Dame i gospodo, ovaj zakon koji je pokušao da ispravi određenu istorijsku nepravdu, po svoj prilici će napraviti nove nepravde.
U članu 1. ovog zakona dati su uslovi pod kojima neko lice može biti rehabilitovano, dati su vremenski periodi od kada važi postupak rehabilitacije, za koje postupke, i za koje kršenje ljudskih sloboda, prava i gubitka života, na žalost nekih ljudi iz prošlosti za koje treba izvršiti rehabilitaciju.
Ono što bih hteo ovde posebno da istaknem, to je period za koji se vezuje ovaj zakon i koji treba da reguliše određene odnose. Vezuje se za period od 6. aprila, do dana donošenja. Sporan je period, iz prostog razloga što je lišavanje života, slobode i osnovnih ljudskih prava bilo i pre 6. aprila 1941.
Samo bih vas kratko podsetio da je za vreme Kraljevine Jugoslavije, kralj Aleksandar doneo Zakon o zaštiti države i obznanu, gde je Komunistička partija ondašnje Jugoslavije bila zabranjena i gde su komunisti zatvarani baš zbog ideoloških i političkih razloga. Datum 6. april je takođe sporan, zato što je 6. aprila postojala Kraljevina Jugoslavija, ona je zvanično kapitulirala 12 dana kasnije, znači 18. aprila, i do 18. aprila 1941. su i postojali, bar formalno, i sudski i administrativni organi koji su mogli da donose tu vrstu odluka.
Od 1941. do 1945. Srbija je bila okupirana, imali smo kvislinšku vladu, postojali su organi koji su donosili određenu vrstu odluka i bili pod direktnom ingerencijom okupacione vojske Nemačke, i pitanje validnosti tih odluka, tj. da li će se one preispitivati, a koje su donosili sudovi ili administrativni organi okupacionih snaga.
Današnja diskusija uglavnom se vezuje za žrtve iz političkih i ideoloških razloga, vezano za period od 1945. pa do 1990. godine, žrtve komunističkog terora.
Međutim, hteo bih da vam skrenem pažnju na drugu stvar, a to je da je u skorijoj prošlosti, u selu Račak 1999. godine, u februaru mesecu, ubijeno više pripadnika oslobodilačke vojske Kosova, što je bilo povod za akciju „Milosrdni anđeo“ i akciju NATO pakta.
Iz sadašnje perspektive i s obzirom da su Ujedinjene nacije naknadno verifikovale agresiju NATO pakta na našu zemlju, ispašće da će teroristi oslobodilačke vojske Kosova biti žrtve terora države Srbije i da će imati pravo na rehabilitaciju.
To bi bio svojevrstan apsurd, jer svi ti teroristi iz OVK imali su prebivalište na teritoriji Srbije, a ovaj zakon obuhvata i taj period. Da apsurd bude još veći, sasvim je moguće da će se i Adem Jašari rehabilitovati ovim zakonom.
Ovim zakonom takođe nije predviđeno da li se vrši rehabilitacija samo onih ljudi koji su osuđeni odlukama suda ili administrativnih organa naše države ili i stranih država i međunarodnih sudova.
Kud ćete veći primer od kršenja ljudskih prava zbog čisto političkih stavova i ideologije, od prava koja se krše našem predsedniku stranke, dr Vojislavu Šešelju u Hagu.
Sedam meseci nije imao pravo kontakta sa svojom porodicom, prijateljima, tri dana mu je bila isključena struja u ćeliji, a svi vrlo dobro znate da je cela optužnica zasnovana na političkim i ideološkim stavovima dr Vojislava Šešelja.
Šta je ova država preduzela da zaštiti dr Vojislava Šešelja i sve optuženike u Haškom sudu, jer ogromna većina ljudi koji su optuženi u Haškom sudu odgovaraju zbog političkih stavova i ideja koje su iznosili u određenom periodu bavljenja politikom, pre svega onih optuženika koji su i obavljali visoke državne funkcije.
Dr Vojislav Šešelj, u periodu za koji je optužen nije obavljao nikakvu državnu funkciju, niti je bio na državnom položaju, nego je bio predsednik SRS. Cela optužnica je zasnovana na ideološkim i političkim stavovima dr Vojislava Šešelja.
Mislim da je zakon na brzinu predložen i apsolutno ne zadovoljava kriterijume koje bi trebalo da ima.
Mogao bi da bude prihvaćen i od strane naše stranke, ako bi bio temeljno preuređen i obuhvatio sve slučajeve, gde su ljudi zbog svojih političkih i ideoloških stavova ili platili glavom, bili lišeni slobode, ili su im bila uskraćena bilo koja druga ljudska prava.
Iz ovih razloga SRS i poslanički klub sigurno neće podržati ovaj zakon i u danu za glasanje neće glasati za njega.

