Hvala vama, gospođo Petrović-Škero.
Zaključujem jedinstveni pretres o predlozima odluka.
Dozvolite mi nekoliko obaveštenja.
Prvo, gospodin Krasić i ja smo pregledali podatke. Da, navedeno je u predlogu. Gospodin Krasić je pogledao i to smo ustanovili, u samoj biografiji koju je podnela kandidat nije navedeno, a to je izazvalo problem.
Drugo, ovde ljudi govore i srcem i razumom, kako je malopre rečeno. Naravno da su to političke poruke, ali na kraju se donose zakoni. Nema nezavisnog sudstva. Ako nezavisno sudstvo govori o zakonodavcu, to se ne može. Nezavisno je po tome što sudi po zakonu, a ne sudi o zakonodavcu.
Molim vas, kada o tome govorimo, da shvatite, dobio sam pismo i juče dok smo razgovarali, jer se vi borite, na svaki način, hoću to pred svima da kažem, za zaposlene u sudstvu. Pismo je bilo na stolu, ali predsednik dobija na kraju radnog vremena poštu koja stiže preko dana. Svakako će na najvišem nivou biti organizovan razgovor.
U odnosu na to će sve, o čemu smo razgovarali, o čemu ste vi ovde govorili, morati svi da budu upoznati, jer je sudstvo deo ovog društva, radi u otežanim uslovima i istovremeno snosi sudbinu tog društva. Ako je sudstvo povećalo svoju efikasnost za 4,7%, a plate za 30%, to znači da poslanici, čija je služba povećala efikasnost 800%, a plate 30%, brinu i čine sve i kroz budžet. Naravno, postoje vanredna sredstva kroz koje će to biti rešeno.
Još jednom molim da ne doprinosimo zabuni, jer kada je u pitanju korupcija, kao što znate, istraživanje kaže 67 posto zaposlenih u toj oblasti veruje da postoji korupcija. To znači, vi ste dali podatke koji su važni da oni nisu u pravu, a mi svi zajedno činimo da ne budu u pravu.
A Vlada će morati, evo stigao je još jedan ministar, gospodin Ilić, Vlada će morati da preduzme korake da stvori uredbama tehničke uslove da tamo gde je zakonodavac predvideo da počne nešto 1. januara počne onog časa kada tehnički uslovi budu završeni.
Hvala vam svima na razumevanju.
Pošto smo obavili jedinstveni pretres o predlozima odluka, Narodna skupština će u danu za glasanje odlučivati o predlozima odluka, o osporenim predlozima na osnovu člana 179. stav 4. Poslovnika, a zatim o svim ostalim neosporenim predlozima u celini.
Prelazimo na 8. tačku dnevnog reda: – PREDLOG ZAKONA O DAVANjU KONTRAGARANCIJE REPUBLIKE SRBIJE SRBIJI I CRNOJ GORI PO ZAJMU EVROPSKE INVESTICIONE BANKE (Projekat sveobuhvatne rehabilitacije infrastrukture kontrole letenja - Srbija i Crna Gora)
Primili ste Predlog zakona koji je podnela Vlada.
Primili ste izveštaj Zakonodavnog odbora.
Pre otvaranja načelnog pretresa podsećam vas, prema članu 94. Poslovnika Narodne skupštine, ukupno vreme rasprave u načelu za poslaničke grupe iznosi pet časova, kao i da se ovo vreme raspoređuje na poslaničke grupe srazmerno broju narodnih poslanika članova poslaničke grupe.
Pošto ukupno vreme rasprave za poslaničke grupe iznosi pet časova, konstatujem da je vreme rasprave po poslaničkim grupama sledeće: Srpska radikalna stranka - jedan sat 37 minuta 12 sekundi, Demokratska stranka Srbije - jedan sat tri minuta 36 sekundi, Demokratska stranka - Boris Tadić - 44 minuta 24 sekunde, G17 plus - 37 minuta 12 sekundi, Socijalistička partija Srbije - 26 minuta, 24 sekunde, Srpski pokret obnove - Nova Srbija i samostalnih poslanika 9+9 - 21 minut 36 sekundi i poslanici koji ne pripadaju nijednoj poslaničkoj grupi, četiri poslanika SPO-a, dva poslanika SDP i pet nezavisnih poslanika, po pet minuta, na osnovu člana 93. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine.
