Dame i gospodo narodni poslanici, samo u jednom se ne slažem sa gospodinom Perićem, neka snimaju šta hoće, to im je posao, neka rade šta hoće. Za ovo drugo se slažem, ali neka ne brine gospodin Perić, zgazio ga profesor Antić sinoć ko "mače muškatlu", što bi se reklo u našem narodu, u političkom smislu, tako da su prošli kako su hteli.
To zaslužuje nekoliko dodatnih objašnjenja, dozvolićete mi da nekoliko svojih trenutaka, u okviru vremena povodom amandmana, upotrebim da odgovorim na to. Oni su pominjali Trgovište i svaki dan pominju Trgovište. Kažu - poslanik iz Trgovišta uzeo na putne troškove ukupno 20.000 evra. Čovek to uzme za godinu dana zato što putuje na sednicu i nazad. To je najudaljenije mesto u Srbiji. To što oni nemaju poslanika odande, u tome jeste njihov problem. Svejedno, govore o putnim troškovima od 20.000 evra. Oni imaju najvećeg tajkuna u Srbiji koji prijavi državi pet miliona evra profita na godišnjem nivou. Pogledajte razliku.
Dragi poslanici, doneo sam vam nešto, čudi me da sa ovim niko nije upoznat. Reč je o "Glasu Srbije", iz februara 2006. godine. Sa malo pažnje čućete nešto što niste znali. Opštinski menadžer opštine Trgovište Jovica Mihajlović iz, verovali ili ne, Demokratske stranke, žuti, kaže - najavio je da će uskoro da bude raspisan referendum za izdvajanje Trgovišta iz Srbije i pripajanje susednoj Makedoniji, ukoliko Srbija brzo ne odreši kesu i ovaj kraj pod hitno pomogne sa dva miliona evra. Njihova cena je dva miliona evra za uništenje države.
Sada mene interesuje, gospodine predsedniče, šta radi nadležni državni tužilac? Znači, za dva miliona evra, gospodine predsedniče, dostaviću vam kopiju u pauzi, i ovo sam malopre dobio kao dokazni materijal o zločinima Demokratske stranke, pa vas pitam da li je cena od dva miliona evra dovoljna da neko ukine državu, da vam odvaja delove teritorije?
Otvoreno vam kaže, za dva miliona evra odoh iz ove Srbije. Oni imaju neke rezervne otadžbine, oni imaju druge zemlje, poštovani građani Srbije. Da li to pričaju o putnim troškovima, gospodine Periću, oni koji nisu u ovoj sali nikada. Mi smo ovde svaki dan i radimo od ujutru do uveče, a oni ni ne pogledaju na razglednici Narodnu skupštinu, a plate primaju, gospodine Periću, istu koliko i mi, plus paušal, a nijednom se nisu pojavili. Da li je to tačno, gospodine predsedniče? Kažite građanima Srbije da od trenutka otkada nisu ušli u Skupštinu potrošili su ne dva nego 32 miliona para građana Srbije, a da nisu ušli u ovu salu.
Ao ili ne, baš je tako, 32 miliona. Sada pitam, ko su lopovi u ovoj zemlji, ko su lopovi i uništitelji ove države, da li ste vi čuli gospodine ministre za ovo, da li taj mora da odgovara za ovo, mislim da mora po zakonu, mora ex officio da ga goni tužilac. Ako čuje, a sada je čuo, valjda je čuo, a ako nije, pisaćemo mu, ako neće da čita.
To su oni koji ništa drugo i ne rade, nego gledaju kako će da opljačkaju državu Srbiju, kako će da je razore, unište, to su oni koji ne mogu ni poraz pošteno da istrpe, nego moraju da nameštaju. Kako ih je juče i Uroš Šuvaković pregazio, a morali su da nameštaju i da sređuju na drugačiji način, jer ništa drugo ne bi mogli ni da naprave. A nije to zato što su svi iz DS-a, što je to licenca DS-a, nego tako mora da bude.
