DRUGA SEDNICA, PRVOG REDOVNOG ZASEDANjA, 10.04.2006.

5. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

DRUGA SEDNICA, PRVOG REDOVNOG ZASEDANjA

5. dan rada

10.04.2006

Sednicu je otvorio: Vojislav Mihailović

Sednica je trajala od 10:05 do 18:00

  • TAGOVI

  • Druga sednica Prvog redovnog zasedanja (2006)
  • Predlog zakona o sprečavanju diskriminacije osoba sa invaliditetom (pojedinosti) (2006)
  • Predlog zakona o rehabilitaciji (pojedinosti) (2006)

    • OBRAĆANJA

    ...
    Pokret obnove Kraljevine Srbije

    Vojislav Mihailović

    Nova Srbija i samostalni poslanici 9+9 | Predsedava
    Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo rad Druge sednice Prvog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2006. godini.
    Na osnovu službene evidencije o prisutnosti narodnih poslanika, konstatujem da sednici prisustvuju 90 narodnih poslanika.
    Radi utvrđivanja broja narodnih poslanika prisutnih u sali, molim narodne poslanike da ubace svoje identifikacione kartice u poslaničke jedinice elektronskog sistema za glasanje.
    Konstatujem da je primenom elektronskog sistema za glasanje utvrđeno da je u sali prisutno više od jedne trećine narodnih poslanika i da postoje uslovi za rad Narodne skupštine.
    Obaveštavam vas da je sprečena da prisustvuje narodni poslanik Ksenija Milivojević.
    Prelazimo na 1. tačku dnevnog reda: – PREDLOG ZAKONA O SPREČAVANjU DISKRIMINACIJE OSOBA SA INVALIDITETOM (pojedinosti)
    Primili ste amandmane koje su na Predlog zakona podneli narodni poslanici: Milka Silajev, Ljiljana Nestorović, Goran Cvetanović, Tomislav Penezić, Zoran Antić, Nemanja Šarović, Branislav Rankić, Paja Momčilov, Miroslav Nedeljković, Ivan Radić, Rodoljub Gačević, Radiša Ilić, Vjerica Radeta, Snežana Stojanović-Plavšić i Nadica Momirov, kao i Odbor za rad, boračka i socijalna pitanja.
    Narodni poslanici Snežana Stojanović-Plavšić i Nadica Momirov pisanim putem povukle su sve amandmane koje su zajedno podnele 21. marta 2006. godine na Predlog zakona, osim amandmana, sa ispravkom, kojim su predložile da se posle člana 45. doda podnaslov i novi član 45a i amandmana, sa ispravkom, kojim su predložile da se posle člana 45a doda podnaslov i novi član 45b. Takođe, pisanim putem amandman je povukla narodni poslanik Milka Silajev na član 35. Predloga zakona.
    Primili ste izveštaje Odbora za rad, boračka i socijalna pitanja i Zakonodavnog odbora, kao i mišljenje Vlade o podnetim amandmanima.
    Pošto je Narodna skupština obavila načelni pretres, saglasno članu 140. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram pretres Predloga zakona u pojedinostima.
    Po Poslovniku reč ima narodni poslanik Dušan Mrvoš. Izvolite.
    ...

