Hvala vama, gospodine Baraliću. Još neka poslanička grupa? Ne hvala.
Na član 2. amandman je podneo narodni poslanik Ištvan Išpanović, i zbog onih nejasnoća pročitaću sada.
Dakle, zahtev da se član 2. Predloga zakona menja se i glasi: "Zahtev za rehabilitaciju može podneti svako zainteresovano fizičko ili pravno lice, a pravo na podnošenje zahteva za rehabilitaciju ne zastareva".
Ovakav amandman prihvatio je predstavnik Vlade, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Formalno samo pitam da li neko ćeli reč? (Ne. Hvala.)
Na član 3. amandman je podneo poslanik Nemanja Šarović.
Zakonodavni odbor predlaže da se ovaj amandman odbije, a Vlada ga ne prihvata.
Da i neko želi reč? Da. Izvolite, gospodine Krasiću.
Zbilja upozoravam još jednom, tražili su i poslanici nekoliko puta, Zakonodavni odbor da konstatacija glasi ili da odbaci amandman ili da kaže da je pravno moguć. Ovakve formulacije da se amandman odbije naprosto nas dovode u krajnje neprijatnu situaciju. Izvolite, gospodine Krasiću.

Ma, gospodine predsedniče, pitanje je da li taj Zakonodavni odbor ima kvorum da radi, nego ajde neću sada to, pošto nisam sproveo nezavisnu istragu.
A kada budem sproveo istragu, onda ću da vam kažem da li je to tačno ili nije tačno, ali ajde sada da pređemo da imate neki papir, da je nešto napisao Zakonodavni odbor.
Gospodin Šarović je podneo amandman kojim je tražio da se briše član 3.
Naravno, mi želimo da uklonimo ovakav tekst Predloga zakona i jednostavno tražim od vas da se ovako nešto ne glasa da ne bi postalo zakon, jer ako postane zakon imaćemo mnogo više glavobolje nego što treba.
Pre nego što počnem konkretno da pričam o ovom amandmanu, samo bih vas zamolio da kada izlazite ovde ako nemate ni jednu drugu reč kojom ćete da osporite amandman Srpske radikalne stranke ili da date podršku inicijativi Vlade, nemojte molim vas ratne sekire otkopavati, zakopavati, te partizani, te četnici, te ovo, te ono.
Pa eto vidite već šesti put izlazim povodom ovog zakona, nikada te reči nisam upotrebio. Niti želim da povratim sećanje na ono što je bilo, nego baš upravo želim na objektivan način da protumačim kakva je norma koja se predlaže i šta će sutra biti.
Unapred mogu da vam kažem šta može da bude. Imam neko iskustvo, mogu da procenim šta će da bude, da se sutra ne bi desilo, kada neka strana postavi pitanje ministru - donet je zakon, šta je bilo, pa ne znam, imamo problema, pa nismo mogli da primenimo, kao što već pet godina stalno slušamo zašto se zakon ne primenjuje.
Šta je napisano u članu 3? Da se zahtev za rehabilitaciju podnosi Okružnom sudu u Beogradu. Okružni sud u Beogradu postaje prvostepeni sud, nadležan za celu teritoriju Republike Srbije. Koliko sam razumeo ministra malopre, pokazivao je nešto prstima, valjda će osmoro sudija da sudi, tri u Okružnom i pet u Vrhovnom.
Kaže: "Zahtev sadrži lične podatke lica čija se rehabilitacija zahteva i dokaze o opravdanosti zahteva". Šta bi moglo da bude dokaz o opravdanosti zahteva?
Malopre je gospodin Krstin ovde pročitao dva-tri dokumenta i rekao da je to sve što porodica ima. Čak je i neki advokat posle izvesnog vremena tražio i dobio obaveštenje da dokumentacije nema.
Šta će da se desi ukoliko taj zahtev bude rešen, pa posle tri-četiri godine, nema veze sa onim primerom koji je gospodin Krstin izneo, neko dođe do neke druge dokumentacije iz istorijskog arhiva, pa se vidi da je nešto drugo u pitanju.
Ta situacija uopšte nije dotaknuta ovim predlogom zakona, a svi plediramo o istini, o pravdi i svi koji izađu ovde govore da je apsurdna istina i apsolutna pravda u onome što oni kažu.
Kada svako potegne neki predmet ovde i iznese nekoliko podataka, svi kažu: ako je to bilo, nije u redu, treba čoveka na neki način rehabilitovati.
Vi imate i druge situacije, neću konkretno da navodim imena, gde je čovek koji je tokom rata pomagao sve koji su pucali na Nemce i na Bugare u Nišu, kada je došla velika sloboda, njega njegov kum Skojevac odvede u banovinu, zatvori ga dva dana i on dobije neki papir da je bio saradnik neprijatelja i za vreme rata je zaradio 180.000, a onda dođe druga ekipa, pa proceni i kaže da je tih 180.000 otprilike jedna kuća od dve, koliko ima. Ta jedna kuća je od njegovog čukundede.
