Gospodine Krstin, po kom osnovu? Replika, narodni poslanik Marko Krstin.

Dame i gospodo, zahvaljujem se kolegi i zaista mislim da smo na pravom putu da vam neke probleme otvorimo, ali i da pojasnimo taj problem veštaka. Problem je u tome što od 2000. godine naše Ministarstvo pravde nije izdavalo rešenja ljudima koji su konkurisali, odnosno nisu konkurisali nego podneli zahtev da se upiše.
U većim sudovima, verujem da i kod vas imamo taj problem, nemamo kvalitetnih veštaka i bojim se da pojedini veštaci podležu pritisku pojedinih stranaka i da se nažalost i neko drugi uključio u te priče. Jako je dobro što sam dobio uveravanje od ministra da će konačno krenuti to imenovanje veštaka, da bi zaista što veći broj ljudi mogao da se bavi tom časnom delatnošću i da bi naše stranke i sudovi imali podlogu za svoje odluke.

Reč ima narodni poslanik Živojin Stefanović, a neka se pripremi narodni poslanik Vjerica Radeta.

Dame i gospodo narodni poslanici, razmišljao sam da li da se javim ovde za reč i da govorim, jer govoreći danas o pravosuđu i načinu na koji se biraju sudije i nosioci ovih funkcija, mislim da se puno više vraćamo u partijsku državu nego ono što nam se spočitavalo da je bila partijska država do 2000. godine.
Alči, imajući u vidu da je kolega Petar iz DSS osporio Veselina Savića kao kandidata za predsednika Trgovačkog suda u Leskovcu, moraću nešto da kažem. Upravo to osporavanje me navodi da i dalje verujem da su sudovi sada partijski. Zavisi koja stranka ovde ima veći uticaj na deo pravosuđa, MUP-a, tužilaštva. Sve njih stavljam u istu korpu.
Sada ne možete biti sudija ili predsednik suda ili tužilac ili načelnik SUP-a, ukoliko ne pripadate, i dalje tvrdim, žutima, DS-u, jer imaju velikog uticaja, da li preko predsednika Visokog saveta pravosuđa ili nekih drugih, DSS-a, pa čak i bivše Batićeve stranke. Konkretno u mom kraju posle 2000. godine su se bukvalno podelili u tri tabora, zavisi koji sud je kome tada pripadao, koje su carstvo delili u Beogradu.
Obično je DS imao opštinske sudove. Oni koji su hteli da budu sudije opštinskog suda ili predsednici opštinskih sudova, upisivali su se u DS. Oni koji su hteli da budu sudije za prekršaje išli su kod Batića, sve sudije za prekršaje upisale su se u njegovu stranku. Oni koji su pledirali da budu visoki predsednici sudova okružnih išli su u DSS, jer po toj blagoj podeli je DSS imao uticaja na njihov izbor. Upravo se to i sada provodi.
Mi smo imali puno razloga da osporimo izbor Ilića za predsednika Okružnog suda u Leskovcu, iako su napisane slavopojke o ažurnosti tog suda. Neka se vidi koliko je presuda palo, koja je to ažurnost i šta kažu oni koji imaju kontakte sa tim sudom, i zbog čega je taj sud dozvolio veliku toleranciju opštinskom sudu, gde se predmeti po nekoliko godina ne rešavaju.
Nemam šta drugo da kažem, nego konkretno, pet punih godina i dalje nećete da procesuirate predmet čoveka koji je vaš politički protivnik. Kuća je zapaljena, u tužilaštvu je i dalje nn izvršilac, a svi znaju ko je zapalio kuću, postoje i snimci. Po tužbi za naknadu štete, po Zakonu o obligacijama, država treba da nadoknadi štetu koja je učinjena na takvim demonstracijama, sud ne postupa, jer je do juče predsednik suda u Leskovcu bio predstavnik DS i to je javno rekao. Ali, u tom sudu i dalje vladaju "žuti". Taj predmet će najverovatnije dočekati da onoga, ko je podneo zahtev, pre toga uzme Bog.
U pravosuđu su slavopojke o tim sudovima. Na zahtev za izuzeće predsednika Opštinskog suda koji je nedavno smenjen, odnosno istekao mu je mandat, izabran je drugi, veliki predsednik Okružnog suda kaže - nema elemenata za izuzeće, a izuzeće postoji zato što se ne postupa i zato što se postupa po partijskoj pripadnosti. Nema veće diskriminacije nego sada. Ukoliko pripadate nekoj opciji, gde vam predsednik nekog od sudova nije slučajno naklonjen tome.
Gospodin Veselin Savić, koji je predložen, nije pripadao nijednoj političkoj stranci. Kada smo mi bili na vlasti, bio je neki drugi predsednik, nije mogao da prođe. On je jedan od najboljih sudija trgovačkog suda. Niste hteli Stanimira Markovića koga su "žuti" postavili. Tu nismo hteli da se mešamo, mogao je i on da bude, ali da ovoliko dugo bude sud bez predsednika suda zato što se nekima u Beogradu taj sud zamerio.
Dame i gospodo, znate kada su se zamerili? Svima vama u pravosuđu, koji ste podržavali ili bili podržavani od DS, prilikom privatizacije velike firme "Zdravlje". Ta firma je bukvalno opljačkana, grad Leskovac je opljačkan, okolina opljačkana, jer trgovački sud nije hteo da upiše novu vrednost kapitala koji je tražila Agencija za privatizaciju i zato što tadašnji ministar privrede Vlahović je hteo tako da se proda - za tri miliona i 200 hiljada evra, onakva firma.
Viši privredni sud je dva puta vraćao predmet i nalaže da se promeni vrednost kapitala "Zdravlja" naniže. Trgovački sud nije postupio, sudeći sudija nije postupio, pa kada su došli "žuti" smenili su i jednog i drugog, pa je predmet dat beogradskom Višem sudu. Viši sud je odlučio o vrednosti kapitala farmaceutske industrije "Zdravlje". Od tada te sudije, koje su bile poštene i korektne, imaju problema sa Visokim savetom pravosuđa, sa ministarstvima. Niko ne može biti, nego dajte vi iz Beograda ko će biti predsednik Trgovačkog suda u Leskovcu.
Smatramo da Veselin Savić nije pripadnik nijedne političke stranke, nije bio ni naše kada smo bili na vlasti. Ovde mu je smešteno da je bio član JUL-a, a nije bio, čak i da je bio - JUL je bio mnogo bolja stranka od mnogih sadašnjih stranaka na vlasti, ali čovek nema veze sa tim. On je poštovan sudija, najstariji je, mislim i po godinama i po stažu, u Trgovačkom sudu. Smatram da zaslužuje da bude izabran na ovo mesto, bez obzira na to što ga osporava predstavnik Demokratske stranke.
Ako je to uslov, onda jasno kažite, idemo da ljude koji su kvalitetni zamolimo da se učlane u neku od stranaka od ove tri, rekao sam: DS, DSS ili DHSS, onda će sigurno biti izabrani. Zašto? Ako ste nama spočitavali da su u vreme socijalista bili partijski sudovi i partijske sudije, sada su partijski sudovi. Sticajem okolnosti, godinu dana sam predsedavao u Odboru za pravosuđe ove skupštine, znam da po partijskoj liniji niko nije bio postavljen za tu godinu dana. To je drugo što je onaj iz Nove demokratije pričao neke priče po medijima da je tako bilo. Sada je upravo to. Sada se upravo tako postupa.