    Dušan Mrvoš

    Nova Srbija i samostalni poslanici 9+9
    Poštovani predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, izvinjavam se što ću da oduzmem i vama i poslanicima samo 22 sekunde, nisam se javio po Poslovniku, inače sam iz Pančeva, sada vam je jasno zašto sam se javio, ko je pročitao u sredstvima javnog informisanja ili na  televiziji o ponovnom, ko zna kom, aero zagađenju u Pančevu.
    Neću da vas zamaram podacima, u krajnjem slučaju to nije moja struka, samo ću ukazati na neke grafikone koje je monitoring sistem Pančeva izmerio i ono što se ponavlja, neću da kažem iz dana u dan, ali od vikenda do vikenda. Redukovani sumpor, koji se oseća negde na pet jedinica po kubnom metru, u Pančevu je bio preko 40 u subotu i nedelju. Benzol, koji je u Evropi na gornjoj granici pet mikrograma po kubnom metru, u Srbiji priznajemo do 10, u Pančevu je bio 80 itd.
    Ovo o čemu pričam nije saradnja sa Hagom, znači, nije pružanje ruke pomirenja opoziciji, nije status Kosova, nije proces pridruživanja Evropskoj uniji, ali je to nešto čega se tiče 150.000 građana opštine Pančevo.
    Gospodine predsedavajući, apelujem na vas, na gospodina ministra, da konačno pokrenemo proces u kome će bilo kada, bilo ko je odgovoran za takvo stanje u Pančevu, za aerozagađenje u Pančevu, ili ko je odgovoran za bilo šta u ovoj zemlji Srbiji, da konačno odgovara.
    Još jednom se izvinjavam ministre, dame i gospodo narodni poslanici, predsedavajući, to nije bila moja obaveza ni moja dužnost, to je jednostavno nešto što je jače od mene. Hvala vam.
    ...
    Pokret obnove Kraljevine Srbije

    Vojislav Mihailović

    Nova Srbija i samostalni poslanici 9+9 | Predsedava
    Hvala. Prelazimo na dnevni red.
    Narodni poslanik Ljiljana Nestorović podnela je amandman kojim predlaže da se posle člana 4. doda novi naslov i član 4a.
    Vlada i Odbor za rad, boračka i socijalna pitanja nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je ovaj amandman pravno moguć.
    Reč ima narodni poslanik Ljiljana Nestorović. Izvolite.
    ...
    Socijaldemokratska partija Srbije

    Ljiljana Nestorović

    Samostalni poslanik
    Zahvaljujem se, gospodine predsedavajući.
    Uvažene kolege narodni poslanici, ovim amandmanom sam predložila da se posle člana 4. u Predlogu zakona, u opštim odredbama, dodaju novi naslov i član koji glase: naslov - "Dužnosti čoveka i građanina"; a član 4a - "Dužnost je svakoga da prema svojim sposobnostima i mogućnostima osobi sa invaliditetom pruži potrebnu pomoć, sa posebnom pažnjom i uvažavanjem".
    Vlada je odbila ovaj amandman sa obrazloženjem da se tako nešto već nalazi u Ustavu. Moram da konstatujem da do kraja to obrazloženje ne stoji. Činjenica je da se jedna opšta odredba nalazi u Ustavu, koja upravo govori o tim dužnostima građana, ali ne do kraja.
    Naime, u članu 54. Ustava samo stoji da je dužnost svakakoga da drugome pruži pomoć u nevolji. Takva odredba Ustava upravo vapi za potrebom da bude konkretizovana u svim zakonima u kojima je to moguće. Mi sada na dnevnom redu upravo imamo jedan takav zakon u kome se moraju utvrditi i neke obaveze građana i građanina.
    Podsećam, u članu 1. Ustava kaže se da je Srbija demokratska država svih građana koji u njoj žive, zasnovana na slobodama i pravima i svakako na dužnostima čoveka i građanina.
    Moja ideja za podnošenje jednog ovakvog amandmana bila je da se u ovom zakonu, pored obaveze javne vlasti da stvori sve pretpostavke za ravnopravnost invalida, neposredno uključe i svi građani i da se u uvodnom delu, makar i kao moralna obaveza, istakne dužnost svakog čoveka da pomogne invalidnom licu.
    Zašto je to važno? Svaki dobar zakon, kojim se uređuje jedna oblast, mora da ima tu važnu i neophodnu ulogu da utiče i da razvija pre svega svest ljudi. Srbija, svi smo toga svesni, nije do kraja građanska zemlja.
    Svi smo svedoci svakodnevnog lošeg ponašanja građana i u javnom prevozu i na ulici, a da ne spominjem ogroman stepen nasilja, koji se sprovodi, pre svega nad slabijim licima, nad ženama, nad decom, pa ako hoćete i nad invalidima. Zato je važno da se ova ustavna odredba, koja stoji u članu 54. Ustava, jasno konkretizuje, gde god je to moguće.
    Moram da naglasim, šteta je što predlagač ovog zakona nije razumeo moju intenciju. Na kraju samo da kažem da ovo nije zakon koji će do kraja da inkorporira i omogući normalan život jednoj ogromnoj populaciji ljudi u našoj državi.
    Znamo svi da ima oko 10% invalida. Nažalost, mi smo već pre pet godina obećali da ćemo doneti drugi, mnogo bitniji zakon, koji se tiče upravo tih ljudi, a to je zakon o zapošljavanju invalida. Njega još uvek nema na dnevnom redu ove skupštine i mislim da je krajnje vreme da se on ovde nađe. Hvala.
    ...
    Pokret obnove Kraljevine Srbije