U međuvremenu se desilo da je ta familija doživela neka šikaniranja, u međuvremenu se desilo da su oni u jednom kućerku bili zaštićeni stanari, a druga kuća koja je njima oduzeta, to je otkupljeni stan. Kada dođu rođaci u Niš, u onaj svoj kućerak od čukundede, moraju da gledaju komšiju koji se razbaškario u onom njihovom. To je nemoguće ispraviti danas.
Da bude stvar još čudnija, deca su intelektualci, upoznati sa pravom, imaju dobre advokate itd. To je nemoguće ispraviti. Jedino što može da se ispravi, eventualno je to ta mrlja koja stoji, ali dokumenta nema, a u međuvremenu se čovek maksimalno rehabilitovao svojim odnosom u društvu, svojim načinom života itd.
Ako se ovo pravo stavi samo Okružnom sudu u Beogradu, odmah moram da vam kažem da nema od toga ništa. Evo zbog čega. Ako je predsednik tog suda spreman, sposoban da prima u posetu Karlu del Ponte i ove druge koji proganjaju, još da se hvali kako su oni napravili odeljenja, kako će oni ovo, ono, ako u tom sudu treba da bude, poput onog Čavline, vi se sećate tog sudije, on je bio istražni sudija u predmetu Marjanović protiv Đinđića.
Neko je podmetnuo Đinđiću, umesto 100.000, dodao mu je još jednu nulu, pa je ispalo milion tona pšenice. On je organizovao konferenciju za štampu, napao tamo. Međutim, svaki normalan čovek zna da za milion tona pšenice treba godinu dana da se radi izvozni posao, da se skuplja po celoj Vojvodini, pa da dolazi do nekih tokova, pa da se pretovaruje. To je nemoguć posao, maltene. Taj Čavlina je molio Mirka Marjanovića da odustane i da ne goni Zorana Đinđića. Naravno, Zoran Đinđić je nekako spasen.
To je taj Okružni sud u Beogradu. Tu postoje i sudije, drže slike vas poslanika. Kada vas neko napadne u novinama, nešto izmisli o vama, budite sigurni da u Okružnom sudu postoje neke žene sudije koje vašu sliku zalepe i onaj tekst, reklamiraju se sa time i kažu - ovo je mečka Božana. Kada dođe neko, kaže - držim tog idiota poslanika, to je njegova slika. Te sudije to rade.
Oni koji su 2001. godine posebno odabrani da vrše progon, oni treba da odlučuju o nečijoj rehabilitaciji. Bukvalno rečeno, terate ga mečki na rupu. Kao Vuk treba da čuva stado. Znate kako će oni to da čuvaju - selektivno, do krajnjih konsekvenci.
Još ako uđe tu Biljana Kovačević-Vučo! Ona je zastupala i neke odavde pa kaže "to je krivično delo, ali je problem što nije bilo u Krivičnom zakonu". Ona zastupa nekog kao advokat! Stevan Lilić je izgubio postupak da je bio plagijator samo zbog Biljane Kovačević-Vučo, loše ga je zastupala. Podli i prljavi plagijator Stevan Lilić. Ona deli savete nekima i ona treba da da nalog nekom sudiji kako da presudi.
Ljudi, kome dajete zakon u ruke, Okruženom sudu u Beogradu? On se pokazao svojim predmetima, vidite i sami šta se radi. Predmet Milanović. Bez namere da diram u osećanja roditelja, gubitak deteta je najveći gubitak koji čoveka može da pogodi, ali to je jedna dimenzija. Ako se skupe te fukare iz nevladinog sektora, odgovore, dignu medijsku tenziju, pa čak pokrenu postupak pred Evropskim sudom za ljudska prava, pred sudom u Nemačkoj i sve tamo izgube, a oni garantuju da će tamo da se dobije, onda se prelomi na jednom Dragoljubu Milanoviću.
Naredba 37 ne postoji, ona je povučena, Generalštab je nju stavio van snage, ministre to treba da znate. Ugrožavanje javne sigurnosti bi bila saobraćajka, a za vreme rata važe neka druga krivična dela. I to treba da znate.
Onda za sve lidere država NATO pakta. Batić kaže: "Stvarno je neprijatno, kako da razgovaram sa Karlom del Ponte, sa Havijerom Solanom, a on ima prvostepenu presudu, osuđen je zbog zločina protiv mira". Onda tužilac mora da odustane od krivičnog gonjenja, jer ne može Batić da se pozdravlja sa ratnim zločincem, nego sa uvaženim gospodinom, koji nam je pisao Ustavnu povelju i druge stvari.
Ne može da bude nadležan Okružni sud. Ovaj zakon ne smete da donesete, jer ćete da nahranite one koji su prepuni mržnje i koji žele osvetu. Ne ulazim u to leva, desna, gornja, donja strana, uopšte me ne interesuje, ali ovakva nepreciznost zakona daje mogućnost svakoj fukari da ga tumači kako hoće. Nema ovde objektivnog kriterijuma. Zato će da se desi sve i svašta.

