Dame i gospodo narodni poslanici, u ovom trenutku je izašao ministar Stojković, a htela sam da mu postavim jedno praktično pitanje na koje verovatno ima odgovor, seća se, kako je on biran, davnih, šezdesetih godina za sudiju u tada SFRJ. To svakako nije bilo preko organa koji se zove Visoki savet pravosuđa, kojeg je ustanovila prethodna DOS-ovska vlast, onaj tadašnji DOS, ne ovaj sada, skraćeni.
Taj set zakona koji je potpuno, kako ste vi pokušali da govorite, i danas, pojedinci od vas, krenuo u afirmaciju srpskog pravosuđa, što uopšte nije tačno, i u njegovu reorganizaciju, u stvari je prouzrokovao mnoge probleme. Najpre tada kada su se kadrovici DS, one Batićeve sektaške organizacije, Građanskog saveza i ostalih, udomili kao predsednici i sudije u sudovima u Srbiji. Onda ste kasnije odlazili korak dalje i izmišljali raznorazne specijalne sudove, poput apelacionih sudova, trgovinskog suda, koji je tada ustanovljen a zamenio nekadašnji privredni sud.
Do dana današnjeg ništa se nije promenilo u kvalifikacionom smislu da dođu ljudi i sudije, a čast izuzecima, naravno, koji bi zamenili one kadrovike iz DS.
Onako, ljudi se javljaju na konkurs, prolaze ili ne prolaze kroz Visoki savet pravosuđa. Onda danas imamo situaciju da jedan ovlašćeni predstavnik kaže, a čovek je inače pravnik po struci, trebalo bi Odbor za pravosuđe da ima bolji i brži kontakt sa Visokim savetom pravosuđa.
Raspitala sam se i kod koleginice Radete i kod našeg poslanika i kod predstavnika drugih stranaka, bio je samo jedan takav konsultacioni sastanak i nema šta Odbor da se sastaje što se SRS tiče. Kamo lepe sreće da nikada nije ni osnovan Visoki savet pravosuđa i da se na takav način ne vrši izbor sudija. Zbog toga je naše suvereno pravo, i mi ćemo to i danas da činimo tokom ove rasprave, da osporimo pojedina rešenja zato što smatramo da se neki ne provlače kroz iglene uši, nego da se sistematski, što bi naš narod rekao, guraju od strane pojedinih političkih struktura i određenih moćnika.
Kada su u pitanju trgovinski sudovi, to su oni privredni lobiji, pre svega oni koji treba najpre da dođu pod udar zakona i zbog pljačkaške privatizacije, a što je bilo predmet rada ne samo Odbora za pravosuđe, nego i Odbora za privredu i privatizaciju, zbog toga što su radnici ojađeni u procesu privatizacije i dan-danas nemaju nikakvu zaštitu, iako su i kao pojedini sindikati, kroz raznorazna udruženja, naročito zbog nepoštovanja socijalnog programa i zbog dobijanja otkaza, onako brzopotezno, pokušali da traže pravnu zaštitu pred nadležnim sudovima u Srbiji, da pokušaju da isprave ono što se dešavalo u procesu privatizacije, a to je pljačka na sve strane, kršenje Zakona o privatizaciji, takvog kakav jeste, predstavljanje dokumentacije prilikom izrade projekta, odnosno prospekta za privatizaciju jednog preduzeća na način na koji je to ne samo skandalozno, nego je protivzakonito i spada u najteža krivična dela.
Tek se negde desi da se ta "greška", ne greška već pljačka državne imovine i pre svega osnovnih prava radnika, ispravi, kao što je to bio slučaj sa kragujevačkom mlekarom "Mladost".
To namerno govorim zbog toga, jer danas imamo i predloge za određeni broj predsednika trgovinskih sudova i sudija tih sudova. Pošto vlasnik, odnosno onaj koji je kupio na takav način kragujevačku mlekaru "Mladost", ne poštuje socijalni program i iz tog razloga se sa njim, tek iz trećeg puta, raskine ugovor o tako nakaradnoj i pljačkaškoj privatizaciji tog preduzeća, a ne uzima se u obzir sva ona počinjena greška u startu, pre svega kod utvrđivanja imovinsko-pravnih odnosa. Zamislite, zaboravljanja činjenice da je davne 1954. godine Grad Kragujevac osnovao to preduzeće, a nigde nije bilo prikazano, u procesu privatizacije, da je to gradska imovina?!
