Prihvaćen je amandman na član 39? Dakle, samo vi pribeležite.
Izvolite, po ovom amandmanu, sada po amandmanu na naslov iznad člana i član 38. nastavljamo razgovor. Znam, nastavljamo, narodni poslanik Vjerica Radeta. Izvolite, kako ne bi bilo zabune, jer se vodi stenogram i da ne bude zabune. Izvolite.

Neće biti zabune, članu 38. prethodi član 37. i u tom članu smo imali primedbu i amandman da se stav 3. briše, gde se kaže  ako se hipotekarni poverilac namiri sticanjem prava svojine na hipotekovanoj nepokretnosti, smatra se da je potraživanje namireno u trenutku sticanja prava svojine.
Mi smo tu rekli da poverilac ne može steći pravo svojine nad nepokretnosti nad kojom je upisana hipoteka. Kolege su obrazložile kako su obrazložile. Ministar to nije prihvatio i to bi bilo sve u redu da ministar u svom obrazloženju nije rekao nešto što nije istina.
Rekli ste, ministre, da je amandman na štetu dužnika, a u ovom vašem predlogu stoji, ako se hipotekarni poverilac namiri sticanjem prava svojine na hipotekovanoj nepokretnosti, smatra se da je potraživanje namireno u trenutku sticanja prava svojine.
Nigde ne vidim ono što ste ovde rekli, a rekli ste da vrednost imovine može biti manja od duga, pa da vi na taj način štitite dužnika. To ovde ne piše. Pismeni smo, valjda, ne piše i to nam je jasno. Sama činjenica da ovde stoji, ako se hipotekarni poverilac namiri, znači ide u prilog ovoj našoj tvrdnji, i ako se on namiri, to automatski znači da je njegova imovina vredna najmanje onoliko koliki je dug. Ako se on namirio, namirio je svoj dug i imovina vredi najmanje toliko. Ovo je samo da razjasnim, zato što nisam malopre bila u prilici da repliciram ministru. Razmislite, ministre, u pravu sam.
Dakle, predložili smo da se briše ceo član 38, kao i naslov, glava, nadnaslov itd. Kažete, ako je predmet hipoteke objekat u izgradnji njegova prodaja radi namirenja vrši se ustupanjem prava gradnje utvrđeno pravosnažnim odobrenjem za gradnju itd.
Naš principijelni stav od početka, i tu se nismo složili, očigledno, da nepokretnost je jedini založni objekat kod hipoteke. Prava ne mogu biti, to je predmet nekog drugog zakona. Ovde je posebno reč o Zakonu o obligacijama.
Ima ovde još jedan problem o kome smo govorili i u načelnoj raspravi, nabrajala sam vam, ministre, u načelnoj raspravi sa koliko je zakona u koliziji ovaj vaš predlog zakona o hipoteci. Evo vam sada konkretan primer, kažete, organ koji je izdao odobrenje za gradnju na zahtev kupca objekta u izgradnji izdaće kupcu istovremeno odobrenje za gradnju na njegovo ime i poništiti staro odobrenje za gradnju, kako bi kupac imao pravo da dovrši objekat.
Volela bih da mi kažete koji je ovo član Zakona o planiranju i izgradnji. Nemoguće je da ovo stoji ovde, a da to ne stoji u Zakonu o planiranju i izgradnji, a ne stoji. Nije moguće. Zakon o planiranju i izgradnji, nije moguće, ministre nije moguće, Zakon o planiranju i izgradnji je isključivi zakon koji govori o izdavanju odobrenja za gradnju, i objekata koji će tek da se grade i objekata koji su već izgrađeni u tzv. postupku legalizacije.
Dakle, to je osnovni zakon za tu oblast i nekim drugim zakonom ne možete to da regulišete drugačije nego što je to u tom osnovnom zakonu. Vaš problem, ne mislim vaš lično, problem Vlade Vojislava Koštunice, jeste što vi imate feude umesto ministarstava. Tamo gde imate ministre iz nekih drugih stranaka, vi kao da ne komunicirate, kao da ne govorite na Vladi uopšte o zakonskim predlozima.
Onaj ima svoje viđenje problema, onaj svoje, a onaj svoje, svako u skladu sa svojim političkim stavovima, pošto političke programe uglavnom nemaju ovi vaši koalicioni partneri. Naravno, to je njihova i vaša stvar.
Tvrdim vam da je ovo pravno nemoguće i da, i pored onog što smo rekli na početku i što se u konceptu rešavanja ovog problema ne slažemo, ovaj stav 2. ovog člana je dokaz one moje tvrdnje iz načelne rasprave da vam je zakon u koliziji sa mnogim zakonima, a ovde konkretno sa Zakonom o planiranju i izgradnji.

