Reč ima narodni poslanik Vjerica Radeta, a neka se pripremi narodni poslanik Milan Stevović.

 Dame i gospodo narodni poslanici, kada je ovih dana počelo da se piše po novinama da ćemo imati na dnevnom redu ovakav predlog zakona, zaista nisam verovala da ćete vi, ministre Stojkoviću, čovek ozbiljan kao vi, sebi dozvoliti ovako nešto, da stanete iza ovog zakona, odnosno izmena i dopuna ovog zakona, i to sa nekim obrazloženjem koje zaista nema nikakve veze ni sa onim što je suština zakona, ni sa onim što je napisano u samom obrazloženju zakona.
Naravno, kada su mediji najavljivali izmene ovog zakona, onda se otvoreno govorilo da ovaj zakon mora da se menja, da se donese upravo ovakav kakav je predložen, zato što ako ne bude donet ovaj zakon moraju se pustiti na slobodu, kako su rekli, ubice Zorana Đinđića i ubice sa Ibarske magistrale.
Stalno se pitam zašto nikada ne reaguje neko iz Ministarstva ili iz Vrhovnog suda, pitam to često i javno, kada tako nešto, takvu izjavu daju, i to zvanični predstavnici; onaj tamo Bruno Vekarić, on je portparol. To su novine demokratije da svaki sudija ima svog portparola, svaki tužilac ima svog portparola. Pa onda Bruno Vekarić i ona Maja Kovačević, ne znam kako joj beše drugo prezime, izađu i kažu – mora zakon da se menja da ne bi bile puštene ubice Zorana Đinđića i ubice sa Ibarske magistrale.
Sada pitam vas, ministre, a pitam i njih – ko to zna ko su ubice Zorana Đinđića i ko su ubice na Ibarskoj magistrali? Jesu li to pravosnažno završeni postupci? Ja sam pravnik i zaista sebi tako nešto nikada ne bih dozvolila. Postoje ljudi koji su osumnjičeni, protiv kojih se vodi postupak, ali da ih nazovem ubicama, zaista to sebi nikada ne bih dozvolila, jer to ozbiljan čovek ne sme da kaže.
Ovaj vaš zakon, odnosno ova dva člana, koji su ovako, naizgled, možda mogli da prođu i neprimećeno, ali ne i pored poslanika SRS, dokaz su da Srbija nije pravna država i da u Srbiji uopšte nema pravne sigurnosti.
Koliko god se vi deklarisali da ste legalisti, da pripadate stranci legalista, hvala na pitanju, vi se redovno demantujete ovakvim predlozima zakona.
To nije dobro. Nije dobro da nam predlažete zakon koji derogira prezumpciju nevinosti. Nije dobro da nam predlažete zakon koji podrazumeva retroaktivnost. Sve su to poznata i priznata načela u pravu i zaista nijednoj vladi koja stoji iza ovoga to ne može da služi na čast, niti može da se pohvali stručnošću.
Zato sam uverena, ministre, da je ovo što ste vi ovde govorili nešto što vam je valjda zadato da kažete, jer ne mogu da verujem da vi mislite da to jeste onako kako ste rekli.
Rekli ste da je ovaj predlog zakona – i onaj prvi o kojem smo mi govorili svojevremeno, jer ovo je već peta izmena Zakonika o krivičnom postupku; svaki put kada mi, srpski radikali, govorimo i najavimo vam nešto što će biti predmet nekih sledećih izmena i dopuna, svaki put se zaista to obistini, ne znam kako više ne shvatate ozbiljno ovo što mi radimo i govorimo – odnosno ovaj deo zakona donet po zahtevu Evrope, jer naši sudovi nisu solidni. Stvarno ne znam šta ste hteli da kažete. Šta znači solidan sud? Sudovi mogu dobro da rade i mogu loše da rade.
Solidan i nesolidan, zaista ne znam; meni je nesolidno kada izađe Bruno Vekarić i onako ledenim pogledom gleda u prazno i komentariše nepravosnažne presude. Nesolidno mi je kada izađe ona Maja Kovačević, koja je portparol takođe specijalnog odeljenja i koja komentariše nepravosnažne presude. To je nesolidno, to je neozbiljno. To, da bude kriterijum Evrope ili bilo koje evropske institucije, to nije moguće i nije tačno.
Rekli ste takođe, ministre, da je deo zemunske grupe pušten na slobodu, jer sud nije solidno radio. Stvarno ne znam šta ovo znači. Sud mora da poštuje zakone, mora da poštuje rokove. Svakako da je prošlo dovoljno vremena otkako su svi ti ljudi pritvoreni i da je sud mogao da se opredeli i da je mogao da odluči. Zašto nije, to je pitanje na koje tražimo odgovor već godinama.
