Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine predsedavajući, reklamiram povredu Poslovnika u onom delu koji se odnosi na povredu dostojanstva Narodne skupštine Republike Srbije, što će reći svih nas narodnih predstavnika koliko nas u ovoj skupštini ima, dakle, svih 250.
Svedoci smo jedne orkestrirane kampanje koja se ovih dana vodi protiv najvišeg doma u ovoj zemlji. Svi se u tome služe nečasnim sredstvima i lažima, pri čemu ne izbegavaju ni takve izraze poput – lopovi, barabe, stoka bezrepa.
Nažalost, tome se priključila i naša državna televizija, a mi za državnu televiziju izdvajamo budžetom za 2006. godinu milijardu i 500 miliona dinara. Mi u ovoj skupštini ovde glasamo za zakon o taksi koja će omogućiti redovne prihode državnoj televiziji. Kako ja mogu kao čovek koji se smatram časnim i čestitim da nazovem one koji nas zovu – stoko bez repa, osim da ih nazovem imenom koje zaista zaslužuju, oni su stoka ali repata.
Jeste, zameriće se Jovan Todorović medijima. Ali više ne mogu da slušam licitacije o tome kako je i koliko ko od narodnih poslanika ukrao državnih para, jer je reč o čistoj laži i ne mogu više da je podnesem. Zato je moje dostojanstvo povređeno, a nadam se da i vi delite to moje uverenje.
Kada sednem u Loznici u svoj auto ujutru u 7,00 i dođem u Skupštinu u 10,00, a vratim se svojoj porodici uveče u 10,00 – imam li pravo na naknadu troškova tog prevoza? Ali nisam mogao da sednem na kantu benzina i da dođem u Beograd, nego sam morao da kupim auto, morao sam da budem vozač, pa ne znam da li sam vozač ili narodni poslanik, morao sam da ga osiguram, da kupim nove gume, da mu promenim ulje, da platim registraciju i da stavim glavu u torbu i da dođem na ovu sednicu.
One koje sam nazvao stokom repatom sada pitam – da li je bolje za Srbiju, za 250 poslanika obezbediti 250 automobila i 250 vozača u svim pravcima da nas dovoze na ovu skupštinu. Ako još niko iz ove vlasti ili iz Vlade neće da zaštiti narodne poslanike, ohrabrio sam se da vas sve zaštitim, a obećavam vam, ako se sa ovim nastavi, dolazićete po nas u Loznicu, u Niš, u Vranje da glasamo za zakone.
Nisam lopov i neću da me tako niko proziva. U životu to nikada nisam bio i znam da većina mojih kolega, narodnih poslanika, nisu lopovi, jer da jeste, već bi se davno otkrilo, već bi bile zaprećene novčane kazne ili zatvorske kazne od preko pet godina, pa bi, takođe, kao i drugima što smo radili, skinuli imunitet i sudili bi takvim ljudima.
Molim predsednika Skupštine da nas zaštiti, molim predsednika Vlade da nas zaštiti, molim vas iz vlasti, naročito vas iz DSS, zaboravite za lažnu demagogiju, zaboravite za lažni legalizam, donesite zakone koji regulišu status narodnog poslanika. Donesite zakon o Narodnoj skupštini, jer smo ga imali, a povukli smo ga zato što niste hteli da ga usvojite. Hvala lepo.