To je samo jedan od primera, i onako ''da se vlasti ne dosete'', da se ostavi mogućnost tom istom vlasniku, nekom famoznom novopečenom i novokomponovanom tajkunu, koji se pojavio iz Nju Džersija, ne znam odakle, da upravlja i pančevačkom mlekarom, što odlično zna kolega Jojić, i šabačkom mlekarom, gde su, takođe, ogromni problemi, obespravljeni radnici. Da li će ovi kandidati i ovi predlozi, koji su došli od Visokog saveta pravosuđa, kao i ovakav način izbora nosilaca pravosudnih funkcija da isprave sve te greške – neće.
Zato što vi nove kandidate i konkurse štancujete na svaka tri meseca, je l' tako, i po tom redu stvari oni dolaze na razmatranje i pred Skupštinu na usvajanje – mi ih osporavamo. Za neke imamo i te kako mnogo argumentacije da su umešani u određena krivična dela ili pokušaj krivičnih dela, a onda, oni tako prođu kroz glasanje i kroz dogovore političkih struktura. Većinu narodnih poslanika koji čine ovu tek jedva skrpljenu koaliciju i kvorum, iz dva dana danas da počnete da radite, i to je diskutabilno kako ste ustanovili kvorum, to ne zanima.
A ti predstavnici stranaka i šefovi poslaničkih grupa su potpuno neupućeni i neuki pojedinci. U tome naročito prednjači jedan ovde koji ne samo da nije odrastao i dorastao pozivu nego je, kada je već o tome govorio kolega Krasić, nisu to samo zloupotrebljena bila deca, na isti način na koji je neko pokušao da optuži onog čoveka koji se hrabro borio za državu i narod i koji je častan Srbin, koji je došao sa svoje troje pre svega izuzetno pametne dece na sahranu Slobodanu Miloševiću, nego ovi koji nisu deca, nego nisu dorasli i koji očigledno imaju neki problem u svom mozgu, a koji su mahali onim balonima i širili antisrpsku histeriju na dan kada je više stotina hiljada građana ispraćalo Slobodana Miloševića.
Sad vi dolazite u situaciju da se u srpskom pravosuđu od strane takvih u raznoraznim televizijskim emisijama, koji niti su u sali niti prate šta se dešava, čuju izjave poput: afirmisaćemo srpsko pravosuđe, učinićemo sve da odgovorni, časni, pošteni, visokoprofesionalni ljudi dođu na taj položaj.
A, evo, imate slučaj ministra Stojkovića da je čas u sali čas nije, da se slaže sa time i nije to osporio, prihvatio je da bude ministar i pod takvim zakonima.
Visoki savet pravosuđa predlaže nama nosioce pravosudnih funkcija i da je ministar u Vladi u kojoj je tužilac, specijalni tužilac (je l' se tako Vjerice kaže) za ratne zločine, onaj nesrećni Vladimir Vukčević, koji preti golubima pismonošama, koji je opterećen time kako što pre i na koji način da uhvati još nekog srpskog heroja i izruči ga u čeljust Karli del Ponte.
A sa druge strane ni Ministarstvo pravosuđa, ni Republička vlada, ni Nacionalni savet za saradnju sa haškim kazamatom ne čine ništa da omoguće odbranu onima koji se na pravdi Boga tamo nalaze, poput našeg predsednika, evo, već četvrtu godinu, a ne otpočinje mu proces posle pisanja one nebulozne optužnice od strane DOS-ovskog režima, Karle del Ponte, Kandićke i njima sličnih, 2003. godine.
Taj isti Vukčević se bavi pitanjima kao što su unapred osuđivanje svih onih koje kazamat goni i sama Karla del Ponte, a država ne čini ništa da pruži elementarnu mogućnost i potrebne materijale i podneske koje traže, poput komiteta za odbranu dr Vojislava Šešelja i njegovih pravnih savetnika, ljudi koji su baš kao i on potpuno spremni da do kraja pobiju sve navode iz te optužnice.
Na isti način na koji se Tužilaštvo u Hagu odnosi prema dr Vojislavu Šešelju i prema Srbima koji se tamo nalaze dugi niz godina isto se ponaša i Vukčević, pa i samo Ministarstvo i ministar i Vlada, ne poštujući elementarno pravo, odavno ustanovljeno, i to je i civilizacijska tekovina i savremenog pravnog poretka – prezumpciju nevinosti svakoga ko je optužen, odnosno stavlja mu se na teret neko delo.