Molim poslaničke grupe, ukoliko to već nisu učinile, da odmah podnesu prijave za reč, sa redosledom narodnih poslanika.
Saglasno članu 140. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije, otvaram načelni pretres.
Da li žele reč predstavnici predlagača Mlađan Dinkić, ministar finansija, i Velimir Ilić, ministar za kapitalne investicije?
Izvolite, gospodine Iliću.

Gospodine predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, meni je zadovoljstvo da danas ste stavili na dnevni red ovo veoma važno pitanje, davanje kontragarancije za kredit od Evropske investicione banke koji treba da dobije Kontrola leta, da bi rešili neke tehničke probleme koje trenutno ima Kontrola leta.
Vi znate da je Kontrola leta izuzetno značajna za državu i da se sada vodi jedna veoma važna bitka, da se kontrole leta u pojedinim državama u okruženju što bolje tehnički opreme da bi mogle da zauzmu poziciju regionalnog centra. Vi znate da je kontrola leta sigurno u Evropi kontrolisana, jer postoji zajednička jedinstvena kontrola leta Eurokontrola, gde spada i naša kontrola leta.
Mi smo imali rat, imali smo bombardovanje, imali smo uništenja mnogih elemenata, opreme, tehnike kontrole leta i nismo bili u stanju da u jednom kratkom periodu sve to dovedemo na evropski nivo.
Zato su uzeti krediti od IBRD-a i sada od Evropske investicione banke kredit od 34 miliona evra, da se Kontrola leta opremi i zadovolji sve one kriterijume koje mora da zadovolji da bi mogla da obavlja svoju funkciju.
Naravno, ovaj kredit je dat, jer Eurokontrola je postavila oštre kriterijume i Eurokontrola ima sigurno garancije da naša Kontrola leta može taj kredit da servisira, bez ikakvih problema, od naplate preleta preko teritorije naše države.
Nadam se da će narodni poslanici shvatiti u čemu je problem, podržati, da bi mi ojačali našu Kontrolu leta, tehnički, da bi je doveli na jedan evropski nivo i da bi sa ovim sredstvima ušli u red koji mi želimo da zauzmemo, a to je da budemo na poziciji jednog regionalnog centra koji će obavljati kontrole leta u okruženju.
Vi znate da se kredit Kontrole leta deli, pošto je Kontrola leta zajednička za Srbiju i Crnu Goru, osam posto opreme nabavlja Crna Gora, a 92 posto nabavlja Srbija. Ovo zaduženje koje treba da se uradi od Evropske investicione banke za Srbiju, znači servisiraće Srbija sa svojom garancijom, a Crna Gora je to već uradila za svoj deo kreditne linije.
Nadam se da ćete podržati ovaj predlog i da ćemo jednostavno opremiti Kontrolu leta da bi zadovoljila evropske kriterijume. U protivnom, mi ćemo imati probleme, nećemo moći da je obavljamo i možda kasnije neki od susednih centara dobije ulogu da servisira našu teritoriju. Vi znate da se izuzetno dobro oprema ova kontrola leta u Sofiji, u Zagrebu, mi moramo postići taj evropski nivo koji je neophodan da bi mogli da budemo priznati i da dobijemo one sertifikate koje Evropa od nas traži.
Još jednom bih zamolio poslanike da podrže ovaj predlog i nadam se da ćemo to uraditi na ovoj sednici. Hvala.

Hvala, gospodine Iliću.
Pitam da li izvestilac Zakonodavnog odbora želi reč? (Ne.)
Da li predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa žele reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Momir Marković, ovlašćeni predstavnik SRS za ovu tačku.

Dame i gospodo narodni poslanici, od onog 5. oktobra, od buldožer revolucije naovamo, poslanici u ovom parlamentu dobijaju dve vrste predloga zakona o kojima se izjašnjavaju.
Jedni su zakoni koji su uglavnom lošiji od prethodnih i zakonska rešenja koja su mnogo gora, mi smo imali prilike i juče da razgovaramo o jednom od takvih zakona. Zakonska rešenja su uslovljena zahtevima zapadnih mentora vladajuće koalicije i mnogo manje interesima građana ove zemlje.
