Reč ima narodni poslanik Petar Jojić, a neka se pripremi Rajko Baralić.

Dame i gospodo narodni poslanici, reforma pravosuđa bila je očekivana, jer se poslednjih godina na tom poslu dosta angažovala i Narodna skupština Republike Srbije. Međutim, u reformi pravosuđa nema rezultata. Rezultati u toj reformi nisu odgovarajući i nisu postignuti kada je u pitanju izbor nosilaca pravosudnih funkcija i starešina pravosudnih organa.
Postoji nedovoljna koordinacija. Ne postoji izgrađen metod, izgrađena merila za izbor i opoziv pojedinih nosilaca pravosudnih funkcija. Ono što je karakteristično za poslednjih četiri, pet godina, vidljivo je da je nama pravosuđe dosta politizovano. Očekivali smo depolitizaciju pravosuđa. Međutim, nije se mnogo učinilo u depolitizaciji.
Još uvek je prisutna politika pri izboru nosilaca pravosudnih funkcija, a osim toga, još uvek je prisutna politika koja utiče na funkcionisanje pravosudnih organa i na nezavisnost pravosudnih organa. Ono što je vrlo negativno, to je da se političke partije mešaju u izbor nosilaca pravosudnih funkcija. Moraju biti utvrđena bolja merila nego što jesu. Moraju biti merila konkretnija i sveobuhvatnija i merila koja moraju da se cene u dužem vremenskom periodu.
U predlogu odluka za izbor nosilaca pravosudnih funkcija i starešina organa uzeti su kriterijumi i merila za 2002, 2003. i 2004. godinu. To nije dovoljno. Prethodno je moj kolega i prigovorio u tom pravcu kada je govorio o izboru nosilaca pravosudnih funkcija u Ljigu. Pravosuđe je izuzetno važna institucija u jednoj državi. Od rada pravosuđa zavisi bezbednost, sigurnost i zaštita ličnih i imovinskih prava naših građana.
Da li imamo dovoljan broj nosilaca pravosudnih funkcija, ja sam i ranije govorio. Posle donošenja novih zakonskih propisa, kao što je Zakon o parničnom postupku, Zakon o izvršnom postupku, Zakonik o krivičnom postupku, a istovremeno i Krivični zakonik, sigurno se stvaraju uslovi da se izvrši revizija kompletnog sastava nosilaca pravosudnih funkcija u Republici Srbiji.
Zašto? Ovi propisi su omogućili da se neki postupci skraćuju. Međutim, nije tako u praksi. Ako imate Zakon o parničnom postupku koji je sada u primeni, postoje određeni nedostaci. Pojedine sudije donose rešenja i ne donose rešenja kada treba da daju strankama odgovor na tužbu. Negde dostavljaju, a negde ne dostavljaju. Negde se u nekim sudovima predmeti dodeljuju drugom sudiji od strane predsednika suda, ali bez rešenja kako to izričito predviđa poslovnik o radu sudova.
Ono što želim da kažem, i ponovo ističem, da je izbor nosilaca pravosudnih funkcija i suviše ozbiljna stvar da bi se mogla prepustiti pojedincima da utiču ili da fiktivno dostavljaju Ministarstvu pravde, odnosno Visokom savetu pravosuđa podatke o njihovim rezultatima rada. Kakvi su to rezultati rada za tri-četiri godine? Nisu oni vidljivi, nisu merljivi, nisu dovoljni za tri-četiri godine da bi se mogla dati ocena o nekome da li je za tu i tu funkciju, naročito kada su u pitanju predsednici sudova.
Kada su u pitanju izbori za predsednike sudova, ko je dostavljao podatke Ministarstvu pravde, odnosno Visokom savetu pravosuđa? Da li je Nadzorni odbor izvršio reviziju rada tog suda, ako je bio u prethodnom periodu predsednik suda, da li je u pitanju reizbor ili je ponovni izbor posle pet-šest godina.
Uloga Vrhovnog suda, uloga Ministarstva pravde i uloga Nadzornog odbora pri Vrhovnom sudu – vidim da se Ministarstvo pravde zalaže da se stvari pokušaju menjati, ali u praksi nema vidljivih rezultata, u dovoljnoj meri. Da li zbog toga što ne može Ministarstvo, ni Vrhovni sud da ostvari celovitost u uvid rada svakog pojedinca i ujedno organa, jednog pravosudnog organa, opštinskog ili okružnog suda.
Želeo bih da skrenem vašu pažnju, dame i gospodo, da se mora voditi računa kada se postavljaju predsednici sudova, a i izbor nosilaca pravosudnih funkcija, da se ima u vidu da li u tim sudovima rade lobiji ili ne radi lobi, da li ima korupcije u pravosuđu ili nema korupcije u pravosuđu. Ako sami pravosudni organi kažu da ima korupcije u pravosuđu, s tim što se razlikuju procenti, šta se čini u tom pravcu i da li ćemo imati vidljive i dovoljne rezultate?
Kada su u pitanju trgovinski sudovi – izmakli su kontroli i smatram da nijedna institucija ne može da ostvari ni uvid, niti kontrolu, niti se u pozitivnom smislu menja stanje u trgovinskim sudovima, pogotovo kada je u pitanju privatizacija, učešće, doprinos i stečajevi. Ko vrši kontrolu kako se vrši stečaj? Koliko godina vodi sudija u Trgovinskom sudu stečaj? Koliko košta taj stečaj? Koliko je stečajno veće i predsednik stečajnog veća dosudio troškove stečajnim upravnicima? Koliko jedan stečajni upravnik u Srbiji u trgovinskim sudovima vodi stečajeve i koliko godina? Neki su postali profiteri i kapitalisti. Šta se tu čini? Da li je to korupcija u pravosuđu? Čista korupcija u pravosuđu.
Uzmite samo da izvršite kontrolu u Trgovinskom sudu u Beogradu, koliko su iznosili troškovi u stečaju "Jugoskandik"; koliko su miliona dolara koštali troškovi i kako su pojedene pare u toku stečaja, šta je ostalo od stečajne mase, šta je bilo kada je stečaj otvoren.?! Kako ste stečajni postupci vode, da li mogu da učestvuju suprug i supruga u jednom stečajnom veću? Ne bi trebalo.
Uzmite što je govorila gospođica Nataša Jovanović o mlekarama i o stečajevima u Srbiji. Nedavno smo na Odboru za privatizaciju imali raspravu, pet mlekara kupio je neki Ljubičić. Pet mlekara je kupio preko Agencije za privatizaciju i sada vidimo da ga štiti Agencija za privatizaciju! Odbor za privatizaciju pokrenuo je postupak i predložio da se raskinu svi ugovori, za svih pet mlekara. Šta je taj radio?