Da se vratim na ovo, zato da ćute o Trgovištu, neka ga nikada više ne pominju, jer tamo živi sirotinja koja ne može njih da gleda u cipelama od 750 evra. Došo Tadić u cipelama od 750 evra, a onaj drugi u cipelama od 680 evra, Đilas, najveći tajkun u Srbiji. Jedan od 750 evra, a drugi od 680 evra, reći ću vam i prodavnicu, gospodine predsedniče, ako kažete da nije tačno.
Lep ko upisan, a jedne cipele ko tri i po prosečne plate građana Srbije, pa vi gledajte kako to izgleda. A sve fini i pošteni, i sve dobri.
Da se vratimo mi, uz poštovanje onoga što je rekao gospodin Perić, stvarno je čovek bio u pravu, ali ne treba nam nikakva zaštita, mislim da se mi najbolje štitimo kada vi pustite da oni govore što je moguće više.
Ovako kada ih pustite da pokažu šta misle, ima tu i fotografija tog koji traži otcepljenje Trgovišta od Srbije, zato što traži dva miliona evra. Nije baš impresivna, da budem iskren, ali šta da očekujete od čoveka koji misli... da, lepši je od Đilasa.
Idemo na diskriminaciju, samo malo, znam da je 45, a poziva se na 43, nego samo da ga nađem, na tužbe drugih lica.
Mi u načelu ne bismo imali ništa protiv da se ovako nešto dešava i da se dozvoli raznim udruženjima, domaćim i stranim organizacijama koje se bave pitanjima invaliditeta da to čine, da to do sada, u dosadašnjim sudskim postupcima po nekim drugim pitanjima i po nekim drugim temama, nije zloupotrebljavano.
Naime, u samom Predlogu zakona se kaže da tužbu za zaštitu osoba od diskriminacije zbog invalidnosti mogu podneti osoba sa invaliditetom ili eventualno njen pratilac.
Ovo što vi radite jeste proširenje takozvane aktivne legitimacije u podnošenju tužbe, ali ono što mi mislimo, to je da postoji mogućnost, to je zakonski moguće, pravno je moguće rešenje, da bi se time stvorile mogućnosti za brojne zloupotrebe da bi sa više novca pojedine organizacije u potpunosti monopolizovale svoj položaj i one bi bile te koje bi određivale šta jeste, a šta nije povreda, a ne bi pojedinac, ne bi individualno niko ni na koji način svoja prava mogao da zaštiti.
Evo vam primera, vi danas imate da vam lažno prava pojedinaca, prava građana Srbije, štite neke nevladine organizacije o kojima ste sami govorili i onda neki znaju kada se kod njih prijave, pa to će da bude rešeno u njihovu korist, a ljudima je mučno zato što znaju koliko ti rade protiv države Srbije, počev od Nataše Kandić, pa nadalje.
Onda ako se dogodi da se pojavi neka nova Nataša Kandić ili nova Sonja Biserko ili nova Biljana Kovačević Vučo i kaže, napravila sam udruženje za zaštitu osoba sa invaliditetom, svi dođite kod mene, ja ću da vam podnosim tako i tako, a za to meni dajte pare spolja, dajte mi pare iznutra, ja ću to da zloupotrebljavam i u političke svrhe i u sve druge, i šta smo onda time dobili. Hoće li ti ljudi zaista biti zaštićeni? Hoće li oni moći svoja prava time da štite, hoćemo li moći da ih obezbedimo od svih diskriminatorskih postupaka; nećemo.
Mislim da je zato, čak u ovom smislu, ako bi se išlo na proširenje aktivne legitimacije u podnošenju tužbi, ovo preširoko postavljeno i ostavlja veliku slobodu i mogućnost za brojne zloupotrebe. Mislim da toga više nije potrebno.
Takođe imam jednu zamerku o kojoj je govorio ovde gospodin Krasić, ne treba više izmena krivičnog postupka, niti ćete da ih menjate, ljudi, imamo sporedno krivično zakonodavstvo, po tri meseca posle donošenja Krivičnog zakona, veće nego sam krivični zakon. Gde god okrenete, u koju god sferu društvenog života da okrenete, mi imamo krivična dela, onda se to procesuira po Zakonu o krivičnom postupku i niko živ ne može da pronađe šta je tačno krivično delo, a šta nije.