I svaki put kada govorimo na temu sudova ili zakona iz ove oblasti, svaki put, ministre, skrećemo pažnju da nije problem u propisima, problem je u organizaciji, u funkcionisanju i problem je u jednom malom broju ljudi u sudovima koji žale i pare po sudovima. Vi nas ne slušate i onda dođete u situaciju da ovde slušate ono što mi imamo da kažemo o ovim predlozima.
Potpuno sam ubeđena da vam nije prijatno da čujete sve ovo, ali moramo da kažemo ono što zaista mislimo i što znamo da zaista jeste istina i da jeste pravno potkovano.
I, sve ono što budemo danas govorili vi ćete ponavljati za nekoliko meseci kada nam budete opet predlagali izmene i dopune, mada ste rekli, naravno, da ćete nam predložiti kompletno novi zakon.
Mi srpski radikali uvek podržavamo taj način zakonodavnog rada i Vlade i parlamenta; izmene i dopune ne znače ništa. Udovoljavanje ovom ili onom uslovu, menjanje zakona iz ovog ili onog, opravdanog ili neopravdanog razloga, to nije ozbiljno. To može eventualno da se radi i prvih mesec ili dva meseca rada Vlade, pa nešto je baš urgentno, Vlada je uočila da je nešto je potpuno neustavno ili vrlo loše regulisano, pa onda navrat-nanos predloži izmene i dopune nekog propisa. To može da se prihvati. Ali, posle dve godine postojanja Vlade, izmene i dopune su neprihvatljive.
Rekli ste takođe, ministre, da se ove izmene zakona ne odnose na klasičan kriminal, već za neka posebno teška krivična dela. Nema klasičnog i modernog kriminala. Postoji kriminal za koji je zaprećena odgovarajuća kazna. Ovo što je ovde predviđeno, ovaj najniži nivo zaprećenosti kazne, može da bude zaista i to što ste vi nazvali klasičan kriminal. Pretpostavljam da ste mislili na kriminal koji nije organizovane zločinačke grupe itd.
Takođe, rekli ste da je ovo što nam danas predlažete, da su to principijelne izmene. Ako je ovo principijelno, ministre, onda stvarno ne znam kako izgleda neprincipijelnost.
Šta ste nam predložili? Da u Zakoniku o krivičnom postupku u članu 146. stav 3. posle reči "zatvora" dodate reči "i za dela organizovanog kriminala za koja je zaprećena kazna od deset godina zatvora ili teža kazna". Suština je da od podizanja optužnice pritvor može trajati najduže dve, odnosno četiri godine za dela za koja je zaprećena kazna, a bilo je od 40 godina zatvora, a vi sada kažete ''i za dela organizovanog kriminala za koja je zaprećena kazna od deset godina zatvora ili teža kazna''.
Dodajete potpuno nov stav i kažete: ''Protiv optuženog koji je zbog isteka roka iz stava 3. ovog člana pušten na slobodu, može se odrediti pritvor ako se krije (taj optuženi), pobegne ili pokuša bekstvo, ili ako je uredno pozvan, a ne dođe ili očigledno izbegava da dođe na glavni pretres. Tako određen pritvor može trajati do izricanja prvostepene presude''. Ne znam kako vama, ali meni, ministre, ovo liči na doživotnu robiju. Ničim niste ograničili, prvo, kako ćete vi i koliko otvarate mogućnost za zloupotrebu kod ovog, sada, člana 4.
Dakle, protiv optuženog koji je zbog isteka roka iz stava 3. ovog člana pušten na slobodu, može se odrediti pritvor ako se krije. Dobro, to je tehnički, suština je, ako se krije. Uvek može da se kaže da se krije, da ode s posla, ako negde radi, i ne ide direktno kući, nego svrati kod kuma, sudija može da kaže – krije se i ne ide sa posla kući.
Kaže, može da pobegne ili pokuša bekstvo. Ako pobegne, pobegao vam je, pobegli su vam već neki i šta ćete sa njima to ćete već da vidite. Kažete, ako pokuša bekstvo, i to uvek možete da kažete. Uvek možete da kažete, vidite čoveka da upali svoj auto i krene na more i tamo negde kod Mehovog krša, kod Tutina, vi ćete tu da ga zaustavite i kažete – krenuo je da beži, da, u drugu državu, naravno.
Kažete, ako je uredno pozvan, a ne dođe ili očigledno izbegava da dođe na glavni pretres. Šta to znači, zaista, o ovome je i Jojić govorio. Znamo šta znači kada je uredno obavešten, ali šta znači ako ne dođe; da li ima pravo da objasni zbog čega nije došao i da li može da mu se desi da usput polomi nogu, da li može da mu se desi da mu, ne daj bože, neko umre baš tog jutra, da li može da mu se desi da mu, ne daj bože, izgori kuća baš tog jutra. Gospodin Mikavica se krsti, a ja sve govorim "ne daj bože", i treba da se krstite, jer ćete glasati za takav zakon.