Narodni poslanik Aleksandar Vučić, po istom amandmanu.

Imam jedno obaveštenje za narodne poslanike. Došao sam sa jednom novom informacijom i sa jednom konstatacijom ovih "žutih" lopova što i sada uzimaju pare dok ne sede u Narodnoj skupštini, ali izgleda prate TV prenos.
Naime, prva stvar koja se dogodila jeste činjenica, želim da obavestim pre svega građane Srbije, a i narodne poslanike, da je Simić, čovek poznat po aferi "kofer", sa onih 100 hiljada evra uhapšen, pritvoren, pa sad pušten, postavljen za savetnika guvernera za bankarska pitanja. Izgleda da mu je to "kazna" za "koferče". Šta posle ovoga da kažem građanima Srbije? Šta posle ovoga da kažete bilo kome u ovoj zemlji?
Toliko o borbi protiv korupcije, gospodine ministre, toliko o pravnoj državi, toliko o onome kako se problemi rešavaju. Ovi žuti lopovi što u ovom trenutku otimaju pare naroda i primaju plate, paušale i sve drugo, predvođeni Tadićem i najvećim tajkunima u Srbiji, Đilasom, Krstićem i ostalima, poslali su neko saopštenje pošto im je valjda SRS opsesija, kažu - on je nekadašnji član SRS ili ne znam čega. Ne znam za to, ali znam da je žut.
Verovatno smo ga mi zato izbacili na vreme jer smo videli da je neka protuva koja bi zemlju da proda. Gde je našao utočište? Na pravom mestu. Prirodnu sredinu, tamo se udomio i tako bi sada da razara teritoriju Srbije. Građani Srbije neka procene još jedanput kako to neki čine, šta je njihova konačna namera i šta bi od Srbije da naprave.
Vas, gospodine ministre, pitam pošto sam video da ste danas dali jednu pametnu izjavu o jednom od predstavnika Vlade, lepo ste saopštili kako daju čudne izjave itd. neki ministri, slažem se s tim, pa vas pitam, da li se vi, gospodine ministre, slažete sa tim da čovek, građanima Srbije, poznat kao jedan od učesnika u aferi kofer, dobije mesto savetnika guvernera za bankarska pitanja.
Hoće li sada koferi da se iznose sa svakog mesta, da se unose u svako mesto i da svakom građaninu Srbije kažete - ti kada otmeš sto hiljada evra ili kada primiš mito od sto hiljada evra ti si dobrodošao za savetnika guvernera. Ako je to poruka građanima Srbije, onda je to veoma loša poruka vlasti. Nadam se da nije i voleo bih da čujem vaš odgovor, ali sam sasvim siguran da će izazvati veliki gnev i nezadovoljstvo ljudi.
Obično kada neko govori i kaže da nema nezadovoljstva, nema ga na ulicama, ne idu ljudi u proteste, ne idu ljudi u svakodnevne štrajkove itd. Ne idu ljudi, ali se kod ljudi skuplja i može da se dogodi, iako na to nikada nećemo pozvati da ljudi reaguju na onakav način kako su to neki predviđali i to baš protiv njih, a ne protiv onih kako su to naši politički protivnici želeli.