    Vojislav Mihailović

    Nova Srbija i samostalni poslanici 9+9 | Predsedava
    Da li još neko želi reč? (Ne.)
    Na član 6. amandman je podneo poslanik Paja Momčilov.
    Vlada i Odbor za rad, boračka i socijalna pitanja prihvatili su amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć, pa konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
    Na član 6. amandman je podneo Miroslav Nedeljković.
    Vlada i Odbor za rad, boračka i socijalna pitanja nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
    Da li neko želi reč? (Da.)
    Reč ima narodni poslanik Miroslav Nedeljković.
    ...

    Miroslav Nedeljković

    Poštovani narodni poslanici, poštovani ministre, mi iz SRS smo o ovom zakonu u načelnoj raspravi dovoljno rekli, dakle, da nismo zadovoljni ovakvim Predlogom zakona, ne time što je Vlada htela da reguliše zakonom ovu materiju, nego načinom na koji je to učinila, odnosno predložila zakon koji praktično neće imati neku praktičnu upotrebnu vrednost.
    Što se tiče amandmana, mi smo bili u dilemi da li da uopšte pišemo amandmane, zato što po logici stvari, ako niste zadovoljni koncepcijom zakona, onda amandmanima malo šta možete da postignete.
    Dakle, koliko ima svrhe truditi se da nekim kozmetičkim izmenama popravimo nešto što je iz temelja loše, a amandmanima se ne može nešto iz temelja menjati, pa ako bismo to pokušali da činimo amandmanima, mi bismo praktično kroz amandmane iznova pisali predlog zakona.
    Pošto je to uzaludan posao, mi smo se ipak opredelili da napišemo neke amandmane, više da ovako jezičko-tehnički takav tekst kakav jeste pokušao da popravimo, da neke stvari preciziramo, a što se tiče ovog amandmana, dakle, na član 6, sada ću vam reći o čemu se tu radi.
    Tražio sam da se u članu 6. stav 4. doda tačka 3) koja bi glasila: „Ako se osobama sa invaliditetom nameće krivica za nastali invaliditet“.
    O čemu se tu radi? Mislim da mi svi imamo neka praktična iskustva, ako ne iz prve, ono iz druge ruke, da su osobe sa invaliditetom, pogotovu one čiji je invaliditet nastao u ratu u poslednjoj deceniji prošlog veka, izložene vrlo gruboj diskriminaciji.
    Kada te osobe zatraže neku pomoć od bilo koje ustanove, institucije, nivoa vlasti, događalo se posle tih političkih promena, naročito u lokalnim samoupravama, da neka usijana glava na nekom odgovornom mestu vrlo grubo postupa prema invalidu, da mu otprilike kaže, sada ću da parafraziram, idi, neka ti pomogne onaj za koga si ratovao ili idi neka ti pomogne onaj ko te je poslao u rat.
    Znate, mnoge od tih stvari što stoje u odredbama ovog zakona, gde je nabrojano šta se može smatrati diskriminacijom, možda se ne dešavaju u stvarnosti, ali dobro, ne smeta, neka budu taksativno pobrojane u zakonu. Ovo što sam sada naveo to je nešto što postoji realno kao pojava, to je bilo naročito izraženo od 2000. godine pa naovamo i još uvek ima tih ostrašćenih nosilaca nekih javnih funkcija, rukovodećih mesta u zdravstvenim i drugim ustanovama, koje tako grubo postupaju prema invalidima.
    Potpuno mi je nejasno zašto predlagač nije prihvatio ovakav amandman. Za to ne postoji nijedan razlog. Možda je pregrubo reći, ali jedino se može opravdati političkom ostrašćenošću predlagača. Da li predlagač misli da ta vrsta diskriminacije i nije diskriminacija, da se slobodno može i dalje invalidu nametati krivica za nastali invaliditet.
    Jako bih voleo da čujem pravo obrazloženje zašto se ovaj amandman ne prihvata, a ovde imamo i zvanično obrazloženje predlagača zašto se ne prihvata – kaže se, amandman se ne prihvata iz razloga što je predloženi oblik diskriminacije, kao zabranjeni oblik diskriminacije, već sadržan u članu 6. stav (4) tačka 1. i 2. Predloga zakona.
    Međutim, kada se pročitaju ove tačke koje predlagač navodi, vidimo da to nije to i tu se apsolutno ne govori o ovome.
    Nema racionalnog objašnjenja za neprihvatanje ovog amandmana. Znao sam da mnoge amandmane neće predlagač prihvatiti, ali za ovaj i još nekoliko zaista nisam našao nijedan racionalan razlog za odbijanje. Hvala.
    ...
    Pokret obnove Kraljevine Srbije