U obrazloženju zakona pozivate se na ustavni osnov za donošenje ovog zakona, a mi srpski radikali vam tvrdimo da ustavnog osnova nema, i kažete da je ustavni osnov sadržan u članu 15. stav 2. Ustava Republike Srbije. Član 15. stav 2. Ustava Republike Srbije glasi: ''Niko ne sme biti lišen slobode, osim u slučajevima i u postupku koji su utvrđeni zakonom''. Lepo vi ovo utvrđujete zakonom. Ako je ovo vaše rešenje, onda zaista… Mi dalje tvrdimo da je to neustavno i ceo ovaj predlog neustavan, kao što nije u skladu sa propisima EU i Evropske konvencije o ljudskim pravima.
Da je to tačno dokazuje da ovaj predlog nije urađen u skladu sa Poslovnikom Narodne skupštine, članom 136. Ovo je novina, ovo je demokratski produkt, da ovlašćeni predlagač zakona podnosi predlog zakona u obliku u kome se zakon donosi sa obrazloženjem, pa onda, između ostalog, predlagač zakona po pravilu navodi u obrazloženju zakona i osnov u zakonodavstvu EU i opšteprihvaćenim pravilima međunarodnog prava.
Ovo niste naveli, znači da to ne postoji. Mi vam to upravo i pričamo. Znači, čak Predlog nije ni u skladu sa Poslovnikom, mada imamo primedbe i na taj deo Poslovnika, ali to je nešto drugo.
Gospodine ministre, trebalo bi da odgovorite narodnim poslanicima kada imate nameru da hapsite ove ljude zbog kojih donosite zakon. Na koji način ćete to da uradite? Da li će to da bude neka velika frka, pompa, da li ćete samo da ih stvarno pozovete ili ćete večeras ili sutra, pošto zakon sutra stupa na snagu, da proglasite da su počeli da beže i da završe kao Dule Spasojević i onaj Kum, jer i to može da se desi ako neko za kim se raspisuje poternica beži. Dakle, vrlo osetljivo i očekujemo zaista da nam to objasnite.
Sve ovo što danas imamo na dnevnom redu, gospodine ministre, posledica je postojanja specijalnih sudova i specijalnih tužilaštava.
Vi ćete sada meni da kažete, ali ću odmah da se ispravim – ne postoje specijalni sudovi i specijalna tužilaštva; naravno, ja to znam, tužilaštvo da, ali ne specijalni sudovi, govorim onako kako je uobičajeno da se kaže.
To jeste odeljenje Okružnog suda i baš je to nama bilo problematično od samog početka – zašto praviti takvu razliku među sudijama. Imaju istu završenu školu, istu stručnu spremu, isto radno iskustvo, u istom sudu, u istoj kancelariji radili, u istoj sudnici sudili i neko je zaslužan da doskoro dobija tri puta veću platu, a sada dva puta veću platu od kolege koji je ostao u onoj sudnici i u onom kabinetu gde su godinama skupa radili.
Tada je napravljena greška. Više puta sam vam rekla da mi je bilo vrlo prijatno za slušanje kada ste u nekom od prvih obraćanja izneli svoj stav o tim specijalnim odeljenjima. Zaista sam očekivala da će ova vaša vlada i Ministarstvo, na čijem ste vi čelu, vratiti u normalno stanje i da će se ovim poslovima baviti sve sudije koje ispunjavaju uslove, koje inače sude u krivici za teška krivična dela. Nikakva razlika nije mogla da se napravi, niti je trebalo da se menja zakon i da se formiraju ovi ''specijalisti''.
Vidite kako su vam ovi drugi ''specijalisti'' dobro uradili posao, govorim o onima za ratne zločine, da bi se dokazali da su oni solidni, pošto vi koristite taj izraz – ponovo se izvinjavam što govorim uopšte o ovoj presudi, jer je u pitanju prvostepena presuda i znam da ne treba u javnosti da se govori o takvim presudama, ali moram da spomenem – presudu za Ovčaru doneli su na osnovu iskaza dva zaštićena svedoka.
To je kao nekad 1946. godine kada su se sa dva svedoka skidale glave. To isto i sad u ovom savremenom tzv. demokratskom zakonodavstvu. Tu niste imali problema da se poštuje zakon. Brzo su ih priveli, pritvorili, brzo završili postupak i, što je najtužnije, zvanično onaj Bruno Vekarić, ono čudo od čoveka, prvi saradnik Vladana Batića i onda i danas, Batić ga postavio tu, bio je tamo desna ruka u Ministarstvu, pa se plašio kad dođe novi ministar da će da mu šutne Bruna Vekarića, pa ga je on postavio u specijalno tužilaštvo, taj Bruno Vekarić izađe i kaže da posao oko Ovčare još nije završen, pogotovo u odnosu na one koji su oslobođeni krivice i koji su dobili manje od 20 godina zatvora. Kaže: "Ovi su oslobođeni zbog nedostatka dokaza".