Mnogi dole po našim malim mestima, kako ih vi zovete - provincijama, pitaju koja je stranka uticajna u pravosuđu da se tamo učlanimo, da možemo nešto biti ili izabrani čak za sudiju. Ako se sud drzne da ne rešava predmete pet i šest godina, za osobe koje su učesnici u tim sporovima, koji mogu za ovom govornicom i nekim drugim govornicama da to napadnu, šta li rade druge stranke? Nije čudo što u leskovačkom pravosuđu imate predmete i po 25 godina stare. Kada se dođe na izvršenje, u Vrhovnom sudu se poništi postupak i iznova se sudi. Šta će ti ljudi? Jedan, koji je prvi pokrenuo spor u građanskoj parnici, umro je.
Smatram da način na koji se vrši izbor sudija nije dobar, da ona stranka koja ima više uticaja u lokalu, odnosno u vrhu Vlade, ona na terenu lobira i takve se sudije postavljaju, isključivo takve sudije.
Mislim da je došlo vreme da se sa ovakvom praksom prekine ukoliko se želi da se institucija pravosuđa zaštiti, da u nju ponovo vratimo poverenje. Ovako smo doveli da institucija pravosuđa, bar što se tiče mog kraja, na onom nivou na kome sada javni mediji predstavljaju nas, kao parlament, i na onom nivou na kome građani imaju poverenja u medije. To je vrlo nizak nivo, sa koga startuje pravosuđe.
Ukoliko se ovako nastavi da izađe ko hoće za ovu govornicu, ospori nekoga, bez argumenata, zato što mu se ne sviđa, ili onaj tamo kada bude izabran - podržavam SPS, DSS, oni će me gore držati u Skupštini i mogu da radim onako kako budem hteo, da se samo njima ne zamerim, a to što ću donositi nezakonite presude, što ću oštetiti državu, što ću naneti štete učesnicima u sporovima, za to ga nije briga, jer je njemu bitno da ostane na ovim funkcijama.
Molim kolege poslanike i predlažem, kada je u pitanju Trgovački sud u Leskovcu, da izaberemo Veselina Savića. Smatram da to čovek zaslužuje svojim radom, poštenjem i čestitošću i to je pokazao u niz ovih godina, koliko je bio sudija.
Tvrdim vam da nije bio član nijedne stranke. Jer, kada se kandidovao za predsednika Izvršnog saveta Skupštine opštine Leskovac, pobedio sam ga zato što je mene podržavao Savez komunista. Znači, i tada nije bio. Zato smatram da upućivanje zbog toga što je član neke stranke ne može biti, a ako je čak i to, onda morate smeniti sve predsednike svih sudova u Srbiji.

Hvala, gospodine Stefanoviću.
Reč ima narodni poslanik Vjerica Radeta. Izvolite.

Dame i gospodo, ovo je treći ili četvrti put u ovoj godini da na dnevnom redu imamo predlog Visokog saveta pravosuđa za izbor sudija i predsednika sudova. To svakako može da se oceni kao dobar pokušaj resornog ministra i predsednika Vrhovnog suda, odnosno očigledna njihova namera da se stanje u ovoj oblasti dovede u red i popravi.
Sa druge strane, to govori i o tome da stanje u pravosuđu nije dobro. To se čulo uglavnom iz diskusija narodnih poslanika danas i čuje se svaki put kada se govori o tome.
Danas me nešto, rekla bih, čak zabrinulo. Svaki put do sada, kada smo govorili o ovoj tački i o ovakvim tačkama dnevnog reda, u radu su učestvovali svi poslanici, odnosno sve poslaničke grupe su imale spisak govornika koji su bili prijavljivani da govore na ovu temu.
Danas to radi samo SRS i malopre je govorio kolega iz SPS.
To me zabrinjava zato što imam utisak kao da su se ostali narodni poslanici nekako prezasitili ili kao da više nemaju interesa, umorili su se valjda od pokušaja da ministru i Vladi Srbije sa jedne strane, a predsedniku Vrhovnog suda sa druge strane, pomognemo ovakvim svojim diskusijama, jer mi srpski radikali mislimo da mi vama, gospođo Vido i gospodine Stojkoviću, na ovaj način pomažemo i nama to jeste namera.
Zato je možda i tema na neki način proširena. Jednostavno, to je povezano i ne može odvojeno da se govori o nekom pojedinačnom sudu i o nekom pojedinačnom sudiji, a da se ne govori uopšte o problemu koji je evidentan u oblasti pravosuđa danas u Srbiji.
Na početku hoću da naglasim nešto što svaki put činim, a to je da smo mi u SRS ubeđeni da je mnogo više sudija i mnogo više tužilaca danas u Srbiji koji svoj posao obavljaju stručno, časno i u skladu sa zakonom. Stalno naglašavamo i želimo da se neko na jedan pravi način uhvati u koštac sa onim manjim brojem koji to nisu.
Svaki put ponavljam i sada ću to da kažem, možemo mi da biramo najbolje sudije, da dovodimo koliko god hoćete novih sudija, dokle god, dame i gospodo, i gospođo Škero i gospodine ministre, ne razrešimo situaciju sa onima koji prave probleme u sudovima, dok ne raščistimo sa ono malo, ali zaista ubeđena sam malo lopova i kriminalaca u sudovima i tužilaštvima, mi bolje stanje u ovoj oblasti ne možemo da imamo.
Ne možemo, zato što vi svi dobro znate, sada ne govorim ništa nepoznato i ništa što se prvi put čuje, ne otkrivam toplu vodu, nego to znaju svi građani Srbije, svi narodni poslanici i svi funkcioneri koji se na ovaj ili onaj način bave ovim poslom, da u svakom sudu ili u velikom broju postoje jedan ili dvojica sudija koji žare i pale.
Ne moraju to biti predsednici, jer često nisu i hvala bogu da nisu, ali su to oni od kojih zavisi, koji na bilo koji način pokušavaju da utiču na svoje kolege kod donošenja presuda. To su oni koji imaju svoje dilove sa advokatima, to su oni koji se, u svakom gradu se zna u kojoj kafana, sastaju sa određenim advokatom i tu se dogovaraju poslovi i onda, naravno, takvi poslovi se završavaju uz velike pare.
Pa se onda dešava da taj neko, ko spada u tu manju grupu nečasnih sudija, pokuša kod svog kolege koji časno obavlja svoj posao, a već unapred uzme pare, pa onda ne može ovog da ubedi da donese presudu koja je kupljena, a ne koja je u skladu sa zakonom, pa onda tu ima i pretnji, ucena, čega sve nema, pa na kraju mora da vrati pare.
Bilo bi dobro da je takvih što više, da i ovo što mi ovde radimo, što mi ovako otvoreno govorimo o tim i takvim problemima je između ostalog i zbog toga da ohrabrimo te časne i poštene sudije i tužioce u Srbiji, da mogu slobodno da rade svoj posao, da se ne plaše nikoga, da sude po zakonu, da zakon primenjuju jednako na svakoga.