Hvala. Na član 38. amandman je podneo narodni poslanik Jovan Palalić.
Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć. Ministar prihvata amandman.
Na član 39. amandman je podneo poslanik Vojislav Milajić.
Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć. Ministar je malopre prihvatio ovaj amandman.
Na član 40. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Ljiljana Nestorović i Meho Omerović.
Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć. Ministar prihvata ovaj amandman.
Na član 41. amandman je podneo poslanik Jovan Palalić.
Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć. Ministar prihvata ovaj amandman.
Na član 49. amandman je podneo poslanik Božidar Koprivica.
Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć. Ministar ne prihvata ovaj amandman.
Reč ima narodni poslanik Božidar Koprivica.

Poštovani narodni poslanici, u ime SRS podneo sam amandman na član 49. Predloga zakona o hipoteci, tako što sam predložio da se u stavu 1. tačka 2) člana 49. briše. Stav 1. tačka 1) se zaista može prihvatiti, jer kaže hipoteka prestaje ispisom, kada se u istom licu stekne svojstvo hipotekarnog poverioca i hipotekarnog dužnika, što je u redu.
Međutim, predloženim članom 49. stav 1. tačka 2) predviđa se prestanak hipoteke ispisom kada hipotekarni poverilac stekne pravo svojine na hipotekarnoj nepokretnosti. Naravno da SRS smatra da hipotekarnom poveriocu ne bi trebalo dozvoliti da stiče pravo svojine na nepokretnosti na kojoj je upisana hipoteka, jer su, kao što sam rekao u obrazloženju amandmana uvaženog kolege Milana Stevovića, tu moguće mnoge zloupotrebe, da hipotekarni poverilac može da zloupotrebi hipotekarnog dužnika, da mu nametne simulovane, zelenaške i mnoge druge ugovore, tako da hipotekarni poverilac stekne svojinu hipotekarnog dužnika ispod cene, pa čak i po minimalnim cenama.
To se u praksi dešavalo i do sada, a sada ako usvojite ovaj zakon dešavaće se sigurno i više, a onda na scenu stupaju sudovi.
Upravo da bi se to izbeglo, mi i predlažemo brisanje ovog člana. Analogno tome, ako se prihvati ova naša teza da hipotekarni poverilac ne može steći pravo svojine hipotekarnog dužnika, onda i hipoteka ne može prestati po tom osnovu, kada hipotekarni poverilac stekne pravo svojine na hipotekovanoj nepokretnosti. Predlažem da usvojite moj amandman.

Još neko o istom amandmanu? (Ne.)
Na član 50. amandman je podneo poslanik Nemanja Šarović.
Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć. Ministar ne prihvata ovaj amandman.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na deo šesti, naslove iznad članova i članove 56, 57. 58, 59, 60. i 61. amandman je podneo narodni poslanik Zoran Krasić.
Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć. Ministar za sada ne prihvata ovaj amandman.
(Milan Parivodić, sa mesta: Trebalo bi to staviti u kontekst sa amandmanom poslanika Palalića.)
Da li neko želi reč?
Reč ima ministar Parivodić.