Tu su uslovljenja finansijera pojedinih stranaka i celokupnih koalicija, kao i dobijanje poslova na način na koji ti tajkuni koji finansiraju političke stranke, uglavnom vladajuće koalicije, sada naplaćuju sve zasluge od buldožer revolucije naovamo.
Druga grupa zakona je mnogo opasnija, jer apsolutno izlazi iz interesne sfere građana Srbije i uglavnom pokriva interesne sfere zapadnih mentora.
Ovaj zakonski projekat, bez obzira što ovako benigno izgleda i što ima samo pet članova, jedan je od najopasnijih po građane Srbije, po imovinu Srbije, po nacionalnu bezbednost, po suverenitet Srbije čak i po suverenitet zajednice Srbija i Crna Gora. Baš zbog toga što je ovako sročen benigno, pročitaću ga i vrlo je kratak.
"Republika Srbija preuzima obavezu da kao kontragarant izmiri obaveze Srbije i Crne Gore, kao garanta, u delu koji se odnosi na Republiku Srbiju, u iznosu od 31.280.000 evra, po osnovu Finansijskog ugovora između Evropske investicione banke kao zajmodavca i Agencije za kontrolu letenja Srbije i Crne Gore d.o.o. kao zajmoprimca, zaključenog itd. Kontragarancija iz člana 1. daje se Srbiji i Crnoj Gori, na ime obaveze iz Srpskog sporazuma o pružanju podrške projektu između Evropske investicione banke i Republike Srbije, zaključenog u skladu sa Finansijskim ugovorom između Evropske investicione banke kao zajmodavca i Agencije za kontrolu letenja Srbije i Crne Gore d.o.o. kao zajmoprimca itd." Sredstva za otplatu i dalje je nebitno, peti član kada stupa na snagu itd.
Dame i gospodo narodni poslanici, tačno je ovo što reče gospodin ministar, da nam treba dobra kontrola leta, da ukoliko tu ne idemo u korak i počnemo da zaostajemo drugi će nas prestići i drugi će preuzeti poslove.
Ali, da krenemo redom i da vidimo kako se ovaj posao razvijao. Nekada smo imali saveznu upravu kontrole leta, imali smo dva radarska sistema i ta dva radarska sistema su pokrivala celu teritoriju bivše SFRJ, pa SRJ, pa delimično Srbije i Crne Gore, državne zajednice, a onda se krenulo u izgradnju novih radarskih sistema, pa tako sada imamo 5+2 sistema.
Kako je išlo, samo ću da nabrojim prvo radarske sistem, pa ćemo onda oko same izgradnje. Imamo radarski sistem na Aerodromu Beograd, on radi. Imamo radarski sistem u Ralji. On je u montaži i za pet-šest meseci će proraditi. Imamo radarski sistem kompletno opremljen, postavljen, ugrađen, na Kopaoniku. Inače, vrednost radarskog sistema je negde oko sedam miliona evra i kada smo izgradili kompletan sistem, ključ u bravu, došao NATO i bukvalno stavio ključ u bravu, ne NATO nego KFOR, i ne može da se koristi.
Onda smo počeli da gradimo radarski sistem na Murtenici i to je gore negde na Zlatiboru. Još uvek nije u funkciji. Sada se pravi pored Aerodroma Golubovci, koji ima radarski sistem, pravi se još jedan radarski sistem dole kod Podgorice. Sa 5+2 sistema mi pokrivamo ovu skraćenu bivšu Jugoslaviju, odnosno Srbiju i Crnu Goru, a sa dva sistema smo pokrivali celu SFRJ i deo teritorija drugih zemalja, jer vi kada preuzimate vazduhoplov, morate da ga preuzmete sa one teritorije.
Pitanje, zašto se ovoliko radarskih sistema gradi kada svi znamo, novine o tome bruje, da se priprema satelitsko vođenje vazduhoplova, da će cela Evropa uskoro, za godinu, dve, tri, pet, preći na satelitsko vođenje vazduhoplova. Drugo, šta je sa tzv. master planom. Vlada ga je usvojila 2001. godine i šta je sa sredstvima koja su tim master planom predviđena. Predviđeno je oko 100 miliona evra, koliko je od tih sredstava povučeno, za šta su utrošena i koliko nije povučena i gde su ta sredstva koja nisu povučena. Ako se odustalo od master plana, zašto se odustalo.