To su zaista neverovatne formulacije. Ako postoji dokaz, onda on postoji i onda je neko kriv na osnovu nekog dokaznog postupka koji se pred sudom izvodi. Šta znači nedostatak dokaza? Znači da može neko vas, mene, bilo koga da nazove ubicom, da nas pritvori i da nas posle izvesnog vremena pusti zbog nedostatka dokaza. O tome treba malo ozbiljnije da razmišljamo i da shvatimo šta se u suštini krije iza takvih izjava zvaničnih predstavnika srpskog pravosuđa.
Naravno, ne mogu ni ja da propustim, moje kolege su govorile o slučaju predsednika srpskih radikala u Hagu. Skoro će tri godine da je prof. dr Vojislav Šešelj u haškom kazamatu. S obzirom na onakvu šuplju optužnicu i besmislenu kakva postoji protiv njega, koja je napisana u Beogradu, reče Krasić i ja ću da ponovim, napisali su je Zoran Đinđić, Goran Svilanović i Nebojša Čović i na osnovu te takve optužnice Vojislav Šešelj čami skoro tri godine u tom haškom kazamatu i ne pada im na pamet da počnu suđenje.
Naravno, plaše se tog suđenja, znaju da nemaju dokaza i zato ništa ne preduzimaju, pogotovo ne pored onog svedočenja koje je Vojislav Šešelj imao u procesu Slobodanu Miloševiću. Sutra će u Domu sindikata, u 16 časova, biti održana promocija njegove knjige sa tim svedočenjima i određenim komentarima. Svi koji su zainteresovani, koji budu došli u Dom sindikata, čuće mnogo toga što ide u prilog ovome što mi srpski radikali ovde govorimo.
Kada govorimo o organizovanim kriminalnim grupama, gospodine ministre, ovo je vrlo škakljiva kombinacija, i bilo bi dobro da svi koji su prihvatili da ovo tek tako postane sastavni deo zakona dobro razmisle o tome šta ovo može da znači i na koji način može neko da bude svrstan u organizovanu kriminalnu grupu.
Pitam vas, ministre Stojkoviću, da li ste vi spremni na doživotnu robiju u skladu sa ovim zakonom? Šta može da se desi? Vi ste član Vlade Vojislava Koštunice. Može da se desi da jednog dana nadležni organi pravosnažno utvrde da je Mlađan Dinkić zloupotrebio Nacionalnu štedionicu, da je tamo uzeo neke pare. On je član Vlade i vi se proglašavate organizovanom kriminalnom grupom, i Koštunica, i vi, i Dinkić i ostali ministri, da ih sada ne nabrajam.
Da li ste vi spremni da u skladu sa tim članom odgovarate, ne daj bože da vam se to desi, gde kaže "tako određen pritvor može trajati do izricanja prvostepene presude". Ili, recimo, ko će da ode na ovu doživotnu robiju. Jer zaista tako tumačim, peti put čitam: "Tako određen pritvor može trajati do izricanja prvostepene presude". To je neograničeno vreme. To doživljavam kao nečiju doživotnu robiju, koja ne postoji u našem zakonu.
Ako se utvrdi, ovo što su novine pisale, da je BIA prisluškivala narodne poslanike, ko će onda, kao organizovana kriminalna grupa, ko će sve tada da bude pritvoren, ko će sve da odgovara i da ide u zatvor?
Gospodine ministre, u vreme akcije "Sablja", o kojoj se ovde govorilo, kada je zaista učinjeno nešto nezapamćeno u savremenoj Evropi, podsetiću vas da Nataša Mićić sa tašnom o ramenu izađe za neku govornicu pred novinare i kaže – odlučila sam da proglasim vanredno stanje.
Pa proglasi akciju "Sablja" i da u toj akciji "Sablja" preko 12.000 časnih građana Srbije završi u pritvoru; da se protiv njih ne vodi nikakav postupak i da danas, ministre, svi mi građani Srbije moramo da plaćamo za to krivično delo koje je učinila Nataša Mićić, a nadležni pravosudni organi ništa nisu učinili na tome da Nataša Mićić odgovara za svu štetu koju je učinila i tim građanima i državi Srbiji.
Građani su imali štetu tada, verovatno mnogi nikada neće oprati ljagu i sumnju sa svoga imena i sa svoje porodice, a država ima posledice sada, jer, svi znamo i svi znate, ko god se pojavi pred sudom sa zahtevom za naknadu štete, država će morati (već se isplaćuju te naknade štete) da isplati tu štetu.
Pošto već donosite ovaj zakon, mada su se čuli komentari da ovaj zakon možda neće biti usvojen, jer su se neke poslaničke grupe izjasnile da ne prihvataju ova neustavna rešenja. Ali ako ipak usvojite ovaj zakon i pošto ga donosite, volela bih da čujem objašnjenje – da li će po ovom zakonu da se postupi kod organizovane kriminalne grupe jednog čoveka koji dnevno krade 7.000 evra od građana Srbije, koji od tih para svojoj supruzi plaća prepisivanje kuvara, svojoj ćerki i bratanici snimanje nekog CD. Znači, ima ih četvoro, a ne troje, to jeste organizovana kriminalna grupa, plus ostali, plus brat, plus Čović, plus Tadić, ima ih koliko hoćete.