Reč ima narodni poslanik dr Paja Momčilov, a neka se pripremi narodni poslanik Zoran Krasić.

Dame i gospodo narodni poslanici, kao što ste čuli, SRS neće glasati za ovaj zakon. Moji prethodnici iz SRS su dali detaljna obrazloženja zbog čega nećemo glasati za ovaj zakon, a ja ću sa svog aspekta da dodam neke argumente zbog kojih smatram da je ovo loš zakon koji ne treba prihvatiti i koji treba vratiti.
Prvo pada u oči interesantna, možda je to malo i formalna činjenica, da su eventualna zlodela koja su se mogla dogoditi zbog političke i ideološke nepodobnosti nekoga, suđena, od rata naovamo, prema saveznim zakonima. Logično je bilo da se onda oglasi savezna država i zakoni savezne države, da nešto hoće da isprave, na sličan način kao što je ovde pokušano.
Prema tome, nama je ovde bačeno nešto što nam ne pripada. Još imamo državnu zajednicu Srbija i Crna Gora. U onom parlamentu, koji apsolutno ništa ne radi, trebalo je eventualno nekakav sličan zakonski projekat da bude razmotren i donesen. To je prvo i osnovno. Zašto to kažem? Kažem iz prostog razloga, što je i ovo način na koji se urušava naša državna zajednica i na koji se derogiraju i pravni sistem, a bogami i parlamenti koji kod nas postoje.
Ovaj zakon je vrlo kratak. Međutim, koliko je kratak, može se slobodno reći i da je toliko dosta loš. Zašto? Donosi se u potpuno pogrešno vreme. Neko je rekao – rano ste se setili, šta ste čekali pedesetak i nešto godina da ispravljate greške koje su se ranije događale. Hajde da ostavimo to. U vremenu smo tranzicije, privatizacije. Izuzetno je mnogo siromašnog sveta. Narod ovo ne interesuje u velikoj meri. Od ovoga neke velike koristi neće imati većina naših građana koji danas žude za radnim mestima, za boljim životom, prosperitetom i standardom. Ovakvim zakonima se to apsolutno ne obezbeđuje.
Ono što je još naglašeno od mojih prethodnika, vrlo su loša i rešenja koja se ovim zakonom nude. Sad ste dali diskreciono pravo jednom sudu – beogradskom sudu, ne znamo iz kojih razloga, da arbitrira šta je to ideološka podobnost i nepodobnost i šta je to što je uzrokovalo sankcionisanje na osnovu političke i ideološke podobnosti. Ne znam da li se do sada, u 2500 godina tradicije i sudovanja, ikada sud bavio političkim prosuđivanjem i ideološkim odmeravanjem.
Ima tu jedna interesantna paralela. Haški sud je sebi dozvolio, a znamo šta je Haški sud, složićete se da je to politički sud, da služi satanizaciji srpskog naroda, koga treba proglasiti da je genocidan, da se pokušava suditi istoriji i da se prekraja.
Znate kako je počelo suđenje u Tribunalu. Tribunal je odredio svedoka istine, istoričara iz Engleske, koji je održao uvodno predavanje, gde je govorio o genezi srpskog nacionalizma, od Kosovske bitke, pa je rekao da je Kosovska bitka začetak srpskog nacionalizma i velikosrpskog šovinizma, koji je još onda imao kao projekat "Veliku Srbiju". Takvu glupost je prvi put taj Haški tribunal uveo u sudnicu, da sudi istoriji i da modifikuje istoriju. Znamo mi zašto je to, jasno nam je. To je zbog toga da bi se opravdao genocid i udruženi zločin najmoćnijih država današnjice, koji je primenjen na našem narodu i koji se primenjuje na drugim neposlušnim malim narodima.