Ko iz Ministarstva odbrane je dozvolio, dao saglasnost da se kupe radari koji nemaju sekundarnu komponentu. Da objasnim građanima Srbije i vama, gospodo narodni poslanici, o čemu se zapravo radi. Primarna komponenta preuzima vazduhoplove iz civilnog saobraćaja, a svaki vazduhoplov ima kod koji prima radarska stanica na zemlji i na osnovu toga ga registruje. Vojni avioni nemaju te kodove i sekundarni element, sekundarna komponenta upravo prati avione iz vojnog sistema. Da li mi to dozvolismo sada da nam preleće svako iznad glave, da preleće svako ko i kako hoće ovu Srbiju, a da mi nemamo pojma o tome.
Mi smo 1974. godine imali integrisani radarski sistem, koji je pratio i vojne i civilne vazduhoplove. Imali smo izuzetnu kontrolu leta, koja je pokupila sva priznanja i sve zahvalnice od svih zemalja i svih aviokompanija. U Saveznoj upravi kontrole leta, tako se to tada zvalo, radili su visoki oficiri, visokostručni kadrovi, radila su i civilna lica, ali su radili oficiri koji su se školovali za to. Danas u Agenciji za kontrolu leta mi nemamo gotovo nijednog oficira. Ima nekoliko onih koji su se povinovali direktoru, ali o tome ćemo malo kasnije.
Imam pitanje, pre svega za ministra Ilića, za vas gospodo narodni poslanici iz vladajuće koalicije, a to pitanje postavljaju građani Srbije čim se počne ovakva priča o ovom zakonskom projektu. Ko je Nikola Stankov, direktor Agencije za kontrolu leta? Osnovno zanimanje mu je - suprug. Suprug je Biljane Stankov, koja je bila sekretarica u kabinetu Zorana Đinđića, pa onda sekretarica u kabinetu Zorana Živkovića, a i sada je sekretarica u nekom od kabineta ministarstva. I to i članska karta DS ga je dovela na funkciju direktora za kontrolu leta.
Da se vratimo na priču zašto je razoren naš integrativni sistem i da malo tu taj deo razjasnimo.
U Beču se formira centar za kontrolu leta, koji pokriva Austriju, Mađarsku, Hrvatsku, Češku, Sloveniju, BiH i severni deo Italije, mislim gore na Lombardiju i onaj deo. U južnom delu Italije se formira veliki centar i sve su prilike da se ili nemuštom politikom ili već dogovorom priprema prodaja našeg neba upravom tom italijanskom delu kontrole leta.
Italija je dala Padovu Beču, ali će zato dobiti ceo Balkan. Šta je sa strategijom Evro 2000 plus? Prostor će biti po toj strategiji podeljen na tzv. funkcionalne zone, koje neće ići granicama državnim, nego će određeni prostori mimo državnih granica biti pokriveni tom strategijom.

Izvinite, da li koristite drugih deset minuta?

Naravno, i trećih, ako budem morao.
Preti nam da naša država ostane bez neba, dame i gospodo narodni poslanici, a samim tim i bez suvereniteta. Šta će se desiti kada se ovi globalni sistemi koji se sada prave, a sve su prilike da će za nekih desetak-petnaest godina, obzirom na sasvim drugačiji sistem kontrole leta, da se ukinu i vratiće se nacionalna kontrola, a mi ćemo dotle uništiti nacionalnu.
U Evropi odavno funkcioniše sistem civilno-vojne kontrole leta i Evropa to prihvata, a kako ovde ne bi bila priča morali smo zbog Evrope da odvojimo vojnu od civilne kontrole leta, Evropa prihvata sisteme koji su integrisali vojno-civilnu kontrolu leta u svoje okrilje. Prema tome, ovo može biti samo demagogija ukoliko se bude uopšte izašlo da se ovde priča o tome.
A da vam kažem i to da je kontrola leta vrlo profitabilna, otprilike po svakom vazduhoplovu se naplati od 250 do 300 dolara. Nad našim nebom u proseku dnevno ima 800 preleta, leti kada idu i čarter letovi, kada je veći saobraćaj, onda ide i do 1.200, u zimskim mesecima, kada se to smanji, siđe na 750-800. Pomnožite to sa 300 dolara, pa pomnožite to sa 30 dana, pa pomnožite to sa 12 meseci i dobićete cifru od 150 miliona dolara.