Ne piše ti u Krivičnom zakonu, ali ti piše u Zakonu o diskriminaciji, piše ti u Zakonu o saobraćaju, u Zakonu o trgovini, piše ti u Zakonu o privredi, u Zakonu o privatizaciji, ko živ da pohvata sva krivična dela, ni advokati se ne snalaze, niko se živ ne snalazi. Sudije ne mogu više da pohvataju, posebno sa onim novim paketom krivičnih dela koji je došao 2002. godine.
To niko živ ne pohvata. Zato bi bilo dobro da se ne šire mere na sve druge zakone, a naravno, takođe je istina, da nije bilo ovih amandmana G17 plus, ne bi ni bilo forme zakona, nego bi bila forma deklaracije, tako da kako god okrenete, nalazimo se u problemu, ali mislim da ovaj član ne bi trebalo prihvatiti, proširenje aktivne legitimacije na tužilačkoj strani, a u svakom slučaju ne mislim da bi to doprinelo smanjenju, odnosno povećanju mogućnosti diskriminisanih lica da dobiju sudsku zaštitu.
Dakle, mi imamo ustavnu kategoriju da su svi građani jednaki i da uživaju jednako pravo na sudsku zaštitu, apsolutno svi, ali tu nema nikakve diskriminacije, niti se izdvajaju invalidna lica. Ako ste hteli u deklaraciji to da navedete, u redu je, navela su se i invalidna lica i eventualno njihovi pratioci supsidijarni imaju pravo na to, ali mislim da organizacije koje nisu ničim pogođene, ali eto osnovane su zbog toga, te organizacije su osnovane i reći ću vam zašto, uglavnom zbog profita i ličnog bogatstva, a vrlo retko iz zaista altruističkih razloga.
Mi tu imamo primere, navešću sada jedan za koji ćete se svi složiti, bez obzira na partijsku pripadnost, u našu zemlju koji god prevarant da dođe, ne govorim sada o biznismenima i investitorima, prva rečenica kada sleti na naš aerodrom ili prva rečenica u medijima domaćim, gde prvo naprave dobru podršku za svoje tobožnje istupe i za preotimanje nekih preduzeća, firmi, bilo medijskih kuća, nije i bitno, dakle, prvo što urade, kažu – hoću da ulažem u ovu zemlju, vi meni ne date da ulažem u ovu zemlju, a hoću da ulažem. Tačno je, nekima se ne da, zato što se ostavljaju monopoli za neke druge, i kriminalce, i tajkune, Đilasa, Hamovića pa nadalje, ali da ostavimo to po strani.
Mnogi od tih varaju narod, nije njihov motiv to što žele i što mnogo vole ovu zemlju, pa će ovde da u lažu. Njihov je motiv da zarađuju, more. Rekao mi je jedan biznismen pre neki dan, hoću da ulažem ovde, ali nemojte da se lažemo, hoću da ulažem zato što hoću profit da pravim. Rekao sam, znam, ne morate to meni da pričate, to je nešto normalno, to se podrazumeva.
Zato nemojte da nam pričate priču o humanitarnim radovima. Evo, mi smo humanitarci, spreman sam da uložim 100 miliona evra u ovu zemlju. Ma, nisi ti spreman da uložiš 100 miliona, nego si spreman da zaradiš još 100 miliona evra. E, tako vam je i sa ovim organizacijama i udruženjima, koja se nažalost najčešće ponašaju na takav način, ne mogu da kažem sve i ne pada mi na pamet da generalizujem, ali mislim da ovde niko niti može da zna niti može na takav način da zaštiti ta lica koja bi bila ugrožena bilo kojim diskriminatorskim merama nego što to sam pojedinac može da učini. Mislim da je ta norma u predloženom zakonu sasvim korektna.