Genocidne su sankcije koje su uperene protiv naroda, a nikako protiv rukovodstva, a pričano je da se time lomi rukovodstvo. Genocidna je agresija najrazvijenijih zemalja, kad se ruše komunikacije, kada se bombarduju pijace, zdravstveni objekti, civilni ciljevi, a u celoj priči najmanje stradaju vojni objekti i vojni ciljevi.
Zbog tog genocidnog čina, što danas ne sme da prizna deo Srbije, imamo i ovakvu situaciju – da raspravljamo o ovakvim zakonima. Videli ste kakva je rasprava. Normalno je da se socijalista, neko ko je zagovornik socijalističke, komunističke ideje, zapita – "zašto od 6. aprila, a ne od 6. januara, kad je počela šestojanuarska diktatura?". Nemate obrazloženje, pošteno obrazloženje.
Pesnik Sterija je rekao, to se danas lepo videlo, kaže: "Preci nam spleše žalost" i još je rekao: "Naglost, razor i nesloga praotačne naše kletve". To se videlo i danas u ovoj skupštini manifestovalo.
Rekao je veliki Sterija još jednu stvar koja možda kompletira čitavu ovu današnju raspravu: "Sa grčkim mekuštvom srpska naglost postaše složnom tuđincu žrtvom".
Neko će kazati da je ovo klaustrofobična izjava, nešto što je teorija zavere. Sterija sigurno nije živeo u ovo vreme, a on je znao i ovaj prostor u kome se živi, znao je naše naravi i upravo je veliki umetnik uspeo da oslika našu tragiku.
Nekoliko stvari bih hteo da kažem, koji je razlog koji je nagnao zakonodavca da donese ovakav zakon u ovo nevreme. Sigurno je to da se želi stimulisati briga o zaštiti ljudskih prava, da se na ovaj način žele ispraviti neke ranije nepravde. To je, u stvari, kupovanje vremena. Kada nemate da date ozbiljniji zakon, onda nekim neodređenim odredbama i, naravno, politizacijom, ideologizacijom, koja sada ulazi u naše sudove, želite da se opravdate.
Verovali bismo zakonodavcu, Vladi i skupštinskoj većini da stvarno imate te namere, kada biste u konkretnom životu to dokazivali svakodnevno. Juče ste odbili naš predlog da raspravljamo o kršenju prava Vojislava Šešelja u Haškom tribunalu. Da ste istinski borci i iskreni – prihvatili biste tu raspravu, jer argumenata ima koliko hoćete. Ova vlada i ova skupštinska većina podržavaju isporučivanje naših ljudi Haškom tribunalu.
Inkvizicija je 1517. godine tražila Martina Lutera da bude isporučen. Šta je rekao onaj koji je vladao tada – moji građani se ne isporučuju. Nije ga isporučio moćnoj inkviziciji u 16. veku, srednji vek, vek tame i mraka. Mi u 21. veku isporučujemo olako sve naše građane. Znači, takav Haški tribunal, koji je direktno pod kontrolom NATO pakta, što ne kriju ni protagonisti bombardovanja, sankcija, koji su nam to priredili, u liku Džejmi Šeja, koji na konferenciji jasno kaže, kada ga pitaju šta će se dogoditi ako se nađe na klupi za optužene: "Neće se to dogoditi, jer mi smo osnovali taj sud, taj sud je pod kontrolom NATO-a".
