Dame i gospodo narodni poslanici, već sam govorio da iz mnogo razloga poslanici SRS neće glasati za ovaj predlog zakona, ne samo zbog toga što smo jedina opoziciona stranka u srpskoj skupštini, već prosto zato što smo naišli na dosta loših rešenja i zato istakli naše primedbe.
Hoću na nekoliko stvari prvo da ukažem, a onda ću direktno govoriti o amandmanu gospodina Išpanovića.
Najpre, ono što je važno zbog budućnosti Srbije, ne zbog toga šta ćemo mi jedni drugima da kažemo u ovoj Narodnoj skupštini. Da li je tačno sve što je danas izrečeno sa ove govornice, što su i jedni i drugi iznosili? Da, tačno je. Da li je bilo zločina prema komunistima pre Drugog svetskog rata. Da, bilo je. Da li su komunisti činili zločine posle Drugog svetskog rata? Da, jesu.
Šta je bilo u toku Drugog svetskog rata? Samo na jednu stvar hoću da vam ukažem, o stradanju u toku Drugog svetskog rata, pošto se danas sve izjednačava. Sinoć sam gledao jedan film na RTS-u koji je govorio o rađanju, o političkom delovanju Adolfa Hitlera, kako je skončao i onda sam video nekoliko istorijskih neistina na samom kraju filma o tome ko je i koliko stradao u Drugom svetskom ratu i na koji način. Naravno, najstradalniji narod, kakav je bio ruski narod, u potpunosti je izbačen, ali jedan od četiri najstradalnija naroda ili, ako hoćete sa Nemcima, pet najstradalnijih naroda u Drugom svetskom ratu je bio srpski.
Zarad istorije i činjenica, srpski narod je stradao sedam ili osam puta u apsolutnim brojkama više nego, recimo, američki, verovali ili ne. U toku celog Drugog svetskog rata Amerikanaca je izginulo 125 hiljada, a Srba između 900 hiljada i 1,2 miliona, u zavisnosti od toga ko vrši istorijske procene. Zašto ovo govorim? Ne zbog žalopojke, ne zbog toga jer mi Srbi smo izgubili trećinu muškog stanovništva u Prvom svetskom ratu, već zbog toga što hoću da vam kažem, u Drugom svetskom ratu, u zavisnosti od toga ko je gde podizao ustanak, evo vam primer naše Krajine, u Kninu su bili Đujićevi i nosili kokarde, na Baniji su uglavnom nosili petokraku jer su se prvi pojavili, ali su se i jedni i drugi borili protiv istog, a to su bile ustaše i svi su stradali od ustaša.
U selu odakle je moj otac nije ostao niko živ od muškaraca. Sve muške glave su pobili. On je rođen zato što je bio u stomaku, a nikada oca nije video. Dakle, sve muško što su imali pobili su, sve što su zatekli, i pobili su toliko puta veći broj ljudi nego što je stradao u srpsko-srpskom sukobu, da, naravno, ne može da bude zanemarljivo ni da je u pitanju jedna glava, ali da je žalosno da mi i dalje nastavljamo sa srpsko-srpskim sukobima, a da ne objašnjavamo šta su i kako sve učinili protiv srpskog naroda. To je osnovna stvar.
Slušao sam pažljivo gospodina Išpanovića prošli put i kada sam, ako se sećate, reagovao i rekao da je general Rukavina vodio tu akciju protiv mađarskog stanovništva, koji je hrvatske nacionalnosti, a ne srpske, po Brozovom nalogu podrazumeva se, ali nisam rekao nekoliko drugih stvari.
Naravno da su, i da budem korektan to je Išpanović potvrdio, nije negirao, počinjeni brojni zločini, jezivi zločini nad srpskim stanovništvom u Vojvodini, koje su počinile mađarske okupacione trupe.
Kada govorite npr. o Čurugu, u kojem nije nemoguće da je neko hteo na neki način nešto da vraća ili ne znam šta, ali celu ulicu, neka mi ne da gospodin Vlaović da lažem, celu ulicu su mađarske okupacione trupe očistile od muških glava srpskih. Je l' tako bilo? Celu. Ni jedno muško čeljade, ni jednu mušku glavu srpsku nisu ostavili u životu.
Nemam ništa protiv, civilizacijski je običaj gde god da neko strada, pogine ili umre, da to mesto bude obeleženo, ali zamislite da na to mesto donesete i kažete da su tu stradali jedan, dvojica ili desetorica, a oni su pobili više od 200 ljudi. To je ono što je teško prihvatiti i zato je to merenje i vaganje za sve nas strahovito značajno.
