Dame i gospodo, Predlog zakona o davanju kontragarancije Republike Srbije Srbiji i Crnoj Gori po zajmu Evropske investicione banke (Projekat sveobuhvatne rehabilitacije infrastrukture kontrole letenja), ne znam da li vam smeta naslov ovog zakona, a mislim da bi trebalo svima da smeta, jer je potpuno nelogično da Republika Srbija daje kontragarancije državnoj zajednici Srbija i Crna Gora.
Za ovaj zajam već su date garancije državne zajednice Srbija i Crna Gora i mi sada ovde imamo predlog Vlade i resornog ministra Mlađana Dinkića, kojeg inače ovde nema, a trebalo bi da bude ovde kada se govori o zakonu u pojedinostima. Dakle, imamo predlog da Republika Srbija daje kontragarancije državnoj zajednici.
Kako ovo možemo da tumačimo? Najlogičnije i najnormalnije da je neko već prihvatio činjenicu da državna zajednica Srbija i Crna Gora ustvari ne postoji i svi mi znamo i svi građani Srbije znaju da to jeste izborni program ministra koji predstavlja, odnosno koji bi trebalo da predstavlja ovaj zakon, ali to što oni u svom programu vide odvojene Republiku Crnu Goru i Republiku Srbiju nikako im ne daje za pravo da, kao članovi sadašnje Vlade, koja se eto formalno, bar predsednik Vlade, izjašnjava da je za zajedničku državu Srbiju i Crnu Goru i nama je zaista neshvatljivo i neverovatno da je ovakav zakon uopšte mogao da se nađe na dnevnom redu ovog parlamenta.
Imali smo, kada je prošla sednica bila zakazana, jedan sličan zakon, samo se odnosio na rudnik "Kolubara", basen "Tamnava". U tom celom naslovu zakona bila jedna velika greška, ali kada to bude na dnevnom redu, govorićemo o tome, da sada ne prejudiciram. Mi srpski radikali smo bili ubeđeni da je taj zakon skinut sa dnevnog reda, jer jeste skinut pre nego što se o njemu raspravljalo i u načelnoj raspravi, zato što je neko pametan shvatio da je potpuno nelogično da republika članica daje garanciju državnoj zajednici, koja je već dala garanciju za odobravanje nekog kredita.
To je osnovni motiv koji je rukovodio nas iz SRS da izrazimo svoj stav prema ovakvom zakonu, a to je da smo amandmanima predložili da se brišu svi pojedinačni članovi, odnosno jedan po jedan član ovog zakona, jer je to jedini način da iskažemo da mi mislimo da ovaj zakon nikako ne bi smeo da bude donet u ovom parlamentu.
Kada je bilo reči o ovom zakonu u načelnoj raspravi, tada je ovlašćeni predstavnik SRS, naše poslaničke grupe, bio Momir Marković. Tada se moglo čuti dosta toga o kriminalu u kontroli letenja. Tada je gospodin Momir Marković upoznao narodne poslanike i javnost Srbije sa tekstom iz novina SRS "Velika Srbija", "Ko kontroliše kontrolore".
Zaista, posle onoga što se tada čulo i što je objavljeno u "Velikoj Srbiji", pitam se kako je moguće da javni tužilac nije reagovao i da neko već od aktera ove velike pljačke nije završio u pritvoru ili da nije pokrenut odgovarajući krivični postupak.
Ovde se govori o jednoj neverovatnoj pljački i otimačini državne imovine i novca, koja traje više godina, a nastala je tako što je nekadašnja Savezna uprava za kontrolu letenja ugašena i umesto nje formirana Agencija za kontrolu leta, registrovana kao društvo sa ograničenom odgovornošću.
To je i tada bio, kada smo o tome govorili, jedan od dokaza koliko smo u pravu mi srpski radikali kada se zalažemo za neprihvatanje predloga za formiranje nekakvih novih agencija, jer se vrlo brzo, po formiranju agencije, ispostavi da smo bili potpuno u pravu kada smo tvrdili i kada tvrdimo da su te agencije leglo raznih manipulacija, pljački i određenih zadovoljavanja potreba nekih poslaničkih grupa iz vladajuće koalicije, tako što se pozapošljavaju neki ljudi u te agencije na ime, naravno, onoga što su činili za svoju stranku.