To je sud koji ima preko 1.000 zaposlenih iz različitih zemalja sveta, ima veliki budžet, lepo živi od tuđe nesreće i doneo je ad hoc pravila po kojima sudi, mešavina anglosaksonskog i kontinentalnog pravosuđa, tri puta je menjao svoj pravilnik i 29 dodatnih izmena je uradio i svi ćutite, ne dižete glas protiv svega toga, sve vam je to dobro, ali se borite za nekoga ko je umro pre 50 godina. Nemojte se tako boriti, jadna je to borba.
Gomila je stvari zašto bi trebalo ovaj parlament, ova vlada da podignu glas, jer Vojislavu Šešelju se sudi za verbalni delikt. Nije to ništa novo i zato je Sokrat popio otrov, to znamo, a Platon je rekao da je prirodna pravda važnija od svake druge. Vojislav je zbog te prirodne pravde otišao u taj Hag da brani interese našeg naroda. Šta dobija kao odgovor od ove vlade? Nemušto sklanjanje, poglede u zemlju ili čak zlurado smejanje nad eventualnom mogućom sudbinom.
Koja je sudbina optuženika u Hagu? Videli smo na primeru Slobodana Miloševića – smrt. To su hladnokrvne ubice. Nije ni čudno, jer Amerika ubija svoje predsednike: Linkoln, Vilson, Kenedi, u Regana je pucano, pa zašto ne bi ubili predsednika jedne balkanske zemlje.
Završavajući moje izlaganje, neću da govorim o kršenjima elementarnih ljudskih prava, a gomila ih je u Haškom tribunalu, kada je u pitanju Vojislav Šešelj. Pročitaću vam šta je rekao utamničeni strani državljanin, musliman, a ime mu je Zejnil Delalić, 1.000 dana je čamio u Haškom tribunalu, a rekao je: "Zato poručujem, pre svih, Srbima, jer se na njih vrši najveći pritisak, ali i svima ostalima, da se za živu glavu ne predaju, ako se ne osećaju krivima, Karadžiću i Mladiću, mojim ratnim neprijateljima i ovom ludilu, zvanom Hag, mora doći kraj, a dotle neka se kriju".
Nikada neću zaboraviti kada je 1997. godine jedna delegacija došla u posetu Haškom zatvoru. Stajali su tik uz železnu mrežu kaveza, osam puta pet metara, dok smo bili u šetnji, a onda je jedan od posetilaca pitao čuvara, na nemačkom, ne sluteći da sam ja profesor nemačkog – izvinite, šta jedu ovi zločinci, a ovaj mu je odgovorio – nećete verovati, isto što i mi, samo malo više hleba. Doći će vreme da svoje neznanje plate, ako ne novcem onda božjom kaznom.
To je rekao čovek koji je oslobođen iz Haškog tribunala i rekao je još i ovo – Hag radi po principu sudova iz 18. veka, a ovde se priča o nekom hotelskom smeštaju. Za vreme suđenja sam, prilikom odvođenja i dovođenja, bio vezan lisicama više od 10.000 puta, a o drugim vrstama maltretiranja da ne govorim.
Vama, kolegama, koji ste protiv ovog zakona upućujem ljudski poziv – uradite efikasno ono što je potrebno da se spreči usvajanje zakona, nemojte ući tog dana, ukoliko imate dostojanstva, ponosa i ukoliko stvarno cenite žrtvu svog predsednika i ne dozvolite da se ovakav zakon i ovakvo izigravanje zakona usvoji. Vladi i skupštinskoj većini, onom zluradom delu – nemojte se igrati sa Vojislavom Šešeljem, jer mi radikali, nećemo trpeti da nam ubiju našeg predsednika, a vidimo da su se namerili tako nešto da urade.