Pri svemu tome, za razliku od drugih koji kada čuju da Mađari nešto kažu, mi o tome prvo učimo, saznamo, pa onda izađemo sa tim. Da, tačno je, bilo je zločina koje su činile snage generala Rukavine, nema nikakve sumnje, nad mađarskim življem, ali to nije bilo predominantno, pogotovo u poređenju sa ovim što se zbivalo u Vojvodini pre toga. Koliko je samo Srba bačeno pod led u Tisu, u Dunav i u mnoge druge reke i na različite načine ubijani.
Malopre nisam stigao da kažem, a sada ću iskoristiti priliku povodom ovog amandmana, i nisam odgovorio direktno na pitanje, verovatno sam bio dekoncentrisan ili želeo više toga da kažem, pa nisam stigao. Naime, gospodine ministre, ova zločinačka izjava o kupoprodaji teritorije Republike Srbije za dva miliona evra data je u februaru. Posle toga je predsednik Tadić, da bi direktno pružio podršku, otišao sa svojim najvećim tajkunima i dao podršku ljudima koji trguju našom teritorijom, otišao i rekao - da, oni su vam najbolji.
Nije ovo slučajnost. Nisam znao i priznajem da sam zbog toga kriv, ali ljudi u Trgovištu su se odmah pobunili kada su čuli za ovu izjavu, deca u školi su se bunila, neka deca nisu htela da idu u školu jer su se plašila za svoju budućnost, vide da neki ljudi hoće da im odvoje deo teritorije iz Demokratske stranke, kažu - hoćemo da prebacimo deo Srbije u Makedoniju, zato što ucenjuju nekoga za dva miliona evra. Znači, posle toga dolazi Tadić sa svojom ekipom tajkuna, Đilasom, Krstićem i ne znam još kojim da tamo nešto dele.
Sada me slušajte. Mi smo gledali na televizijama pojedinim, kao da su se otprilike najveći srpski dobrotvori pojavili. Je l' tako? Kao da su došli ljudi koji će Trgovištu da daju bogatstvo, rešavaju sve njihove probleme. Brinu o sirotinji. Sada ćete da čujete šta su doneli, pošto, kao što znate, mi smo vrlo dobro informisani, pa ćete precizno da čujete.
Doneli su 12 tona brašna, po ceni od 144.000 dinara, izračunaću vam na kraju u evrima, da ne brinete, da ne morate da računate; zejtina, praška za pranje, poklonjena dva televizora, dve geografske karte, dva radio aparata isturenim odeljenjima u selu Donja Trnica, gde ima sedam đaka, i u selu Kozji Dol - 4 đaka, i dat je kamion FAP 1414 stariji, BG-728-541, naravno žute boje.
Mi smo izračunali da znate vrednost svih ovih poklona kojima su se oni kitili, a to je poklon najvećim delom svih građana Srbije, u redu je, sirotinja živi u Trgovištu. Oni su se kitili kao da su ne znam šta poklonili.
Sada vam kažem, ne država Srbija, sama SRS doneće građanima Trgovišta, koji tako teško žive, mnogo više nego što su oni dali. Nećemo ni da govorimo takve stvari, mi kažemo novinarima da smo dali tek kada damo 50 ili 100 puta više od ovoga, a ne da se sramote, predsednik Republike da se ovakvim sitnicama hvali.
Šta su uradili? Nisam vam ovo džabe ispričao, nego da dobijete punu informaciju. Znate gde su otvorili Narodnu kancelariju? Onu koju ste vi dozvolili da imaju pare u budžetu. Otvorili su je u privatnoj kući. Čijoj? Simpatizera DS-a, naravno. Znate koliko su to platili? Pet stotina evra iznajmljivanje kancelarije. Zamislite, u Trgovištu iznajmljujete kancelariju po 500 evra.
Da znate da tu nema časne rabote, časnog i poštenog posla. Zato tražim od ministra Stojkovića, od Vlade RS i svih vas da odgovorite na naša pitanja i da nam jasno i precizno saopštite kada će država Srbija da krene u obračun sa tajkunima koji je upropaštavaju.
Nije Bogoljub Karić jedini, to smo vam govorili u trenutku kada ste tu akciju vodili, nije jedini, ni blizu jedinog, ima ih još mnogo. Đilas, Hamović, koliko god hoćete, ovih za cigarete, kako im se zove, taj što me tužio, Subotić. Koliko još hoćete.
Ljudi, ili ćete da radite svoj posao onako kako valja ili da sve batalimo, da kažemo da Srbija nije spremna, a da će da nas maltretiraju opštinski menadžeri, kojima će jedini posao da bude da kažu - daj mi pare u moj džep, ako mi ne daš pare, ja ću da organizujem referendum da se pripojim drugoj državi.