Radi se o tome da je gospodin Palalić u svojim amandmanima uneo određene suštinske izmene koje se u velikoj meri poklapaju sa vašim amandmanima, a prihvatam amandmane gospodina Palalića, pa ako vama to odgovara, onda je to to. Ako niste zadovoljni time, onda možemo da razgovaramo i o vašim amandmanima.
U svakom slučaju, katastar nepokretnosti je taj koji će voditi evidenciju u elektronskom obliku i ta evidencija nema konstitutivni karakter. Znači, hipoteka nastaje ili upisom u katastar ili upisom u zemljišnu knjigu.
Zemljišna knjiga po službenoj dužnosti dostavlja katastru, koji vodi elektronsku bazu podataka, podatke o upisanim hipotekama, katastar, u okviru svoje sopstvene institucije, to stavlja na internet i na taj način se objedinjuje ta elektronska evidencija, koja, ponavljam, ima samo informativni karakter, a nema konstitutivni karakter, jer smo smatrali da bi bilo pravno nebezbedno i nismo sasvim sigurni da će sud uvek po službenoj dužnosti poslati informacije katastru. Zbog toga se ipak držimo toga da konstitutivni karakter imaju samo upisi u katastar, odnosno u zemljišnu knjigu.

Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 56. amandman je podneo poslanik Jovan Palalić.
Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć. Ministar prihvata ovaj amandman.
Na član 57. amandman je podneo poslanik Jovan Palalić.
Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć. Ministar prihvata ovaj amandman.
Na član 57. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Ljiljana Nestorović i Meho Omerović.
Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć. Ministar ne prihvata ovaj amandman.
Na član 58. amandman je podneo poslanik Jovan Palalić.
Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć. Ministar prihvata ovaj amandman.
Narodni poslanici Ljiljana Nestorović i Meho Omerović podneli su zajedno amandman kojim predlažu da se u čl. 58, 59, 61. i 63. reč "agencija" u odgovarajućem padežu zameni rečima "katastar nepokretnosti" u odgovarajućem padežu.
Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Ministar ne prihvata ovaj amandman, jer je već prihvaćen amandman narodnog poslanika Palalića.
Na član 59. amandman je podneo poslanik Jovan Palalić.
Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć. Ministar prihvata ovaj amandman.
Na član 60. amandman su zajedno podneli poslanici Ljiljana Nestorović i Meho Omerović.
Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć. Ministar ne prihvata ovaj amandman.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 60. amandman je podneo poslanik Jovan Palalić.
Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć. Ministar prihvata ovaj amandman.
Na član 61. amandman je podneo poslanik Jovan Palalić.
Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć. Ministar prihvata ovaj amandman.
Na član 63. amandman je podneo poslanik Momir Marković.
Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć. Ministar ne prihvata ovaj amandman.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 64. amandman je podnela poslanik Nataša Jovanović.
Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć. Ministar ne prihvata ovaj amandman.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Pošto smo završili pretres Predloga zakona u pojedinostima, i to u izuzetnoj međusobnoj atmosferi, zahvaljujem se svim učesnicima, da li predstavnik predlagača, dr Milan Parivodić, ministar za ekonomske odnose sa inostranstvom, želi završnu reč?
Izvolite, gospodine Parivodiću.