Kupio je mlekaru u Pančevu, između ostalog, mlekaru u Kragujevcu, u Nišu, u Senti, u Šapcu. Mlekaru u Pančevu je kupio, a nije izvršio ugovorne obaveze, pa je odmah otišao do Niša. U Nišu kupuje nišku mlekaru, ali stavlja hipoteku, a stečaj nije završen niti je privatizacija okončana u Pančevu. Dvesta pedeset hiljada radnika mlekare u Pančevu je na ulici.
Čujem sada, iako je Odbor za privatizaciju predložio i doneo zaključak da se ide na raskid ugovora, imam informaciju da je Agencija za privatizaciju stala iza gospodina Ljubičića i da će nišku i pančevačku mlekaru da zadrži. Na čiju štetu rade trgovinski sudovi? Na štetu radnika. Radnici su na ulici, a profiteri sa mašnom i tašnom uleteli u mlekaru, pokupovali, socijalni program nisu izvršavali i njih štiti sud, štiti ih Agencija.
Da li se tako štite ljudska prava i građanska prava u našoj državi? Ne, i niko tom bezakonju ne može da stane na put i niko ne može da stane na put javašluku, neradu, kriminalu i korupciji u trgovinskim sudovima. Niko u ovoj državi. Ima mogućnosti i to treba učiniti, ne treba odlagati. Radnici su gladni i njihova deca nemaju hleba da jedu, a neko se razbacuje sa kapitalom i imovinom naših građana.
Da li ima kršenja zakona od strane sudija u praksi, kada se zaključuje rasprava ili zaključuje glavni pretres, a kada se donosi presuda. I pored toga što je ministar Stojković ukazivao i govorio –skraćujemo postupke, to je bila želja i namera, ali u praksi, moram da kažem da u praksi imamo da se zaključi rasprava, a posle dve godine se piše presuda i to u vremenu kada govorimo o reformi pravosuđa. Taj ne može da bude više sudija ni dana, ali molim vas, da li Nadzorni odbor pri Vrhovnom sudu radi svoj posao, koliko ima ljudi, a koliko ja čujem, tamo je pet sudija Vrhovnog suda. Da li njih petoro mogu da stignu u 140 sudova, a sa trgovinskim to je oko 150 ili 160? Njih petoro, ne može.
Drugo, kada će Skupština imati priliku da se susretne sa podacima onih sudija koji ovako rade i sa predlogom nadležne institucije, za njihovo razrešenje, za kršenje zakona, jer ako zakon daje za pravo i obavezu sudiji da piše presudu u roku od 8 dana, u složenim predmetima 15 dana, da li je moguće da mu se toleriše dve godine.
Šta mislite, dve godine se sudija predomišlja kako će da reši spor jednom građaninu, da bi taj građanin ostvario svoje pravo, zamislite, ako je bio predmet spora dva miliona dinara i on piše presudu posle dve godine. Onaj jadnik koji bude obavezan da mora da plati štetu ili dug, zateznu zakonsku kamatu plaća od onoga dana kada je tužilac precizirao tužbene zahteve i postavio i tražio do dana isplate. Ovaj je čekao dve godine, nastupila je šteta još dva miliona, narasli su troškovi, odnosno kamata je pripisana glavnici i nema šta više da razgovaramo.
Šta vam rade pojedini predsednici sudova, koliko imaju turizma? Da li može jedno savetovanje na Zlatiboru, Kopaoniku, Vrnjačkoj banji, na Paliću da prođe bez njih i da li imamo takve koji putuju čak i po svetu? Koliko to košta?
Oni bi trebalo u sud da dođu ujutru u osam sati, da dođu prvi i da odu zadnji. Da vide šta im radi administracija, da li šalteri rade, da li se prema građanima postupa korektno i zakonito, da li sudije izrađuju presude po poslovniku, da li zakazuju ročišta, da li mesečno prima izveštaje od strane sudija, koliko ima predmeta u radu, koliko je rešeno, koliko je nerešeno, koliko mu je odluka preinačeno, koliko potvrđeno? Šta je njegov rezultat, kakav je kvalitet njegovog rada?
Ima izuzetno dobrih sudija kojima ovo ne treba govoriti, jer su efikasni i odgovorni, ali ovo je poruka onima koji krše zakon i kojima se večito toleriše. Tolerancije nema!
Po meni, ovde nema tolerancije kada su u pitanju ljudska prava, a ljudska su prava i razuman rok na jedno suđenje i da se odluka donese u određenom roku.
Šta je bilo sa onima koji su kršili zakon i zloupotrebljavali položaj u akcija "Sablja"? Šta je sa onih dvanaest i po hiljada građana koji su neosnovano i nezakonito lišavani slobode? Ima li neko da odgovara za to?
Još uvek nemam nijedno saznanje da je bilo koji nosilac pravosudne funkcije koji je donosio rešenja o pritvoru, o produžavanju pritvora i prisluškivanju, čak, i poslanika i novinara, da ne govorim političkih neistomišljenika. Prisluškivali su prof. dr Vojislava Šešelja, Tomislava Nikolića i ostale, kada se njima prohtelo.
Po njihovom nahođenju sudije u okružnim sudovima potpisivali su saglasnost i donosili rešenje za primenu te mere, neograničeno, dok neko iz policije nije rekao da je dosta. To je kršenje zakona. Ajmo sada da vidimo da li će neko u ovoj državi da podnese izveštaj Parlamentu ili Odboru za bezbednost i odbranu da se kaže – u akciji "Sablja" bilo je doneto toliko i toliko rešenja o primeni mere prisluškivanja, praćenja i snimanja, koliko je mera trajala, ko je od sudija potpisao i na čiji zahtev. Da li je bilo zahteva ili nije, da li su zahtevi bili obrazloženi ili nisu?
Ako je bilo propisano po Zakoniku o krivičnom postupku u četiri slučaja kada se ove mere mogu primeniti, koji su bili rezultati? Jesu li ti zahtevi bili osnovani ili nisu? Tamo gde nije bio zahtev osnovan tamo je ležala, leži i danas zloupotreba, zloupotreba ovlašćenja.
Nešto o sprezi između advokature i pravosuđa. Mogu vam reći da ovde ima mesta da se upute određene primedbe i kritike. Imate neke sudove u kojima određeni advokati, kao prosečni ili ispod proseka, imaju deset puta veću prođu i uspešnost u ostvarivanju nekih prava za svoje klijente od najboljih advokata u državi, od ljudi kojima je to struka 30, 40 godina.
