Hvala, druže Baki. Član 226. Poslovnika kaže: "Narodni poslanik ima pravo da traži obaveštenja i objašnjenja od predsednika Narodne skupštine...o pitanjima iz okvira prava i dužnosti funkcionera, iz nadležnosti organa na čijem se čelu nalazi, a koja su mu potrebna za ostvarivanje funkcije narodnog poslanika" u Skupštini Republike Srbije.
Danas je tačno mesec dana kako sam u svojstvu narodnog poslanika tražio od predsednika Skupštine, gospodina Predraga Markovića, to je zavedeno u Pisarnici Skupštine pod rednim brojem 114-2715/05, sledeće obaveštenje: Na osnovu člana 225. i člana 226. Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije, gospodine predsedniče, molim vas da mi dostavite podatke o službenim putovanjima u inostranstvo narodnih poslanika Skupštine Republike Srbije u 2005. godini.
Dakle, danas je tačno mesec dana, niti od predsednika Skupštine, niti od sekretara, niti od stručnih službi u Skupštini Srbije nisam dobio nikakvo obaveštenje, niti bilo kakav odgovor. Međutim, imajući u vidu sve ovo što danas, juče i prekjuče možemo da čitamo po dnevnim novinama, što možemo da čujemo i vidimo preko elektronskih medija, plašim se da gospodin predsednik Skupštine nije mogao ili nije hteo da mi da odgovor i objašnjenje, jer naprosto, ako se ovakve stvari u Skupštini Srbije dešavaju sa putnim troškovima i sa dnevnicama kada je u pitanju zemlja, šta li se tek radi kada je reč o putovanjima u inostranstvo.
S tim u vezi, gospodine predsedniče, dozvolite mi da vam postavim još nekoliko pitanja, a upravo pozivajući se na član 226. Poslovnika.
Prvo, dobili smo i bili smo u prilici da pročitamo dostavu informacija koju je potpisao sekretar Skupštine Republike Srbije, gospodin Marko Danilović, koja je zavedena pod brojem 120-2998/05.
Gospodine predsedniče, s tim u vezi, pozivajući se ponovo na član 226, pitam vas ko je i po čijem nalogu izbacio sve podatke o poslanicima DSS, iako se zna da je to, posle SRS, poslanička grupa koja najviše košta građane Srbije? U stvari, citirao sam gospodina Gorana Paunovića, koji je istu izjavu dao medijima. Nije valjda da DSS nema poslanike van Beograda?
Drugo, kako je moguće da stranka koja ne postoji od građana Srbije uzme 1.761.971 dinar? Mislim na Narodnu demokratsku stranku. Zašto SDPO, iako je uredno registrovan pri Ministarstvu za državnu upravu i lokalnu samoupravu kao politička organizacija, ne dobija sredstva koja joj pripadaju po Zakonu o finansiranju političkih stranaka i da li se poslanici SDPO na neki drugi način podmiruju kada su u pitanju troškovi koji im po zakonu pripadaju?
Gospodine predsedniče, da li pojedini poslanici iz Beograda naplaćuju putne troškove na ime prebivališta koje su, navodno, prijavili u opštinama daleko van Beograda i na taj način uzimaju milionske sume iz budžeta, odnosno od građana Srbije?
(Predsedavajući: Vreme.)
Još jedno pitanje.
Gospodine predsedniče, poznato je, da bi neko ostvario pravo iz tačke 1) u dopisu Marka Danilovića o dnevnicama za službeni put u zemlji, potrebno je da vi, kao predsednik Skupštine, date rešenje i odobrite službeni put u zemlji! Zahvaljujem se.

Reč ima predsednik Skupštine, Predrag Marković, replika.

Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, mislim da je dobro pravilo da treba dati ljudima ono što traže. Tražili ste nešto, gospodine Omeroviću, na šta nemate pravo, a to je da određujete kada će ko da predsedava Narodnom skupštinom i ko će da sedi na kom mestu, te nisam mogao da vam izađem u susret, jer odgovaram za svoj posao, te molim da vi odgovarate za svoj.
Član 226. glasi, u celini: "Narodni poslanik ima pravo da traži obaveštenja i objašnjenja od predsednika Narodne skupštine, predsednika odbora Narodne skupštine, ministara i funkcionera u drugim republičkim organima i organizacijama, o pitanjima iz okvira prava i dužnosti ovih funkcionera (a ne o pitanjima iz tuđih prava i dužnosti), iz nadležnosti organa na čijem se čelu nalaze, a koja su mu potrebna za ostvarivanje funkcije narodnog poslanika".
Dakle, ako narodni poslanik, recimo, traži obaveštenja o službenim podacima drugog narodnog poslanika, a potrebna su mu da on nešto putuje, ne podleže ovom članu. Nego, isključivo tamo gde postoji Zakon, a Zakon je jasan, donela ga je ova skupština, o dostupnosti informacija. Na osnovu toga, svi koji su tražili informacije od nadležnog, dakle sekretara, dobili su podatke. Svi koji su tražili podatke iz nadležnosti posla predsednika Narodne skupštine, dobili su podatke.
Podsećam vas, zakon mora da važi za sve. Dakle, razumem toleranciju gospodina Anđelkovića, koji smatra da neki poslanici imaju pravo da govore po šest minuta po Poslovniku. To razumem, prihvatam, ali molim sve vas koji želite da postavite poslaničko pitanje, ako je poslaničko pitanje, ono može da se postavi pismeno, može da se traži da se zabeleži, ali nije moguće odgovarati za poslove iz tuđe nadležnosti.
Srećom, kao što ste vi dobro primetili, sekretar Narodne skupštine je dao čitav niz traženih podataka. Tu poslanici nisu izuzetak od drugih građana. Tražili su te podatke novinari, tražile su neke druge organizacije i dobili su.
Pretpostavljam da ste vi hteli da skrenete pažnju na činjenicu da objavljeni podaci nisu tačni. U pravu ste. Nisu tačni. I većina njih je, zbog toga vam upravo po ovom članu stojim na raspolaganju, za to da u okviru svojih nadležnosti dobijemo tačne podatke od službe, uporedimo, da se ne bi dešavalo da je moguće da se neko nađe u zabludi, pa da postavi onu vrstu pitanja koju ste vi malopre postavili.
Da ne bi do toga došlo, daću tačne podatke i javnosti i narodnim poslanicima, i na taj način ćemo povezati nešto što je obaveza i nešto što je odgovornost, nadam se, na zadovoljstvo svih, a naša sada obaveza je da hitno nastavimo da radimo svoj posao, a to je zakonodavna delatnost.

Po Poslovniku, narodni poslanik Tomislav Nikolić.

Najpre, po Poslovniku. Na osnovu članova 27. i 31. Poslovnika Narodne skupštine, obaveštavam predsednika Narodne skupštine da on predsedava sednicama Narodne skupštine, a da samo u slučaju privremene sprečenosti može da ga zameni jedan od potpredsednika, o čemu predsednik Narodne skupštine obaveštava ostale potpredsednike i sekretara Narodne skupštine.
Tako da ova vaša "leteća" izmena, kao u hokeju, kojom je gospodin Anđelković preuzeo predsedavanje Narodnom skupštinom, a vi niste sprečeni, nego sedite tu, a niste ni gospodina Zankova obavestili da će gospodin Anđelković da predsedava, predstavlja povredu Poslovnika.
Sada da odgovorim, pošto je ona tirada gospodina Omerovića bila upućena Televiziji BK, da vam odgovorim, gospodine Omeroviću, šta vam je trebalo da čačkate SRS? Mislite da nisam čuo između redova ono što će da vrti Televizija BK, da posle SRS neka druga poslanička grupa najviše košta građane Srbije.
Ne koštamo mi ništa građane Srbije. To košta vaš ideolog. On košta građane Srbije 600 miliona evra, a na dušu ovima, na dušu predsedniku Vlade, Ministarstvu unutrašnjih poslova, tužilaštvu, Ministarstvu pravde i ostalima koji treba da brinu o tome da čestiti i pošteni ljudi budu na ulici, u kući, na poslu, a kriminalci i lopovi da budu u zatvoru. U tome je razlika između vas i nas.
Mi ne koštamo građane Srbije ništa, možda bi bilo najbolje da neko ukine Narodnu skupštinu pa da uvede diktaturu. Tada nijedan poslanik ne bi primio ni dinar. Na blagajni ne bi zaradio ni dinar. Da li bi građani Srbije bili zadovoljni?
O ceni demokratiji neću sa vama da raspravljam. O ceni demokratije raspravljaću sa onima koji se politikom bave da bi građanima Srbije bilo bolje. O tome – gde ko živi i gde ko stanuje, kada bismo zabranili ljudima da se sele, vi biste danas živeli, gospodine Omeroviću, u Foči.