Da budu sigurni da iza njih takvih, iza takvog njihovog rada stoji i predsednik Vrhovnog suda, i ministar pravde, i Vlada Republike Srbije, i Narodna skupština kao najviše zakonodavno telo.
Ovo je jedan od problema gde treba da imamo valjda isti stav, da ne treba da se reaguje na način kako se danas pokušalo da se reaguje iz nekih poslaničkih grupa, zato što ovi iz SRS hoće da su najpametniji, hoće o svemu uvek da govore. Naravno da hoćemo, mi smo opoziciona stranka i mi iz tog razloga hoćemo da govorimo o svemu. Ali, verujte, setite se i onih drugih vremena kada smo onaj jedan kratak period bili u vlasti, kada smo učestvovali u vlasti, na koji način su se tada birale sudije i na koji način smo se trudili i pokušavali da partijska pripadnost u sudovima ne bude prvi i osnovni razlog da bi neko bio izabran za sudiju.
Koji je dalje problem koji se uočava ovde? Juče kada ste ulazili u ovu salu mi smo govorili o Predlogu zakona o hipoteci. U momentu kada ste ušli u salu, ministar Parivodić je za ovom govornicom rekao da ovim novim zakonom predviđa knjiženje, upis hipoteke van knjižnog vlasništva. Mi smo iz klupe reagovali, jer smo prethodno sa njim raspravljali da to nije moguće i vi ste, i jedno i drugo, reagovali ovako da to nije moguće.
Zašto sam ovo spomenula? Zato što Vlada Srbije, bar kada je u pitanju pravosuđe, pomirili su se valjda svi u Srbiji i svi znaju da Vlada funkcioniše kao feudi određenih ministara, zavisi iz koje stranke, ali je to nemoguće bar u ovoj oblasti, pošto je pravosudni sistem osnov, država koja nema taj najjači stub zdrav, ne može da očekuje funkcionisanje države ni u jednom drugom segmentu.
Valjda je svakome stalo u ovoj državi da imamo taj pravosudni sistem, da ga više konačno postavimo na zdrave noge, zdrave osnove i tek tada možemo da očekujemo formiranje prave pravne države. Ovo što sada pričamo da imamo pravnu državu, ljudi moji, nemamo. Nemamo pravnu državu, nemamo pravnu sigurnost, i dalje imamo ovo što sam govorila, kafanice na ćošku svakog suda gde se sastaju određene sudije sa određenim advokatima, ali dok to ne iskorenimo, teško da možemo da očekujemo napredak i pravu pravnu državu.
Zašto sam malopre spomenula ministra Parivodića, zakon o hipoteci i ovaj slučajan vaš susret ovde? Zato što on nije jedini ministar koji, eto, na taj način utiče na sudije, na pravosudne organe, naravno, znam, treba sudije da poštuju princip da sudije ne sude o zakonu, već po zakonu, ali zaista će mnoge sudije sa dosta radnog staža, stručni ljudi, da se zapitaju kako će da se upisuje hipoteka na vanknjižno vlasništvo.
Neverovatno mi je, ministre Stojkoviću, da je ovaj predlog Vlade mogao da dođe do Narodne skupštine.
Ne verujem da vi niste i ostale kolege pravnici, doduše, i Parivodić je pravnik, da niste reagovali i da niste pokušali kolegu da ubedite da to nije moguće.
Kao što ne mogu da shvatim, godinu i više od godinu dana ste se zajedno sa nama ovde zalagali, mi smo pričali da mora da se donese poseban pravosudni budžet, da se i na taj način eliminiše uticaj izvršne vlasti na sudsku granu vlasti i vi ste svaki put to što javno, što iz klupe, podržavali, i ne znam šta se desilo, da li je taj Mlađan Dinkić stvarno najmoćniji lik u Srbiji da niste uspeli da se izborite za poseban budžet, odnosno za pravosudni budžet, kojim bi se upravljalo na način kako bi to zakon regulisao i da se više nikada ne desi ono što se dešavalo da Mlađan Dinkić izađe na konferenciju za novinare da komentariše nepravosnažnu, prvostepenu presudu, da iznosi svoj stav o određenom sudiji i određenom sudu.
To su iskustva koja smo imali sa Vladanom Batićem svojevremeno i što smo uvek najžešće napadali, jer i sada mislimo i uvek ćemo da mislimo i sigurno je da s tim morate da se složite da prvostepenu presudu, posebno predstavnici izvršne vlasti, ne smeju da komentarišu, jer svaki takav komentar znači posredan uticaj na tog sudiju, na to sudsko veće.
Zamislite, kada se pojavi Mlađan Dinkić koji komentariše nepravosnažnu, odnosno prvostepenu presudu, i to na način kako on to radi, jer on ne krije, on svima preti, on je svojevremeno rekao da će uvesti prinudnu upravu u Skupštinu, jer neće da daje plate narodnim poslanicima. On kaže ovde, kada je govorio o budžetu, između ostalog sam ga pitala zašto nemamo pravosudni budžet izdvojen, da ne bi on upravljao tim parama nego da to bude neko ko zaista treba da bude i da se eliminiše uticaj izvršne vlast na sudsku granu vlasti, naravno on je tada izašao ovde i ispričao da treba da se smanji broj sudija.
Ako hoćete veće plate vi u pravosuđu, gospođo predsedniče Vrhovnog suda, Dinkić vam je odavde poručio da morate da smanjite broj zaposlenih, a dok to ne uradite nema većih plata. Šta to znači? Da li to znači da će na taj način da utiče na određene predsednike sudova, koji će da se pojave sa zahtevom za izmenu sistematizacije, da smanje broj ili sudija ili zaposlenih u sudskoj upravi ili stručnih saradnika, da se tamo sa jednim manjim brojem dogovori, smanjiće broj na uštrb kvaliteta, da bi imali malo veću platu, s obzirom da preti inflacija i ove godine 20%, a dogodine ko zna kolika.
Naravno, sve to utiče da su plate u sudovima sada već katastrofalno male. Ono što je nekad bilo, podsetiću vas kada je Batić obećao da će sudije imati platu od 1.000 maraka u to vreme, pa dok je došlo do prve isplate tih 1.000 maraka već je bilo 700 ili 800 maraka u to vreme. Dakle, danas je to potpuno obezvređeno.
Mi, naravno, znamo da su plate u pravosuđu male, ne samo plate sudija. Naravno da sudije treba da imaju najveće plate. Mora da se vodi računa i o svakom zaposlenom i o onim ljudima u sudskoj upravi. Tada vi niste bili, govorila sam kada smo govorili o budžetu i sada ću da skrenem pažnju i vama, potpuno ubeđena da delite moje mišljenje, kada bi ti zaposleni u sudskoj upravi imali veće plate, kada bi znali da one takse koje naplaćuju idu u taj pravosudni budžet od koga će i oni da imaju platu, sigurno bi više računa vodili i ne bi ih kao sada bilo baš briga da li će da ubede stranku da odmah plati taksu, jer stranke znaju da sud mora da vodi postupak iako se ne plati taksa, pa se onda takse naplaćuju prinudno ili se uslovljava pisanje presude uplatom takse. Vi znate dobro čega sve u praksi ima.