    Vojislav Mihailović

    Nova Srbija i samostalni poslanici 9+9 | Predsedava
    Da li još neko želi reč? (Da.)
    Reč ima narodni poslanik Zoran Krasić.
    ...
    Srpska radikalna stranka

    Zoran Krasić

    Srpska radikalna stranka
    Ovo je stvarno interesantno, mislim da uopšte nije postojao nijedan razlog zbog koga Vlada nije prihvatila ovaj amandman.

    Možda gospodin Nedeljković nije dao baš dobar primer, dakle, kada se licu koje je evidentno invalid, kao opravdanje zašto ne ostvaruje neko pravo ili organ javne vlasti nije u mogućnosti da mu omogući korišćenje nekog prava, koristi ta rečenica – javi se onom ko te je poslao, ili šta da ti radim, sam si kriv, nisi koristio zaštitna sredstva, pa ti se desila nesreća na poslu, koja je prouzrokovala invaliditet.

    U okviru ovoga što je gospodin Nedeljković predložio ovim amandmanom, mogu da se smeste i svi drugi slučajevi hendikepa gde takođe na šalterima kroz zube se čuje onaj odgovor – javi se ocu ili majci kada su te takvog rodili.

    Mislim da je Vlada mogla slobodno da prihvati ovaj amandman, bez obzira što mi imamo koncepcijsko neslaganje kada je u pitanju ovaj zakon.

    Mi smatramo da to što su standardi sprečavanja diskriminacije treba da odiše u svim našim propisima ili je dovoljno da se legitimišemo javnosti jednim opštim propisom u kome stoje deklaracije, već ono što je standard, dakle, što je Generalna skupština usvojila, treba da prožima sve naše propise.

    Da se vratim na ovaj vaš teren, vidite, Vlada je u članu 6. u stavu (5) okrenula stvari. Ovo što je u stavu (5) napisano, to je u suštini podsticanje, to je radnja podsticanja.

    Da vam kažem, diskriminacijom se smatra i pozivanje, i navođenje na diskriminaciju, i pomaganje u diskriminatorskom postupku, ali to nije diskriminacija. Moram to da vam pojasnim.

    Onaj ko podstiče, on je krivično odgovoran kao onaj ko je izvršio delo ili približno, ali on nije uradio isto delo kao on. Znači, ako je neko podsticao nekoga da izvrši krađu, on je u krivičnopravnom smislu odgovoran i dobiće kaznu približnoj onoj kazni koja je predviđena za krivično delo krađe, ali on nije izvršio krađu. Vi ste ovde naveli da je diskriminacija i kada navodim nekoga da diskriminiše neko lice.