Reč ima narodni poslanik Petar Jojić.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, predlažete u ime Vlade Zakon o rehabilitaciji, međutim čuli ste od šefa poslaničke grupe SRS, Tomislava Nikolića, da SRS neće glasati za Predlog ovakvog zakona. Mi iz SRS smatramo da je ovaj zakon nedovoljno obrazložen i da je neprecizno u svojim dispozicijama predvideo okolnosti pod kojima treba prihvatiti ili doneti Zakon o rehabilitaciji.
Ne bih ponavljao ono što su govorili prethodni poslanici SRS, samo bih se osvrnuo, ako se vrši rehabilitacija i ako Vlada ima dobru nameru da izjednači sve građane pred Ustavom i zakonom, onda je u Predlogu zakona trebalo predvideti i one ljude koji su posle 5. oktobra takođe doživeli torturu, bili lišavani slobode i prema kojima su donošene odluke protivno Ustavu i zakonu.
Da li će biti rehabilitovani ljudi koji su bez ikakvog pravnog osnova, bez učinjenog krivičnog dela ili nekog drugog delikta, a njih je oko 12.000. Ne bi trebalo praviti selekciju i razliku. Svi su, po Ustavu, građani Republike Srbije, jednaki pred Ustavom i zakonom.
Ono što se zamera, a to je gospođa, narodni poslanik SRS – Vjerica Radeta istakla, zašto u ovim pitanjima postupka rehabilitacije treba da učestvuje samo okružni sud.
Ako je zakonodavac razmišljao i procenjivao da ima velikog broja građana na teritoriji Republike Srbije, koji treba da budu rehabilitovani, sigurno je da ima, sa područja Niša, Užica, Kraljeva, Valjeva, Loznice, Novog Sada, Subotice itd, da ne nabrajam, veliki broj građana koje bi trebalo rehabilitovati. Što da sada dolaze u Beograd i da pred Okružnim sudom u Beogradu pokreću postupak za rehabilitaciju.
Ovo nije dovoljno rečeno i neprecizno je, jer ta dispozicija apsolutno ne odgovara, nije jasna, kod pitanja – ko pokreće i na čiji predlog se pokreće rehabilitacija. Apsolutno nedovoljno određeno. Ništa se ne govori o zakonskim naslednicima, a svako zainteresovano lice – to je preširok pojam, na taj predlog može da podnese zahtev i neko drugo zainteresovano lice. Širok je pojam zainteresovano lice.
Kada je u pitanju član 5. – rešenje kojim se usvaja zahtev za rehabilitaciju, pominje se i sankcija, tj. konfiskacija imovine. Nije ništa rečeno, ako bi se ovaj zakon usvojio, koja su prava onih kojima je imovina konfiskovana, kako pokretna, tako i nepokretna.
Da li imaju pravo da pokrenu postupak i koji postupak i pred kojim organom? Da li pred upravnim ili pravosudnim organom da traži naknadu štete ili povraćaj oduzete imovine, ako je moguće da se imovina povrati?
Postavlja se pitanje da li je Hrvatska donela ovakav zakon? Osamsto hiljada Srba je proteranih i ubijenih, u Jasenovcu oko 700.000, a proterano ih je u ovom poslednjem ratu oko 500.000. Da li smo primetili da i u okruženju donose takve zakone. Mislim da nisu doneli takav zakon.
Ponovo se vraćam, o naknadi štete, o akciji "Sablja", ako je lišeno slobode 12.000 građana, a u članu 1. se normira: "Ovim zakonom uređuje se rehabilitacija lica koja su bez sudske ili administrativne odluke ili sudskom ili administrativnom odlukom lišena, iz političkih ili ideoloških razloga, života, slobode ili nekih drugih prava od 6. aprila 1941. godine do dana stupanja na snagu ovoga zakona, a imala su prebivalište na teritoriji Republike Srbije".
Sada se postavlja pitanje koja su to druga prava? Nije jasno, jer ovde uopšte nisu vidljiva i nisu uopšte predviđena. Koja su to druga prava?
Da li će akcija "Sablja" da bude obuhvaćena? Toliko ljudi je lišeno slobode, držano u zatvorima, pa pušteno, čiji su sloboda, život i bezbednost bili ugroženi posle petooktobarske revolucije i zbog toga smatram, a i SRS, da ovo pitanje neće biti zaobiđeno niti zaboravljeno.
Ako mi predsedavajući dozvoli, rekao bih još samo nekoliko rečenica. Kada je u pitanju sloboda i ljudska prava, osvrnuću se, kao i moji prethodnici, na slobodu i prava predsednika SRS – prof. dr Vojislava Šešelja.
Prema međunarodnim univerzalnim dokumentima o ljudskim pravima, najgrublje se krše prava u odnosu na prof. dr Vojislava Šešelja i to pre svega: Povelja UN, Opšta deklaracija o pravima čoveka, Međunarodni pakt o građanskim i političkim pravima, zatim Fakultativni protokol uz međunarodni pakt o građanskim i političkim pravima, Protokol o ljudskim pravima i Evropska konvencija o sprečavanju i mučenju određenih lica u određenim okolnostima.
Neka bude dozvoljeno da će prof. Vojislav Šešelj svakome dokazati da nije kriv, ali je svakako tužno, neprihvatljivo i neprimereno da Vlada Republike Srbije čoveku, koji se sam dobrovoljno predao, ne garantuje da se brani sa slobode, a svima ostalima je to učinila. Zašto?
Što se aktuelna politička vlast u Srbiji plaši da dođe Vojislav Šešelj u Srbiju? Protiv Vojislava Šešelja u Srbiji je napisana optužnica, formularna optužnica, koja sadrži sve definicije iz našeg rečnika i naše pravne i političke terminologije.
Na kraju, izviniću se, ali moram da kažem, jer u poslednje vreme živim u najzagađenijem gradu u državi – "užas koji se još uvek ne rešava", objavio je "Glas javnosti" danas, jer je u Pančevu došlo do teškog zagađenja, gde je na stotine građana zatražilo pomoć, a Vlada Srbije ne preduzima nikakve mere.
Prema tome, smatramo da Vlada Republike Srbije i resorno ministarstvo moraju da preduzmu odgovarajuće mere za one koji truju građane, a godišnje 1.500 ljudi umire od raka baš zbog toga što Vlada ne preduzima odgovarajuće mere protiv zagađivača.