Imate slučajeve da ti ljudi, iziritirani svojim malim platama, rekla bih platicama, kažu ovoj stranci koja donese neki podnesak, jeste, taksa je 50.000, ali baš te briga, nemoj da platiš, ovo i onako mora da ide. Čak ako je čovek možda bio i spreman da plati, bukvalno nagovaraju, što, kažu, da dajemo pare Mlađanu Dinkiću kada mi ne dobijamo platu od toga.
Sve vam ovo govorim da biste imali, pretpostavljam da vi, i rekla sam na početku, delite ovo moje mišljenje, argumente za ovakve stvari i da ste ovako nešto uspeli da izdejstvujete u budžetu, verujte da biste u tom delu imali podršku SRS.
Koji su dalje problemi u pravosuđu? Problem primene zakona u delu kaznene politike. Kao pravnik uvek tvrdim i tvrdila sam, bez obzira na ovo osavremenjavanje naših propisa, usklađivanjem sa propisima EU itd, nemam ništa protiv u principu, ali o svakom zakonu govorimo pojedinačno. Sada govorim uopšteno. Uvek sam tvrdila da imamo dovoljno dobre zakone, ali da imamo problem u primeni zakona.
U određivanju kazne kada imamo raspone i tamo neke tarife i zavisi da li će neko dobiti onu najmanju ili onu najveću kaznu za identično, recimo, krivično delo. Dakle, opet problem u ljudima, opet problem kojim moramo da se pozabavimo svi i koji moramo svi da rešimo, ne na način da evo sada vi radikali uvek nešto pričate mimo drugih, nego da zaista shvatite ovo kao dobronamerno.
Jednog sudiju smo prošli put osporavali iz jednog suda, bio je kandidat za predsednika. Pre nego što je bilo glasanje, taj čovek je zvao mene, ne znam kako je došao čak do mobilnog telefona mog, pa mi je pisao pismo, pa je rekao da sam, zato što sam govorila o njemu za ovom govornicom, ne znam, njegovu porodicu i njega u tom njegovom malom gradu dovela u nezgodnu situaciju, da samo mi radikali, on pouzdano zna, to pričamo zato što nam je priča nameštena, a sve to nije tačno.
Danas neću da ga pominjem, nije izabran, hvala bogu, za predsednika tog suda. U danu za glasanje, svi narodni poslanici koji su glasali, glasali su da taj čovek ne bude izabran za predsednika tog suda.
Šta sam ovim htela da kažem? Taj čovek je čuo ovde da sam u ime poslaničke grupe govorila. Pre toga je, bar je tako tvrdio, razgovarao sa predstavnicima svih drugih poslaničkih grupa i svi su mu tvrdili da će oni glasati za njegov izbor, a da radikali tu nešto lupaju i da to nema veze sa stvarnim stanjem, jer on čovek ne zna ko na kraju pritiska ove dugmiće, ali je ipak mogao da vidi da za njega nije glasao niko.
Ovde je jedan kolega rekao da, kaže, u svim događajima, mada ovo ne doživljavam kao nikakve događaje, nego mi ovde radimo kao narodni poslanici, kaže, u svim događajima učestvujemo srcem. Mi srpski radikali ovaj posao radimo razumom i zato sam spomenula toga sudije koji me zvao. Na osnovu razuma, na osnovu činjenica, na osnovu dokaza govorimo i o ovom problemu, i o svakom zakonu kada imamo sa ministrima raspravu o određenim zakonima.
Dakle, ovde ne treba srce. Naravno, moramo da budemo humani uvek i na svakom mestu, ali ne kod izbora sudija. Ako neko zaslužuje da bude sudija, onda će imati našu podršku u svakom pogledu. Ako mi imamo saznanja da neko ne može da bude sudija, onda ćemo mi da izađemo da to kažemo i ne pitamo koliko košta, ne pitamo da li će neko da nas zove, da nam preti, i upozorava i skreće pažnju, može da radi šta god hoće. Onaj ko je kriminalac, i ako srpski radikali imaju taj podatak, uvek će biti nazvan kriminalcem.
Govorile su ovde moje kolege o problemima koji postoje sada u pravosuđu ,i u tužilaštvu i u sudovima, i govorili su o nekim konkretnim stvarima. Možda ću nešto od toga da ponovim, trudiću se da nešto kažem što nije rečeno. Spomenuću krivične prijave, recimo, protiv Dinkića je već više kolega mojih ovde spomenulo i da to ne ponavljam, mada je to krivična prijava sa ovako, verujte, debelim štosom dokaza papira. Došao je predsednik, milo mi je. Dakle, ta krivična prijava stoji i ne zna joj se sudbina.
Krivične prijave koje je podneo gospodin Vučić protiv Nenada Bogdanovića su odbačene. Dokaza ovakav štos. Onda neko da me ubedi i da nas ubedi da nema partijskog uticaja u sudovima. Nažalost ima. U tužilaštvu. Ovaj put u tužilaštvu, da, ali gospođo Petrović ima nažalost i u sudovima, i to ima tih relikata, tih ostataka Boška Ristića iz vremena kada je on bio predsednik Odbora za pravosuđe i upravu.
Sinoć sam u jednoj TV emisiji čula kako je Boris Tadić najpošteniji političar, svaki put se naježim kada čujem tu priču, u ovom nastavku ćete čuti kakvu.
On je najpošteniji političar, jer je on jedini koji je usred svoje kampanje rekao da je tačno da Neda Arnerić nije bila u sali kada se glasalo za guvernera Narodne banke, da je ona zaista bila u Bodrumu i da je neko falsifikovao ovde njen glas.
On je sad pravdoljubiv i on ništa neće u svojoj stranci da preduzima, on čeka da taj problem reši pravosuđe, a u pravosuđu je namestio nekoga ko će to da čuva u fioci, a u međuvremenu jedan od glavnih aktera afere Bodrum, Pajtić i ovaj Radosavljević, na visokim su funkcijama, i državnim i stranačkim. To je poštenje Borisa Tadića, koje pokazuje kroz rad pravosudnih organa, tamo gde on i njegova stranka imaju uticaja, a nažalost, gotovo u svakom sudu u Srbiji još uvek imaju uticaja.
Još uvek ima uticaja i Vladan Batić. Još uvek je ostao vaš dug, ministre, prema onim sudijama iz organa za prekršaje, svaki put ću vas na to podsećati, koje je Vladan Batić ostavio bez posla zato što su sudili po, kako je on nazivao, "Vučićevom zakonu o informisanju".
Radi javnosti, podsećam i vas, sa svakim od tih sudija sam razgovarala. Sve ih je zvao, u kabinetu gde ste vi sada, bili su ispred, znaju svi zaposleni koji su još uvek tamo. Razgovor sa Batićem je trajao 30-tak sekundi: "Dobar dan, da li vi prihvatate da se učlanite u DHSS, da ostanete u organu za prekršaje ili ćete biti lustrirani jer ste primenjivali Vučićev zakon?"
Hvala bogu, bilo ih je dosta, žrtvovali su posao, ali su sačuvali obraz i čast profesije, ali ste se vi ogrešili što sve takve niste vratili. Odlukom Vrhovnog suda su vraćeni na posao, ali mnogi su ostali još uvek na nivou saradnika, nisu postavljeni za sudije, ali nadam se da će to biti ispravljeno kada budemo mi ovde u prilici da sudije iz organa za prekršaje prevodimo, uslovno rečeno, u sudije, jer oni za mene i danas jesu sudije. Pohvalila sam svojevremeno taj zakon kojim je predloženo da se organi za prekršaje transformišu u sudije.
