Hvala. Dame i gospodo poslanici, koleginice Albijanić, to što ste prihvatili da raspravljamo o 15 tačaka dnevnog reda u objedinjenoj raspravi verovatno je trebalo da znači da poslanici dođu u situaciju da u stvari ne mogu da raspravljaju o predlozima Vlade Republike Srbije. Sigurno ste tako instruisali Mlađana Dinkića i rekli mu – samo ti dođi, budi pet minuta i nema tu ko šta da raspravlja i ko će istovremeno da priča o 15 predloga.
E, vidite, mi smo se potrudili, kao što to svaki put biva, mi srpski radikali govorimo o svemu što zaslužuje pažnju Narodne skupštine i narodnih poslanika. Naravno, odvojiću samo nekoliko od ovih predloga, zato što nije moguće da svima posvetim istu pažnju.
Suštinski problemi u ovim vašim predlozima su u tome da vi predlaganjem da Srbija daje garancije Srbiji i Crnoj Gori u stvari već unapred osuđujete Srbiju i Crnu Goru na raspad. Nemate vremena ni da sačekate Milov referendum. Naravno, znamo da, pogotovo vi iz G17 plus, podržavate ideju samostalne Srbije, odnosno odvajanja Crne Gore od Srbije, a onda dalje i odvajanje, za početak, Kosova, a kasnije verovatno Vojvodine, Raške oblasti i koliko god vam budu tražili od Srbije. Znamo da to jeste vaša politika.
Neshvatljivo nam je da poslanici poslaničkih grupa koji se baš tako otvoreno i javno ne izjašnjavaju nemaju šta da kažu za ovakve i ove predloge Vlade Republike Srbije. Znali smo i do sada da je Vlada Vojislava Koštunice štetočinska vlada, ali da je to vlada koja želi zvanično da postane narko-diler, to do danas nismo znali. Znali smo da možda pojedini članovi Vlade idu čak dotle da se bave i tim poslovima, ali da ovim predlogom sporazuma Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Hrvatske priznajete, odnosno prihvatate činjenicu da Vlada, odnosno da se država bavi narko-dilerskim poslovima, to je zaista previše, makar i od vaše vlade.
Kada je govorio Zoran Krasić, on je citirao član 8. I ja ću da ga citiram zbog javnosti. U članu 8. ovog vašeg predloga sporazuma između Vlade Republike Srbije i ove ''endehazije'', ustaške Hrvatske, kažete: ''Carinske službe strana ugovornica, na osnovu uzajamnog dogovora i u okviru ovlašćenja koja imaju shodno nacionalnom zakonodavstvu, mogu da koriste metod kontrolisane isporuke radi kontrole pošiljke opojnih droga'' itd.
U drugom stavu kažete: ''Nezakonite pošiljke čije se isporuke kontrolišu, mogu uz saglasnost nadležnih organa biti zaustavljene ili se može dozvoliti nastavak kretanja, a da roba ostane nedirnuta ili da se roba iz stava 1. ovog člana ukloni ili zameni u potpunosti ili delimično''.
Pošto je Mlađan Dinkić predstavnik Vlade za ovaj zakon, volela bih da je ovde da ga pitam da li je on u ime Vlade ovlašćen za zvaničnog narko-dilera u okviru Vlade Republike Srbije ili će to da radi neko drugi od njegovih kolega. Dakle, čak i da ste nam predložili neki normalan sporazum sa ustaškom Hrvatskom, mi srpski radikali ne bismo hteli i ne bismo mogli da glasamo za njega, zato što smo mi, valjda, jedini u Srbiji svesni činjenice da je ustaška Hrvatska izvršila etničko čišćenje, da je pola miliona Srba u tom etničkom čišćenju isterano, da je Republika Srpska Krajina okupirana od strane ustaške hrvatske države.
Sve su to nama zaista dovoljni, i više nego dovoljni, razlozi da, dok se ta pitanja ne razreše uopšte ne raspravljamo, čak, kažem, ni o normalnim sporazumima sa ustaškom Hrvatskom, a pogotovo ne o ovom zaista nebuloznom predlogu, koji je Mlađan Dinkić ovde pokušao nešto da objasni, pa je rekao da on i nema pojma šta tu piše. Tražio je da neko njemu objasni, pa su njemu nešto objasnili. Naravno, ni njemu samom nije jasno šta nam predlaže, nije jasno ni vama koji ćete da glasate za ovo. Naravno, nije prvi put da vi glasate za ono što vam ponudi Vlada, a da i ne znate za šta u stvari glasate.
