tamo ne znamo šta, ali Vlada je tu koja treba u tom pravcu da razmišlja i da pokrene nešto u tim opštinama, ali sam samo hteo u ime ovih 13 devastiranih opština da iznesem da su te opštine isprane, uništene od prethodne vlasti koja je bila. Među tim opštinama je i opština Šid iz koje dolazim, prisustvovao sam tom tekstu deklaracije i potpisali smo tu deklaraciju, ali evo do dan-danas nismo dobili nikakav odgovor od Republičke vlade.

Predrag Marković

G17 Plus | Predsedava
Narodni poslanik Hranislav Perić, po Poslovniku se javio. Izvolite, gospodine Periću.
Da li još neko želi po ovom amandmanu? (Ne.)

Hranislav Perić

Socijalistička partija Srbije
Gospodine Markoviću, vi ste opet po vašem starom maniru, kada vam neko  kaže istinu, a vi onda uzmete da komentarišete. Vi sada mene učite, ko da sam od juče, ko se gde nalazi, ko odakle gleda. To je stara vaša priča. Kada to sve objasnite, nikome više u Srbiji nije jasno šta ste rekli.
Prema tome, još jednom vas molim, treba da postoji ovde malo red, a vi kao predsedavajući, kada predsedavam bilo kom sastanku, vodim red koliko ima ljudi, ako ima nekoliko čoveka, odložim tu sednicu, nema kome šta da pričam, 20 čoveka od 250, mi vodimo sednicu.
Slažem se da je ova skupština usvojila vaš Poslovnik, koji je nazvan "Markovićev poslovnik", ali ste vi tu kada ste objašnjavali, pričali nama pesme i priče kako ćete to samo u pojedinim slučajevima, retko da upotrebljavate, a vi to svakim danom radite. Danas niste ceo dan predsedavali. Čim sam vas video popodne znao sam da ćete da produžite sednicu, kao da radite u drugu smenu.
Prema tome, molim vas, bolje bi bilo da ne komentarišete ova pitanja, jer niko bez razloga neće da izađe i da vam uputi neku primedbu, ako ne postoji takva primedba. Ponovo da ponovim, vi možete da pričate vazdan, da kažete - sama diskusija koliko interesantna, toliko će da je gledaju ljudi. Po tome ne znam, koj bi koga gledao, kada bi se to gledalo.
Ali, osnovni je red da barem jedna trećina poslanika ovde bude, pa da prenese svojim drugovima ako neko ima hitan posao pa je morao da ode, da se zna o čemu se ovde radi, o čemu se priča, da bude svima jasno kada sednemo da glasamo. Puno tački prođe da niko živ ne zna u sali za šta se glasa itd. Prema tome, mislim da sam bio jasan i hvala vam.

Predrag Marković

G17 Plus | Predsedava
Po članu 28. moja dužnost kao predsednika Skupštine i svakog ko predsedava jeste ne da komentariše, već da daje pojašnjenje, naročito onda kada ljudi mogu da se zbune.
Kada postavite pitanje očekujte odgovor. Dakle, poslanici su sposobni da bilo prateći sa sednice, bilo iz klubova, bilo preko TV, bilo posle detaljno se upoznajući preko stenograma, jer su oni dostupni, upoznaju se sa stavovima svih koji njih interesuju i u okviru toga donose odluku kako će glasati.
Ne može predsednik Skupštine da natera da neko sluša ili čita, i on mora da radi po Poslovniku, a naravno verujem da svakog trenutka kada se obratite vas gleda barem pola Srbije. I izražavam divljenje zbog toga.
Pošto smo završili pretres Predloga zakona u pojedinostima, da li predstavnik predlagača želi reč? (Ne.)
Zaključujem pretres Predloga zakona, u pojedinostima.
Pošto smo obavili pretres Predloga zakona u načelu i u pojedinostima, Narodna skupština će u danu za glasanje odlučivati o Predlogu zakona u načelu, pojedinostima i u celini.
Prelazimo na 2. tačku dnevnog reda: – PREDLOG ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O JAVNOM DUGU REPUBLIKE SRBIJE PO OSNOVU PREUZIMANjA OBAVEZA REPUBLIČKOG FONDA ZA PENZIJSKO I INVALIDSKO OSIGURANjE ZAPOSLENIH NASTALIH PO OSNOVU NEISPLAĆENIH PENZIJA I NOVČANIH NAKNADA (pojedinosti)
Primili ste amandmane koje su na Predlog zakona podneli narodni poslanici: Nataša Jovanović, Vjerica Radeta, Momir Marković, Nemanja Šarović i Zoran Krasić. Primili ste izveštaj Zakonodavnog odbora.
Pošto je Narodna skupština obavila načelni pretres, saglasno članu 140. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Na član 1. amandman je podnela poslanik Nataša Jovanović.
Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Reč ima narodni poslanik Nataša Jovanović.
...
Srpska napredna stranka