Da li agenciji koja ima takve prihode treba omogućiti da se zadužuje kod Evropske banke za obnovu i razvoj? Zašto pored tolikih prihoda i mora da se zaduži, a to ću malo kasnije reći. Polako, zašto je formirana firma za nabavku radarske opreme i uglavnom generalska firma, jer su je formirali generali Grbović, Marjanović, Gordić. Državi koja joj je kupila sedam radara ne treba firma za nabavku radarske opreme, ali im je bila potrebna zbog nečeg drugog.
Oprema koja je kupljena je iz Vijetnama. Otkad je to Vijetnam svetska sila u proizvodnji radara? Zadnje tehnološko rešenje ćete upravo naći u Vijetnamu.
Sva vojna lica, osim ove trojice, jedan od njih mu je savetnik, uklonjena su iz kontrole leta, ali je Nikola Stankov, direktor Agencije, dobio počasni letački znak. Kolike su beneficije od tog počasnog letačkog znaka nije bitno za ovaj parlament.
Dalje, da vidimo kako žive ti ljudi iz kontrole leta, kako se snalaze sa tolikim parama, gde troše pare i kolike su im plate, kakvi su im uslovi rada itd. Direktor Uprave za kontrolu leta - d. o. o, kako piše u ovom zakonskom predlogu, ima platu od preko milion dinara. Svi njegovi najbliži saradnici ispod 600.000 dinara nisu.
Inače, plate su dobre u kontroli leta. Recimo, kontrolori imaju oko 150.000, ali debelo odrade taj deo. Rukovodeća garnitura, upravo oni koji će kontrolisati kontrolore leta, po logici stvari, treba da onaj ko kontroliše moj rad zna bar malo više od mene, a kontrolori leta su u situaciji da im šefovi budu ljudi sa srednjom stručnom spremom, naravno, uz člansku kartu DS, G17 plus ili neke druge partije.
Gospodin ministar još nije uključio svoju garnituru toliko, bar ne do te mere. Osnovni prigovor je zašto se državi ne vraća nešto od tih 150-200 miliona dolara, koliko se inače prihoduje u kontroli leta. Kaže se da se te pare ne mogu vraćati u budžet. Recimo, Nemačka je to rešila na vrlo jednostavan način. Kontroliše i civilni i vojni saobraćaj, svoj vojni saobraćaj kontroliše po ceni, recimo, od jednog dolara po preletu, vojnim i civilnim državnim firmama daje poslove i na taj način posredno vraća pare u budžet i niko joj dosad nije zamerio.
Priče da ukoliko uđemo u Partnerstvo za mir, onda ne mogu biti vojnici u kontroli leta, da nam NATO to onemogućava itd, takođe ne stoje. Čulo se ovih dana i to. Viktor Agado, čovek koji je direktor Evrokontrole, radi u vojnoj bazi Alpaki, bio je načelnik Ministarstva odbrane Španije i sada je direktor Evrokontrole, a ovaj naš je najurio sve što nosi uniformu. Još malo bi i pilote počeo da juri po pisti da ih skloni. Znači, ne sme da nosi uniformu.
Da porazgovaramo malo i o tome kako se sredstva, pored ovoga što se daje za plate, troše. Pre četiri meseca su kupljena službena vozila, naravno, nisu to bila vozila srednje klase, bila su izuzetno luksuzna vozila, džipovi itd. za milion evra; 20 vozila po 50.000 evra. Kupljena su od "Verano motorsa". Ne bih o tome šta "Verano motors" i Nikola Stankov rade, o tome ću ako budem izazvan na repliku.
Međutim, pre nepunih mesec dana se ponovio zahtev, mislim da je i taj zahtev realizovan, da se kupe vozila za još milion evra, tako da će svako da ima vozilo za svaki dan i vozilo za vikend, otprilike. Da apsurd bude veći, između prve i druge ture kupljeno je dva para motornih sanki. Kada su pitali direktora šta će mu motorne sanke - treba nam za Kopaonik. Kopaonik ne radi, ne da KFOR, ne da ključ da se stavi u bravu.