Kada je u pitanju ustaška Hrvatska, moram da kažem da, ako već Vlada Srbije želi nekakve kontakte i nekakvu normalizaciju odnosa sa tom ''endehazijom'', da bi onda bilo bolje da se malo povede računa o uslovima, onim ljudima, našim prijateljima, sunarodnicima koji se, nemajući ovde valjda od čega da žive i nemajući uslova za život, vraćaju da bar umru tamo gde su se rodili i uglavnom se vrlo stari i vraćaju.
Vi obmanjujete javnost Srbije, valjda da se dodvorite Evropskoj uniji kako su stvoreni uslovi i kako se u velikom broju Srbi vraćaju u Hrvatsku. Naravno, to nije tačno. Dakle, oni koji se vrate, bar onoliko koliko nama objave, a s obzirom na to da mnogo dobro poznajem situaciju i na teritoriji Hrvatske i na teritoriji BiH, znam odlično kako se progone svi koji pokušaju da se vrate. Znate i vi koliko je ljudi ubijeno, koliko na razne načine maltretirano i mučeno. To bi mogla eventualno da bude tema razgovora sa tim predstavnicima ustaša, a ne dilovanje droge kroz Srbiju.
Interesantan mi je ovaj predlog zakona o ratifikaciji Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Crne Gore i Vlade Islamske Republike Irana o uzajamnoj pomoći i saradnji u carinskim pitanjima. Ovde samo želim formalno da pitam Mlađana Dinkića, možda nas negde gleda na ekranu, pošto Predrag Marković obično, kada hoće da obmane javnost Srbije zašto nema poslanika skupštinske većine u sali, kaže – oni su gore negde i prate rad. Sada, ako nas Mlađan Dinkić gore negde gleda i prati rad, da nam objasni kakav je to sporazum između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Crne Gore i Vlade Islamske Republike Irana.
Zar ovo ne bi trebalo da bude sporazum između Saveta ministara Republike Srbije i Crne Gore i Vlade Irana? Ako nije tako, zašto ste onda rekli da je ustavni osnov za donošenje ovog zakona član 72. stav 1. tačka 1. Ustava Republike Srbije. Gde je onda Ustav Republike Crne Gore, kako vi smete da predlažete ovo, a niste konsultovali Ustav Republike Crne Gore? Vi apsolutno ništa ne znate. Vladini predlagači apsolutno ništa ne znaju, većih neznalica i štetočina zemlja Srbija zapamtila nije.
Ovaj sporazum, odnosno Predlog zakona o davanju kontragarancije Republike Srbije Srbiji i Crnoj Gori po zajmu Evropske investicione banke za finansiranje projekta za poboljšanje stanja škola, prvo, ponavljam ono što smo svi vas pitali, zašto Republika Srbija garantuje Srbiji i Crnoj Gori, ko je ovde stariji kokoš ili jaje, ali naravno, o tome ste vi rekli svoje mišljenje i znamo šta inače mislite o zajedničkoj državi.
Ja hoću nešto drugo da obavestim i narodne poslanike, a pre svega javnost Srbije, inače veoma zabrinutu javnost, a pre svega, prosvetnih radnika u Srbiji. Naime, ovih dana pojavljuju se po školama predstavnici, predstavljaju se da su predstavnici sindikata koji se zove ''Prosvećenost'', vodi ga neki Repac, koji vrbuje, ali bukvalno vrbuje, prosvetne radnike u Srbiji da im o svom trošku organizuje nekakve seminare, čija je suština denacifikacija prosvetnih radnika, bukvalno, kažu prosvetni radnici koji su se malo detaljnije raspitali o tome da se radi o ispiranju mozgova, odnosno o tom pokušaju.
Zamislite šta je interesantno. Pitali su se prosvetni radnici, mnogi su pitali i mene. Do danas nisam znala da im odgovorim, ali danas znam, kažu, kakav je to sindikat koji ne traži da onaj ko priđe tom sindikatu plati neku članarinu, nego naprotiv, idu po školama i nastavnicima koji uđu u taj sindikat daju u kešu po 100 evra.
Sada pitam Mlađana Dinkića, da li je to od ovog kredita, od ovih para kojim ste zadužili građane Srbije, da li od njih po 100 evra dobijaju prosvetni radnici koji dobrovoljno pristaju da im ispiraju mozak i da od njih prave neke klonirane nastavnike, koji treba da uništavaju generacije učenika u Srbiji u okviru onog vašeg sistema obrazovanja.
Dakle, imali smo mi i imamo na ove predloge i amandmane i u pojedinostima ćemo govoriti još mnogo toga, a ja ponavljam ono što su rekle sve naše kolege, nećemo glasati za ovo, a mislim da bar za neke, o kojima smo posebno pričali, nijedan poslanik koji se oseća poslanikom Narodne skupštine Republike Srbije neće smeti da glasa za ovo.