A očekujem, gospodine ministre, vašu reakciju na ovaj strašni zločin Demokratske stranka koja traži da se Trgovište otcepi od Srbije. Tražim to od vas, ako mi ne verujete, ovo ću vam odmah dostaviti, gospodine ministre, da možete da pročitate, dostaviću i predsedniku Narodne skupštine Republike Srbije.
Dakle, šokiran sam, iskreno sam šokiran i ne mogu da verujem da je nekome ovako nešto palo na pamet. Cena za ovu državu im je dva miliona evra. Nisam sumnjao da za njih naša Srbija ima cenu, ali nisam se nadao, nisam mogao ni da razmislim, znam da za njih sve ima cenu, ali nisam ni sanjao da će cena države da bude ovako mala. To im je ono što Đilas za četiri meseca ima profit. Za četvoromesečni Đilasov profit oni bi državu prodali. Evo vam dokaz, jeste, je l' to čista računica, matematiku sam nekada dobro znao. Četiri i po meseca, izvinite, za četiri i po meseca Đilasovog profita oni bi državu prodali.
E, gospodine ministre, da vidimo mi hoće li država da reaguje ili će tužioci samo da apse one koji na neki drugi način smetaju političkoj eliti, a neće da razmišljaju o tome kako i ko ugrožava zemlju Srbiju i kako i na koji način će da ruše našu Srbiju. Mi rezervnu otadžbinu nemamo, oni koji imaju rezervnu otadžbinu oni ne smeju da budu na najvišim funkcijama u ovoj zemlji. Ovo je čovek na funkciji, ovo nije običan član rekao. Ovo je menadžer opštine Trgovište izgovorio. Ti ljudi moraju da odgovaraju, a mi Srbiju moramo da čuvamo, jer sto puta sam to ponovio i još 1000 puta sa ove govornice ću da ponovim - rezervnu otadžbinu nemamo. Oni koji je imaju ne moraju u Srbiji ni da budu, ali nećemo im dozvoliti da nam Srbiju otimaju, Srbiju rasparčavaju, Srbiju cepaju, pa makar i za dva miliona evra u njihove džepove.

Hvala vam, gospodine Vučiću. Pre svega, pozdravljam predstavnike Matice iseljenika, koji sada sa balkona posmatraju rad Skupštine. Hvala vam što pratite rad ove institucije.
Moram odmah da kažem, gospodine Vučiću, meni nemojte da dostavljati kopiju ovih novina iz vrlo jednostavnog razloga. Predsednik skupštine nikada neće postupati po novinskim napisima, šta god u njima pisalo, već isključivo na osnovu informacija u okviru svojih nadležnosti, isto tako što kao što još jednom moram da ponovim, da ne bude zabune, moja obaveza je i verujem da me u tome svi podržavate, da štitim sve poslanike i njihova prava, nezavisno od toga kako će oni da ih koriste.
Molim vas, nema razloga za nekorektnosti. Svi poslanici imaju pravo jer su birani sa lista izbornih i njihove stranke su ih poslale u parlament, oni imaju sva prava da primaju platu, da primaju paušal, sve ono što im je još pre nekoliko godina u prošlom sazivu, kao što znate, odlukom nadležnih odbora prethodnog saziva stavljeno na raspolaganje i u odnosu na to moja je obaveza, koju redovno ispunjavam, ako poslanici imaju vremena pa mogu da putuju u okviru parlamentarne saradnje, to potpisujem, to sam upravo nedavno uradio, i nije na meni da odlučujem da li oni to mogu da rade zato što ne učestvuju na sednicama Skupštine ili ne, moje je da štitim prava poslanika i da očekujem da oni adekvatno zastupaju Skupštinu, a svi poslanici onda odgovaraju biračima.
Molim vas naprosto da nije korektno da pozivate predsednika Skupštine da procenjuje čiji je koliki rad, šta doprinosi. Dakle, samo se zahvaljujem svima koji su u prethodno periodu, radeći i na sednicama i na Odborima, ne samo ovo što je vidljivo ovde nego i izvan toga, to su predstavnici skoro svih stranaka, da ste svi vi zajedno doprineli da institucija potroši manje novca nego što je budžetom određeno.