Šta ste hteli, gospodine Omeroviću? Vratite se na mesto! Video sam vas, gospodine Omeroviću. Ovog trenutka ne zamenjujem predsednika Skupštine, to sam učinio samo u jednom navratu, kada sam zakazao sednicu Skupštine po ovlašćenju predsednika Skupštine, to je stav 2. (član 31.) u kome se kaže da, predsednika Narodne skupštine, u slučaju privremene sprečenosti, zamenjuje jedan od potpredsednika koga odredi i o čemu obaveštava potpredsednike. Svi su obavešteni da sam imao pravo da zakažem sednicu Skupštine kada smo hapsili one tužioce ili ne znam koji su. Tada sam imao čast da zamenjujem predsednika Skupštine.
Sada, po članu 31. stav 1. pomažem predsedniku u predsedavanju i to su različite stvari.
Prvo, idemo po vremenu javljanja za reč po Poslovniku, pa potom za replike.
Reč ima gospodin Aligrudić po Poslovniku, član 104.
Gospodine Aligrudiću, posmatram kada se ko javio za reč, a ne vi. Izvolite.

Član 104. govori o obavezi poštovanja dostojanstva ovog doma. Nažalost, to je jedini član na koji se mogu pozvati, kao što sam se i do sada na njega pozivao u sličnim situacijama.
Dakle, imamo prilike da vidimo, na početku ove sednice, koja je započela, dobili smo obaveštenje o formiranju novog poslaničkog kluba, sastavljenog od narodnih poslanika koji žele da svoj poslanički klub imenuju kao, valjda, Poslanički klub Za evropsku Srbiju ili tako nešto. Nemam ništa protiv toga da imaju takvo opredeljenje, takvo opredeljenje ima većina u ovom parlamentu.
Međutim, bilo bi suviše naivno kada bismo pomislili da to nema nikakve veze sa Bogoljubom Karićem. Tvrdim da i te kako ima veze sa Bogoljubom Karićem, jer su dva člana tog poslaničkog kluba u otvorenoj koaliciji sa Bogoljubom Karićem i predstavljaju praktično isti politički subjekt, preko koga je Bogoljub Karić već do sada uspeo da se infiltrira u Narodnu skupštinu, iako nikada na izborima nije učestvovao. Zatim je taj broj povećan za određeni broj poslanika da bi se, prema odredbama Poslovnika, mogao formirati poslanički klub.
Dakle, ne govorim da li su tu povređene formalne odredbe Poslovnika o tome kako se formiraju poslanički klubovi u Narodnoj skupštini, to je u redu, u svakom slučaju. Dakle, sa formalnog aspekta to postoji i to ne može da se ospori.
Ovde govorim o nečemu drugom i prinuđen sam još jednom da govorim, pošto smo govorili o dostojanstvu, govorimo i o moralu. Ljudi, da li je normalno da neko bude izabran na jednoj izbornoj listi, da za njega građani glasaju i da onaj ko je izabran na toj izbornoj listi uradi nešto potpuno suprotno od očekivanja građana na izborima, koji su bili održani?
Razumem da mogu postojati i redovni i vanredni izbori. Vlade nikada ne padaju zbog nedostatka legitimiteta, nego zbog nedostatka podrške u parlamentu. Razumem da neko promeni političko mišljenje. Razumem čak da jedna poslanička grupa otkaže poverenje Vladi zato što je to njihov politički stav, pa da to dovede u krizu Vladu i da se nađe jedno od dva moguća rešenja nakon toga, koja su po Ustavu i zakonu moguća.
Ali, ne mogu da razumem da neko zbog toga što je očigledno primio novac ili neke druge materijalne pogodnosti ili obećanje da će imati drugih materijalnih pogodnosti, menja političku realnost u parlamentu Srbije i na taj način vređa dostojanstvo građana ove države koju mi ovde reprezentujemo.
Prema tome, jednostavno to nije moguće, ali vidite da se to dešava. Moramo biti u jednoj stvari uvek na istoj strani, ako smo i malo moralni i pošteni tj. da osudimo ove pojave. Građani koji gledaju ovaj televizijski prenos, koji će čuti naše izjave posle ovoga, moraju znati da se ovde radi o nemoralnom činu, usmerenom protiv demokratskog pluralizma i parlamentarizma u Srbiji i protiv njihovih interesa. To je ono što mora da se zna.
Nažalost, ja mogu da poštujem odredbe Poslovnika i mogu da uvažavam formalni aspekt ove stvari, da uvažavam realnost da postoji poslanička grupa koja se ovako naziva, čiji je pravi naziv – prikriveni PSS, ali nikako ne mogu, ni zbog interesa onih zbog kojih se nalazim u ovom parlamentu, da te ljude poštujem. To od mene nikada niko ne može da traži.
Mislim da ovo što sam danas rekao, iako neće popraviti u ovom trenutku tu stvar, mora da služi kao nauk onima koji gledaju ovaj prenos i onima koji su nas birali, bez obzira koga su od nas birali, da li SRS, DS, DSS, G17 plus ili neku drugu političku stranku, SPO – Novu Srbiju, da je potpuno svejedno. Samo su izbori u ovoj zemlji ono mesto na kome građani mogu da iskažu svoju političku volju, da promene političku realnost u ovom parlamentu.
(Predsedavajući: Vreme, gospodine Aligrudiću.)
Odmah završavam, zahvaljujem.
Svi drugi načini su nešto što je moralno nedopustivo i što mora ići na dušu svima.