Pošto na listama poslaničkih grupa više nema prijavljenih za reč, pre zaključivanja načelnog pretresa, pitam da li žele reč predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa ili još neko ko nije iskoristio svoje pravo iz člana 93. Poslovnika?

Pošto se niko ne javlja, zaključujem načelni pretres. Prelazimo na sledeću tačku dnevnog reda.

Izvinjavam se, ministar Stojković ima reč. Izvolite.

 

Poštovani narodni poslanici, na kraju rasprave odgovoriću na samo nekoliko pitanja.

Pitali ste me zašto ne stoji samo – naslednici. Vreme je prošlo, dobar broj ljudi je pomrlo, tako da naslednika nema. Naveo sam kao primer Slobodana Jovanovića. Siguran sam da on zaslužuje rehabilitaciju, ali nema naslednike. Da smo ostavili samo – naslednici, danas ne bi imao ko da pokrene postupak za njegovu rehabilitaciju. U tom smislu je rečeno – zainteresovana lica, a znate da se uvek u postupcima kaže, onaj ko ima interes da to pokrene.

(Zoran Krasić, sa mesta: Ko ima pravni interes?)

Ima ih više. Na primer, kada je u pitanju ovaj slučaj, svi pravni fakulteti su stavili zahtev za rehabilitaciju i čekaju zahtev.

Što se tiče pitanja: zašto beogradski sud, bili smo u dilemi, ali znajući kakvo nam je stanje u državi, odlučili smo da bude jedan sud, gde bi se koncentrisali dokazi i da se zna ko je nadležan, da ne bi građani šetali od suda do suda.

S druge strane, vrlo bitna stvar, da se postigne ujednačena praksa, da ne bude jedan sud ovako, drugi onako, i da dođemo u situaciju da građani ne budu ravnopravni.

Da probam da odgovorim zašto smo ovo uradili. Pitanje je kako će se pravne posledice otkloniti, a imovina eventualno vratiti. Vidim da je jedan amandman napisan, da će biti predviđen tačan postupak kako se otklanjaju te posledice.

Na kraju, pitanje je bilo direktno meni upućeno, pa ću i odgovoriti. Što se tiče Vojislava Šešelja, dobro znate da sam spreman uvek da idem da branim garancije za puštanje na odbranu sa slobode. Za to je potreban samo jedan uslov – da se lice koje se tamo nalazi meni obrati. U toj situaciji, uvek ću biti spreman da odem da branim te garancije. Nema tu nikakve dileme. Govorim vrlo precizno, nikakvih smetnji neće biti.

Na kraju bih želeo da kažem sledeće, pažljivo sam slušao ovu raspravu, bez obzira na laičke pristupe ovim stvarima i hoću da ukažem samo na jednu stvar. Svi smo se ovde složili da je bilo grešaka u prošlosti, da su građani trpeli štetne posledice zbog pogrešnih odluka države. Svi smo bili jednoglasni da onima kojima je šteta naneta, bilo da su osuđeni, platili životom i slično, a radilo se o političkom progonu ili ideološkim razlikama, da te posledice treba otkloniti.