    Za akt diskriminacije je bitan kontakt između dve osobe, jedne koja je invalid, koja je hendikepirana i nekoga ko odlučuje o njegovim pravima. Vi ste aktom diskriminacije protumačili i ono što je šef rekao nekome na šalteru.

    Znači, više rezona postoji da se prihvati ovo što je dr Nedeljković predložio ovim amandmanom, nego ovo što stoji u 5. stavu. Ovo što stoji u (5) stavu je praktično podsticanje, navođenje i šire posmatrano neko pomaganje.

    Vidite, vi istrajavate na tome što je u (5) stavu, a ne prihvatate ovo što se odnosi na dopunu stava (4) novom tačkom 3. U potpunosti se slažem da je nemoguće predvideti sve slučajeve diskriminacije i nemoguće je opisati pojedinačne primere i radnje diskriminacije.

    Pa ni Krivični zakon ne ide u te detalje, nego daje elemente nekog krivičnog dela na jedan prilično opširan način, pa se uklapa prema tome jer život nosi neke nove situacije, javljaju se neke nove radnje itd.

    Mislim da je Vlada mogla da prihvati ovaj amandman, tim pre što se ne remeti vaša koncepcija zakona, već ovo što je dr Nedeljković predložio malo precizira na jedan bolji način, da je diskriminacija i kada u ostvarivanju prava neko invalidno lice dobije odgovor - šta da ti radim, javi se nekom drugom, ko ti je kriv, ili si ti sam kriv, ili je neko drugi kriv ili je takva sudbina. I to je jedan oblik diskriminacije, i to težak oblik diskriminacije. On nije obuhvaćen tačkama 1. i 2.

    Neću da idem konkretno povodom tačke 1. i 2. To je poprilično neprecizno. Vi ste prihvatili jedan amandman gde se brisala ova reč neprekidno, ali opet se taj tekst nije bitno popravio, to moram da vam kažem. Mislim da nikakav problem nije da se usvoji ovaj amandman. Zakon će možda biti razumljiviji, ako ništa drugo.

     
    ...

    Predrag Marković

    G17 Plus | Predsedava
    Hvala vam, gospodine Krasiću. Još neko povodom istog amandmana? Ne, hvala. Reč ima ministar Lalović.
    ...