Doduše, možda je Nikola Stankov rekao ispravno - njemu treba za Kopaonik, jer ako ne radi radarski sistem, radi Bačište, rade svi oni hoteli. Neće valjda da iznajmljuje sanke kad bude otišao tamo.
Ima još jedan biser, dame i gospodo narodni poslanici. Direktor Agencije za kontrolu leta d.o.o, društvo sa ograničenom odgovornošću, jer ne bi valjalo da takvo društvo bude neograničeno, neograničenim načinom trošenja para, ali vrlo ograničenom odgovornošću, počelo je pregovore, mislim da su ti pregovori pri kraju, da jedan radarski sistem pravi u Bugarskoj na planini Rili.
Dame i gospodo narodni poslanici, da li ste čuli da iko pravi svoje sisteme u tuđoj državi? Da li je to Nikola Stankov zbog, ne usuđujem se da kažem, ne usuđujem se ni da pomislim da je to zbog pripadnosti uradili, ali i to je moguće. Znači, sa objektima će to izaći na 10 miliona evra ili dolara. Nije to neka para! Možda je i to razlog zašto je potpredsednik Vlade Labus svoju blisku rođaku, da joj ne pominjem ime, ne da je ne reklamiram, nego ne poznajem gospođu, zaposlio baš u kontroli leta, i to na šefovsko mesto.
Da bi se ovaj galimatijas raščistio, pod hitno treba najuriti direktora Stankova. Prvo, to očekujemo od ministra. Da UBPOK uđe, da finansijska policija ispita svaki potrošen dinar, da tek onda postavi čoveka, nekog ko je u kontroli leta već dugo i da onda počnemo da raspravljamo gde su one pare i da li je moralo da se zaduži, a ako se zaduži, kako i na koji način da se vrati.
SRS nema nameru i sigurno neće glasati za ovaj predlog zakona, jer nema nameru da, dok građani Srbije gladuju, rasipnicima trpa pare u džep.

Hvala vam, gospodine Markoviću.
Naravno, pauza sat vremena, da predahnemo. Dozvolite, moja lična zahvalnost, kao nekoga ko je služio u avijaciji, na preciznom i pravovremenom rasporedu svih veznika.
Pauza do 14,55 časova.
(Posle pauze – 15,00)

Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo rad posle pauze.
Pitam, pre čitanja liste govornika, da li neko još od predstavnika ili predsednika poslaničkih grupa želi reč? (Ne.)
Obaveštavam vas da je, saglasno članu 93. stav 4. Poslovnika Narodne skupštine, do otvaranja pretresa prijave za reč u pisanom obliku, sa redosledom narodnih poslanika, podnela poslanička grupa SRS. Takođe vas obaveštavam da sam dozvolio ministru za kapitalne investicije, gospodinu Velimiru Iliću, da ode tokom rasprave na sednicu Vlade zbog važnosti zakona i odluka koje su na dnevnom redu. Očekujem da za to imam i vaše razumevanje.
Prvi prijavljeni na listi je narodni poslanik Zoran Krasić. Nije trenutno tu.
Reč ima narodni poslanik Branislav Rankić, a neka se pripremi narodni poslanik Veroljub Arsić.

Dame i gospodo narodni poslanici, Predlog zakona o davanju kontragarancije Republike Srbije Srbiji i Crnoj Gori po zajmu Evropske investicione banke odnosi se na Projekat sveobuhvatne rehabilitacije infrastrukture kontrole letenja.
Imali ste priliku da čujete od ovlašćenog predstavnika SRS po ovoj tački dnevnog reda, gospodina Momira Markovića, u kakvoj situaciji je nekada bila služba kontrole letenja, u kakvoj je ona sada i šta se planira u budućnosti, kao i o tome kakve se vrste opreme koja se koristi za kontrolu letenja, nabavljaju, iz kojih zemalja i izgleda da se radi o nekoj opremi koja je sumnjivog kvaliteta i od koje očekujemo da će vrlo brzo biti zastarela.