Imate ovakvu situaciju: tužilac podnosi preko punomoćnika tužbu, u tužbi navodi da je on napravio kuću tu i tu, na toj parceli, da je tuženi, čovek, koji je inače pred samom smrću, njemu prodao kuću na placu, a da prethodno nije dostavio izvod iz zemljišne knjige ili dokaz da je kuća napravljena. Kuća nije ni postojala dok on nije podneo tužbu. Kada je podneo tužbu imao je uspešnog advokata, imao je dobrog kooperanta sa sudijom. Sudija donosi presudu na osnovu izostanka ili donosi presudu na osnovu priznanja, a u pitanju je državna imovina. Ta presuda se sprovodi u zemljišnu knjigu. Ovaj stiče pravo vlasništva na nepokretnosti državne svojine, govoreći da je u pitanju izgradnja objekta svojim sredstvima, svojim radom na tuđem zemljištu.
Kad bi sad uzeli jednu gruntovnicu, neću da pominjem ni sud, za 10 godina, znate, koliko bi našli presuda za dva, tri advokata na osnovu priznanja, na osnovu održaja, na osnovu odricanja i na osnovu poravnanja. Šta je sada ovde problem? Ovde je sada delikatno pitanje razlučiti da li je sudija korumpiran ili nije. Ja neću da tvrdim, ali kako je moguće da se tako kod nekoliko advokata u jednom sudu dogodi da oni imaju 30 % takvih presuda, pri čemu u tome ima 150 advokata, a da oni nemaju ni 1%.
Ne bih da dužim više, ali bih želeo još samo da napomenem da bi imao jednu ozbiljnu primedbu na izbor i na predlog kandidata, kada je u pitanju Jović Radiša, za predsednika Opštinskog suda u Kuršumliji. Dame i gospodo, javnosti u tome kraju dobro je poznato da je Jović Radiša bio predsednik Opštinskog suda u Kuršumliji, da je bio istovremeno predsednik odeljenja Opštinskog suda u Podujevu od 1991. godine. Ja sam krajem 1998. godine obišao taj sud i pronašao 1.200 predmeta zastarelih, nerešenih, koji su bili zaduženi kod gospodina Radiše Jovića.
Da li je moguće da danas predlažete čoveka, sad ga nagrađujete?! Ne verujem da će se ipak oglušiti ova skupština, ali nije moguće dozvoliti da se takvom jednom čoveku poveri ozbiljan pravosudni organ, a da je tako postupao i radio u tom sudu pre nego što je smenjen 2001. godine.
Dobio sam jednu anonimnu predstavku, jedno pismo, potpisano je, radnici Opštinskog suda u Kuršumliji: "Aman, ljudi, ne stavljajte zvono na brljavu ovcu". Tako piše u tom pismu. Ovde piše da je istukao jednog radnika suda i da je za to krivično odgovarao. Da li je to tačno, ne znam, ali ovde tako piše. Kao sudija, sada u ovom trenutku, kaže, ima najviše pritužbi i žalbi na njegov rad. Da li ih ima ili nema, da li je to neko proverio, da li je tačno da je imao toliko zastarelih predmeta i to protiv Šiptara? Dve hiljade predmeta zastarelo protiv Šiptara, jer je odeljenje Opštinskog suda iz Podujeva bilo pripojeno Opštinskom sudu u Kuršumliji?!
Da li je to moguće? Da li možemo tako da govorimo o reformi pravosuđa, da li možemo da govorimo da nema korupcije, da li možemo da govorimo da će biti nepristrasno sudstvo, da li možemo da budemo zadovoljni i da biramo najbolje?! Ima tamo i dobrih sudija, prema tome, treba birati one koji ne rade ovako.
Kaže se, ovde, da sa kolegama uopšte ne kontaktira i ne razgovara. Zbog toga, dame i gospodo, evo njegovih rezultata, evo lepo ovde stoji, nešto od statističkih podataka, mada je šturo: imao je u 2003. godini 213 predmeta, nije rešio, odnosno nije rešio 108, nema ni osnovne rezultate. A kako mu glase presude? Odluke koje je donosio: od 16 odluka, ukinuto mu je 12. Eto vam tog stručnjaka, šta vam to govori.
Dakle, za predsednika suda treba da dođe onaj koji može imati jedan posto ili nijedan posto, da mu se ukidaju odluke, da mu se potvrđuju odluke. Zbog toga SRS smatra da ima dobrih sudija za predsednike, da ima dobrih kandidata za sudije i tužioce i dobre treba birati, treba ih podržati i nagraditi. Hvala vam.

Reč ima narodni poslanik Rajko Baralić, a neka se pripremi Vjerica Radeta.

Gospodine predsedavajući, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, nema ovih iz evropske Srbije, oni su bili pola minuta danas pa su otišli, imao sam nešto da im kažem.
Javio sam se da govorim u ime onih koje ovde niko nije pominjao, pošto može da se stekne pogrešan utisak, jer poslovnički je tako regulisano da kandidati za predsednike sudova i za sudije, i jednih i drugih sudova, zavisi za koji biramo, dakle, pominjemo samo one koje osporavamo.
Ne sporeći argumentaciju koju su uvažene kolege ponudile danas ovde, hteo bih ipak da kažem da se u Srbiji najbrže poteže reč – lopov i pištolj. I jedno i drugo nije dobro.
U sudovima rade ljudi koji po definiciji rade jako delikatan i problematičan posao. Svako ko je u sudu stranka, uvek, u startu tvrdim da je u pravu. U rukama tih ljudi je velika odgovornost, u meri u kojoj to jeste moguće, u skladu sa zakonom da se izbore za pravdu i time je naša odgovornost veća da svojim glasanjem, i to jeste ustavna obaveza narodnih poslanika i Narodne skupštine, damo poverenje i samim tim odgovornost ljudima koji će, kako se to kaže, da dele pravdu.
Pošto živim u gradu gde ima, što penzionisanih, što aktivnih, oko 150 sudija, javio sam se samo zbog toga da kažem da izuzetno poštujem tu profesiju. To je jedan od onih poslova koji se gotovo graniče sa misijom, da svako ko misli da ti ljudi, koji to rade ili oni koji to treba da rade, to ne rade u skladu sa zakonom treba da odgovaraju.
Vas, gospodine ministre, molim i upućujem, vi u vašem Ministarstvu imate pravo nadzora, imate reputaciju koja, kako se meni čini, ide u prilog tome da ste počeli da uvodite red zajedno sa onima kojima je ovo posao. Da ne bismo zbunili javnost, kao što se za najveći broj lekara u Srbiji kaže da su korumpirani, tako se i za najveći broj sudija u Srbiji kaže da su korumpirani. To nije tačno. To je opasna tvrdnja i kada bi to bilo tačno, onda bismo mi živeli u haosu i anarhiji.
