Pravnički gledano, ovo što je rekao kolega Milajić je sasvim dovoljno za obrazloženje, a to znači ako se hipotekarni poverilac namiruje najpre iz dužnikove imovine, pa tek potom iz vrednosti hipotekovane nepokretnosti, onda hipoteka gubi smisao.
Ne znam čemu svrha upisa na određenu nepokretnost. Onda može da se kaže: upisujem hipoteku na sve što imam i što ću možda da imam.
Javila sam se zbog nečeg drugog. Javila sam se zbog toga što je član 25. veoma opasan, možda najopasniji član u ovom zakonu. Kao narodni poslanik osećam potrebu da se obratim javnosti Srbije i da svima koji žele da upišu hipoteku, da podignu stambeni kredit preko hipoteke, da dobro razmisle i da angažuju nekog pravnika da im dobro objasni šta znači član 25. Predloga ovog zakona i kakva ih sudbina čeka u primeni tačke 3) stava 1. člana 25. ovog zakona.
Moram da pročitam. Član 25. govori o izboru namirenja i kaže da hipotekarni poverilac može da zahteva, a hipotekarni poverilac je, radi javnosti i pojednostavljenim jezikom, banka, da svoje dospelo potraživanje namiri najpre iz vrednosti hipotekovane nepokretnosti, to je ona kuća ili stan na koju je upisana hipoteka, a zatim iz ostale imovine dužnika, ako onaj koji je uzeo kredit ima još imovine.
Druga tačka kaže da istovremeno može iz vrednosti jedne i druge imovine, što je diskutabilno, ali može da opstane.
Sad imamo tačku 3), koja je mač za vratom svakome ko uzme kredit pod ovim uslovima, po ovom zakonu.
Kaže da hipotekarni poverilac može da zahteva, znači da će zahtevati, što ne bi, da svoje dospelo potraživanje namiri najpre iz dužnikove imovine, pa tek potom iz vrednosti hipotekovane nepokretnosti.
Opet radi javnosti moram da objasnim na jednom najprostijem primeru, to sam govorila i kada smo govorili o zakonu u načelu, gospodin Moma Marković je nešto slično objašnjavao, ali sada ću da pokušam da budem što je moguće precizinija. Dakle, naš građanin ima jednu veliku porodičnu kuću, uređenu, sređenu i ima jednu malu garsonjeru. On hoće da podigne kredit, ima troje dece, hoće trećem detetu da kupi još jednu garsonjeru i upisuje hipoteku na tu svoju malu garsonjeru koju izdaje, tog momenta mu ne treba, nebitno, njegova je imovina, ne ulazimo u to.
Šta se dešava? Ako dođe do toga da hipotekarni poverilac svoje dospelo potraživanje namiruje, šta će da radi? Neće on da se bakće time da prodaje tu garsonjeru, pa da li će da ostvari njemu potrebnu sumu novca da vrati taj kredit. On će tu veliku kuću tog našeg građanina da stavi na aukciju i sada ćete da čujete na koji način će da je svede na neki minimum, pa će taj naš građanin od te svoje velike kuće jedva moći da vrati taj kredit koji je u vrednosti te garsonjere na koju je hipoteku upisao.
To je vezano sa čl. 35. i 36. ovog zakona, koji govore o prodaji nepokretnosti. U članu 35. se kaže da se nepokretnost prodaje aukcijski dva puta. Prvi put ide na aukcijsku prodaju, sa početnom cenom od najmanje 75% procenjene vrednosti, pa ako ta aukcijska prodaja ne uspe, onda ide sa drugom aukcijskom prodajom gde se utvrđuje najmanje 60% od te procenjene vrednosti nepokretnosti. Na kraju, ako i ta aukcija ne uspe, ide se na prodaju neposrednom pogodbom.
Samo možete da zamislite šta u praksi može da znači član 25, zajedno sa čl. 35. i 36. Došli smo do toga da će, umesto garsonjere, banka da prodaje tom našem čoveku tu njegovu veliku stambenu zgradu. Znate kako se nameštaju aukcije, znate kako je kompletna privreda i kako su fabrike u Srbiji rasprodate na aukciji. Dakle, fiktivno ne prođe prva aukcija, ne prođe druga, onda se taj veliki objekat prodaje svom velikom prijatelju za male pare, onoliko koliko je dovoljno da se namiri dug iz vrednosti one garsonjere i eventualno sudski troškovi.
Šta je uradio naš građanin koji je poverovao ministru Parivodiću i Vladi Vojislava Koštunice? Zatrčao se, uzeo kredit. Posle svih ovih zloupotreba, koje su moguće, a kad god su moguće, moramo da računamo i da će da se dešavaju. Znate, koga su zmije ujedale i guštera se plaši.
Malopre sam spomenula, dok ste vi ulazili, šta se sve dešavalo sa aukcijama kod prodaje preduzeća, šta su vaše stranačke kolege obećavale u izbornoj kampanji.
Da će najpre da se izvrši revizija svih tih privatizacija, Maršićanin je obećavao 83 konkretno, Bubalo neodređeni broj itd.
(Predsednik: Vreme.)
Naravno, nisu se upustili u taj posao zato što su znali kakav bi rezultat bio. Dakle, ponavljam, dužnost mi je i obaveza, kao narodnog poslanika SRS, da upozorim javnost Srbije, da upozorim građane Srbije da kod uzimanja kredita, eventualno, budu vrlo pažljivi, da dobro prouče član 25. stav 1. tačka 3) i da usput pogledaju čl. 35. i 36, da im se ne desi da zbog 100.000 evra kredita ostanu bez imovine od 900.000 evra.