Vrlo je interesantno da je ta agencija upisana u Registar kao društvo sa ograničenom odgovornošću. Ne znam da li je to bio razlog da državni tužilac misli da nije prekršen zakon, zato što je u pitanju samo ograničena odgovornost. Naravno, mi srpski radikali znamo da to nije tačno i znamo šta se zaista krije iza toga.
Ovde ću da vam citiram samo jednu rečenicu objavljenu u članku "Ko kontroliše kontrolore". Kaže: "Ako se samo ima u vidu da svaki prelet aviona preko našeg neba košta kompaniju, čiji je to vazduhoplov, oko 200 dolara, a da je naša zemlja na raskrsnici vazdušnih puteva i da je na dnevnom nivou 2002. godine ostvareno oko 850 letova, lako je doći do činjenice da se godišnje ostvaruje čist prihod od preko 200 miliona evra."
Dakle, ovo su sredstva za koja se ne zna ko njima upravlja, kako upravlja, ko je odgovoran. Izgleda da niko nije odgovoran, pogotovo ako se ima u vidu da nije reagovao državni tužilac, a morao je da reaguje u skladu sa svojim ovlašćenjima.
Onda se zaista pitam šta znači ovaj član 2. čije sam brisanje predložila ovim amandmanom. Član 2. govori o obavezama Republike Srbije i kaže da kontragarancija iz člana 1. ovog zakona daje se Srbiji i Crnoj Gori, na ime obaveze iz Srpskog sporazuma o pružanju podrške projektu između Evropske investicione banke i Republike Srbije, zaključenog u skladu sa Finansijskim ugovorom između Evropske investicione banke, kao zajmodavca i Agencije za kontrolu letenja Srbije i Crne Gore d.o.o. kao zajmoprimca, zaključenog 10. juna 2005. godine.
Dakle, očigledno je da je ono što je napisano, što je objavljeno u "Velikoj Srbiji", o čemu je Momir Marković ovde govorio, to je prethodilo ovom predlogu zakona o kome danas u pojedinostima raspravljamo. Očigledno je da smo, kao i uvek do sada, mi srpski radikali imali prave i pune informacije i da smo želeli da animiramo javnost, pre svega javnog tužioca.
Ali, evo kako nije reagovano u skladu sa ovlašćenjima javnog tužioca, nadam se da ćete vi kolege, a svima smo vam podelili list "Velika Srbija", u danu za glasanje glasati za ove naše amandmane, tako što ćete brisanjem svih ovih članova zaštititi ovaj parlament od donošenja ovog jednog neustavnog zakona.
Jer ovaj zakon, pre svega, nije u skladu sa Poveljom, nije u skladu sa faktičkim stanjem o postojanju državne zajednice i nedopustivo je i neoprostivo da neko ko učestvuje u Vladi, neko ko čini vlast u Republici Srbiji, predlaže ovakav zakon.
Jer nam ovako posredno stavlja do znanja kako deo vladajuće koalicije već tretira Crnu Goru odvojenu od Srbije i državnu zajednicu smatra samo nekom pukom formalnošću.
Naravno, mi srpski radikali imamo svoj stav i o tome. Mi mislimo da državna zajednica Srbija i Crna Gora moraju da ostanu kao jedinstvena država i to ne čak ni kao ova monstrum država, kakva je sada, nego kao jedinstvena država, i potpuno smo ubeđeni da će na kraju tako i da bude, a do tada molimo kolege narodne poslanike da prihvate ove amandmane, da ne učestvuju u igri dela Vlade Republike Srbije.
Ako usvojite ovaj zakon, onda ćete zaista morati da objašnjavate na koji način vi vidite postojanje državne zajednice, jer nije logično da jedna od članica garantuje za nešto što je uradila državna zajednica.
Dakle, još jednom vas pozivam - glasajte za ovaj amandman, pošto nema ministra da mu predložimo da povuče ovaj nebulozni, neustavni, antidržavni i kakav god hoćete zakon.