U ime našeg poslaničkog kluba, dr Žarko Obradović osporio je jednog predsednika suda, kandidata za predsednika suda i čini mi se tri kandidata za sudije i u meri u kojoj vi, poštovane kolege, procenite da li je to tako ili nije, oni će biti ili neće biti izabrani. Ali, pošto mi na ovakvim sednicama često biramo sudije i to jedan od najosetljivijih poslova kojim se mi ovde bavimo, jer to nije isto kao kada ne glasate za jedan ili drugi amandman, onda bi bilo važno da svako od nas u meri u kojoj to može pomogne da ova profesija dobije ono mesto u društvu koje joj pripada, zbog toga što, kada stupate u sud, u bilo kom svojstvu, kao okrivljeni, kao optuženi, kao svedok ili kao neko ko tuži, mi tamo imamo jedan osećaj koji je sličan kao kada idete u crkvu ili na neko drugo mesto.
Dakle, treba ljudima dati i omogućiti da ovaj častan posao rade na dostojanstven način i da veliki broj kandidata danas ne stekne utisak, da mi govoreći samo o onim kandidatima koje osporavamo i onima koje ne osporavamo, mislimo isto. Taj utisak bi bio pogrešan u osnovi i ti ljudi, naravno, tako nešto, nisu zaslužili. To je bila moja ideja.
Sasvim na kraju, hoću da kažem da smo mi iz prethodnog perioda, mislim precizno na onaj kada je ministar pravde bio gospodin Vladan Batić, nasledili jedan partiokratski sistem gde je, kao što znate, za nekoliko meseci praktično izmenjena kompletna struktura u tužilaštvima i sudovima u Srbiji.
Često je to činjeno bez kriterijuma i moram reći najčešće bez kriterijuma, a na nama je sada težak posao da izaberemo sudije i predsednike sudova, stručne, kompetentne i odgovorne ljude, da im damo onu odgovornost koju oni crpe iz Ustava, zakona i da verujemo da će to činiti na najbolji mogući način. Kada ta vera ne bi postojala, onda bi se nekome možda moglo učiniti da uzima pravdu u svoje ruke. To nije dobro, taj utisak bi bio pogrešan i mislim da to od nas niko ne želi.

Reč ima narodni poslanik Vjerica Radeta, a neka se pripremi Petar Cvetković.

Dame i gospodo, danas raspravljamo o šest odluka, odnosno o šest predloga Visokog saveta pravosuđa, pri čemu  ćete vi nakon ove rasprave u danu za glasanje, ako slučajno budete obezbedili kvorum, pošto ste dva dana za početak rada obezbeđivali, da se odlučite i da izaberete, čini mi se, 10 ili 12 predsednika opštinskih i okružnih sudova i 30-tak sudija u sudovima po Srbiji.
Danas ovde nemamo predsednika Vrhovnog suda, ministar je u obraćanju, u dve rečenice, rekao da nema puno šta da nam kaže, osim da popunimo ova mesta i sada bismo morali da zaključimo da u pravosuđu u Srbiji nema nikakvih problema.
Nažalost, to nije tako. U pravosuđu u Srbiji ima strašnih i strahovitih problema i mi u ovom parlamentu moramo da razgovaramo. Zaista je interesantno koliko su ostale poslaničke grupe nezainteresovane za ovaj važan segment.
Mi iz SRS uglavnom konkretnim predlozima i konkretnim primerima razgovaramo i pokušavamo da pomognemo i ministru i predsedniku Vrhovnog suda da se razreši ovaj problem, odnosno da se pravosuđe dovede na jedan nivo koji bi značio i postojanje pravne države i uvođenje legalizma, a u koji se neki zaklinju. Znate, dokle god nam je pravosuđe ovako klimavo, kakvo je, nema ništa ni od pravne države, nema ništa ni od legalizma.
Volela bih da se obratim ministru sa nekim konkretnim i pitanjima i zahtevima za određene komentare. U toku prošle nedelje ili bogami pre dan ili dva, vi ste se, ministre, u nekoj TV emisiji, čini mi se u vašem danu kada komunicirate sa građanima, pohvalili kako je Zakon o izvršnom postupku stupio na snagu – to je u redu, i kako je to, što Krasić dobaci, super zakon. Rekli ste da taj Zakon već daje odlične rezultate. Ovo sam napisala kada ste govorili, tačno vam citiram ono što ste rekli.
Sada vas pitam, ministre, kada ste tvrdili to da ovaj zakon daje odlične rezultate, da li ste možda mislili na izvršna rešenja oko 200 bivših radnika Cementare "Popovac", koji ne mogu da dobiju svoje pare, imaju pravosnažne presude, imaju izvršna rešenja? Kada sam skoro bila tamo, okupili se ti ljudi da me pitaju da li mogu za ovom govornicom da pitam i ministra i predsednika Vrhovnog suda i izvršni sud, šta je sporno, zbog čega oni ne mogu da dobiju pare.
Izrazili su sumnju, kažu, možda ne možemo da dobijemo svoj novac zato što Cementaru "Popovac" svakog meseca posećuje Ružica Đinđić. Kažu, valjda žena dolazi po neke svoje pare iz te cementare. Kažu, takođe, ti ljudi da je pre dva-tri meseca sa njom dolazio Boris Tadić. Nisam ga ja videla, a ljudi u Paraćinu koji imaju ta izvršna rešenja to tvrde. Sada, u kakvoj je vezi Janjušević, Kolesar, Ružica Đinđić, Tadić, Zoran Đinđić, zaista očekujem od organa pravosuđa, pre svega, pošto je već nešto krenulo da se dešava vezano za Janjuševića i neke malverzacije u Cementari "Popovac".
Od vas, ministre, javno tražim da u okviru primene ovog Zakona o izvršnom postupku proverite šta je sa ovih dve stotine izvršnih rešenja bivših radnika iz Cementare "Popovac".
Konkretno, ministre, kada je u pitanju ukidanje poternice za Agimom Čekuom. I vi i neki drugi predstavnici Vlade i, čini mi se, gospođa Rašković-Ivić, ne znam, te, nešto ste se sablažnjavali i zgražavali kada ste čuli na televiziji da je ukinuta poternica protiv Agima Čekua, a ja vas pitam da li je država Srbija, da li je neko u ime države Srbije konkretno uložio žalbu. Na to imate pravo, to znate. Da li je uložena žalba, kada je uložena, ko je uložio, a ako nije, zbog čega nije i da li to znači da je Vlada Srbije znala za ovo i da je saglasna sa ovim?!
Sledeće konkretno pitanje, isto ste se pojavljivali, a znate, moram da koristim ono što sam čitala i slušala u medijima zato što zahvaljujući skupštinskoj većini ovaj parlament nepuna četiri meseca nije radio i onda moram na taj način da komuniciram i da ne budem pogrešno protumačena. Inače, pratim medije, to mi je posao između ostalog.