Da li ćete, kada već donosite ovakav zakon, da uradite nešto dobro za ovu Srbiju i građane Srbije i da primenite na takvoj jednoj organizovanoj grupi? To ne očekujemo od vaše Vlade i ovakvog sastava u vrhu sudskog pravosuđa, gospodine ministre. Ali, bilo bi dobro, i zbog vas lično i zbog onog ugleda koji uživate među narodnim poslanicima i među građanima Srbije, nemojte da se brukate, povucite ovaj zakon. Potpuno sam ubeđena da se vi slažete sa nama. Pustite vi to što vam je neko rekao da morate, vi ste pravnik, čuvajte struku.

Zahvaljujem se gospođi Vjerici Radeti.
Reč ima narodni poslanik Milan Stevović. Izvolite, imate osam minuta vremena.

Dame i gospodo narodni poslanici, iako mi je ostalo osam minuta za diskusiju o ovom vrlo kratkom zakonu, pokušaću da iskoristim tih osam minuta na najbolji način.
Želim gospodinu ministru da ukažem na vrlo bitnu činjenicu, a to je da ovim zakonom i ovim predlogom zakona – niti imamo manji zakon, niti veću muku. U pitanju su dva člana koja nose ogromno breme i ogromne probleme će stvoriti u našem pravosudnom sistemu i u realnom životu.
Ako bismo govorili o pritvoru, možemo da govorimo i sa teorijskog i sa realnog aspekta.
Najbolje je ako se ta dva pojma podudaraju, i ako se u praksi ta dva pojma sasvim poistovete. Međutim, nije to stalno tako. Jedno je teorija, a drugo je sprovođenje te teorije u praksi.
Pritvor je, sa aspekta suda, u isto vreme i jedno pravo, ali jedna velika obaveza za sud. Takođe, sa aspekta optuženog, odnosno pritvorenog, pritvor predstavlja jednu veliku obavezu, ali predstavlja i njegovo pravo. U suštini, to je pravo na određeno trajanje pritvora. Dakle, na jedno efikasno i što celishodnije postupanje pravosudnih organa ako se neko nalazi u pritvoru.
Podsetio bih na činjenicu da je pritvor krivično-procesni institut i to jedan od najosetljivijih krivično-procesnih instituta. Pritvor ima toliki značaj da je to i ustavna kategorija, pa se na pritvor, kada je u pitanju zakonska regulativa, mora obratiti posebna pažnja.
Krivični postupak jeste u suštini postupno kretanje unapred i postupno regulisanje prava, obaveza i dovođenje do pravične odluke, odnosno presude. Međutim, teorija krivično-procesnog prava nalaže da se svaki dan nešto uradi, a posebno da se delatnost pravosuđa i sudstva ogleda u pogledu pritvorskih predmeta. Međutim, nažalost, moram da konstatujem da to nije uvek tako i da postoji neažurnost kada su u pitanju ovakvi predmeti.
Inače, stav je teorije da materijalno krivično-procesno pravo treba da bude dinamično, za razliku od materijalnog prava koje je, ipak, na neki način, jedna statična kategorija, vrlo teško promenljiva kategorija, koja se na neki način menja tek kada sazru određeni uslovi. U svakom savremenom pravnom sistemu jasna je jedna činjenica, a to je da, koliko god da je stabilna država i koliko god da je stabilno državno uređenje, toliko je stabilna i procesna materija. Što je stabilnija država, to su manje izmene procesnog zakonodavstva.
Nažalost, kod nas su vrlo česte promene procesnog prava i vrlo često smo menjali ovaj Zakonik o krivičnom postupku. Čak smo potezali i za onom kodifikacijom, te ga nazvali – zakonikom o krivičnom postupku. To samo dokazuje da postoji jedna politička, socijalna i svaka druga nestabilnost naše države, pa se to reflektuje i na ovaj zakon o krivičnom postupku.
Danas menjamo samo dve odredbe, ali dve odredbe koje imaju vitalan značaj i za funkcionisanje pravosuđa, i za funkcionisanje države, i za ozbiljnost države, ali i za optužene.
Dolazimo do one istine, na koju je ukazivala SRS, a to je da nama nisu potrebni specijalizovani sudovi i da u okviru naših redovnih
sudova imamo dovoljno snage, dovoljno kvaliteta da organizujemo sve procese i da donesemo zakonite odluke.
Međutim, kao što se nismo izborili protiv ovih specijalizovanih sudova, tako danas moramo da se borimo protiv specijalizovanih sudija, protiv specijalizovanih tužilaca, protiv specijalnih plata, protiv specijalnih portparola itd. Dakle, moramo iskazati opšte neslaganje u pogledu svega ovoga što sam napred naveo.