Gospodine Aligrudiću, nažalost, na Skupštini nije da ceni šta je normalno, a šta nije. Na Skupštini je da ceni šta je po Poslovniku, a šta nije po Poslovniku.
Kao što znate, pre mesec dana sam vas upozorio da je po Poslovniku ovako i da će nam se to dogoditi ako ozbiljnije ne radite, ali to je vaš problem.
Reč ima gospodin Veroljub Stevanović, po Poslovniku.
Oni, kao što znate, ne kriju da predstavljaju ovde Bogoljuba Karića.

Dame i gospodo poslanici, nisam shvatio gospodina Omerovića da li je branio srpski demokratski pokret obnove ili je napadao. To je ono, da ne kažem jer ćete mi zameriti, specifično, da ne kažem ovo što rekoste, brani vas, da bi vas napadao.
Ali, Srpski demokratski pokret obnove, to će možda malo zvučati vama neprirodno, ne dobija ni dinar zato što je posebna grupa, ali na drugi način ne dobija ništa. To je verovatno za vaš sluh nepojmljivo. Činjenica je. Kao što je, gospodine Omeroviću, činjenica, a da sve podsetim, ono što ste vi radili dok ste bili u G17 plus.
Dakle, to su bile ucene, to su bile pojave na koje smo svi ukazivali, doduše, ne tako baš javno, ali je javnost Srbije to znala. Ja bih ipak zamolio da vi ne pričate o moralu.
Ako analiziramo svakog člana ove grupe u kojoj ste sada, poslaničke grupe, pa malo pogledamo automobile, pa malo poslušamo šta je u krugovima između nas pričano, pa frizuru, onda je stvarno očigledno šta je to moral, a šta nemoral.
Ovo što se po novinama dešava, gospodine Omeroviću, malo je čudno, pa, recimo, kada pogledamo neke od vaših članova onda tačno možemo da vidimo ko to živi u Beogradu, a nikada nije otišao iz Beograda, a prijavio se negde, tamo, malo dalje 100 ili 200 kilometara i svakog dana putuje mislima, recimo, do Mionice ili gde već.
Gospodine Omeroviću, ostavite vi nas na miru, javnost Srbije zna kako ste i na koji način napravili ovu grupu. To – Evropska Srbija nekako više zvuči ''Srbija po vašoj meri'', gde je bitan evro. To je za vas Srbija.

Za repliku se javio narodni poslanik Meho Omerović. Da li je to replika na Šormaza, oko automobila ili povodom koga? Replika na izlaganje gospodina Tomislava Nikolića.