Ovde su moje kolege iz SRS dosta govorile i o specijalnim sudovima, i za organizovani kriminal, i za ratne zločine. Stav SRS po tom pitanju je jasan. Naše viđenje, programsko opredeljenje za organizaciju sudova je potpuno drugačije od onoga što danas imamo na delu. Mi se nikada nećemo zalagati ni za kakve specijalne sudove.
Mi i danas ponavljamo, svi su to govorili, pa ću da ponovim, ne mislim da je sudija Maja Kovačević iz Specijalnog suda pametnija od sudije Snežane Nastić iz Četvrtog suda. Sasvim slučajno sam se setila imena i jedne i druge. Ništa ni o jednoj ni o drugoj ne želim da kažem, ali ne mislim da je ova pametnija, da je bolji sudija i da je kvalitetniji sudija zato što je u Specijalnom sudu, pitanje je kako je došla do Specijalnog suda, nego ova što je ostala npr. u Četvrtom sudu.
Razlika je jedino što ova u specijalnom sudu ima tri puta veću platu.
Kada je to bilo aktuelno, i tada smo govorili o tome, i ne bih da ponavljam, ali volimo mi da podsetimo, da se zna šta smo govorili onda, da to govorimo i sada.
Kada je ministar Stojković izabran za ministra i kada je prvi put na konferenciji izneo svoj stav o specijalnim sudovima, i nikad više nije smeo da ga ponovi, jer su onda i koalicioni partneri, pogotovo tada DS, dok se još nije znalo na koji će način funkcionisati ta kohabitacija, skočili, kao da je ministar Stojković izvršio državni udar zato što je rekao da će se zalagati za ukidanje ovih sudova. Bilo bi dobro da ste istrajali u tome i da ste to i uradili. To bi vam svakako bilo pozitivno u ministarskoj karijeri, gospodine ministre.
Ovih dana je završeno, mada sam govorila da sam apsolutni protivnik i da smo apsolutni protivnici komentarisanja prvostepenih presuda, ali moram da spomenem ovu presudu za onaj namešteni navodni zločin na Ovčari. Spominjem je u kontekstu izjave Bruna Vekarića, on je portparol Specijalnog tužilaštva za ratne zločine.
Zaista je pravo čudo zašto se više neko ne seti da tog čoveka, koji je inače bio Batićeva desna ruka, pa kad su raspisani izbori, vi to sigurno znate, ali više zbog javnosti da podsetim, onda je Batić te svoje verne sluge brže posmeštao na ta novoformirana radna mesta, sklonio ih iz Ministarstva, jer nije znao ko će doći u Ministarstvo, znao je da on ponovo neće, da nema šanse, pa je onda Bruna Vekarića smestio za portparola Specijalnog tužilaštva, koji rame uz rame sa Natašom Kandić, naočigled sve srpske javnosti, izigrava punomoćnika oštećenih i on kaže, maltene preti prstom, kako reče Krasić, onog ledenog stava, prosto da ga se čovek uplaši kad ga vidi na ekranu, kaže: "Još sve nije završeno, pogotovo u odnosu na ovu dvojicu što su oslobođeni i u odnosu na ove koji nisu dobili maksimalne kazne". To je nedopustivo.
Portparol, ako već treba da postoji, mada mislimo da ne treba da postoji, šta uopšte znači portparol, bolje bi bilo da je postavljen još jedan tužilac i da dobija tu njegovu platu, nego što on izigrava tamo portparola i šeta po belom svetu da prikuplja informacije da bi ih doneo u Specijalno tužilaštvo, da se utvrde kriterijumi po kojima treba da radi Specijalno tužilaštvo i kasnije Specijalni sud. To svi u Srbiji znaju. Zaista se od vas očekuje da reagujete kad se takve stvari dese.
Gospođo Petrović, vi ste se svojevremeno oglasili onim saopštenjem, neću mnogo o tome, samo da vas podsetim, kada ste se drvljem i kamenjem osvrnuli na rad narodnih poslanika, kako mi eto bože utičemo, jer ne prihvatamo sve predloge VSP. O tome smo govorili i neću da se vraćam na to, ali očekujem da se kao predsednik Vrhovnog suda oglasite i kada čujete i vidite ovakve stvari.
Znam da je to u nadležnosti tužioca, ali i vi i tužilac i ministar ste članovi i Visokog saveta pravosuđa, i imate i te kako mogućnost i ovlašćenje da reagujete, jer je zaista nedopustivo da laik komentariše na taj način te presude vezano za taj navodni zločin na Ovčari, a kamoli da to radi zvanično Bruno Vekarić.
Onda se ovde pitamo ko su Sem Nazaro, Nataša Kandić, koja je inače šef albanske narko-mafije, zašto tu ne pridružiti i Bruna Vekarića, koji je takođe iz tog miljea, koji je takođe u grupi tih tzv. branilaca ljudskih prava, a ti branioci ljudskih prava su branioci svih i svačijih prava osim prava građana Srbije, osim prava Srba. Nažalost, možete da shvatite kako god hoćete ovu vrstu diskusije, i ovaj deo moje i diskusije mojih kolega, ali to mora tako da se kaže, jer to zaista tako jeste.
Ne može Bruno Vekarić da zastupa porodice koje su došle iz Vukovara, čiji su članovi porodice navodno ubijeni u Ovčari. Kolega Krasić je govorio da se nisu u medijima komentarisale završne reči pojedinih advokata, a da jesu onda bi se u javnosti čulo da su za Ovčaru presude donete na osnovu izjava dvojice zaštićenih svedoka.
Setite se, čitali ste valjda, i to je već novija istorija, kako su se uz pomoć dva svedoka posle Drugog svetskog rata skidale ljudima glave. Srećom danas bar nemamo smrtnu kaznu, a da imamo ta dva zaštićena svedoka bi verovatno ove ljude ostavili i bez glave.
Batić je hteo da uvede smrtnu kaznu, da podsetim javnost, u vreme akcije "Sablja", tražio je na petnaest minuta da se uvede smrtna kazna, valjda da poubija, što po njegovim kriterijumima demokratskim tzv. nije za život, i to zaista može da bude smešno, ali je strašno, strašno da se takve stvari dešavaju i da se sve ove i ovakve stvari dešavaju u Srbiji i u pravosuđu Srbije.
Mi smo ovde imali skoro jednu hitnu i vanrednu sednicu Skupštine, kada smo oslobodili imuniteta neke nosioce pravosudnih funkcija zbog određenih krivičnih prijava i naravno uvek ćemo to uraditi kada budemo imali dokaza za to, jer mislimo da je i to način ovog parlamenta da utiče na poboljšanje stanja u pravosuđu, ali sam tim povodom čula da ste, ministre, na jednoj konferenciji rekli da se protiv preko 50 sudija vode određeni krivični postupci.
Nisam čula, niko od novinara vas to nije pitao, da li te sudije, naravno očekujem da ćete odgovoriti, i dalje rade, koliko su osnovane te krivične prijave, da li smo mi u nekom riziku ako oni obavljaju svoj posao, a izvesno je da ćemo ih u neko skoro vreme osloboditi imuniteta da bi mogli krivično da odgovaraju i da li se nešto konkretno učinilo.