    Slobodan Lalović

    Samostalni poslanik
    Poštovani narodni poslanici, samo bih hteo da dam kratak komentar ili osvrt na ovaj amandman zato što je on šire otvorio neka pitanja.
    Predloženi amandman, koji nismo prihvatili, nismo prihvatili iz sledećeg razloga. Malopre je i sam narodni poslanik pomenuo drugu situaciju gde je moguće da se to dogodi. Kada je neko na primer povređen na radu, pa mu ovaj neko kaže - e, što nisi koristio sredstva zaštite itd.
    Dakle, hoću da kažem da ne može i ne treba zakon da reguliše samo jednu situaciju, nego on na jednom širem nivou pokušava da reguliše sve slične situacije i zato mi nismo ovaj amandman prihvatili, i to na osnovu određenih konsultacija takođe sa organizacijama i invalidskim i boračkim, jer tačka 2. stava (4) ovog člana kaže - ako se prema diskriminisanom očigledno ponižavajuće postupa, isključivo ili uglavnom zbog njegove invalidnosti.
    Znači, naše je mišljenje i uverenje da smo ovim rešenjem praktično obuhvatili i ono što želi predlagač ovog amandmana, ali i mnoge druge situacije koje uopšte ovaj amandman ne predviđa, dakle, sve situacije koje smo mogli ili možemo da predvidimo, a kada se radi o tome da se na neki način invalidnom licu stavlja na teret samo to što je invalid, u bilo kojim varijantama.
    Dalje, radi se o tome da smo smatrali da je stavom (4) tačka 2. ovog člana to obuhvaćeno. Ovo pre svega naglašavam zbog toga što naravno da predlagač ne smatra da je odgovarajuće ponašanje kada se ratnom vojnom invalidu prigovara na ovaj ili onaj način, što je ovde rečeno: da ide tamo ko ga je poslao i slično tome. To jednostavno nije stav predlagača, nego se radi o jednoj vrlo konkretnoj stvari da smo, pripremajući ovakav jedan zakon, želeli da obuhvatimo sve zamislive situacije.
    I to se ne odnosi samo na situaciju ratnih vojnih invalida, nego i drugih mogućih situacija gde se invalidu prebacuje sama invalidnost iz bilo kog razloga, na bilo koji način.
    Još jedna samo napomena. Dakle, stavom (5) ovog člana 6. mi smo zaista učinili još dve stvari. Pored samog čina diskriminacije, želimo da zabranimo ili sankcionišemo još dva ponašanja: navođenje na diskriminaciju, kada se podstiče i kada se pomaže. Znači, situacije podsticanja i pomaganja takođe smo želeli da regulišemo. Mislim da je to normalno, da je to dobro rešenje, jednostavno zato što vrlo često će biti sam taj čin diskriminacije rezultat određenog stava ili naredbe nadređenog tom nekom zaposlenom u mnogim situacijama.
    Dakle, ukoliko ne bismo obuhvatili i samo podsticanje ili pomaganje, onda praktično ne bismo obuhvatili u stvari vrlo često glavne krivce za određeno ponašanje kada govorimo o diskriminisanju. Prosto, ovo uslovno rečeno proširenje je bilo nužno da bismo obuhvatili sve vinovnike, pa pre svega vrlo često ključne vinovnike, šefove, direktore, upravu itd, a ne samo nekog neposrednog službenika ili radnika koji vrši čin diskriminacije na osnovu nečijeg naloga, naredbe ili stava.
    Mislim da je to važno i da je sa ovim objašnjenjima jasno otprilike koje smo mi stavove kao predlagač ovog zakona imali.
    Hteo bih još da dam dve informacije poslanicima i javnosti. Kada je u pitanju ovaj zakon, Odbor za rad skupštinski je predložio dva, odnosno tri amandmana koje smo mi kao Vlada prihvatili, čime su ti amandmani postali sastavni deo zakona. Na dva bih skrenuo pažnju, jer mislim da su važna i delom su bili predmet razgovora u ovoj skupštini kada je bila načelna rasprava o ovom zakonu.
    Prvi amandman koji je Odbor za rad predložio, a Vlada prihvatila, jeste amandman kojim se u zakon unose kaznene odredbe. Dakle, zakon nije imao kaznene odredbe u svom predlogu, prihvatili smo amandman koji u više članova predviđa kaznene odredbe u slučaju ponašanja suprotnog pojedinim odredbama ovog zakona.
    I, drugi značajan amandman koji je Odbor za rad usvojio, a Vlada prihvatila, jeste takođe amandman kojim je, kad se radi o dve mere koje se preduzimaju, pomeren rok za primenu na prvi 1. januar 2007. Dakle, jednostavno radi se o nekim merama koje po prirodi stvari ne mogu da se sprovedu osam dana po stupanju na snagu zakona, nego treba određeni period.
    To su mere za stvaranje službe podrške, dakle radi se o tome šta treba da se uradi u lokalnoj samoupravi, lokalnoj zajednici. Treba period, zato je 1. januar 2007. I druge mere za stvaranje pristupačnog okruženja, dakle, prosto dajemo prostor i vreme da i lokalne samouprave, lokalna vlast u svojim planovima predvidi i sredstva i način na koji će pristupiti stvaranju pristupačnog okruženja.
    Primena te dve mere počinje od 1. januara 2007. godine, prosto je to logično i potrebno, a uz to predviđene su kaznene odredbe na onim članovima gde smo smatrali da za to postoji opravdanje. Evo toliko i zahvaljujem se.