Konkretno pitanje je, šta je sa odgovornošću izvesnih ljudi, izvesnih sudija Vrhovnog suda, ili već ko je u pitanju, a vezano je za onu trojicu Šiptara koji su zbog nečije neažurnosti, nemarnosti ili korumpiranosti, a od vas tražim da nam kažete šta je od ta tri u pitanju, napustili zatvor zato što nije blagovremeno stigla presuda Vrhovnog suda i koji su u međuvremenu pobegli među svoje Šiptare na srpsko Kosovo i Metohiju, naravno.
Dakle, konkretno pitanje je, ko je odgovoran i na koji način, da li je odgovoran samo zato što je neažuran, što je aljkav ili je od Šiptara dobio pare da to uradi?
Takođe, pitanje za vas, ministre, prema informacijama koje imam, prošle nedelje, čini mi se, u Vladi Republike Srbije birali ste sudije za prekršaje. Određeni ljudi koje je svojevremeno Batić, a nekoliko puta sam vam o tome govorila, razrešio tih funkcija zato što su, kako je on tvrdio, primenjivali zakon, zamislite greha.
I vas sam pitala i vi ste obećavali da ćete sigurno ispraviti tu nepravdu, zapravo da ćete postupiti po Odluci Vrhovnog suda, jer ti ljudi imaju Odluke Vrhovnog suda da treba da se vrate na poslove sudija za prekršaje.
U određenim slučajevima u ovom poslednjem izboru, iako su konkurisali da bi vas podsetili na tu obavezu, niste ih izabrali, ali ste zato izabrali razne stručne saradnike. Naravno, da biste im otvorili put da sutra kada bude onaj veliki konkurs i kada budemo prevodili sudije za prekršaje iz organa za prekršaje u sudove za prekršaje, da onda imaju otvoren put da se pojave, bože, kao sudije sa iskustvom.
Konkretna primedba na predloge ovih odluka, pored onoga što su moje kolege govorile, jeste Trgovinski sud u Kragujevcu.
Osporavam gospođu Marijanu Đorđević kao kandidata, zato što je očigledno da ovu ženu neko ispod žita pokušava da progura na ovo mesto, jer je u nekoliko navrata u sudu u kom radi pokušavano da se izdejstvuje pozitivno mišljenje njenih kolega i to nikako do sada nije uspelo. Ni ovaj put kada je ovo predloženo nije uspelo. Dakle, nama je to simptomatično i iz tog razloga je osporavam.
Sada nešto konkretno vezano za ''Ovčaru''. Kolega Krasić je govorio, a takođe ću da ponovim da odlično kao diplomirani pravnik znam da o nepravosnažnim presudama ne može i ne treba da se komentariše, ali ako to mogu kojekakve ''kandićke'' i onaj vaš iz specijalnog tužilaštva i onaj Vukčević, što hvata golubove pismonoše, i onaj portparol Bruno Vekarić itd, pa ako oni mogu za pare, koji su dobili od nekog, da pričaju o toj presudi, onda mogu i ja, naravno, ni za kakve pare, nego u ime pravde
i u ime mog predsednika, predsednika SRS, koji se nalazi u Hagu.
Presuda u ''Ovčari'' je naručena upravo zbog Haga i zbog Vojislava Šešelja. Ne želim da ovim što ću danas da govorim o ''Ovčari'' i ovoj presudi, nikako, da utičem na sudije koje će u Vrhovnom sudu raspravljati po žalbi ovih ljudi koji su osuđeni prvostepenom presudom, ali moram da priznam da bih volela da su čuli i ono što je Krasić govorio, a i da čuju ono što ću ja da im poručim.
Dakle, ponavljam, presuda za ''Ovčaru''. Pre nego, odnosno čim je pokrenut taj postupak, čim je podignuta optužnica, svi smo znali kakav ishod sledi, svi smo znali kakva će presuda da bude, svi smo znali da je ''Ovčara'' probni balon koji vam je Karla del Ponte poturila i tu ste morali kao vlast i vaše sudije da se pokažete i da uradite posao tačno kako vam je naručeno. Iako je pravosuđe, vi ćete sad verovatno da komentarišete da izvršna vlast ne utiče na pravosuđe to su, naravno, u ovom slučaju priče za malu decu, vi to dobro znate.
Znate dobro i šta znače i ko su sudije i tužioci i ovog Specijalnog tužilaštva i ovog Odeljenja za ratne zločince, kao i onog za borbu protiv organizovanog kriminala. Svi mi znamo, i govorili smo kada su formirana ta odeljenja, govorili smo da su to ljudi koji izdaju svoje kolege i prodaju se za tri puta veću platu, to je prva tranša, a kasnije je koliko donese Nataša Kandić toliko uzmu da bi izrekli određene presude, naravno.
I ova ''Ovčara'' je u mnogo čemu, nažalost, preslikani Haški tribunal. I u toku postupka za navodni zločin na Ovčari desilo se da su učesnici postupka ili da je neko od učesnika postupka umro, isto kao što smo, recimo, u Haškom tribunalu svedoci šest ubistava šest Srba, poslednje ubistvo Slobodana Miloševića, o kojem takođe država Srbija nije zauzela, odnosno nadležni organi nisu zauzeli određeni stav.
Prvi dan kada je na vestima objavljeno da je Slobodan Milošević umro, odnosno da je ubijen u Haškom tibunalu, svi ste se nešto, čak i Boris Tadić, rastrčali da kažete da je Haški tribunal odgovoran za smrt Slobodana Miloševića, pa onda kad ste dobili po prstima onda ste se svi povukli i uradili šta ste uradili vezano i za sahranu itd, ali to nije tema, verovatno će biti prilike da se i o tome priča.
Dalje, u toku ispitivanja svedoka i optuženih u slučaju ''Ovčara'', postoje iskazi časnih ljudi koji tvrde da su im iznuđivani iskazi, da im je nuđen status svedoka-saradnika, imenom i prezimenom zna se koji su to ljudi. Oni naravno nisu to prihvatili, zato je to prihvatio ''krvavi'' Bora i onaj drugi, Petković, oni koji su zaista okrvavili ruke na ''Ovčari'' i to zna Nataša Kandić i ostali koji su zastupali ove tzv. oštećene, kako su se tu predstavljali.
Krasić je pomenuo i zdravstveno stanje nekih optuženih i kasnije okrivljenih u prvostepenoj presudi za ''Ovčaru''. Zamislite da u spisima predmeta postoje otpusne liste sa Vojnomedicinske akademije za neke ljude i da to ovo sudsko veće nije uzelo u obzir.