Cifra o kojoj se radi u ovom zakonu je 31.280.000 evra. Ugovor je potpisan 10. juna ove godine i očekuje se povlačenje sredstava određenom dinamikom, čime se Republika Srbija obavezuje da će, ukoliko Agencija koja je registrovana kao društvo sa ograničenom odgovornošću, znači praktično jedno privredno društvo, Agencija za kontrolu letenja Srbije i Crne Gore, ne bude isplaćivala u određenim vremenskim periodima prispele obaveze, počevši od glavnice pa do kamata i drugih troškova, onda će Republika Srbija morati da prihvati da vraća ovaj novac, s tim što će imati zakonsku mogućnost da pokuša da naplati od Agencije.
Obzirom na to da smo čuli podatke da zaposleni u Agenciji, počevši od direktora pa do njegovih saradnika, imaju plate i preko milion dinara, i više od 600.000 dinara, i da je to uglavnom veliki broj ljudi, pitanje koje se logično nameće jeste: zašto Agencija nije bila u stanju da u nekom proteklom periodu, obzirom da ovo dugo traje, ovakvo poslovanje Agencije, zašto nije bila u stanju da praktično nabavi opremu i bez kredita.
To je bilo moguće ili je bilo moguće, da bi se što manje novca dalo, jedan deo otplatiti odmah u gotovom novcu, a jedan deo koji bi bio neophodan da uđemo u kredit na taj način što bi taj iznos bio manji. Ovo vam govorim zato što krediti nisu povoljni. Kada se izračunaju svi troškovi zaduživanja i svi načini obračunavanja kamata i drugih troškova koji to prate dolazimo u situaciju da vraćamo mnogo više novca nego što smo primili, a oprema do koje ćemo doći, koja služi za kontrolu letenja, pre svega radarska oprema, u veoma kratkom vremenu će zastariti i mi ćemo imati jedan problem da ćemo praktično doći u situaciju da smo platili nešto čega je neko želeo da se oslobodi, veoma skupo, i posle toga će postati neupotrebljivo.
Setite se početaka uvođenja mobilne telefonije u Republiku Srbiju. Pre samo devet godina kada se pojavio prvi mobilni telefon i vidite koliko je od tada do sada aparata iz te oblasti došlo i da se praktično svaki mesec ili skoro svaki dan pojavljuju novi. Ista stvar se dešava i u ovim stvarima, i sada je u svetu najveći problem kako neko ko je neku opremu proizvodi za svoje vojne ili neke druge svrhe, kada je u pitanju kontrola letenja, kako da se te opreme oslobodi, kako da za to dobije najvišu cenu i onda jednostavno glavobolju ima onaj ko treba da isplati novac, ko je došao do ovoga.
Znači, za mene je prvo pitanje zašto Agencija za kontrolu letenja, pored tako profitabilnog poslovanja, a čuli smo da se radi o više od 150 miliona dolara godišnje, nije uspela racionalnim ponašanjem da obezbedi gotova sredstva i da kupi opremu koja joj je neophodna, a ne da podiže kredit, koji neće biti povoljan, nego smo došli u situaciju da ni jedan deo od ovog ukupnog kredita Agencija nije uspela da ostvari i pored visokih plata koje deli.
Moram priznati, prvi put sam čuo za tu visinu plata od našeg ovlašćenog predstavnika po ovoj tački dnevnog reda gospodina Momira Markovića. Bio sam zaprepašćen da je to mnogo daleko od očiju javnosti, dok neki drugi ljudi, koji su stalno pod prismotrom javnosti, imaju ogroman prostor u svim medijima o tome kolike su njihove zarade.
Dakle, mislim da bi se morala uvesti racionalizacija iz sledećeg razloga: ako je neko u stanju, u jednom privrednom društvu kakvo je ovo, da podeli tako visoke zarade, onda tek mogu da zamislim šta se dešava sa drugim troškovima koje to društvo pravi, u ovom slučaju Agencija za kontrolu letenja, naravno počevši od onoga što sadrže sve slične institucije, od specijalizovanih ugovora, ugovora o delu, specijalizovanih usluga, materijala, opreme itd.
Verujte da je u stanju svako potrošiti više od 150 miliona godišnje, naravno da se tu radi o velikom broju poslova za koje se naplaćuju provizije, bez obzira da li su štetne po Agenciju ili nisu, ali je prava umetnost u ovim vremenima da neko potroši manje od onoga što je zaradio, da sve svoje funkcije obavlja i da uspe da štedi, čime ne bismo dolazili u situaciju da s vremena na vreme dobijamo ovakve zakone.