Pri tome, svi znamo, o tome smo diskutovali kada je bio budžet, da je premalo određeno za ovu instituciju, da Narodna skupština pri tome uspe svojim radom, poslanika koji su ovde učestvovali u drugoj polovini 2005. godine, da dodatno obezbedi da se smanji dug naše zemlje i svima vam se na tome zahvaljujem i očekujem da se svi time hvalite i konačno da svi kojima je stalo da iznesu stavove svojih stranaka, a to ste svi radili, omogućite da Skupština ubrza mogućnost početka pregovora za evropske integracije. To su radili svi oni koji su učestvovali u radu ove Skupštine u poslednjoj polovini 2005. godine. O tome smo naravno dobili izveštaj Evropske komisije. Naravno svako ima pravo da bira način kada će i na koji način u tome da učestvuje i da za to odgovara svojim biračima. Molim vas da ne prozivate mene za odgovornost po tome.
Izvolite, gospodine Vučiću. Pretpostavljam da niste zadovoljni objašnjenjem.

Uvaženi gosti, dame i gospodo poslanici, pošto računam da je ministar Stojković izašao da obavesti nadležnog tužioca, ovo nije slučajnost, imam izvode sa lokalnog "OK radija" 102,2 megaherca FM stereo. Rečeno je sledeće: Ako Vlada ne preduzme nešto u skorije vreme, nestaće opština Trgovište sa geopolitičke karte Srbije i nagoveštavamo da smo spremni da organizujemo referendum koji će odlučiti da li će i dalje biti deo Srbije ili će se pripojiti Makedoniji. Ovo su ljudi zločinci.
Samo očekujem o vas reakciju, gospodine predsedniče, kao što sam to pokazao ministru, kao što pokazujem sada vama, očekujem da neko od nadležnih državnih organa na ovo reaguje.
Pogledajte šta su još rekli, što nisam stigao odmah da pročitam, sada sam pročitao: rukovodstvo lokalne samouprave Trgovište zalaže se da i ova opština dobije specijalni status poput Preševa, Bujanovca i Medveđe. Zato što će tako da im bude više para. Ljudi, oni ne samo da su zločinci, nego i nisu normalni. Ne znam šta na to da kažem. Znači, svašta sam čuo da će u Srbiji da se dešava, svašta sam video da se događalo.
Gospodine ministre, novi podaci za vas ako ste tužiocu već javili. Između ostalog, brzo mu javite. Između ostalog, traže i specijalni status kao Bujanovac, Preševo i Medveđa, opet za pare. Ovde nisu istakli cenu. Cena za otcepljenje od Srbije je dva miliona evra. To je onoliko koliko za četiri i po meseca najveći tajkun Đilas zaradi u Srbiji, odnosno koliki mu je profit. On se sam hvali da zaradi mnogo više.
I još nešto, gospodine predsedniče. Kada oni govori o putnim troškovima i o ne znam čemu, pa samo 2002. godine jedan od njihovih poslanika, znate kolika je inflacija od tada, na godišnjem nivou podigao je milion i 400.000 dinara, i to iz Niša, ne iz Trgovišta. Taj propis je donela Demokratska stranka i mi smo ih sada ukinuli, a Demokratska stranka, koje sada nema u Narodnoj skupštini Republike Srbije zato što oni vole da otimaju pare narodu a da ne rade ništa, zato što im je teško da bilo šta urade, osim što računam da će neki njihov da se pojavi da ubaci karticu i da izvuče pa da bude kao da sedi tu iako ga uopšte nema, nekog drugog za tako nešto optužuje.
Zahtevam od nadležnih državnih organa odgovor u toku dana, gospodine ministre, pre svega od vas, jer ste nadležni, šta je država preduzela? Još jedanput obaveštavam nadležnog tužioca da su neki zločinci pokušali da odvoje i pokušavaju da odvajaju deo teritorije Republike Srbije. Ime tog zločinca je opštinski menadžer iz DS Jovica Mihailović. Imenom i prezimenom, zato što ne volim da pričam napamet i ne volim da govorim u prazno.