Nataša Jovanović

Srpska radikalna stranka
Gospodine predsedniče, nije vam potpun sinopsis koji čitate. Niste mi rekli kakav je odgovor Vlade. Treba odmah da mi kažete gde su ministri iz Vlade Republike Srbije i zašto nisu ovde prisutni.
Pre svega Mlađan Dinkić, koji je prevario penzionere u Srbiji i po najpre objavljenoj dinamici koja je usledila, dakle, ovako definisan zakonski projekat usledio je tek posle packi koje je dobio od MMF-a, posle višemesečnog natezanja. To je nešto što ne može da prihvati SRS i penzioneri u Srbiji uopšte.
Neverovatno je, gospodine Markoviću, da vi insistirate na tome da pred ovolikim brojem poslanika u skupštinskoj sali započnemo raspravu o vraćanju duga penzionerima na način, opet ponavljam, neprihvatljiv, ne samo za srpske radikale, već za sve penzionere u Srbiji, zato što ih je ministar prevario, samim tim Koštunica i cela Vlada, a da i sami vidite da ni ministar nije ovde i da niste mogli da otpočnete raspravu u pojedinostima, a da mi ne kažete kakav je odgovor Vlade u tom smislu.
Bez obzira na to, najbolje bi bilo, da li je po Poslovniku, govorim principijelno, Vlada dostavila ili ne svoj pisani izveštaj, obično su to izveštaji u kojima se odbijanje amandmana ponavlja od jednog do drugog amandmana, od poslanika do poslanika, da lepo dođe ministar, da suočimo stavove, argumente i vidimo gde će i kako biti raspoređena sredstva u 2006. godini i zašto je ovaj rok i ovako utvrđena dinamika, koju svojim amandmanom, pre svega u članu 1. tražim da se promeni, a najpre gospođa Radeta i gospodin Krasić - po novoutvrđenoj dinamici, koju predlažemo, koja je mnogo prihvatljivija i za koju svakako ima sredstava u budžetu Republike Srbije u 2006. godini.
Licemerje Mlađana Dinkića, a samim tim i svih vas koji ga podržavate, s obzirom na to da ste usvojili, posle višednevnih natezanja i prekomponovanja što se tiče poslaničke većine i zamene poslanika, budžet, da nam kažete da dinamika isplate duga penzionerima mora da se odvija do 2008. godine.
Ako je, a mnogo smo o tome govorili u raspravi predloženog zakona o budžetu za 2006. godinu, sam ministar više puta istakao i prošle godine se hvalio time da je suficit ovoga puta od 21 milijarde, nešto što je za svaku pohvalu, pa sebe poredio sa Pačuom, pa sa velikanima srpskih finansija, što je nemoguće, to samo govori o njemu, sam se kandidovao za Nobelovu nagradu, posle toga je došao i vređao poslanike i pravio razne incidente, da li je, gospodine Markoviću, po vama, posle svega toga što se dešavalo proteklih dana, opravdano da ovde nema ministra kada razgovara o zakonu u pojedinostima i o našoj nameri. Počinjem od člana 1. i nastavićemo sa potpuno izmenjenom dinamikom, jer smatramo da je to penzionerima potrebno.
(Petar Jojić, sa mesta: Ne sme da dođe.)
Evo, kažu poslanici - ne sme da dođe. Ne samo da ne sme da dođe u Skupštinu pred narodne poslanike, ovde ga prati obezbeđenje, dolazi kao ministar, nepristojno se ponaša.
Hajde da sada ceo taj incidentni događaj stavimo na stranu, ali pitanje je gde bi on smeo i u kom klubu penzionera i na mestu gde se penzioneri okupljaju da se pojavi.
Neka dođe u Kragujevac, Požarevac, Pančevo, bilo gde, neka ispriča penzionerima zašto je prvobitna namera promenjena, zašto je rok prolongiran i kako je moguće da kategoriji stanovnika, koja spada u najsiromašnije stanovnike u Srbiji, na ovakav način predlaže da se dug prema njima isplaćuje.