U suštini, ovaj postupak za ''Ovčaru'' vodio je srbijanski advokatski šljam, to su oni koji su prodali dušu đavolu, to je Nataša Kandić, to je ona budaletina Todorović, to je Nikola Barović, to je Rajko Danilović, poznat svima vama da je svojevremeno zastupao Vuka Draškovića kada je Vuk tužio Zorana Đinđića za pokušaj njegovog ubistva na Ibarskoj magistrali, a danas je advokat porodice Đinđić. Toliko o moralu tog čoveka.
Šta je još interesantno kada se pogleda taj spis predmeta, odnosno govorim o onome što je dostupno javnosti, pošto znam da je dosta materijala vezano za ''Ovčaru'' proglašeno službenom tajnom i strogo vodim računa i ne spominjem ono što je službena tajna, dakle, govorim o onome što su mogli svi koji su zainteresovani da čuju, mada ne vidim zbog čega se i ''Ovčara'' nije prenosila kao i Haški tribunal pa da se vidi šta ko kaže i na koji način predstavlja državu Srbiju, a ko predstavlja državu Hrvatsku pred srpskim sudovima.
Dakle, interesantno je da su svedoci koje su doveli ovi advokati koje sam pomenula, uglavnom ljudi koji žive u Hrvatskoj, Hrvati, da niko od njih nije tražio, na pitanje predsednika suda, naknadu zbog dolaska.
Potpuno logično, svedoci koji su dolazili iz Novog Sada u Beograd ili iz Beograda u Novi Sad, zavisi gde je vođen koji deo postupka, potpuno normalno i logično tražili su naknadu troškova. Ovi su stizali iz Zagreba i ne treba im naknada troškova.
Da li vama, kolege poslanici, i da li vama, poštovani građani Srbije koji ovo slušate i da li vama, gospodo, iz Vrhovnog suda, koji ćete raspravljati i odlučivati po žalbama ljudi koji su optuženi i koji trunu u zatvoru, dvojica su takođe na samrti, a i dalje se drže u zatvoru, odnosno u pritvoru još uvek s obzirom na to da nije pravosnažna presuda, da li vama ta činjenica nešto govori? Mislim da svakom razumnom to govori previše.
Na čemu su se zasnivali zaključci ovog sudskog veća? Na lažnoj i naručenom svedočenju Jovana Dulovića. Zamislite, koja je to moralna gromada Jovan Dulović. On, naravno, ustaša sa imenom Jovan, vrlo interesantno. Taj čovek je kao svedok, nije imao kao svedok šta da kaže i nije mogao kao svedok da optuži nikoga od onih koje je imao nameru da optuži, zamislite, sebi dozvolio da on zaključuje.
On je čuo da je Vojislav Šešelj bio na mitingu u Vukovaru, a bio je, naravno, to nije sporno, i on kaže – Vojislav Šešelj je u Vukovaru na tom mitingu rekao da dobrovoljci Srpske radikalne stranke moraju da se bore pod komandom tadašnje JNA. On kaže da je on čuo da je Vojislav Šešelj rekao da dobrovoljci SRS ne smeju da pljačkaju, ne smeju da kradu, ne smeju da zloupotrebljavaju zarobljenike, ne smeju da diraju civile, itd, i kaže – ja jesam sve to čuo i to je sve tačno, ali ja zaključujem da to Vojislav Šešelj nije tako mislio, nije to bila njegova namera.
I takvu nebuloznu izjavu to sudsko veće uzima kao verodostojnu i to im je glavna okosnica za presudu i naravno zaštićeni svedoci ''krvavi'' Bora, nadimak valjda govori dovoljno kakav je to čovek.
Dakle, sve ovo što sam rekla zaista ide u prilog tvrdnji da je ''Ovčara'' naručena, da je paralelan postupak sa Haškim tribunalom, da kroz ''Ovčaru'' treba da se dobrovoljci SRS dovedu u vezu sa eventualnim zločinom da bi to moglo da se stavi na dušu Vojislavu Šešelju. Naravno, nijedan ni najmanji dokaz koji bi bio ni blizu toga ne postoji u spisima ovog predmeta, a spisi su na 4.870 strana.
Naravno ovaj postupak će teći dalje kao što će teći dalje i postupak pred Haškim tribunalom, po zahtevu našeg predsednika, Vojislava Šešelja, za smenu Hansa Holcijusa, za smenu onog lekara, i jednog i drugog, i onog veća koje je sudilo u haškom postupku protiv Slobodana Miloševića, sve to zbog toga što su odgovorni za smrt Slobodana Miloševića. Dakle, nešto sa čim su se svi u Srbiji usaglasili onog prvog dana kada se saznalo da je Milošević umro, odnosno da je ubijen u Hagu.
Takođe će se nastaviti postupak u Hagu i vezano za obelodanjivanje pisma koje je ostavio Milan Babić, koji tvrdi u tom pismu da je ucenjivan, da je prisiljavan da laže na svoj srpski narod, da se on zbog svega toga kaje i nije izdržao, savest proradila, za neke, doduše, kasno, ali desilo se to što se desilo.
Dakle, svi ti postupci će da se nastavljaju, ali postupak protiv Vojislava Šešelja ne počinje! Naravno, posle njegovog briljantnog svedočenja u haškom procesu protiv Slobodana Miloševića, oni tamo nemani, inkvizitori, haški zlotvori ne usuđuju se da počnu to suđenje, iako je već, evo, četvrta godina da je na osnovu potpuno šuplje i neargumentovane optužnice Vojislav Šešelj u pritvoru u Ševeningenu.
Nema danas ovde gospođe Vide Škero. Zoran Krasić je govorio o Semu Nazaru, koji je diktirao presudu za ''Ovčaru''. Kada je to, prošli put, kada je ovde sedela gospođa Vida Škero, pomenuo Aleksandar Vučić, ona je rekla da prvi put čuje za tog čoveka. Ona će sledeći put kad bude došla da nam kaže šta ona zna o njegovom pojavljivanju u pravosuđu.
Naravno, nema je, a nema je ni da odgovori srpskim radikalima, to je obećala kada je bila poslednji put ovde, šta je sa našom inicijativom za razrešenje sudije Danka Lauševića, koga finansira Cane Subotić i onaj njegov advokat Vlada Pavićević.