(Predsednik: Vreme.)
Imenom i prezimenom, ali i celo rukovodstvo opštine, sa sve izvesnim Radovanom Stojanovićem, zalaže se za davanje specijalnog statusa opštini Trgovište. Da li ste imali sličan primer u bilo kojoj zemlji u okruženju ili, ne daj bože, u Srbiji? Nikada ga nisam čuo. Čuo sam da ima svakojakih ljudi, da ima i onih koji uzimaju pare, da ima i onih koji su pošteni, i onih koji brinu o građanima i onih koji ne brinu.
(Predsednik: Vreme.)
Završavam, gospodine predsedniče, hvala vam na strpljenju, ali mislim da ste shvatili značaj teme o kojoj govorim. Da na ovako zločinački način neko hoće da vam uništi državu, gospodine ministre, to još nisam čuo, i to tako otvoreno "cena za moju državu je dva miliona evra".
Na ovome ću insistirati ceo bogovetni dan, dok ne dobijem odgovor šta su nadležni državni organi po ovom pitanju preduzeli. Jeste li ste videli, gospodine Periću? Nema tog doktora koji to može da izleči, čak ni Milković. Ima za to neke nadležne institucije koje bi mogle da pomognu, ali nema ni ove, ni one vrste doktora koji tu može da pomogne, nego se zna šta tu sledi.
Gospodine ministre, molim vas da te mere preduzmete, jer Trgovište je divna opština, siromašna, u kojoj živi, ako hoćete, stoprocentno srpski živalj, a nije ni važno, svi ostali građani su jednakopravni. To su ljudi koji vole ovu zemlju Srbiju, koji vole slobodu ove zemlje i koji nikada ne bi prihvatili da žive u nekoj drugoj zemlji, kao što im ovi zločinci predlažu.

Gospodin Perić se javio po Poslovniku.
Pre nego što vam dam reč, gospodine Periću, potpuno razumem, gospodine Vučiću, da ste zatražili od ministra pravde, a tu je ministar pravde, pa će vam odgovoriti.
Još jednom vam kažem, napunio sam 50 godina, naslušao sam se neodgovornih izjava raznih neodgovornih ljudi, predsednik Skupštine nikada neće reagovati na to što neko daje neodgovorne izjave, potpuno nenadležan, prodaje nešto što nije njegovo i pri tome ispostavlja cene, a ja o tome da zaključujem na osnovu novinskih napisa.
Još jednom vam kažem, ponašaću se uvek na osnovu činjenica i na osnovu svojih nadležnosti i neću reagovati u tim situacijama. Kao što znate, Ustav ne zabranjuje glupiranje.
Gospodine Periću, izvolite.

Gospodine predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, javio sam se zbog tumačenja predsednika Skupštine. Kad je on to objasnio, meni sad pomalo nije jasno. Da mi ne pređemo sad na drugu stvar, prva stvar je ovde što predsednik kaže da ne gleda televiziju, nema vremena, mnogo je zaposlen itd.
Ključna stvar je što je savetnik predsednika Republike, gospodin Krstić, da li je najuren iz zdravstva, il' je napustio ili misli da ima više para u Narodnoj kancelariji, ne vidim ni jednog doktora da je ostavio svoju profesiju, on sinoć javno na TV kaže da su narodni poslanici lopovi, da narodni poslanici kradu.
To sam tražio od vas, da li ova Narodna skupština treba i o tom pitanju da raspravlja, jer su uvrede velike, a pozvao sam se i na ministra pravde, da li mi možemo preko suda da zatražimo zbog toga što smo povređeni.
Sledeća stvar, gospodine predsedniče, ako gospodin Krstić kaže da je naplaćen neki kilometar puta više itd, pitam vas zašto poslanici DS primaju plate, paušale, parkiraju u garaže, po jednu platu samo na garažama naplate, kad pet meseci ne ulaze i ne rade u ovoj skupštini?