Podsetiću vas da smo samo u ovoj godini više od deset, a možda i desetine sličnih zakona usvojili, počevši od toga da je Republika Srbija dala garancije po raznim osnovama za kreditiranje iz sveta naših što ustanova, što preduzeća, što javnih preduzeća, čime praktično postajemo veoma zaduženi, ne vodeći računa o tome da ćemo možda doći u situaciju da Agencija, i pored ovolikih prihoda, neće želeti da vraća svoja dugovanja, a Srbija kao država kada prihvati moraće da ih vrati i ostaće sporan način kako će se naplatiti od Agencije.
Bez obzira na to što će se zakonom garantovati da imaju pravo na sudu da potraže svoja sredstva, odnosno da Republika Srbija pre svega u budžetu potraži svoja sredstva, obzirom na sudstvo, a prethodna tačka se odnosila na to, videćete da je to veoma teško.
Još bih nešto rekao, nije vezano za ovu tačku, ali zato se nisam javljao po prethodnoj tački. U opštini Bor SRS je predala 5.236 potpisa za smenu predsednika opštine Opštinskoj izbornoj komisiji. Predlog za opoziv je potpisao predsednik Opštinskog odbora i Opštinska izborna komisija je to odbila tražeći da takav predlog, izvinjavam se predsedniku što pričam nešto što je možda trebalo po prethodnoj tački da pričam, odbila takav predlog iz razloga što traži da isključivo Tomislav Nikolić potpiše predlog za opoziv predsednika opštine.
U opštini Kraljevo imali smo slučaj gde je takođe podnet predlog od strane SRS, gde je predsednik Opštinskog odbora potpisao predlog i jednostavno Opštinska izborna komisija nije pravila nikakve probleme, i sada vas pitam sve zajedno, a pitam i predsednika Skupštine, da li se Bor i Kraljevo nalaze u istoj državi i da li možemo sa takvim zakonima, sa ovakvim zakonima, a sa takvim su uslovima i onima koji učestvuju na bilo koji način u donošenju odluka iz te oblasti, očekivati da će neko prinuditi agenciju da vrati ovaj novac državi ukoliko to sama ne bude htela da uradi.

Naravno da je retorsko bilo pitanje, ali pošto predsednik ove skupštine poznaje svaku stopu ove zemlje, kao što znate, naravno da su i Bor i Kraljevo u istoj državi, ali isto tako i Subotica i Bujanovac. U odnosu na to predsednik Skupštine, u skladu sa svojim zakonskim ovlašćenjima, postupio je kada je u pitanju Kraljevo, kao što znate, tačno kako treba i izbore je zakazao za 5. februar.
(Branislav Rankić, sa mesta: A za Bor?)
Čim se steknu svi zakonski uslovi, kao i u ostalim gradovima koje sam delom pomenuo.
Dakle, nema razloga za sumnju.
Samo još jedno obaveštenje, danas ćemo raditi do završetka rasprave, pretpostavljam u pojedinostima, one tačke koja bude na dnevnom redu do 18 časova, ali istovremeno, zbog rasporeda vaših obaveza, ako bi to kojim slučajem bila mogućnost da završimo raspravu u pojedinostima treće tačke dnevnog reda, u tom slučaju naravno ne samo da sutra, jer sutra svakako, kao što smo i dogovarali, sutra neće biti sednice, već u tom slučaju je moguće da sednice ne bude ni u utorak, jer se u ponedeljak ne radi, ponedeljak nema sednice.
Ako ne budemo u mogućnosti, onda ćemo proceniti u odnosu na to dokle smo stigli, pa ćete svi vi biti obavešteni od koliko sati je sednica u utorak, ali da ne prejudiciramo.
Osnovno je da se ljudi pripreme sada za amandmane, po završetku ove načelne rasprave krenućemo sa raspravom u pojedinostima do one tačke koja bude na dnevnom redu.
Samo da pitam sada gospodina Arsića i gospodina Krasića, pošto se gospodin Krasić pojavio u međuvremenu, a pre toga je najavljen gospodin Arsić. Hoćete li vi na kraju gospodine Krasiću ili ćete sada? Sada, izvolite.
Narodni poslanik Zoran Krasić, potom narodni poslanik Veroljub Arsić, pa narodni poslanik Mita Avramov, imaju reč.