Dakle, dame i gospodo, mnogo je pitanja bez odgovora, mnogo je problema u srpskom pravosuđu. Želim samo da naglasim da mi znamo da je u srpskom pravosuđu mnogo više časnih i poštenih sudija koji svoj posao rade u skladu sa zakonom i u skladu sa sudijskom savešću, upravo onako kako i treba da rade, ali oni kojih je mnogo manje imaju toliko uticaja da su u stanju, kao što vidite, čak da preko određenih presuda pomažu i Haškom tribunalu, naravno, u negativnom smislu. Koji ovde rade sve ono što ste čuli od mojih kolega koji su govorili o konkretnim primerima, koji su u stanju da štite Ružicu Đinđić i Borisa Tadića kada je u pitanju privatizacija „Popovca“ i 200 ljudi koji su ostali bez para koje po pravosnažnoj i izvršnoj presudi imaju.
Dakle, mnogo problema, malo interesa da se ti problemi reše. Naravno, Vlada Srbije ima preče probleme – da vidi kako nekako da sklepa većinu da prođe i ova sednica, a pitanje je šta će dalje, a bolje bi bilo da se uzmu u pamet i da shvate da je krajnje vreme da podnesu ostavku i da ove ozbiljne državne poslove preposte ljudima koji su zaista spremni da preuzmu ne samo vlast, nego i odgovornost za Srbiju.

Reč ima narodni poslanik Petar Cvetković.

Dame i gospodo, mi danas imamo na dnevnom redu izbor nosilaca pravosudnih funkcija. Očekujem da je to tek delić onoga što je ova Narodna skupština učinila i onoga što će tek učiniti da u bliskoj budućnosti imamo, slobodno rečeno, jedno uspešno, dobro i efikasno pravosuđe.
Pravda je nekad, naročito prema onoj izreci, spora, ali je pravda dostupna. Što pre stvorimo efikasno pravosuđe, to ćemo pre i građani i svi mi biti zadovoljni pravosuđem koje imamo. U ovom trenutku, kao što znamo, biramo pedesetak nosilaca pravosudnih funkcija.
Danas, pri kraju ove rasprave, možemo reći da je bilo različitih mišljenja, da su kolege poslanici sa potpunim pravom i hvalili i osporili, isticali prednosti i mane. Međutim, mnogo više su govorili o pravosuđu uopšte ili o društveno-političkim odnosima u pravosuđu i društvu, nego o samom izboru sudija.
Izbor sudija, kao čin koji ćemo mi učiniti sutra, je tek jedan trenutak, tek jedan delić posla u stvaranju uspešnog, nezavisnog, efikasnog pravosuđa. Donošenje materijalnih, procesnih zakona i pravila, koliko je to moguće, izbor nosilaca pravosudnih funkcija je tek jedan deo koji je stvorio preduslove za jedan proces koji će se odvijati u narednom periodu, nadam se što kraćem, a taj period će potrajati, jer pravosuđe koje je decenijama unazađivano, politički, mereno aršinima politike, nemoguće je preko noći, u jednom danu stvoriti boljim, odnosno stvoriti ga nezavisnim, efikasnim, jednom rečju pravednim. Potrebno je, mi smo, kao što rekoh, danas tek na jednom malom zadatku, da deo tih nosilaca pravosudnih funkcija (sudija, predsednika sudova) izaberemo.
Kao što rekoh, i kritike, ukoliko su dobronamerne, dopuštene su. Opasno je jedino ako želimo, a imam utisak da mnogi to žele i da to već godinama rade, da sa ličnog aspekta utičemo na izbor sudija ili, ono što je ovde pravilno pomenuto, da sa ličnog aspekta ocenjujemo odluke sudova. Pa čak i neki koji se samo na rečima bore za demokratiju ili pravnu državu, dopuštaju sebi da potpuno protivpravno, u svakom slučaju nezakonito, ocenjuju bilo prvostepene odluke, bilo postupke nosilaca pravosudnih funkcija, kao što su tužioci, istražne sudije ili sudije, što je, kao što znate, potpuno nedopustivo i protivzakonito.
Na taj način se ne unapređuje sud, niti se na taj način ono verbalno proklamovanje na nezavisni sud bilo čime podstiče, niti mu se olakšava položaj. Izabrati dobrog sudiju je veoma teško. Međutim, očigledno je da u tom procesu i ovaj parlament i predlozi VSP napreduju. Doduše, postupno, ali napreduju, iz prostog razloga što danas ono što sam čuo i ono što znamo iz dosadašnjih izjava ili izlaganja kolega poslanika, danas je mnogo manje osporenih sudija nego ranije, što znači da je ipak neki proces napredovao, neki proces donošenja odluka o izboru adekvatnih ljudi kao nosilaca pravosudnih funkcija.
Pri tome, iskreno se nadam da ćemo svi zajedno, naročito sa adekvatnim i kvalitetnim predlozima VSP, u jednom trenutku stvoriti jedno bolje i efikasnije pravosuđe, a svi rezultati, kao što je u više navrata i prilika iznosio ministar pravde, gospodin Stojković, ukazuju da je u odnosu na prošlu i pretprošlu godinu pravosuđe značajno napredovalo. Normalno, uz efikasnost će doći i do poboljšanja rada, u smislu kvaliteta rada, ali o tome će ocenjivati, kao što rekoh, sudovi, odnosno poslednje instance u pravosudnom sistemu.
Nedopustivo je da ocene o uspešnosti, neuspešnosti, pojedinim presudama ili postupcima u bilo kom postupku pred sudovima daju i iznose pojedinci i mediji koji na to po zakonu nemaju pravo.
Ovde je bilo danas osporavanja, naročito od strane poslanika iz Leskovca i dužan sam da to kažem. Potpuno je pravo poslanika da ospori izbor sudija Okružnog suda, da pri tome iznese svoje mišljenje, da se pri tome pozove na neke dokaze ili pretpostavke, međutim, u obavezi sam posle 15 godina rada u advokaturi, poznavanja svih sudija u tom Leskovcu, i šire od Leskovca, za gospodina Stojanović Zorana mogao bih reći da je kvalitetan predlog, da je savestan sudija i da nije imao mrlja u svojoj dosadašnjoj karijeri sudije, a takođe da nije imao mrlja ni u karijeri kada je radio u Ministarstvu unutrašnjih poslova. Bio bih pristrasan ako bih dalje polemisao sa nekim stavovima kojima, po mojoj oceni, nije bilo mesta za iznošenje, a polemika ne bi bila uspešna jer svako je barem delimično, a ovde su kritike, ocenite i sami, ipak motivisane lično.
Dodao bih da je godinama pokušavano da pravosuđe u ovoj državi bude uspostavljeno na principima zavisnosti od politike i vlasti, pa smo imali samoupravne sudove. Ovim i današnjim izborom mi definitivno napuštamo samoupravne sudove, gde se, uz navodno pozivanje na narod, donose političke odluke, i stvaramo mogućnosti da kroz dalji razvoj pravosuđa, dalju reformu sudstva, dođemo do efikasnih sudova i najboljih kadrova. DSS će ovom prilikom osporiti samo jedan predlog i to predlog za Okružni sud u Beogradu, gospodina Aleksandara Ivanovića i to samo iz stranačkih razloga, u smislu da je stranački opredeljen. Ne znamo da li je član stranke, to je pravo svakog pojedinca, međutim, postupanjem sudija mora da bude lišen stranačke obojenosti.