Da li je to krađa? Znam, izaći će onaj Šutanovac pa će da kaže - mi naše pare ne nosimo kod kuće, nego mi ulažemo, pomažemo siromašne itd. Sigurno da laže. Gde će oni da bacaju pare iz džepova, oni su naučili samo da sabiraju, nema kod njih oduzimanje.
Prema tome, zbog toga sam se javio. Mislim da ono što je sinoć bilo u onom duelu na B-92, ono je strašno za Narodnu skupštinu. Nije mnogo problem mnogo kod nas poslanika, ali oni ne računaju da je ovo Skupština.
Čak i ne mogu da ponovim koliko je on to loše rekao za poslanike. Oni u prvi plan stavljaju Narodnu kancelariju. Šta će onom pametnom čoveku, ako je pametan ovaj predsednik Srbije, 20 savetnika? Ako ga savetuju ti kao Krstić, taj ništa ne može da uradi.

Gospodine Periću, dao sam vam pojašnjenje malopre i prihvatili ste ga. Još jednom podsećam, poslanici ostvaruju svoja prava na osnovu odluka Administrativnog odbora.
Neke odluke su donete još u prethodnom sazivu, neke u ovom, gde je sada restriktivno ponašanje zbog toga što je postojala sumnja za zloupotrebu od strane pojedinaca. Ta sumnja je otklonjena, svi podaci su javni. Molim vas, nemojte tražiti da pravim ikakvu razliku među poslanicima i to neću raditi.
Po Poslovniku, narodni poslanik Aleksandar Vučić.
Samo da pozdravimo i drugu grupu iz Matice iseljenika, koji su nam u poseti. Dobrodošli.

Pozdravljam vas sve koji ste došli u našu i vašu Narodnu skupštinu.
Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine predsedniče, izašao sam zato što, poštujući vaš odnos i vaš stav, pravilno ste reagovali na besmislenu i divljačku izjavu savetnika za fekalna pitanja predsednika Republike. Nemam šta da vam zamerim po tom pitanju.
Ne mislim da taj čovek nekoga može da uvredi. Te izjave su opasne zato što govore o prirodi i karakteru vlasti, ali da bi vas neko uvredio, morate nešto dobro o njemu da mislite i mora nešto dobro da znači, nešto da predstavlja. Zato me to ne interesuje i na to neću da se vraćam.
Mene interesuje nešto drugo. Gospodine predsedniče, od vas ne tražim da vi gonite, tražim od ministra Stojkovića da nas obavesti, ne može ni on da preduzme gonjenje, ali da nas obavesti šta su nadležni državni organi po ovom pitanju preduzeli. Dobro znam šta su čije ingerencije u državnoj vlasti.
Evo vam još jedan dokaz. Oni su to još specifikovali. Pošto mi pristižu materijali iz časa u čas, gospodine predsedniče, dokazi o zločinima dolaze svakog sekunda. Između ostalog, oni su rekli, sem toga što smo ustanovili da je za DS cena države dva miliona evra, u protivnom, oni taj deo države sele u drugu državu, oni su sad rekli tačno i na koji način će geografski to da izvedu, da ne mislite da je bila metafora.
Kaže ovako: "Najavljujemo raspisivanje referenduma za pripajanje susednoj Makedoniji, odnosno opštini Kriva Palanka, od koje nas deli samo jedno brdo iza Kozjeg dola". Gospodine ministre, šta čeka taj tužilac, što nas neko ne obaveštava, što već nije poslao saopštenje medijima da zločince goni.
Šta čeka taj. Ako neko sme ovo u ovoj zemlji da radi, znači da sme sve, da može apsolutno sve. Nisu sve novine prenele njihove izjave. Ovde je transkript onoga što su izgovarali na konferenciji za novinare i na radio emisiji. Da vam ponovim, to je neki Radio OK, 102,2 megaherca, FM stereo. Dakle, možete da proverite i da tražite verovatno kasetu, disk, disketu ili bilo šta, da dobijete precizno o čemu je reč.