Dame i gospodo, kada smo razgovarali o Zakonu o spoljnotrgovinskom poslovanju, na zaključenju rasprave o detaljima rekao sam vam da mi je bilo zadovoljstvo što smo zajedno radili, da smo vrlo konstruktivno radili i to isto zadovoljstvo izražavam i danas. Zaista mi je bilo zadovoljstvo.
Mislim da su sve poslaničke grupe, koje su učestvovale u radu na ovom zakonu, dale važan doprinos poboljšanju teksta zakona. Vi znate da u pogledu zakona nisam sujetan, svako poboljšanje je dragoceno, svako ko me svojim argumentom ubedi njegov amandman će biti usvojen i vi ste videli da sam delom dokazao ovo što sada govorim.
Pre neki dan doživeo sam jednu vrlo lepu situaciju. Jedan od naših velikih izvoznika mi se javio i rekao - to što si uradio sa Zakonom o spoljnotrgovinskom poslovanju, što si promenio zakon i na taj način kako si ga promenio dovelo je do toga da je meni sada pesma da poslujem. One poslove koje sam do sada radio u Beču i u Belgiji sada radim u Beogradu. Pare sada dolaze u Beograd i ostaju u Beogradu.
Vidite, to je smisao dobrog zakona, da olakša život ljudima, da unese pravnu sigurnost, a ne da pare pobegnu iz zemlje zato što zakon pokušava da skuči život, koji hoće da buja svojim prirodnim tokom.
Upravo ovaj zakon o hipoteci predstavlja zaista veliku novost u našem pravnom sistemu. Ne zbog toga što je zaseban zakon o hipoteci, mi takav zakon još nismo imali. Imali smo odredbe o hipoteci u ranijim zakonima, ne kao poseban zakon, ali su bile uključene u građanske zakonike ili u Zakon o osnovama svojinsko-pravnih odnosa. Rešenja koja ovaj predlog, za koji verujem da ćete ga usvojiti, nudi daju jedan kvalitativni skok u pravcu slobode poslovanja, kreditnog poslovanja, davanja zajmova i jedan efikasan sistem obezbeđenja potraživanja.
Mi smo napravili veliki skok ovim zakonom i verovatno da ćemo negde u hodu zapaziti da imamo neki problem, i odmah ćemo reagovati i ispraviti taj problem. Ne mogu nikada da tvrdim da kada napravite jedan ovakav skok, koji zahteva odvažnost, da nećete napraviti neku grešku. Ako se pojavi problem, mi ćemo taj problem otkloniti, ali smo u stvari odblokirali jednu ogromnu količinu nacionalne imovine naših građana, koji će od dana kada ovaj zakon počne da se primenjuje moći u mnogo većoj meri da se obrate bankama i dobiju kredite za unapređenje svog života.
To je bio cilj i to smo postigli time što smo bitno proširili fond imovine na koju može da se stavi hipoteka, time što smo objekte u izgradnji svrstali u predmet hipoteke, time što smo neuknjižene objekte svrstali u predmet hipoteke i time što smo jedan vrlo efikasan mehanizam prodaje nepokretnosti ugradili u ovaj zakon, koji omogućava bankama da sa sigurnošću i većom širinom i slobodom ulaze u transakcije kreditne koje su obezbeđene hipotekom.
Ovaj zakon je nastao i kao plod konsultacija sa Udruženjem banaka, sa sudovima i katastrima. Očekujemo da će stvarno bitno uticati na poboljšanje života našeg naroda.

Zaključujem pretres Predloga zakona u pojedinostima.

Pošto smo obavili pretres Predloga zakona u načelu i u pojedinostima, Narodna skupština će u danu za glasanje odlučivati o Predlogu zakona u načelu, pojedinostima i u celini.

Prelazimo na 8. tačku dnevnog reda: – PREDLOG ZAKONA O DAVANjU KONTRAGARANCIJE REPUBLIKE SRBIJE SRBIJI I CRNOJ GORI PO ZAJMU EVROPSKE INVESTICIONE BANKE (Projekat sveobuhvatne rehabilitacije infrastrukture kontrole letenja - Srbija i Crna Gora – pojedinosti)

Primili ste amandmane koje su na Predlog zakona podneli narodni poslanici Zoran Krasić, Vjerica Radeta, Nemanja Šarović, Vojislav Milajić i Petar Jojić.

Primili ste izveštaj Zakonodavnog odbora, kao i mišljenje Vlade o podnetim amandmanima.

Pošto je Narodna skupština obavila načelni pretres, saglasno članu 140. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram pretres Predloga zakona u pojedinostima.

Na član 1. amandman je podneo poslanik Zoran Krasić.

Vlada i Zakonodavni odbor predlažu da se ovaj amandman odbije.

Da li neko želi reč? (Ne.)

Na član 2. amandman je podnela poslanik Vjerica Radeta.

Vlada i Zakonodavni odbor predlažu da se ovaj amandman odbije.

Reč ima narodni poslanik Vjerica Radeta.