Stoga, pored osporavanja, pozivam da osporavanje gospodina Zorana Stojanovića ne prihvatite, kao i eventualna osporavanja kandidata za predsednika suda u Bujanovcu, jer se radi o jednoj konstrukciji; protiv ovog kandidata je pokrenut postupak, postupak je obustavljen, ali njemu se uzima za zlo zato što je vođen postupak. To je normalno slovo, a, u demokratiji, u pravu, u pravdi, neko ko, ne da nije okončan postupak, nego nije uopšte na bilo koji način kažnjen ili osuđen ne može biti kriv zbog nameštenog postupka. Stoga to ne može biti krivica ovog kandidata. Ovaj kandidat zaslužuje da bude izabran.

Reč ima narodni poslanik Veroljub Arsić, a neka se pripremi Miljko Četrović.

Dame i gospodo narodni poslanici, bez obzira koliko se vladajuća većina trudi da nas ubedi da je stanje u srpskom pravosuđu bolje, priznajući da je još uvek teško i da imaju određenih problema, činjenica jeste da je srpsko pravosuđe u mnogo gorem stanju nego pre 5. oktobra.
Imamo primer Opštinskog suda u Požarevcu koji je pre 5. oktobra važio za prvih 20 opštinskih sudova u Srbiji. Izborom određenog predsednika suda koji je bio kandidat tadašnje Demokratske opozicije Srbije, sada je Opštinski sud u Požarevcu na 120 i nekom mestu.
To je rezultat 5. oktobra, a i zakona o izboru i razrešenju sudija, koji nam pokazuje kako je prvo teško dobrom kandidatu da, po raznim lobijima, frakcijama i svemu ostalom, dođe da bude o njemu raspravljano i glasano u Skupštini i koji nam pokazuje kako je teško jednog lošeg kandidata, odnosno predsednika ili sudiju, razrešiti te funkcije.
O tome, da je to tako daje nam primer i jedna od sednica kada su mnogi kandidati za sudije i predsednike sudova jednostavno odbijeni od strane ove skupštine. Zamislite, ko se tada iz Visokog saveta pravosuđa usudio da napadne Skupštinu Republike Srbije. Advokatska komora! Niko nije napao ni iz pravosuđa, ni iz tužilaštva, ali je Advokatska komora optužila narodne poslanike da ne glasaju po svojoj savesti, već po političkom opredeljenju.
Vidite kakav je problem da uopšte kvalitetan kandidat prihvati da bude, eventualni kandidat i da se prijavi na nekom konkursu. To je sada taj problem kada je reforma pravosuđa u pitanju, jer čak i ako postoji dobra volja, ako postoji upornost da se situacija u pravosuđu sredi, jednostavno, sistem ne dozvoljava. Ne dozvoljava jer narodni poslanici mogu samo da ubace predlog Visokog saveta pravosuđa i nemaju pravo, kao da su oni nesposobni, kao da su naši skupštinski odbori nesposobni da izaberemo sami kandidata koji može kvalitetno da obavlja tu funkciju, a sve pod izgovorom depolitizacije. Ti koji, navodno, najviše zagovaraju depolitizaciju, baš su prisutni u toj istoj Advokatskoj komori.
Dao sam taj primer iz Požarevca, a taj kandidat iz Požarevca je na prošloj sednici prošao Visoki savet pravosuđa, onakav kakav jeste sa 20 i nekog na 120 i neko mesto i onda mi neko tvrdi kako Visoki savet pravosuđa kvalitetno bira kandidate. Ne bih se sa tim složio ni kada je sadašnji kandidat za predsednika Opštinskog suda u pitanju. Trenutno obavlja dužnost ili je imenovana na mesto predsednika Opštinskog suda, na području Okružnog suda u Požarevcu, u Žabarima.
Nisam primetio da je taj sud nešto napredovao od kada je gospodin Vujoš Tošić izabran za predsednika suda. Nisam primetio da je nešto napredovao, ni kada je bio postavljen za vršioca dužnosti predsednika tog suda. Taj sud stagnira, ne može da se pohvali efikasnošću u svom radu. Jednostavno, u određenoj je situaciji, takvoj kakva jeste. Obrazloženje jeste takvo, a navodno ima veliki broj sudija na bolovanju.
Neka traži od Ministarstva da odobri zapošljavanje još nekoliko sudija ili neka traži iz Okružnog suda ispomoć, kada su sudije u pitanju. Ništa se po tom pitanju ne radi, a on takav kakav jeste, još taj isti Opštinski sud odbija žalbe pojedinih političkih stranaka koje su potpuno osnovane na izborima 2004. godine, lokalnim, tako da se može reći da je i politizovan na određen način.
Jednog takvog predsednika suda koji nije bitno promenio rad organa gde obavlja tu dužnost prebacujemo u još važniji sud u sedište okruga, u sud koji je izuzetno problematičan. Zašto? Da ostane isto stanje kakvo je sada, iz straha da se ovakvo stanje još više ne pokvari ako je to moguće.
Iz svega ovoga, osporavam gospodina Vujoša Tošića kao kandidata za predsednika Opštinskog suda u Požarevcu. Same manjkavosti predlaganja sudije ovoj skupštini ne dozvoljavaju licima koja su zainteresovana da konkurišu, jer se ljudi unapred odriču konkurisanja na razne pravosudne funkcije iz razloga zato što nemaju ili znaju da neće imati podršku ili pravosudnih organa ili tužilaštva, ili advokatske komore.
Da stvar bude još gora, ovde imamo dva kandidata za sudije iz Trgovinskog suda u Požarevcu i kandidata za opštinskog sudiju u Opštinskom sudu u Požarevcu. Treba li reći da su ti kandidati jedva ispunili zakonski osnov da budu kandidati za sudiju.
Osporavam Jasminu Kuzmić, koja je kandidat za sudiju Opštinskog suda u Požarevcu i Radmilu Radisavljević, kandidata za sudiju u Trgovinskom sudu u Požarevcu, zato što znam da u tom Opštinskom sudu i u Trgovinskom sudu ima još više stručnih saradnika koji su, sigurno, zaslužniji da budu predlozi Visokog saveta pravosuđa i koji su konkurisali za ove funkcije, ali, jednostavno, nisu bili ni u jednom lobiju, pa nisu mogli da budu predloženi ovoj skupštini.