Umesto predloženog rešenja da, od dana prve isplate u decembru 2005. godine, navodno će to biti 24. decembra, znači za manje od 10 dana, taj rok i dinamika budu završeni do jula 2008. godine, zbog budžetskog suficita, zbog rasipničkog odnosa prema budžetskim sredstvima i zbog, ne samo načina da se nađu uštede u budžetu 2006. godine da se isplati dug penzionerima, već može, kada je vlast odgovorna, kada je domaćinska, što svakako ova nije, a takvo ponašanje svakako ne prezentuje i Mlađan Dinkić, mogao bi da se uradi jedan strateški projekta za pomoć ne samo penzionerima, i za bržu isplatu ovog duga, kako to predlažem amandmanom koji sam podnela u ime poslaničke grupe SRS, dakle, do oktobra 2006. godine, sa jasnom dinamikom i preciziranim datumima, kako je to predvideo kolega Krasić u svom amandmanu.
Mogao bi da se napravi i program za delimično eliminisanje siromaštva u Srbiji koje je izraženo. Gotovo je, po najnovijim podacima i tabeli koju imam ispred sebe, sada ujednačeno u svim krajevima Srbije, čak i u Vojvodini, u kojoj su prihodi od poljoprivrede i dohodak druge vrste veći, to siromaštvo je mnogo izraženije nego u oktobru 2001. godine. Upravo ovaj prikaz koji imam i ovo istraživanje kojim se grupa ekonomista u Srbiji bavila govori o tome - da je nivo siromaštva među penzionerima, i ne samo među penzionerima, nego među našom najstarijom populacijom, to su ljudi od 60 i više godina, naročito preko 65 godina, sa 17% u 2001. godini sada dostigao čitavih 28%.
Da li je normalno da ministar ignoriše amandmane poslaničke grupe koja hoće da zaštiti penzionere i da ukaže građanima Srbije na to da u usvojenom budžetu za 2006. godinu i te kako ima mogućnosti da se po jednoj efikasnijoj, dakle, bržoj dinamici taj dug isplati.
Ako pogledate kako se ogleda celokupno siromaštvo građana Srbije danas i koliko je ono uvećano, evo, za 10% među penzionerima, odnosno starijim licima od preko 65 godina, i među celokupnom populacijom u zemlji, videćete da je to kretanje drastično zbog toga što je broj nezaposlenih, umesto da se smanjuje, porastao, zbog svih zakona usvojenih u periodu od 2001. pa do današnjeg dana.
I zbog toga što je penzija, kao stečena kategorija, za našu najstariju populaciju najviše potrošačka u onom delu kada je u pitanju hrana, kada su u pitanju osnovne životne namirnice, u iznosu čak od 57%.
Sve ostalo su davanja za visoke komunalije, najskuplju cenu električne energije u okruženju, a o lekovima, odeći, obući, svemu onome što bi trebalo da uđe u neku normalnu kategoriju potrošnje jednog domaćinstva, danas prosečni penzioner u Srbiji ne može ni da razmišlja.
Oni koji primaju prosečnu penziju, koja je negde sada na nivou i biće za ovu isplatu, dakle, bez prvog dela zaostalog duga, oko 12.000 dinara, spadaju maltene u bogate penzionere u odnosu na one koji, a to veoma često čujete kada se najavi dan isplate na tzv. nacionalnoj televiziji, kada se kaže, takva je informacija bila, čini mi se, za prošli mesec - najmanji iznos na čeku biće nešto manji od 6.000 dinara, a ima čak i onih koji primaju tričavih 4.000 dinara ukupnog iznosa iz dva dela penzije u Srbiji.