Želim da vas upozorim na to da ljudi koji izgube posao, ljudi koji teško žive, ljudi koji nemaju plate koliko imamo mi narodni poslanici ili ne daj bože plate i primanja koliko imaju najveći srpski tajkuni, poput Dragana Đilasa i njemu sličnih, dakle ljudi koji žive životom običnih, ljudi koji žive običan život, ti ljudi ne mogu sa simpatijama da gledaju na napredovanje lopova, kriminalaca, onih koji su uhvaćeni sa koferima u rukama.
Dakle, obratite pažnju na to, jer kao što vam ljudi neće pokazati bes i gnev, niti mogu, a ogorčeni su da ne možete da verujete koliko zbog činjenice što ste otpustili sa posla ćerku Jova Đoga, ženu Jova Đoga, hvatajte se za glavu koliko hoćete, lupajte u klupe koliko hoćete, uzdišite i izdahujte koliko god puta hoćete.
A to govori o vama, to govori o onima koji to rade, zato što time pokazujete da ne želite da razumete sudbinu običnog sveta, sudbinu običnih ljudi, da vas to ne interesuje, jer to može da se dogodi svakome i zašto se to posle ne bi dogodilo bilo kome drugom.
Kada to može danas njima, sutra može da se dogodi vama ili bilo kome, a onda bih vas pitao od čega ćete da živite, kako ćete porodicu da prehranjujete, kako će porodica, dok ste vi u pritvoru, a da ne znate zašto ste u pritvoru, pošto vas je velika demokratska vlast uhapsila, a velikodemokratska je zato što je sebe proglasila sama za demokratsku, šta ćete u pritvoru da radite i očekujete od čega vam žive žena i ćerka.
Pitam vas, ministre, izađite i kažite kao što sam vas pitao za ubijene u RTS, pitam vas i za ovo da mi odgovorite, kažite mi po čijem nalogu je ćerka Jova Đoga dobila otkaz, po čijem zločinačkom nalogu je žena Jova Đoga dobila otkaz, po čijem nalogu se hapse drugovi sina generala Mladića.
Oni nisu Mladićevi drugovi, oni su drugovi sina generala Mladića. O čemu mi ovde govorimo i pričamo?

Govorimo, gospodine Vučiću, o amandmanu na član 3. koji je podneo narodni poslanik Nemanja Šarović. Već sam skrenuo pažnju jednom, nemam nameru da vas prekidam, dajem vam mogućnost da iskoristite vreme, ali vas upozoravam da govorite po članu 103. i da je moja obaveza, zbog svih poslanika, da vas podsetim da morate da govorite o temi koja je na dnevnom redu. To je moja obaveza i molim vas da to ispoštujete.

Ostao sam, gospodine predsedniče, bez teksta posle informacije da vam je jedan od kofer-majstora postao savetnik guvernera za bankarska pitanja.

Meni sigurno nije, gospodine Vučiću. Vi vrlo dobro znate da je ovo Narodna skupština Republike Srbije i ni na jedan način ne određuje ko će na koje mesto u nekoj drugoj instituciji da se vrati posle istražnog postupka, po izlasku iz zatvora. Budite korektni, vratimo se na dnevni red.