Dame i gospodo, Predlog zakona o davanju kontragarancije Republike Srbije Srbiji i Crnoj Gori po zajmu Evropske investicione banke (Projekat sveobuhvatne rehabilitacije infrastrukture kontrole letenja), ne znam da li vam smeta naslov ovog zakona, a mislim da bi trebalo svima da smeta, jer je potpuno nelogično da Republika Srbija daje kontragarancije državnoj zajednici Srbija i Crna Gora.

Za ovaj zajam već su date garancije državne zajednice Srbija i Crna Gora i mi sada ovde imamo predlog Vlade i resornog ministra Mlađana Dinkića, kojeg inače ovde nema, a trebalo bi da bude ovde kada se govori o zakonu u pojedinostima. Dakle, imamo predlog da Republika Srbija daje kontragarancije državnoj zajednici.

Kako ovo možemo da tumačimo? Najlogičnije i najnormalnije da je neko već prihvatio činjenicu da državna zajednica Srbija i Crna Gora ustvari ne postoji i svi mi znamo i svi građani Srbije znaju da to jeste izborni program ministra koji predstavlja, odnosno koji bi trebalo da predstavlja ovaj zakon, ali to što oni u svom programu vide odvojene Republiku Crnu Goru i Republiku Srbiju nikako im ne daje za pravo da, kao članovi sadašnje Vlade, koja se eto formalno, bar predsednik Vlade, izjašnjava da je za zajedničku državu Srbiju i Crnu Goru i nama je zaista neshvatljivo i neverovatno da je ovakav zakon uopšte mogao da se nađe na dnevnom redu ovog parlamenta.

Imali smo, kada je prošla sednica bila zakazana, jedan sličan zakon, samo se odnosio na rudnik "Kolubara", basen "Tamnava". U tom celom naslovu zakona bila jedna velika greška, ali kada to bude na dnevnom redu, govorićemo o tome, da sada ne prejudiciram. Mi srpski radikali smo bili ubeđeni da je taj zakon skinut sa dnevnog reda, jer jeste skinut pre nego što se o njemu raspravljalo i u načelnoj raspravi, zato što je neko pametan shvatio da je potpuno nelogično da republika članica daje garanciju državnoj zajednici, koja je već dala garanciju za odobravanje nekog kredita.

To je osnovni motiv koji je rukovodio nas iz SRS da izrazimo svoj stav prema ovakvom zakonu, a to je da smo amandmanima predložili da se brišu svi pojedinačni članovi, odnosno jedan po jedan član ovog zakona, jer je to jedini način da iskažemo da mi mislimo da ovaj zakon nikako ne bi smeo da bude donet u ovom parlamentu.

Kada je bilo reči o ovom zakonu u načelnoj raspravi, tada je ovlašćeni predstavnik SRS, naše poslaničke grupe, bio Momir Marković. Tada se moglo čuti dosta toga o kriminalu u kontroli letenja. Tada je gospodin Momir Marković upoznao narodne poslanike i javnost Srbije sa tekstom iz novina SRS "Velika Srbija", "Ko kontroliše kontrolore".

Zaista, posle onoga što se tada čulo i što je objavljeno u "Velikoj Srbiji", pitam se kako je moguće da javni tužilac nije reagovao i da neko već od aktera ove velike pljačke nije završio u pritvoru ili da nije pokrenut odgovarajući krivični postupak.

Ovde se govori o jednoj neverovatnoj pljački i otimačini državne imovine i novca, koja traje više godina, a nastala je tako što je nekadašnja Savezna uprava za kontrolu letenja ugašena i umesto nje formirana Agencija za kontrolu leta, registrovana kao društvo sa ograničenom odgovornošću.

To je i tada bio, kada smo o tome govorili, jedan od dokaza koliko smo u pravu mi srpski radikali kada se zalažemo za neprihvatanje predloga za formiranje nekakvih novih agencija, jer se vrlo brzo, po formiranju agencije, ispostavi da smo bili potpuno u pravu kada smo tvrdili i kada tvrdimo da su te agencije leglo raznih manipulacija, pljački i određenih zadovoljavanja potreba nekih poslaničkih grupa iz vladajuće koalicije, tako što se pozapošljavaju neki ljudi u te agencije na ime, naravno, onoga što su činili za svoju stranku.

