Poštovani narodni poslanici, evo, ovo je prvi dan redovnog zasedanja, iako je već kraj marta, a trebalo je da počnemo 1. marta. Nažalost, danas predsednik Narodne skupštine nema vremena da predsedava ovom sednicom, iako govorimo o stanju u pravosuđu, a na dnevnom redu je predlog odluka o izboru predsednika sudova i sudija.
Predsednik Narodne skupštine nije omogućio i nije ispoštovao Poslovnik, jer je on, lično, predložio izmenu Poslovnika Narodne skupštine, da će narodni poslanici i građani Srbije imati priliku da celokupna Vlada, na čelu sa predsednikom Vlade i svim ministrima, sedi u ovom prvom redu i da polažu račune o svom radu, radu celokupne Vlade i odgovarajućih ministarstava.
Zato mi, kao narodni poslanici, imajući u vidu da predsednik Narodne skupštine nije ispoštovao Poslovnik i da je prošlo dve godine od rada Vlade Vojislava Koštunice, ta Vlada je sama sebe hvalila proslavljajući dve godine njenog rada, a da narodni poslanici nisu dobili mogućnost da ocenjuju rad Vlade, ni ministarstava.
Zato i danas koristimo ovu priliku da, kroz predlog odluka o izboru predsednika opštinskih sudova, okružnih sudova, predsednika trgovinskih sudova, izboru sudija, govorimo i o stanju u pravosuđu.
Ona izreka koja se provlači da je pravda spora, ali dostižna, nažalost, za većinu građana koji ne svojom krivicom treba da zatraže pravdu ili poštovanje zakona pred vanrednim sudovima to ne mogu da postignu, jer za njih je po pravilu pravda nedostižna. U najboljem slučaju, izuzetno spora i ta pravda se čeka godinama.
Ministar ode, a ja sam hteo da mu postavim pitanje imajući u vidu i one izjave kada je bio na službenom putu u Grčkoj, da li on ima kopredsednikovo ministarstvo ili koministre, kakva je bila ona prelazna vlada, kada je ministar Dinkić, u odsustvu ministra Stojkovića, sa ministrom poljoprivrede Dulić-Marković, isto, zahtevao na sednici Vlade reizbornost svih sudija?
Da li i ostala ministarstva u Vladi Republike Srbije ovako funkcionišu, sa koministrima, verujući kako funkcionišu ostala ministarstva, a koja su na neki način i predmet i nadležnost sudova, počev od Ministarstva za privredu i privatizaciju, Ministarstva za kapitalne investicije i ostala ministarstva, ja ne bih stekao takav utisak, jer ova ministarstva su čisto stranačka i zatvorena kao feudi.
Zakoni koji su doneti da pravosuđe bude efikasnije, da pravda bude brza i dostižna, u interesu građana, u interesu države, nažalost nisu doprineli. To govori da doneti zakon ne znači da je zakon i sproveden, kao i mnogi zakoni koji su doneti u prethodnoj godini ne sprovode se, u krajnjem slučaju, vlada jedno bezakonje u Srbiji, a za posledicu imamo korupciju i kriminal, a ta korupcija i kriminal se ogleda i u funkcionisanju pravosuđa.
Neću i ne želim to kao čovek, a po profesiji kao diplomirani pravnik, da bacim ljagu na dobar deo nosilaca pravosudnih funkcije. Smatram da oni svoj poziv sudije obavljaju dostojanstveno, stručno, ali, nažalost, mnogi koji su vodili sudove, a i oni koji su birani u prethodnih nekoliko meseci, iako je trebalo reizbornost nosilaca pravosudnih funkcija, prevashodno predsednika sudova da se pripremi pre isteka mandata predsednika sudova, da nemamo u srpskom pravosuđu v.d. stanje koje traje mesecima, a sad će biti skoro godinu dana.