To je bila želja donošenjem ovog zakona, da otklonimo te propuste, da možemo kao država da kažemo, jeste, bilo je grešaka, napravili smo ih, ljudi treba da budu rehabilitovani i da možemo da krenemo u budućem bez tog ranca na leđima koji stalno izaziva politička suprotstavljanja i sukobe.

Mislim da sa tim treba da prestanemo i da uradimo ovo o čemu govorim. Jer, moram da vam kažem da, kada pogledamo sve, čuo sam pitanje – da li će zakon važiti za jedan period, drugi, treći, jasno piše da će važiti za ceo period do stupanja na snagu, govorim i za sadašnji period.

Moram da kažem još jednu informaciju, da je ova vlada smogla snage da kaže: jeste bilo grešaka. U mom ministarstvu postoji komisija, u oko 600 slučajeva smo priznali da je država napravila grešku, doneli odluke, ljudima nadoknadili deo štete, ali za njih je, shvatio sam, bilo mnogo bitnije da u toj odluci stoji da je u odnosu na njega država napravila grešku i da je ispravila. To je ono što je vrlo bitno, samo ne za one ljude koji su možda platili životom, koji su danas mrtvi, ali za njihove porodice.

U tom smislu je velika stvar da država prizna da je imala slučajeve gde smo pravili greške, a kažem, to se odnosi na ceo period, ne deli se ovim zakonom, jedan, drugi, treći ili četvrti period, pa će se negde primenjivati ili ne.

Dakle, za sve one slučajeve gde je bilo grešaka ovog tipa, nadam se zaista da ćemo krenuti u neku budućnost bez kopanja rovova, bez gledanja preko nišana i da ćemo moći da iznesemo svoje mišljenje koje može da bude potpuno suprotno mišljenju onog drugog, ali da to neće biti razlog da se gledamo kao neprijatelji, kao politički protivnici ili ljudi koji imaju drugačije viđenje stvari. Zato, hvala vam i nadam se da će te glasati za ovaj zakon.

Po Poslovniku, narodni poslanik Tomislav Nikolić.

U vezi ovog zakona, nemam šta da prigovorim završnom izlaganju ministra, obrazložio je ono što piše, samo zbog javnosti Srbije, gospodine ministre, da otklonim neispravnost, da ne upotrebim reč – neistinu, koju ste izgovorili.
Vojislav Šešelj je po isteku prve godine pritvora podneo zahtev da mu se omogući da svoju odbranu priprema sa slobode, a taj zahtev je odbio Haški tribunal. Znači, nemojte da očekujete da Vojislav Šešelj ponovo piše zahtev da priprema svoju odbranu sa slobode da biste otišli da date garanciju Vlade Republike Srbije, koja je po zakonu dužna da je da svakome ko se dobrovoljno preda. Ništa ne zavisi od Vojislava Šešelja. Za njega je stvar završena.
On je jednom pisao, dakle, kada je bilo vreme, a od tada su prošle dve i po godine, tužilac priprema, u saradnji sa vama i svim drugim državnim organima u Srbiji, optužnicu protiv Vojislava Šešelja, priprema se za proces, sprema svedoke i dokaze, a Vojislav Šešelj u četiri zida, čak i bez svetla, u poslednje vreme i bez struje, čeka kada će početi to suđenje i kada će moći da se brani.
Zato, nemojte da govorite o ravnopravnosti ili o nekim garancijama. Očigledno je da garancije Vlade Republike Srbije ne znače ništa i džabe je da idete da ih branite.
Zbog toga smo želeli da raspravljamo o Haškom tribunalu i zbog ove okolnosti, gde je sasvim jasno, ako su protiv vas vaša država, Haški tribunal, ako su protiv vas advokati koji rade za novac, svedoci koje ucene da svedoče protiv vas, a vi u četiri zida spremate odbranu, tu nema suđenja. Tu se samo čeka presuda, gospodine ministre.