Tu može da se utiče na pravosudne organe da se ubrzaju ti postupci.
Jer, bilo bi strašno da neko radi posao sudije i da se posle šest, sedam, osam ili devet meseci ustanovi da je sve vreme bio osnovano pod krivičnom sumnjom.
Pošto je prošlo sve vreme koje smo imali predviđeno mi iz SRS, u jednoj rečenici samo da se vratim, da rezimiram na koji način mi mislimo da bi trebalo rešiti probleme u pravosuđu i ako budete tako radili imaćete podršku SRS.
Dakle, pored svih ovih novih predloga, ali očekujemo, to sam više puta govorila, očekujemo da za svaki predlog imamo malo detaljnije obrazloženje, i pored toga, dakle, insistiramo da krenete sa razrešenjem sudija koji nisu dostojni da nose te tako odgovorne pravosudne funkcije. Tada ćemo imati bolje stanje u pravosuđu, tada ćemo moći da kažemo da imamo pravnu državu i uvek ćete u takvom poslu imati podršku SRS.

Hvala, gospođo Radeta. Kao što vidite, prozuji 36 minuta začas. Pošto na listama poslanička grupa više nema prijavljenih za reč, pitam da li žele reč predsednici, odnosno ovlašćeni predstavnici? (Ne.)
Pre nego što zaključim jedinstveni pretres o predlozima odluka, da li predstavnici predlagača žele da daju završnu reč?
Prvo ministar Stojković, prvi se javio, pa potom predsednik Vrhovnog suda.

Nisam se javio kao predstavnik predlagača, tu će koleginica Petrović-Škero reći nešto. Javio sam se samo zbog par stvari gde sam direktno prozvan.
Vezano za komentarisanje presuda, kao ministar i kao pravnik znam da nikada ne treba komentarisati ni jedan postupak koji je u toku i to, ako znate, ne radim. Da li to drugi rade i komentarišu, možemo da razgovaramo na nekom drugom mestu o tome i mislim da to nije u redu, niti bi smelo da se komentariše, sve do pravosnažno okončanog postupka ne bi smelo.
Što se tiče položaja nevladinih organizacija, radi se o političkom sistemu koji se u ovoj skupštini kreira. Određuju se zakoni, daju ovlašćenja i to mislim da bi moglo da se raspravi ovde, ali nemojte tražiti od ministra pravde da rešava ono što ne može. Kao što ministar pravde ima samo pravo upravnog nadzora, a moram ovde javno da kažem, treća nezavisna grana vlasti su sudovi. Prema tome, ako ima nekih primedbi, dajte da ih uputimo sudovima, ali nemojte tražiti od mene da prekršim Ustav i zakon, pa nešto da radim trećoj grani nezavisne vlasti, što ne bi bilo u redu.
Ovde je rečeno da sam rekao nešto, a nisam imao hrabrosti. Prethodni govornik reče, ponoviću da bi podsetio druge šta smo rekli. To sam rekao na prvoj konferenciji za štampu, a ponovio sam i dva puta u Skupštini, pa da podsetim.
Pitanje je bilo da li ću ukinuti specijalni sud, na šta sam odgovorio, smejući se, da ne mogu da ukinem nešto što ne postoji.
Drugo moje objašnjenje je bilo, u ime specijalnih tužilaca, odnosno tužilaca za borbu protiv mafije, npr. u Italiji, ali da ne postoje specijalni sudovi i da se čudim mojim kolegama sudijama kada prave bruku od pravosuđa i ne razlikuju specijalni sud od zgrade koja ima posebnu zaštitu, pa kažu za zgradu u Ustaničkoj da je to specijalni sud. Radi se samo o zgradi koja ima bolju zaštitu od drugih da bi mogla da sudi predmete koji nose veći rizik.
To doživim i pre dva-tri dana, da čujem čoveka koji kaže da je video zgradu rimskog suda, a jedan kaže specijalni sud. Nema specijalnih sudova i sada tvrdim da u svetu ne postoje specijalni sudovi. Ima zgrada koje imaju posebno obezbeđenje da bi se sudili tako opasni predmeti, ali nema specijalnih sudova.
To je bilo moje objašnjenje i sada tvrdim kao pravnik da postoje specijalni tužioci ili tužilac za borbu protiv mafije, kao što je u Italiji, koji ima široka ovlašćenja, bira se po mnogo strožim kriterijumima nego maltene predsednik države, mora da bude izuzetno časna, poštena, hrabra i stručna osoba, jer ima velika ovlašćenja, prate ga određene jedinice, ima mrežu po celoj teritoriji zemlje i valjano radi taj posao da bi mogao ostalim sudovima da da valjane dokaze da sude mafiji ili drugim vidovima kriminala, koji je zaista složen i opasan.
To je ono što sam tvrdio i to i ponavljam. Prema tome, nemojte mi prebacivati da bilo šta menjam u svom nastupu, jer kao pravnik nikada neću promeniti mišljenje tamo gde znam da sam potpuno u pravu.
Što se tiče pitanja krivičnih postupaka, rekao sam da je bilo oko 40-tak postupaka, bilo je 2003, 2004. i 2005. godine. Jedan deo je završen, negde su odbačene prijave, negde su postupci vođeni, negde osuđeni ljudi, već ima pet-šest osuda, negde su oslobođeni, a negde se još vode. Mali nesporazum je napravio izveštaj koji je dao Vrhovni sud, rekao je da ima 27 postupaka, a mislio je na sudije. Zaboravio je tužioce, zaboravio je advokate, koji učestvuju u postupku i direktno se radi o korupciji u pravosudnom postupku. O tome govorio, a vi ste imali manji broj ovde jer ste rešavali o skidanju imuniteta zbog pritvora. Jedan broj predmeta se vodi, a nema pritvora.
Prema tome, nije ni došlo do vas da bi vi skidali imunitet. Slažem se da vi zaista korektno postupate, tamo gde ima mesta skidate imunitet, dajete mogućnost da se vodi, ali nije svaki od tih predmeta bio vezan za pritvor. Imate i sada jedan dobar broj predmeta, kršenje zakona od strane sudije ili zloupotreba službenog položaja od predsednika, ali postupak ide normalno bez pritvora, tako i da ne dođe kod vas. Zato je tu napravljen jedan mali nesporazum.
To je ono što sam hteo da kažem, a jedino na kraju da zamolim, slušajući sve ono što ste vi rekli, dajte da izaberemo zaista dobre, stručne i valjane ljude, da pravosuđe jednom stane na noge i da mi svi kao građani imamo taj treći stub vlasti onakav kakav treba da bi zaštitio i interese društva, ali bogami i pojedinaca i njihova prava.

Sada će imati reč predstavnik predlagača, predsednik Vrhovnog suda, gospođa Vida Petrović-Škero, a naravno što su jače tri nezavisne grane vlasti, to je slabija ova četvrta, zavisna savetodavna. Izvolite, gospođo Škero.