I danas ovde što čujemo da je dobro, što se ponavlja ono što smo imali na nekim prethodnim sednicama, da je bio osporen dobar deo predloga za predsednike sudova i za izbor sudija, ja ne mogu da budem zadovoljan sa ovima koji su direktno odgovorni i nadležni da predlože predsednike sudova i sudije, koje treba da se izaberu na sednici Narodne skupštine, Visoki savet pravosuđa, na čelu sa predsednikom Vrhovnog suda, gospođom Škero; koja nije našla za shodno da bude na ovoj sednici danas posle 14,00 časova, jer nisu krivi poslanici, pogotovo poslanici SRS, što nije bilo kvoruma u 10,00 i 11,00 časova, pa je morala ova sednica da počne u 14,00 časova.
Merila i kriterijumi, koji su na neki način dati od Visokog saveta pravosuđa za predlaganje kandidata, ne daju opravdanje za osporavanje bilo kog od ovih kandidata koji su danas osporeni. Nažalost, ja sam u ranijim predlozima, koji su se nalazili na dnevnom redu Narodne skupštine, argumentovano osporio predlog za predsednika Trgovinskog suda u Kraljevu. Ministru je dobro poznato, pošto je bio i u Nadzoru u tom trgovinskom sudu prošlog proleća, da su postojali argumenti, činjenice, materijalni dokazi da tadašnji predsednik suda bude razrešen, a da se ne čeka postupak za njegovo ponovno imenovanje ili reizbor.
Sada moram ponovo ministru Stojkoviću da iznesem samo jedan primer vezano za "Elektron" Kraljevo, preduzeće koje je bilo privatizovano putem aukcije. Raskinut je ugovor teškom mukom, u stvari nije raskinut krivicom Odbora, odnosno Agencije za privatizaciju, ali je od 115 radnika na poslu ostalo 12, a taj većinski vlasnik je, na osnovu fiktivnih dokumenata preko Trgovinskog suda u Kraljevu, na osnovu verodostojne isprave za 11 i po miliona zatražio od Opštinskog suda, odnosno podneo predlog za izvršenje, prodaju celokupne nepokretne imovine "Elektrona".
Nažalost došlo je do raspisivanja dve prodaje i morala je da usledi intervencija od radnika "Elektrona", tih 12 koji su ostali da se vode na poslu i onih tzv. manjinskih akcionara koji su na razne načine isterani iz "Elektrona", da se skupe pred Opštinskim sudom i da na neki način pokušaju da spreče tu prodaju.
Ni to nije pomoglo, pa je morala da usledi intervencija preko direktora za privatizaciju, Đorđevića, i faks je morao biti poslat da se ne bi prodala celokupna nepokretnost ovog preduzeća za 11,5 miliona. Eto, ministre, zašto je takvo stanje u Trgovinskom sudu u Kraljevu, zašto se godinama vode stečajni postupci, konkretno, primer "Kablara".
Da li su to postupci koji treba samo da unište imovinu preduzeća koja su u stečaju, da se pojave kao lešinari stečajni upravnici, a po pravilu su stečajni upravnici za više preduzeća u stečaju, da u tom delu, u toj rasprodaji, odnosno uništavanju imovine, koju su radnici sticali decenijama, učestvuju i stečajna veća Trgovinskog suda u Kraljevu.
Stečajni su upravnici po pravilu iz određenih stranaka na vlasti i oni faktički prvo rasprodaju pokretnu imovinu, kada nema mogućnosti da troškove stečaj, njihove nadoknade, za navodno uvođenje tih stečajnih postupaka, za veštake i druge troškove, onda počinje rasprodaja nepokretne imovine.
Isto bih postavio pitanje ministru, pošto je i on član Visokog saveta pravosuđa, da im je i dalje nedodirljiv predsednik Trgovinskog suda u Beogradu. Po štampi, a iz iskustva mnogih u Gradu Beogradu, a Grad Beograd obuhvata jedno veliko područje van Beograda, polovina je postupaka kada su u pitanju privredni sporovi, da ne kažem i stečajevi, tu je faktički pola Srbije, gospodin Kljajević, predsednik Trgovinskog suda je nedodirljiv, iako se donosi odluka o pritvoru određenih sudija, da se radi o korupciji i kriminalu u tom sudu.
Ja sam u ime ili kao član Odbora za finansije, pored stečajnih postupaka koji se odugovlače i u ovom trgovinskom sudu, tražio izveštaj o sprovođenju stečaja nad ove četiri velike banke.
