Džabe ste pisali amandman. Ovaj amandman znači da u ovoj zemlji ne važe osnovi odgovornosti. Vi se protiv toga borite. Ministre, vi ovo niste prihvatili? Ako niste prihvatili, da vas podržim, pošto ovo na pravnom fakultetu ne može ljudima da se predaje.
Da vam sada rastumačim kako ste napisali. Kaže: "Ne može se dokazivati da je neposredna diskriminacija učinjena bez krivice". Zašto ne može da se dokazuje? Ako ste vi mene tužili i treba da snosim neku odgovornost, u ovom slučaju neka bude građansko-pravna odgovornost, nije krivična odgovornost, vrlo je važno pitanje krivice za utvrđivanje moje odgovornosti.
Nije problem što ste ovde prekoračili, problem je što ste vi zaboravili šta piše u članu 6. stav (2) gde je data definicija neposredne diskriminacije. Radi se o javnom aktu i javnoj radnji prepoznatljivoj kao diskriminatorska - ti možeš, a ti ne možeš zbog invaliditeta.
Vi zabranjujete tuženoj osobi da se brani u delu svoje odgovornosti, gde ona može da kaže - molim vas, to je tako urađeno zbog tih i tih okolnosti, ali nemam krivice zbog toga. Ne možete vi u jednom ovakvom opštem aktu da onemogućite nekoga da se brani.
Drugo, zakonska prezumpcija ne odnosi se na krivicu. On je dao primer o zajedničkoj svojini i susvojini. To je statusno pitanje, to je stanje. Pitanje odgovornosti za krivicu je pitanje činjenja ili nečinjenja i da li je on bio u obavezi da čini ili je bio u obavezi da ne čini.
Neko ko vam je ovo rekao, on ništi elementarne postulate odgovornosti. I materijalna i ne materijalna odgovornost iz građanskog, puno puta se zasniva na krivici, kad je lično. Imamo situaciju i objektivne odgovornosti za maloletno lice, za duševno bolesno lice. Odgovornost pravnog lica je uvek objektivna odgovornost. Traži se krivica nekog zaposlenog, pa odgovara firma itd.
Znači, ovo ne može. Zakonodavni odbor je morao ovo da odbije, da kaže da ovo nije pravno moguće. Ovo je u suprotnosti sa Ustavom Republike Srbije. Kaže: "Ako među strankama nesporno ili je sud utvrdio". Znači, ne možeš da se braniš time da kažeš - nisam kriv, ako je među vama nesporno ili je sud utvrdio.
Da bi sud utvrdio, on mora da vodi neki postupak, a u tom postupku stranka može da radi šta hoće, može da se brani ćutanjem, može da iznosi dokaze. Ne možete vi raspravno načelno da uništite ovim zakonom.
Ne znam, sedmi ili osmi član Zakona o parničnom postupku, i ovog unakaženog, što ga je ministar unakazio sa svojom stručnom ekipom, mora da se da mogućnost svakoj strani da se izjasni. Ona sama procenjuje koje će dokaze da iznese. Ne možemo mi da kažemo kako će neko da se brani. Na sve moguće načine ima da se branim na sudu, bože moj.
Dalje, već u ostatku rečenice vi dajete neku prezumpciju: "nesporno". Ako je nesporno, ljudi ne idu na sud. Ili: "ako je sud utvrdio". On je morao da utvrdi u nekom postupku.
Drugi stav kaže - ako diskriminisani. Znači, već ste u startu definisali sve. Znači, invalidna osoba koja se obratila sa zahtevom, po vama je već diskriminisana osoba. Ne možete to da kažete. "Ako diskriminisani učini verovatnim da je pretrpeo akt diskriminacije." Uvek je nešto verovatno kada se kreće sa postupkom. Kad čovek tuži, on smatra da je u pravu, ali da bi postupak krenuo mora da učini verovatnim nešto. Zbog čega? Da bi se utvrdila sudska nadležnost, da bi se videlo šta je predmet spora, da bi protivna stranka znala o čemu se radi.
Teret dokazivanja da usled tog akta nije došlo do povrede načela jednakosti. Dva puta negativna definicija. To niko živi neće da shvati. Mislim da je dobro što ovo niste prihvatili, jer bi ovo unelo zabunu, a ne bi stvorilo zakonsku prezumpciju koju ste hteli da postignete.
Svaka parnična stranka slobodno odlučuje kako će da se brani. Zakonske prezumpcije postoje, zna se o čemu se radi, a ovakva ne može da postoji. Ovo čak nije ni zakonska prezumpcija, ovo je neka procesna prezumpcija. Ko dokazuje, šta se dokazuje, a šta se ne dokazuje? Ne može krivica da se pretpostavi. Mora da se dokazuje.
U običnoj parnici za naknadu štete, bilo materijalne ili nematerijalne, krivica je vrlo važna stvar. Kad se tuži pojedinac. postoji objektivna odgovornost, ali po definiciji ovo nije materija za objektivnu odgovornost. O tome se radi.
Nešto ste hteli da uradite. Ne sporim da se usled prepisivanja nečega iz inostranstva potkrala neka greška u prevodu, ali to kod nas dobija potpuno drugi smisao.
Neka prednost u smislu olakšavanja uslova takvoj osobi da dođe pred sud radi zaštite svojih prava, slažem se, treba, i to sam na početku rekao, dajte nešto što bi bila neka pozitivna diskriminacija, olakšavanje nekih uslova, ali vi ste uveli potpuno novi institut - zaštita od diskriminacije.
Malopre ste, obrazlažući ovaj vaš amandman, rekli da se nadate da će se promeniti Krivični zakon pa će ovo biti kažnjivo tim zakonom. Tim zakonom se propisuju krivična dela, a ne ovim. Pustite vi materiju.
Krivični zakon propisuje krivična dela, elemente bića krivičnog dela, na osnovu koga će da se vidi šta je povreda, ko može da je učini, pod kojim uslovima i kakva je sankcija.
Sada ćete da terate Stojkovića, a on je pre dva-tri meseca promenio Krivični zakon, doneo novi, sada treba ponovo novi zakon da radi.
Neće, treba da pravi novu radnu grupu i taman posla da radi sada novi krivični zakon. On ne može da ubaci krivična dela rasuta po pojedinačnim zakonima. Kako ko predloži zakon, on stavi novo krivično delo. Džabe ste vi donosili novi zakon, oni vam ga upropastili odmah.
Svi akti diskriminacije su inkriminisani i tu da budemo načisto. Verovatno trećina krivičnih dela se zasniva na kršenju zabrane vršenja diskriminacije, različite diskriminacije.
Imamo kod izbornog prava, kod zasnivanja radnog odnosa, verska, rasna i druga mržnja. To su sve krivična dela čiji je cilj da se sankcioniše to što je neko zloupotrebio ili prekršio zabranu sprovođenja diskriminacije.
Povrh svega toga vi ubacujete i ovo što nijedan živi sudija ne bi mogao da primeni. Zato u danu za glasanje molim da se ovaj amandman nikako ne prihvati, jer će biti šlag na tortu u neprimenjivanju i nejasnoćama koje ovaj zakon može da prouzrokuje.