Imajući u vidu dosadašnju diskusiju poslanika, koje želim, pre svega, da pozdravim, želim da kažem da ovaj put ću biti u situaciji da imam malo direktnih odgovora, s obzirom na način diskusije. Lično to ocenjujem kao kvalitet, što znači da ono što smo iz Visokog saveta pravosuđa govorili i ono što pravosuđe smatra, naravno svaki poslanik ima svoje pravo da smatra da neko nije u redu i da može da glasa da ne bude izabran za sudiju, ali instituciju sudstva treba štititi i ne dozvoliti da ova skupštinska govornica i ova skupština postane medijski način ili uništavanja ili napadanja ili preterane pohvale određenih kandidata.
S obzirom na to, imam samo jednu stvar da kažem, jer sam pokušavala da u ovom kratkom periodu od juče do danas proverim neke navode i da kažem za koleginicu Pajtić Mirjanu, koja je kandidat za predsednika suda u Vladimircima, za koju je postojala primedba da nije navedeno u odluci, a potom ispravljeno da nije navela ni u svom zahtevu, odnosno predlogu da bude predsednik suda, da je bila ranije predsednik suda. Ovo je razmatrano i u predlogu postoji taj navod, ta tvrdnja da je bila predsednik suda, a i u njenom predlogu tačno je naznačeno u kom periodu je obavljala posao v.d-a, a u kom periodu predsednika suda. Znači, samo to, očigledno je došlo do nekih podataka koji su se razmimoišli.
Ovaj put bih htela nešto da kažem, s obzirom na to da je pred Skupštinom ponovo dužnost da vrši izbor predsednika sudova i nosilaca pravosudnih funkcija, ostalih sudija. Uvek govorim samo o sudijama i sa tih razloga sam predsedavajuća Viskom savetu za izbor sudija i predsednika sudova, ne i tužilaštva, i moram da kažem da sam javno rekla da, kada god se budu tužioci birali na taj način što dobijem poziv od danas do sutra bez materijala, ne prisustvujem takvom savetu, jer jednostavno bez obzira što su to kolege tužioci, koje neke znam, neke ne znam, ne mogu tako da dođem na zasedanje tog dela saveta. Prema tome, o tome ne bih volela ovde da pričam.
Želela bih da se izjasnim odnosno da dam neka svoja viđenja i podatke koji govore o radu pravosuđa. Mi smo u stalnom procesu reformisanja pravosuđa i to je nužno uraditi u delu pravosuđa. To svi znamo.
Naravno, prvi potez je izmena zakona, donošenje novih zakona i oni su u velikoj meri doneti. Možemo da imamo svoje subjektivno, objektivno mišljenje, moramo reći da je delatnost Skupštine bila veoma velika, da je donet veoma veliki broj zakona i da su oni uglavnom oni sa pozitivnim promenama. Ono što je problem za pravosuđe i o čemu moramo razmišljati, to je pitanje količine zakona, načina njihove primene i načina mogućnosti organizacije suda da može tu količinu zakona kvalitetno da primeni.
Sledeća stvar na koju bi htela da ukažem posebno, to je pitanje: ako Skupština usvaja zakon, u kom vremenskom periodu će on stupiti na snagu. Pitanje vacatio legis-a. Ako će 1. januara stupiti na snagu nekoliko zakona koji bitno menjaju način funkcionisanja pravosudnog, odnosno sudskog sistema, ali ovo se odnosi na pravosudni sistem, jer će se odnositi i na promene rada tužilaštva, tako što smo imali mesec i po dana da izvršimo specijalizaciju sudija, s obzirom da se radi o potpuno novom načinu suđenja, novim mrežama.
Ako zakon stupa na snagu 1. januara, a u budžetu nisu predviđena sredstva za to da se sada prenese celokupna nadležnost maloletničke delikvencije na okružne sudove, da nemamo predviđeno u budžetu sredstava za obezbeđenje troškova vođenja tih postupaka, jer će dolazak iz manjih gradova u veće centre svakako biti veoma skup, što će na kraju morati da se regresira, a što neće biti u budžetu sudova, to znači da će dovesti do toga da to neće odlučno funkcionisati i bojim se da će do kraja iduće godine doći do problema opet u efikasnosti rada sudova, ne njegovom krivicom.
Nadalje, ovakve prelazne odredbe ne vode računa o tome da još uvek nisu stvoreni uslovi za stvaranje nove mreže sudova, pored toga što je u ovoj godini došlo do uvećanog priliva za jednu godinu od 11.000 predmeta u Vrhovnom sudu u upravnoj materiji, za šta nemamo prostor, kadar sudijski i naravno onaj veoma bitan kadar koji je vezan za funkcionisanje sudova, radne ljude, nemamo daktilografe, nemamo pisarnicu, jer vi znate da Vrhovni sud nema zgradu.
Sada ćemo biti u situaciji da u sledećoj godini, pored veoma velikog broja predmeta koji imamo u krivičnoj materiji, koji više ne omogućava efikasan rad Vrhovnog suda, pa mu se crpe autoritet, jer on postupa u ogromnom broju predmeta kao drugostepeni, dobijemo potpunu nadležnost drugostepenog suda u maloletničkoj delikvenciji, u "sajber" kriminalu i još niz obaveza koje Vrhovni sud mora da preuzme od 1. januara u vezi ova dva zakona i još drugih zakona.
Šta ćemo sa efikasnošću, šta ćemo sa prostorom, šta ćemo sa budžetom za daktilografe, za službenike, za smeštaj tih predmeta?
Da li ćemo uz 11.000 novih predmeta, koji su već u sudu i stoje na patosu, dobiti još novih predmeta koje ne znam gde ćemo staviti. Kako ćemo suditi kada Vrhovni sud nema sudnice? Da li onda možemo govoriti o efikasnosti?
Da li ćemo prebacivanjem nadležnosti odjednom 1. januara, a nije napravljena mreža okružnih apelacionih sudova, onda doći u situaciju da u Palati pravde u Beogradu više ne sedi po tri sudije u kabinetu, nego četiri ili pet, jer je mnogo nadležnosti ponovo prebačeno od 1. januara na njih i da li će to onda značiti da ćemo imati još neefikasniji rad?
Kako će se to gledati i da li će poslanici u sledećem predlaganju kandidata reći - taj predsednik suda nije bio kvalitetan jer nije omogućio da se sudi efikasno, jer sede po četvoro u sudnici, pa sudi sudija četvrti dan, ali gde da sudi i da li je moguće da će to pravosuđe sve moći da uradi samo? Nije moguće.
Molim da se uvek, prilikom donošenja zakona, duboko poslanici razmisle o tome koliki je "vacatio legis", koliko je potrebno da bi se spremili uslovi za primenu zakona, jer doneti kvalitetan zakon ne znači doneti njegovu kvalitetu primenu. Ako nemamo uslova za primenu, imaćemo suprotan efekat i imaćemo u sledećoj godini, i sledeće dve-tri godine, doći ćemo u situaciju da pravosuđe neće biti dovoljno efikasno.
Nadalje bi htela da se osvrnem na one komentare koji su vezani za zaštitu sudije, odnosno funkcionisanje svih onih pratećih sistema koji prate rad pravosudnog sistema. Potpuno se slažem s tim da pravosudni sistem postaje sada meta razgovora na neadekvatan način svih i svakoga. Htela bih još nešto da dodam. Interesantno je da smo sve diskusije čuli, sa ove i sa one strane, kako jedni druge napadaju. Nismo čuli nešto, na šta sam primetila da skoro niko u ovoj zemlji nije reagovao, da smo na medijima se suočili sa tim da jedan od novinara kaže da vidi razrešenje odnosa u Srbiji, a naročito pravosudnih, tako što više puta ponavlja - treba za početak ubiti dve sudije.