Nego ne, oni izađu, pojave se na televiziji svojim izjavama sa političkim, naravno naglašenim konotacijama, govore o tome da su ljudi krivi, a nije im počeo, niti ima naznaka, kao u predmetu našeg predsednika, kada će otpočeti proces, niti je data mogućnost da se brani.
Moram da vas upozorim na to da bi vam mnogo pametnije bilo, i samom ministru i Republičkoj Vladi, da što pre krenete da se bavite gorućim pitanjem zaštite prava uz stvaranje elementarnih uslova da sudovi u Srbiji efikasnije i profesionalnije rade, pravima Srba na Kosovu i Metohiji.
Da li ste, kao prvo, reagovali i vi kao vladajuća struktura, što se danas ne javi neko od vas, baš me začudi, vi ste ovako veoma grlati kad hoćete da pričate o rezoluciji i o vašoj nameri da branite Srbe sa Kosova i Metohije, pa hvalite ovaj pregovarački tim, što se niste upitali, bar vi koji ste u Odboru za pravosuđe a u vladajućoj ste strukturi, da li se država oglasila i da li je reagovala povodom skidanja Interpolove poternice koja je postojala svih ovih godina za zlikovcem Agimom Čekuom, koji je sada premijer Šiptarima, te tzv. kosovske Vlade?
Da li ste se onda upitali, pošto je pre toga i pre imenovanja zlotvora Čekua na mesto kosovskog tzv. premijera, što ste vi propratili onako kroz neke blage suprotstavljene tome političke izjave, da li ste se upitali onda jer je ustanovljeno paralelno ministarstvo pravde koje Šiptari imaju pod Čekuovom vlašću, danas dole, kako se brane i kakva su prava Srba koji žive na Kosovu i Metohiji, svuda, gde im je izuzetno težak opstanak u našoj južnoj pokrajini.
Normalno da niste, jer da se sada pitate i da znate, a niste se ni raspitivali, bar pitajte onda jednog od vođa kosovskih Srba, našeg kolegu Kragovića ili poslanika Perića ili ljude koji žive dole. Ne, vas gospodine Hranislave, nego Dragutina Perića iz Srpske radikalne stranke – kakva su njihova prava i kako se oni brane, kom sudu oni da se obrate da zaštite svoja prava?! Jedina im je mogućnost da to bude po sadašnjem teroru koji se tamo sprovodi i pod vlašću Čekua i Tačija i Haradinaja, šiptarski sud. A znate kako to onda izgleda i znate koliko dugo traju pritvori i zatvaranje nedužnih Srba? Po dve, tri, pet godina, ko zna koliko! Oni se navodno posle toga puste, niti imaju presudu, niti im se sudi, ljudi jednostavno stradaju.
Mnoga su pitanja pred nama, ovo je samo neposredni povod. To je nešto što vi morate da radite po prirodi stvari, jer ste prihvatili takav način izbora sudija onda kada je ustanovljen Visoki savet pravosuđa i tada popunjena mesta. Ali vi očigledno ne želite, mislim i na ministra i na Koštunicu i na celokupnu Vladu, o predsedniku Demokratske stranke i da ne govorim, on ne vrši ni svoja ustavna ovlašćenja a kamoli da se brine kako su zaštićeni Srbi na Kosovu i Metohiji ili da li mu je palo na pamet (osim što razmišlja gde se nalaze Karadžić i Mladić) da se zaštite interesi i da se omogući odbrana haškim zatvorenicima.
Ne valja vam to što radite i način na koji mislite da ćete građanima da predstavite da se nešto pozitivno dešava pri oblasti pravosuđa. Naše je pravo i mogućnost (jer smo ozbiljni i odgovorni ljudi i gde god se pojavimo, a nemamo toliko medijskog prostora kao vi, gde uglavnom neupućeni poput onog jednog balondžije, koji nije sada ovde, govore o ovim stvarima) da javnosti to poručimo, ali svi oni koji gledaju ovaj prenos znaju koliko smo istrajni u tome da će se odmah po dolasku srpskih radikala na vlast stvari ozbiljno u pravosuđu menjati, znaju da za to imamo i te kako ozbiljne argumente. Ovo što sam ja danas rekla su samo neke od njih. Hvala.