Tražim da se ovo uradi zato što je to dobra preventivna mera protiv svih onih koji hoće Srbiju da razaraju, da znaju da na ovakav način ne mogu i ne smeju da se odnose prema svojoj zemlji i prema svojoj deci. Šta kaže - niste nam dali dovoljno para, mi ćemo da se otcepimo i da idemo u drugu državu. Zamislite sada da idemo svuda gde vladaju radikali, ne sviđa nam se vlada G17 plus, DSS, SPS i SPO, ajde malo da otcepimo Šid, da otcepimo Kikindu, ne znam koju opštinu, pola Vojvodine da otcepimo i pola juga Srbije. Ne razumem o čemu je reč.
Molim vas, gospodine ministre, da nas u toku popodneva obavestite, ne insistiram na glupostima, nisu ove naše međupartijske razmirice, to dođe pa prođe, to oni nama i mi njima kažemo i nikome ništa, to se podrazumeva. To da li je Đilas najveći tajkun u Srbiji ili je drugi tajkun u Srbiji, o tome može da se raspravlja, da li je veći on, Hamović ili eventualno Mišković, sasvim svejedno. Ako ste mislili da se plašim da neko ime izgovorim, grdno ste se prevarili.
(Predsednik: Vreme.)
Moram da vam kažem jednu stvar, kada su svojevremeno govorili da je Karić davao ovoliko ili onoliko, moram da vas podsetim, izašao sam za ovu govornicu i rekao, a sada neću to da radim zato što je u takvoj situaciji, da sam ponosan na to što nikada dinara nisam uzeo, a znam mnoge koji jesu.
U svakom slučaju, razmišljajte dobro, za raspravu je da li je Đilas baš najveći tajkun ili je drugi. To je diskutabilno, tu su negde, ta dva kriminalca Đilas i Hamović, mrtva trka. To je već za razmišljanje, ali o ovome nema šta da se razmišlja, gospodine ministre. Računam da je nadležnim državnim organima potrebno za te velike tajkune mnogo vremena da pripreme optužnicu, da pripreme prijavu, pa kasnije i nadležnim organima optužnicu da spreme.
I to rade. To i sa B92 ima veze? Ne bih rekao. Mislio sam da oni sve pošten kapital, a ono za 60 hiljada evra uzmu celu televiziju, sa svom opremom, nacionalnu frekvenciju im tata i mama dali, tata i mama iz Vlade im dali ovu zgradu u zakup.
(Predsednik: Šest minuta.)
Završavam, gospodine predsedniče, znam da je i vama zanimljivo, siguran sam.

Nije, verujte.

Verujte mi da jeste. Dakle, gospodine ministre, u toku popodneva očekujem od vas odgovor, očekuju ne samo poslanici SRS, očekuju svi građani Srbije da vidimo, cela Srbija čeka da nam kažete šta su nadležni državni organi preduzeli u vezi sa ovim zločincima.
Ako država neće povodom ovih zločina da preduzme ništa, najava odvajanja i preduzimanja konkretnih, dakle to nije ideološki, to je preduzimanje konkretnih koraka za otimanje dela teritorije Republike Srbije. Za to neko mora da odgovara. Očekujemo vaš odgovor u toku poslepodneva, gospodine ministre, čekaćemo ga do 17 sati.

Papir i radio talasi trpe sve, tako da nemam nameru da reagujem. Odbor za rad, boračka i socijalna pitanja, na osnovu člana 140. stav 5. Poslovnika Narodne skupštine, podneo je amandman kojim predlaže da se posle člana 45. doda naslov i novi članovi 45a, 45b, 45v, 45g, 45d, 45đ i 45e.
Predstavnik predlagača, na sednici Odbora, prihvatio je amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć, pa konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Na član 46. amandman je, na osnovu člana 140. stav 5. Poslovnika Narodne skupštine, podneo Odbor za rad, boračka i socijalna pitanja.
Predstavnik predlagača, na sednici Odbora, prihvatio je amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć, pa konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Pošto smo završili pretres Predloga zakona u pojedinostima, da li predstavnik predlagača, Slobodan Lalović, ministar rada, zapošljavanja i socijalne politike, želi završnu reč? Izvolite.