Ono što je bitno, to je da je pritvor najteža mera koja može da pogodi jednog građanina države i to je, sa sociološkog aspekta, možda najveći udar na ljudsku ličnost. Tu se prekida sloboda, tu počinju da dejstvuju neki drugi principi i da se odvija neka druga zakonitost. To su vrlo teški momenti za svakog čoveka, pa i za onoga ko je kriminalac, i ko je organizovani kriminalac, i ko je izvršio teška dela, ali i ona dela koja su manje teška.
Kada sve ovo imamo u vidu, moramo napomenuti jednu vrlo važnu činjenicu, a to je da se u određivanju pritvora uvek uzima, kao bitna i odlučna kategorija, težina dela, a ne način izvršenja dela, odnosno nije prevashodno i nije osnovno da se govori o organizovanom kriminalu. Dakle, određuju se pritvori prema težini dela, a ne prema tome da li su ona vršena u organizovanom sadejstvu.
Smatram da se u ovom predlogu zakona o tome nije dovoljno vodilo računa i da ima mogućnosti i nade da se ovaj zakonski predlog povuče iz skupštinske procedure. Ako se to ne učini, zamolio bih da se uvaže amandmani SRS koje smo podneli na ova dva člana.
Još bih ukazao na jedno vrlo značajno odredište kada je u pitanju pritvor. Kada se radi o pritvorskim predmetima ima se uvek na umu i mora se imati uvek na umu jedno nepisano pravilo, ali je vrlo često, a to je da, kada su u pitanju pritvorski predmeti, u pitanju je određen vid specijalizovane veze, povezanosti sudija, tužilaca, policije i advokata. Nema tog advokata koji ne želi da dobije pritvorski predmet, i kada zakuca pritvorski predmet na advokatska vrata, to je mnogo milije nego ako zakuca nekih drugih deset ili dvadeset parnica.
Iz tih razloga, da bismo to sprečili, moramo voditi računa o dužini pritvora. I što je duži pritvor, što produžavamo ovu vremensku instancu u kojoj lice može biti lišeno slobode, ostavljamo veću mogućnost, veći manevarski prostor za ove specijalizovane vidove kriminala vezanih za sadejstvo napred navedenih institucija.
Ne bih želeo da se na ovu temu više osvrćem, ali bih naglasio da je vrlo bitno posmatrati ovaj institut i sa jedne praktične činjenice, a to je da postoji mogućnost da se posle ovako dugog provedenog pritvora prema nekome ne donese osuđujuća presuda. To zahteva određenu restituciju, određenu naknadu štete, koju ova država teško može da naknadi i ispravi ono što se uradilo u jednom nezakonitom postupku.
Prema tome, predložio bih da se ovaj zakon ili zakonski predlog za sada povuče iz skupštinske procedure, a ako se to ne učini da se usvoje amandmani SRS, koje smo podneli. U suprotnom, dovelo bi se u pitanje i pravnička struka, ali i ono osnovno pravo optuženih da, s obzirom na težinu dela koje su izvršili, provedu određeno vreme u pritvoru.

Da li se još neko javlja za reč po pravu koje ima na osnovu člana 93. Poslovnika ili da neko nije iskoristio svoje pravo? (Ne.)
Zaključujem načelni pretres.
Gospodine ministre, da li ste želeli da se uključite? Niko nije želeo od poslanika, ali evo ministar je stigao.

Obećavam da ću biti kratak. Samo zbog nekih stvari koje su ovde rečene da kažem o čemu se radi. Da krstimo nestručni, neefikasni sudovi ili nekvalitetni. Koristi se uopšteni termin nesolidni sudovi. Svi kao da zaboravljamo da je do 2002. godine postojala odredba da pritvor, za razliku od kolege Krstina da kažem, jeste bio predviđen Ustavom, mesec dana, dva meseca i još tri meseca Vrhovni sud, ali ima i onaj drugi deo rečenice – ako se ne podigne optužnica.
Ako se podigne optužnica, onda ide preispitivanje pritvora svaka dva meseca, pa bogami moglo bi, kako kaže gospođa Radeta, da traje do zastarelosti. Govorite o eventualnim zloupotrebama suda. Ako će da zloupotrebi, mogao je da ga drži do zastarelosti.
Problem tih sudova ogleda se u tome što je onda Evropa rekla, Savet Evrope, da su naši sudovi nesolidni, da ne daju nikakvu garanciju da može da se predmet završi u razumnom roku ili da ljudi leže u pritvoru. Šta se desilo? Imali smo veliki broj pritvora, pa čak kod opštinskih sudova za ona blaža dela do pet godina, ljudi leže dve ili tri godine u pritvoru, što je bilo zapanjujuće. Zato je uvedeno ograničenje. Mi sada govorimo protiv ograničenja, a ono će morati da postoji sve do onog roka dok se sudovi ne pokažu da su sposobni da u razumnom roku završe predmet, da ljudi ne leže neograničeno u pritvoru. Zato je to uvedeno.