Vrlo je interesantno da je ta agencija upisana u Registar kao društvo sa ograničenom odgovornošću. Ne znam da li je to bio razlog da državni tužilac misli da nije prekršen zakon, zato što je u pitanju samo ograničena odgovornost. Naravno, mi srpski radikali znamo da to nije tačno i znamo šta se zaista krije iza toga.

Ovde ću da vam citiram samo jednu rečenicu objavljenu u članku "Ko kontroliše kontrolore". Kaže: "Ako se samo ima u vidu da svaki prelet aviona preko našeg neba košta kompaniju, čiji je to vazduhoplov, oko 200 dolara, a da je naša zemlja na raskrsnici vazdušnih puteva i da je na dnevnom nivou 2002. godine ostvareno oko 850 letova, lako je doći do činjenice da se godišnje ostvaruje čist prihod od preko 200 miliona evra."

Dakle, ovo su sredstva za koja se ne zna ko njima upravlja, kako upravlja, ko je odgovoran. Izgleda da niko nije odgovoran, pogotovo ako se ima u vidu da nije reagovao državni tužilac, a morao je da reaguje u skladu sa svojim ovlašćenjima.

Onda se zaista pitam šta znači ovaj član 2. čije sam brisanje predložila ovim amandmanom. Član 2. govori o obavezama Republike Srbije i kaže da kontragarancija iz člana 1. ovog zakona daje se Srbiji i Crnoj Gori, na ime obaveze iz Srpskog sporazuma o pružanju podrške projektu između Evropske investicione banke i Republike Srbije, zaključenog u skladu sa Finansijskim ugovorom između Evropske investicione banke, kao zajmodavca i Agencije za kontrolu letenja Srbije i Crne Gore d.o.o. kao zajmoprimca, zaključenog 10. juna 2005. godine.

Dakle, očigledno je da je ono što je napisano, što je objavljeno u "Velikoj Srbiji", o čemu je Momir Marković ovde govorio, to je prethodilo ovom predlogu zakona o kome danas u pojedinostima raspravljamo. Očigledno je da smo, kao i uvek do sada, mi srpski radikali imali prave i pune informacije i da smo želeli da animiramo javnost, pre svega javnog tužioca.

Ali, evo kako nije reagovano u skladu sa ovlašćenjima javnog tužioca, nadam se da ćete vi kolege, a svima smo vam podelili list "Velika Srbija", u danu za glasanje glasati za ove naše amandmane, tako što ćete brisanjem svih ovih članova zaštititi ovaj parlament od donošenja ovog jednog neustavnog zakona.

Jer ovaj zakon, pre svega, nije u skladu sa Poveljom, nije u skladu sa faktičkim stanjem o postojanju državne zajednice i nedopustivo je i neoprostivo da neko ko učestvuje u Vladi, neko ko čini vlast u Republici Srbiji, predlaže ovakav zakon.

Jer nam ovako posredno stavlja do znanja kako deo vladajuće koalicije već tretira Crnu Goru odvojenu od Srbije i državnu zajednicu smatra samo nekom pukom formalnošću.

Naravno, mi srpski radikali imamo svoj stav i o tome. Mi mislimo da državna zajednica Srbija i Crna Gora moraju da ostanu kao jedinstvena država i to ne čak ni kao ova monstrum država, kakva je sada, nego kao jedinstvena država, i potpuno smo ubeđeni da će na kraju tako i da bude, a do tada molimo kolege narodne poslanike da prihvate ove amandmane, da ne učestvuju u igri dela Vlade Republike Srbije.

Ako usvojite ovaj zakon, onda ćete zaista morati da objašnjavate na koji način vi vidite postojanje državne zajednice, jer nije logično da jedna od članica garantuje za nešto što je uradila državna zajednica.

Dakle, još jednom vas pozivam - glasajte za ovaj amandman, pošto nema ministra da mu predložimo da povuče ovaj nebulozni, neustavni, antidržavni i kakav god hoćete zakon.