Gospodine Anđelkoviću, pored toga što dobro vodite ovu skupštinu uvek kada predsedavate, malo i grešite. Dosta dozvoljavate ovom Albijaniću.
Do sada ste morali bar nekoliko puta da ga opomenete. Ovakvo ponašanje u Skupštini stvarno ne dolikuje poslaniku, ali dobro, snaći će ga i to, verovatno, ako nastavi ovako dalje.
(Predsedavajući: Tolerantan sam, gospodine Periću, nikog ne kažnjavam.)
Već dve godine u ovoj skupštini i u ovim klupama slušam gospodina Albijanića i on stalno priča, na dobrom smo putu, na dobrom smo putu, a mi se još nismo ni pokrenuli putem. Mi smo sigurno na dobrom putu bez povratka od propadanja, i to je tačno. Sve je gore nego što je bilo. Govori o potrošačkim korpama, a čuo sam ga jedno 20, 30 puta, stalno neke korpe, te bile dve za platu, te bila jedna za platu itd. Gospodine Albijaniću, sada sa platom možeš i deset praznih korpi da šetaš po samoposluzi, to ti niko ne brani.
Dalje, nisam shvatio, dugo sam razmišljao, zašto gospodin Albijanić, kao šef poslaničkog kluba, uvek brani gospodina Dinkića i kada ga on brani on je tek neodbranjen. Dobro, shvatiće to. Više mu nanese štete nego što ga pomaže. Ali sam shvatio, posebno ga brani kada treba da se zaduži država oko neke garancije, oko nekih kredita. Na kraju sam to povezao i shvatio da verovatno od tih para, od tih zaduženja, od tih kredita Dinkić mu daje za balone, kada neko umre da pušta balone i da se veseli.
To nije normalno za jednog čoveka, a još više za poslanika, ali, to je na njemu. Imamo mi sada i eksperte, a postoje i posebni slučajevi, pa narod kaže, hajde, pusti ga, on je bez imalo mozga... Hvala.