Poziv na ubistvo, poziv na linč, i to sudija koje vrše specifičnu vrstu poslova, svakako predstavlja nešto o čemu se mora diskutovati i o čemu moramo svi razgovarati i reagovati na to. Kod nas je reakcija bila takva da je takav čovek, posle toga, u više navrata pozivan u različite emisije ne bi li se napravila još veća diskusija o ovako "zabavnoj temi", o pozivu na ubistvo dve sudije da bi se započelo reformisanje pravosudnog sistema.
Isto tako, smatram da nije reformisanje pravosuđa i pravljenje dobrog personalnog sastava samo u pogledu izbora sudija. Naravno, pravosuđe mora da se reformiše i na taj način što će ono što nije u redu u sudstvu, što ne predstavlja kvalitet, biti razrešeno.
Tu bih uočila dva problema: da se suočavamo sa onom pričom koju smo više puta danas čuli - u sudstvu imamo korupciju.
Ne tvrdim da je nema, ali ću dati malo tačnije podatke, a to je da je za tri godine pokrenuto 27 postupaka protiv sudija. Svi su bili suspendovani. Znači, nije moglo biti problema u pogledu suđenja. Od toga su donete dve pravosnažno osuđujuće presude, pet su u toku, jer je žalbeni postupak. U ostalim postupcima je ili tužilac odustao, ili su oslobađajuće sudske odluke.
Ako imamo ovo u vidu, moramo reći da je sudstvo funkcionisalo i u odnosu na samo sebe. Moramo reći, s obzirom na više od 2.500 nosilaca sudijske funkcije, ovaj broj ne predstavlja veliki procenat. Naravno, nije dopustiv, jer je cilj i ideal svake zemlje da nema sudija protiv kojih se vode krivični postupci. Ali, znači, to nije onako kako deluje na prvi pogled.
S druge strane, neću tvrditi da nema više toga, ali predsednici sudova i same sudije ne mogu otkrivati učinioce krivičnih dela. Za to su nadležne druge institucije. Očekujem od svih institucija da pomognu pravosudnom sistemu, da odrade svoj deo posla, da bi moglo da dođe do utvrđivanja onoga što bi predstavljalo mogućnost vršenja krivičnog dela od strane nosilaca pravosudnih funkcija.
Ono što sudovi mogu da urade, a to je da ovlašćena lica u okviru sudstva, to su ministar i predsednici sudova, pokrenu postupak za razrešenje sudija, ukoliko se radi o nestručnom i nesavesnom suđenju. U toj situaciji, sudija može da reaguje, odnosno predsednik suda.
Ali, u toj situaciji se dešava to da sam ovde u dva navrata, kada govorimo o izboru predsednika sudova, imala kritiku po imenu, zbog toga što je pokrenut postupak od mene, kao ovlašćenog lica, za razrešenje sudije po imenu i prezimenu, gde je čitan predlog, a potom je čitana nepravosnažna odluka, kojom je izrečena mera, opomena toj sudiji.
Moram da podsetim da to, takođe, predstavlja vrstu pritiska, jer Zakon o sudijama govori u članu 57. da je za javnost zatvorena sednica Velikog personalnog veća. Dalje, da je Opšta sednica, na kojoj se odlučuje o prigovoru sudinice, takođe, zatvorena, a Poslovnik o radu Velikog personalnog veća koji je objavljen u "Službenom glasniku" 2003. godine kaže da, izuzetno, kada postoje naročito opravdani razlozi, odluka veća, kada je pravosnažna, može da bude objavljena u sredstvima javnog informisanja.
Ako ovde diskutujemo o konkretnoj sudiji, sa konkretnim podacima, o tome šta je pisano, očigledno je da ovde nije poštovan zakon, jer to nije dopustivo. Ovaj rad Skupštine prenose svi mediji, koliko znam, svi - to znači televizija, što znači da je iznet u javnost i to pre pravosnažnosti, bez odluke Veća suda.
Pored toga, ovakav način funkcionisanja daje negativan primer predsednicima sudova koji ne žele više da pokrenu postupke, jer kažu - nećemo biti predmet diskutovanja ove ili one partije.
Pored toga, ovo ukazuje na još nešto, a to je da će onda poslanici izaći i imati podatke koje je očigledno dao taj sudija, jer je samo on to mogao dati određenom poslaniku, određenoj partiji, i na taj način funkcionisati. Koliko sam shvatila, ovde postoji jednoglasnost u tome da ne treba da dozvolimo da funkcioniše pravosudna, odnosno sudska vlast tako što će se obraćati svakom izvršiocu vlasti u okviru svog okruga i ići, kako je ovde rečeno, po mišljenje kod predsednika opštine ili one vladajuće partije u tom gradu. Bojim se da bi ovo tome vodilo i da nećemo onda moći da uradimo sve ono što je potrebno, ako tako budemo radili.
Htela bih još da kažem, što se tiče reformisanja pravosuđa, moramo imati u vidu da je pred svima nama veliki posao. Sudstvo, samo za sebe, ne može da završi posao reformisanja ako svi ne budemo radili u odgovarajućem tempu i na odgovarajući način. Jer, činjenica je da postoje mali sudovi koji imaju priliv od pet predmeta po sudiji mesečno. Činjenica je da sada imamo velike centre, jer se predmeti, ako to analiziramo, prebacuju u velike centre, gde sudija ima trostruki priliv od onoga što bi predstavljao nekakav okvirni normativ u kome bi mogao da normalno funkcioniše.
Znači, mora se napraviti ta nova mreža. Kada se napravi nova mreža, to će nam omogućiti, posle toga, i mnogo bolje budžetsko funkcionisanje.
Što se tiče pravljenog budžeta, u kome nisu predviđena sredstva za nove zakone i one primedbe da smo i sudstvo i ja morali da pokušamo da se izborimo za to, nažalost, moram da kažem da ne učestvujem u formiranju budžeta, da se ne pozivam na diskusiju u vezi onih sredstava koji se predviđaju za rad pravosuđa, te stoga nisam ni u kakvoj situaciji da imam bilo koji uticaj na sve to.
Na sve to taj budžet mora da omogući funkcionisanje sudova, ne samo u pogledu plata, što sam već više puta rekla, nego u pogledu onoga što predstavlja normalan rad sudova. To znači - dovoljan broj, dovoljan iznos sredstava da se plate veštaci, dovoljan iznos sredstava da se plate advokati koji dolaze da rade službenu odbranu, jer inače neće doći i onda ćemo imati odlaganje suđenja, onda ćemo imati neefikasno suđenje i skuplje suđenje, veći utrošak iz budžeta. To je ono što jedno bez drugog ne funkcioniše. To je nešto gde svi moramo da uradimo - da napravimo analitiku, nešto što predstavlja mogućnost, osnovu i bazu za normalan rad pravosuđa.
Stoga očekujem da to svi zajedno u budućnosti radimo.
Izbor kvalitetnih sudija i predsednika sudova učiniće da pravosuđe, makar jednim korakom, krene ka reformisanju i boljem radu. Hvala.