Dakle, oni koji spadaju u prosek imaju od 10,5 do 12,5 hiljada dinara, čak su i bogati penzioneri, jer je penzija nedovoljna, po statističkim prikazima Republičkog zavoda za statistiku, da pokrije minimum od minimuma, možda nekih 20 posto, izračunajte, ako sam rekla da je 57 posto samo za hranu, ono što mora da izdvoji jedan penzioner, da bi se on prehranio.
Kada je najavljen ovaj zakon za sednicu koja je u toku, stigao mi je jedan telegram koji su mi uručili zaposleni u Skupštini ovde na pultu ispred sale, potpisala se grupa penzionera iz Beograda. Trenutno nemam taj telegram u ruci i izvinjavam se uvaženim penzionerima koji su me zamolili da to kažem, kada budem o ovome govorila, ako u nekom delu parafraziram to što su oni napisali telegramom, ali su vam poručili vama iz vlasti, Mlađanu Dinkiću i Vojislavu Koštunici otprilike sledeće - da ih za predstojeće božićne i novogodišnje praznike častite sa dva decilitra vina, koje će da popiju u svoje zdravlje i u zdravlje svojih najbližih, ali da im usput ubacite neki od otrova unutra, kako biste što pre završili sa njima i oslobodili se.
Pre svega je to poruka za Mlađana Dinkića, to su napisali u telegramu, kako biste znali da onda ne morate uopšte da razmišljate o tome, da im isplaćujete, a naročito ne na ovakav način i po ovakvoj dinamici, penzije.
Kada su ljudi došli u situaciju, a jedna od gospođa koja se potpisala kada je napisano da je to grupa penzionera, za sebe kaže da je čitav život provela i ceo radni vek u prosveti, a da je sada spala na najniže moguće grane kao penzioner, da nema od čega da živi i da se prehrani u skupom Beogradu, kakav je i Kragujevac, Vranje, Pirot i Subotica, svuda je skupo, jer je neverovatno da se sa tako niskim primanjima živi i opstaje duže od nekoliko dana.
Onda možete da zamislite koliki je cinizam prisutan kod ministra Dinkića kada nam je ovako nešto predložio, i kakav je licemer u pitanju, i kakva je drskost celokupne Republičke vlade koja se hvali suficitom u budžetu, a nije u stanju da mnogo brže zaostali dug isplati.
I ne samo to, nego način na koji su počele penzije da se obračunavaju od kraja 2002. godine i zaostatak koji se u međuvremenu stvorio jasno govori o tome da je za prethodnu dosovsku vladu, baš kao i za ovu Koštuničinu i za Mlađana Dinkića, koji sprovodi finansijski kontinuitet Božidara Đelića, penzioneri su danas, a o tome govore ovi egzaktni podaci, to je najsiromašnija kategorija, odbačena kategorija, oni o njima ne žele da razmišljaju.
I naravno, iskoristiću priliku i kada budemo razgovarali o mnogo većim zaostalim iznosima penzija poljoprivrednika, da još nešto istaknem iz ovih poražavajućih podataka, a oni jasno govore o tome da su ne samo siromašni, nego od ove vlade, opet ponavljam, ostavljeni na cedilu.
I da je, kako je to rekla ona koja je razgovarala, ali naravno u superiornom stavu i položaju u odnosu na inferiornog Mlađana Dinkića, iz MMF, za nju i za MMF jedno od par ekselans pitanja jeste pitanje penzija na način kako oni to utvrđuju, predočili ga, Dinkić bezuslovno prihvatio. To ne može da prihvati SRS, kao ni penzioneri u Srbiji koji su nešto drugo očekivali. Hvala.
Još neka poslanička grupa o ovom amandmanu? (Ne.)

Predrag Marković

G17 Plus | Predsedava
Na član 2. amandman je podneo narodni poslanik Zoran Krasić.
Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Sve amandmane razmatramo po ovom zakonu shodno članu 139. stav 5. Poslovnika. Izvolite.
Reč ima narodni poslanik Zoran Krasić.