Ovde je rečeno, dve godine, četiri godine. Ne, radi se o organizovanom kriminalu kao posebnoj vrsti povećane opasnosti krivičnih dela, koja ugrožavaju ne samo one koji sude ili gone, nego i građane, a složeni su i teški za otkrivanje u finalu, suđenje, kasnije i izricanje presuda. Znači, ne za dve ili četiri godine, nego samo za najteže slučajeve ovih dela, deset godina i više.
Rečeno je takođe da se radi o tome da je pritisak na ovo jer je to suđenje Đinđiću, pa da se ne bi reklo. Ne. Za ono što ste pokazivali u novinama, radi se u stvari o izdvojenom postupku za druga krivična dela, kao što su ubistva, iznude, pa u ovom slučaju radi se o otmici sa smrtnom posledicom, čovek je ubijen.
Tu bi se radilo o izlasku eventualno tih lica napolje među nas kao obične građane. Znači, nije vezano za postupak za ubistvo premijera Đinđića.
Ovde je takođe rečeno nekoliko stvari, pitan sam da se pozovem na standard, reći ću jedan slučaj koji mi je poznat – mafija. Đovani Bruska, šef napuljske kamore, 8,5 godina pritvora, i sud je rekao, imajući u vidu specifičnost slučaja, smatra se da je bilo u standardu za tako složene predmete, sa tolikim brojem izvršilaca i težinom. Samo kažem što bi za nas bilo dobro ako bi bilo samo u izuzetnim slučajevima. Hoću da kažem da ono što su se pozivali na Ustav to ne stoji. Lepo kaže, ako se zakonom reguliše, ovo je zakon i tako se reguliše.
Jedino što još na kraju želim da kažem da mi imamo ovu situaciju na koju sam ukazao. Slažem se potpuno da treba regulisati i biće zakonik o krivičnom postupku, pa će obuhvatiti i ovu materiju vezanu za taj organizovani kriminal i ratne zločine. Tako ćemo zaista dobiti kompletan zakonik, valjano regulisane ove stvari i on će biti u martu.
Mislim da treba usvojiti ovaj zakon i siguran sam da se svi mi znamo dobro. Ako sudovi ne rade dobro i neefikasno, pa ne mogu da završe u nekim razumnim rokovima, ako nema ograničenja bilo bi opasno, zato jesu uvedena i budite sigurni da će biti ukinuta onog trenutka kada dobijemo sposobne i efikasne sudove.

Molim vas da ne ulazite, napraviću pauzu pre glasanja, ne sekirajte se. Nije još vreme za pauzu, imamo još da radimo, tako da ne morate naglo da ulazite i izlazite.
Prelazimo na 2. tačku dnevnog reda: – IZBOR JAVNIH TUŽILACA I ZAMENIKA JAVNIH TUŽILACA
Za ovu tačku dnevnog reda primili ste Predlog odluke o izboru javnih tužilaca, broj 119-2926/05, koji je podneo Visoki savet pravosuđa i Predlog odluke o izboru zamenika javnih tužilaca broj 119-2927/05, koji je podneo Visoki savet pravosuđa.
Podsećam vas da, prema članu 160. stav 3. a shodno članu 94. Poslovnika Narodne skupštine, ukupno vreme za raspravu za poslaničke grupe iznosi pet časova, kao i da se ovo vreme raspoređuje na poslaničke grupe srazmerno broju narodnih poslanika članova poslaničke grupe.
Pošto ukupno vreme za raspravu iznosi pet časova, konstatujem da je vreme rasprave, po poslaničkim grupama: SRS – jedan sat, 36 minuta; DSS – jedan sat, tri minuta, 36 sekundi; DS – 43 minuta, 12 sekundi; G17 plus – 37 minuta, 12 sekundi; SPS – 26 minuta, 24 sekunde; Nove Srbije i samostalnih poslanika 9+9 – 20 minuta, 24 sekunde; pet narodnih poslanika Za Evropsku Srbiju – šest minuta; poslanici koji ne pripadaju nijednoj poslaničkoj grupi po pet minuta, po članu 93. stav 3. Poslovnika.
Molim poslaničke grupe, ukoliko to već nisu učinile, da odmah podnesu prijave za reč sa redosledom narodnih poslanika.
Saglasno članu 160. stav 2. Poslovnika Narodne skupštine otvaram jedinstveni pretres o predlozima odluka.
Da li predstavnik predlagača Slobodan Janković, Republički javni tužilac, želi reč? (Ne.)
Da li izvestilac nadležnog odbora želi reč? (Ne.)
Da li predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa žele reč? (Ne.)