Peta je godina kako je pokrenut stečajni postupak protiv ove četiri banke u Srbiji. Do današnjeg dana, faktički, ništa nije urađeno. Radi se o ogromnoj imovini kada je u pitanju nepokretna imovina, da ne govorim o pokretnoj imovini koja je rasprodata i ostala je da se krčmi na
desetine hiljada kvadratnih metara poslovnog prostora širom Srbije u najboljim lokacijama, počev od Grada Beograda, pa širom Srbije.
Nažalost 8.000 radnika je ostalo bez posla prema izveštaju koji smo dobili kao članovi Odbora za finansije, 600 i nešto radnika radi u tim stečajnim postupcima.
Direktno vođenje ili upravljanje tom stečajnom imovinom vrši Agencija za stečaj banaka, ali za sednicu Odbora kada je trebalo da se raspravlja o tom izveštaju, iako je bio pozvan, gospodin Dinkić nije došao. Da li se može i dalje tolerisati da radnici iz tih banaka posle četiri, a sada je već peta godina, čak nisu dobili ni otpremnine oni koji su otišli u penziju pred stečaj tih banaka, iako je, navodno, sproveden program u sanaciji tih četiri banaka, radnici nisu dobili deo zarada, a one nisu isplaćene ni za decembar mesec 2001. godine. Da li se tu može govoriti o funkcionisanju pravnog sistema, sudova, a konkretno i Trgovinskog suda u Beogradu.
Ne želim danas da osporavam nijednog od predloženih kandidata, imajući u vidu ono što se dogodilo sa osporavanjem kandidata za predsednika Trgovinskog suda u Kraljevu, da je poslanička grupa DSS, odnosno njihov poslanik koji je član Odbora za pravosuđe, osporio tog kandidata. Stekao sam utisak, kao narodni poslanik, da se prilikom predlaganja kandidata, pogotovu za predsednike sudova, tu i dalje vrši kadrovska kombinatorika, kadrovske pogodbe, međustranačke pogodbe, pogotovu pogodbe stranaka na vlasti.
Tu se trguje, i rezultat tih trgovina je predlog kandidata koji potvrđuje ovo što se dogodilo sa Trgovinskim sudom u Kraljevu.
Ne bih želeo da se to tako nastavi. Ako želimo, kao što se to stalno formalno iznosi, da srpsko pravosuđe bude samostalno i nezavisno, onda i predlog kandidata za izbor sudija, a pogotovu za izbor predsednika sudova, treba stvarno takav i da bude, da stranke tu ne opredeljuju i ne učestvuju na ovakav način kako su do sada učestvovali u predlaganju kandidata i za sudije, a pogotovu za predsednike sudova.
Zato i imamo ovakvo stanje u sudovima, i dalje neažurnost, neodgovornost, korupciju i kriminal. Odgovornost za kriminal je faktički na tužilaštvu, na sudovima, na MUP-u Srbije; da li ćemo i dalje mi gledati Đilasa, Velimira Ilića da zabavljaju građane Srbije u navodno direktnim duelima, ovaj koji predstavlja predsednika Republike Srbije, odnosno narodnu kancelariju ili ministra za kapitalne investicije, da oni dokazuju sat i po vremena u direktnom duelu ko je veći lopov od njih dvojice.
Da li je to moguće, da li ćemo i dalje čitati kako neko govori, po toj žutoj štampi, kako su nabavljeni vagoni iz Slovenije, lokomotive iz Švedske ili Finske, ne znam sve odakle, kao, neki od ljudi koji su direktno u Vladi ili vezani za Vladu zloupotrebili ili učinili određena krivična dela, a da za uzvrat nemamo adekvatan odgovor odgovarajućih nadležnih organa. Tu mora da usledi odgovor MUP-a, tužilaštva i u krajnjem slučaju, ako treba i suda. Nažalost, za mnoge te takozvane afere, a nisu afere, nego je kriminal, nemamo odgovor već godinama.
Očekujem u narednom periodu da će, ipak, građani Srbije dobiti odgovor. Odgovor će biti na vanrednim parlamentarnim izborima, izbor jedne odgovorne vlade, odgovornih ljudi, koji će u skladu sa zakonima koji su doneti sprovoditi te zakone i da će vladati pravda u Srbiji.