I onda je mamut zavio čokoladu. Izvinite, gospodine predsedniče Narodne skupštine Republike Srbije, ne mislim da ste vi o tome odlučivali.
Želeo sam da upoznam građane Srbije i izvinite što sam promašio temu i što nisam govorio o rehabilitaciji, a niste u pravu za ovaj poslednji deo. On se upravo tiče zakona o rehabilitaciji i zato ste me na pogrešnom mestu prekinuli.
Još jednom pozivam ministra Stojkovića da mi odgovori po čijem nalogu su dobile otkaz supruga i ćerka Jova Đoga.
Samo me zanima gde je moral onih ljudi, završavam gospodine predsedniče, koji bi za svaku sitnicu napravili televizijsku i novinsku priču, a nisu pitali nikoga od članova te porodice, koji su se to zločinci drznuli da im oduzmu pravo na rad, da im oduzmu mogućnost da žive životom normalnih i običnih ljudi, a čija je krivica nikakva, jer im ni vi niste ustanovili ni krivičnu prijavu, ni optužnicu, niti bilo šta drugo.
Očekujem, jer neko u Srbiji mora da pruži odgovor na to. Ne znam ko će ako vi nećete da pružite odgovor na to. Znam da se neki tome raduju, pretpostavljam da se vi tome ne radujete, ne ličite mi na takvog čoveka, ali nam bar kažite onda o čemu je reč. Kažite nam ko su ti zlikovci koji takve postupke sprovode, a za ove kofer-majstore znamo ko su ti zlikovci, zna i narod i znaće narod kako to da reši.

Da li još neka poslanička grupa želi reč? (Ne.)
Na član 3. amandman je podneo poslanik Ištvan Išpanović.
Vlada nije prihvatila amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Reč ima narodni poslanik Ištvan Išpanović.

Podneo sam amandman na član 3, s tim što sam delimično menjao tekst, a pored toga sam još dva stava dodao.

Što se tiče stava 1, gde je Okružni sud u Beogradu određen kao jedini nadležni sud, to prosto ne mogu da prihvatim. Naime, ne znam da li je predlagač računao koliko će tu biti predmeta uopšte o rehabilitaciji. Po mojoj računici može da bude više desetina hiljada. Ne znam kako će Okružni sud u Beogradu, koji je već inače opterećen, ima jedno specijalno odeljenje, drugo specijalno odeljenje, kako će obaviti ovaj veoma veliki i u nekim predmetima veoma odgovoran zadatak, tako da sam predložio da to budu svi okružni sudovi u zemlji, jer je to jedini način da se za relativno kratko vreme okončaju svi predmeti koji će biti pred ovim sudom.

Drugo što sam predložio jeste dokazivanje ovih slučajeva koji podležu pod ovaj zakon. Znači, slučajevi, danas je o tome govoreno a i u načelnoj raspravi, nema praktično dokaza, nema skoro nikakvih dokaza u nekim predmetima. Na koji način će onda sud rešavati takve predmete? Plašim se da će sud jednostavno neke predmete odbaciti, jer stranke neće moći podneti nikakve dokaze o tome na osnovu kojih treba da se donesu te takve sudske odluke. Zbog toga sam ovde napisao u stavu 3. da bi trebalo dozvoliti budućim strankama da, ako nemaju nikakvih dokaza, da se prihvati da se opiše događaj koji se desio i na osnovu toga sud po službenoj dužnosti da pribavi svu potrebnu dokumentaciju radi rešavanja ovakvih slučajeva.

Mislim da je to u interesu stranaka i da bi trebalo prihvatiti i takvu mogućnost, jer se plašim da neki slučajevi neće moći biti istraženi iz tih razloga.

Sledeće što sam predložio u stavu 4, a isto ne razumem zašto to nije prihvaćeno, rekao sam da je postupak rehabilitacije, kao i pribavljanje dokaza iz stava 2. ovog člana oslobođeno od svih taksi i troškova. Nećemo valjda tražiti da te žrtve ili njihovi naslednici plaćaju i neke sudske troškove zbog toga što traže rehabilitaciju svojih predaka. Valjda neće naplaćivati razni arhivi za fotokopiranje, za traženje dokumentacije itd. strankama neke troškove. Tako da uopšte mi nije jasno zbog čega nije prihvatljivo za predlagača da se ovaj postupak oslobodi svih troškova.

Ponovo bih molio ministra da razmisli o ovim mojim predlozima i da prihvati moj amandman, ali ukoliko ministar to ne bude učinio, molim kolege poslanike da mi pomognu i da se izglasa ovaj amandman, jer je to u interesu tih rehabilitovanih lica.