Obaveštavam vas da je, saglasno članu 93. stav 4. Poslovnika Narodne skupštine, do otvaranje pretresa prijave za reč u pisanom obliku sa redosledom narodnih poslanika podnela poslanička grupa SRS.
Ima reč Zlatan Jovanović, narodni poslanik.

Dame i gospodo narodni poslanici, pred nama su dva predloga odluka o izboru javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca i uopšte kada su ovakve stvari na dnevnom redu, kada se radi o izboru pojedinaca, ličnosti pojedinih, radi se o vrlo osetljivom pitanju. Znači, mi kao poslanici moramo biti vrlo obazrivi kada pričamo o pojedinačnim ljudima, ličnostima, kada ih osporavamo ovde.
Javio sam se za reč povodom ove druge odluke o izboru zamenika javnih tužilaca, sa namerom da osporim predlog za kandidata za zamenika opštinskog javnog tužioca u Užicu, gospodina Srđana Božovića. Pokušaću ukratko da obrazložim taj svoj predlog za osporavanje ovog kandidata.
Prvo, moram da kažem da mi kriterijumi koje Visoki savet pravosuđa ima pri izboru kandidata nisu jasni, jer kada sam pregledao ovaj kompletan predlog odluke vidim da mnogo kandidata ima koji su studirali sedam, osam, pa i više godina. Studije prava koje su trajale četiri godine oni su završili za deset, a neki čak i više od deset godina.
Gledao sam i listu prijavljenih kandidata i video sam da ima mnogo kvalitetnijih kandidata od onih koji su predloženi ovde. Kvalitetnijih u pogledu same stručnosti i zato kažem da mi nisu ti kriterijumi jasni na osnovu kojih se Visoki savet opredelio za ove kandidate, ali ne osporavam sve, osporavam samo jednog, gospodina Božovića.
Naime, iz ovih podataka koje ovde imamo o njemu vidimo da je on završio fakultet u 30-toj godini, odnosno sa punih 30 godina, što nije neka preporuka. Ne mora da znači da nije stručan, ali mislim da je bilo mnogo kvalitetnijih kandidata od njega u tom stručnom pogledu. Pokušao sam da bar za ove kandidate iz Užičkog okruga iz koga dolazim prikupim neke podatke, da vidim kakvo je mišljenje ljudi koji su u struci o ovim kandidatima i iz više izvora sam dobio uveravanje da je gospodin Božović bliski saradnik gospođe Nataše Mićić.
Verovatno je i član GSS-a, što bi trebalo proveriti, ali ako je to tačno, da je njen bliski saradnik, njen prijatelj, onda izražavam sumnju u objektivnost njegovog rada na mestu zamenika opštinskog tužioca.
Jednostavno ne mogu da prihvatim da će on kao takav biti objektivan i nezavisan u svom radu na mestu zamenika javnog tužioca, s obzirom da znamo ko je Nataša Mićić, o kojoj je danas bilo mnogo reči. Radi se o gospođi Mićić koja je personifikacija najmračnijeg perioda novije srpske istorije. Žena koja je, nažalost za Srbiju i njene građane, bila na čelu ove države u jednom periodu koji je iza nas, ali koji je ostavio velike posledice po Srbiju i njene građane.
Molim sve poslanike da preko svojih predstavnika u Užicu do glasanja provere ovo i razmisle da li ima osnova da se ne izglasa gospodin Božović za zamenika opštinskog tužioca. Kažem još jednom da se radi ipak o osetljivim stvarima, ličnostima, pojedincima. Donosimo odluke koje mogu da utiču na njihove živote i naravno da utiču, ali čini mi se, jer sam dobio informacije iz više izvora, postoji osnov da se ovaj predlog ospori.
A posebno naglašavam nisu mi jasni kriterijumi Visokog saveta, jer više kandidata ovde imamo koji su predloženi i koji su studirali po deset i više godina, koji sa nekoliko godina radnog staža, i to ne u pravosuđu, već na nekim drugim poslovima, idu za zamenike tužilaca.

Zahvaljujem se gospodinu Jovanoviću.
Pošto na listama poslaničkih grupa više nema prijavljenih za reč, pitam da li žele predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa ili još neko ko nije iskoristio svoje pravo iz člana 93. Poslovnika? Da, Ivica Dačić.

Samo u najkraćem, da ne bih oduzimao puno vremena, želim da u ime poslaničke grupe SPS osporim predlog za javnog tužioca u Okružnom javnom tužilaštvu u Šapcu i ne bih dalje gubio vreme oko obrazlaganja svega toga.
Po mišljenju naših ljudi iz tog kraja on nema dovoljnih stručnih kvalifikacija za obavljanje tako odgovorne dužnosti i funkcije javnog tužioca u Okružnom javnom tužilaštvu u Šapcu. Ovo sam izašao da kažem zbog toga što će uskoro biti glasanje, zbog procedure glasanja, da bi se moglo pripremiti i odvojeno glasanje povodom ovog predloga.