To nisam čuo, razgovarao sam ovde sa poslanicima u pauzi, video sam, gospodine ministre, veliko ogorčenje ljudi, koji ovo nisu shvatili kao nekakav politički atak naš ili kao pokušaj da se stiču politički poeni jer je ovo suviše opasno i suviše ozbiljna stvar.
Ako smo mi ti koji osuđujemo Agima Čekua, Ramuša Haradinaja i Hašima Tačija kada traže otcepljenje Kosova i Metohije, a oni to traže zato što se još pozivaju na nekakve istorijske, tradicionalne, kulturne, nacionalne razloge.
A mi imamo one, koje podržava Boris Tadić i dolazi direktno da im pruži podršku, a oni traže odvajanje dela teritorije Republike Srbije zato što nisu dobili dva miliona evra u džep, gospodine Stojkoviću, to je zločin bez presedana.
On čovek, upozorio sam vas na to ministre Stojkoviću, taj nesrećnik iz DS-a, on je čak razvio kako, preko brda koje ga deli od Kozjeg Dola i ne znam čega. On vam je konkretno ukazao kako bi to izvršio. Šta onda? Hoće onda neko sledeće mesto? Dokle ćemo to tako? Gde god pobedi DS treba da brinemo, ako ne dobiju dovoljno para, da li će da otcepe deo teritorije. Da li je to pitanje? Da li se tako neko u Srbiji odnosi odgovorno prema građanima Srbije?
Mislim da je građanima Srbije to jasno, ali mi ćemo čekati. Rekao sam vam ako bude trebalo i lično ću to da uradim, ali čekaćemo odgovor nadležnih državnih organa. Nadam se samo da neće reći da je sve izmišljeno, da je izmišljen i transkript radijski, da je izmišljena jedna novina i da je izmišljena druga novina. Tri papira imamo. Da vidimo može li tako nešto da se dogodi ili ne.
Vidite, što se tiče zakona o rehabilitaciji još jednu stvar. Teško je to deliti od 1941. do 2006. godine. U skladu sa nekakvim ideološkim predrasudama, koje svako od nas nosi, mogli bismo da pogrešimo, da se ogrešimo o istinu, da učinimo nešto što bi nekoga moglo da povredi, a da istovremeno ne ostvarimo pravdu. Ono oko čega bismo se svi složili, nije sporno da porodica Glavaški to dobije, nije sporno ni za koga, ni za Slobodana Jovanovića, Lazu M. Kostića i ne znam koga, ali sam siguran da će vama da bude sporno za mnoge koji su progonjeni posle 5. oktobra.
I dalje vas pitam da mi vi kao pravnik kažete, a siguran sam, gospodin Krasić me je uveravao u to bezbroj puta, da ste vrstan pravnik, da mi kažete bar kada je reč o poznavanju propisa, kako je moguće da Dragoljub Milanović bude osuđen na 10 godina robije zbog krivičnog dela izazivanja opšte opasnosti, odnosno nepostupanja po naredbi 37, a naredba nigde nije pronađena, već su postojali svedoci koji su tvrdili da su tekst naredbe videli, a da nisu osuđeni stvarni počinioci zločina?
Naprotiv, da su oslobođeni, da je doneta oslobađajuća presuda u postupku protiv njih. Tužilac odustao i čak rekao da ga ne interesuje pokretanje krivičnog gonjenja. Ako možete to, gospodine ministre, da mi objasnite, bio bih vam beskrajno zahvalan, jer onda bih nešto novo saznao, što nisam naučio na Pravnom fakultetu.
Trudio sam se svojevremeno da učim, nisam hteo da idem na demonstracije kada su vršili pritiske da idemo na demonstracije, jer sam išao na fakultet da bih naučio, a bio sam dovoljno hrabar da se odbranim od onih koji bi da vas napadaju zbog toga što ste dolazili na fakultet da nešto naučite.
Tamo su me učili nešto drugo, a ne ovo što nam se danas zbiva. Nemam ništa protiv da mi vi kažete - pa Vučiću, to je sila, ali onda nemojte da mi bilo ko bilo kad govori o tome šta je pravo i šta je pravda, i nemojte da mi govorite o tome kako će neki Milanović ili neko drugi da ima povlašćeni status, kada on nema pravo na vikend izlaske, iako je ostvario u skladu sa zakonom sve uslove da to pravo dobije. Ne može zato što će da grakne neka Nataša Kandić ili Sonja Biserko ili neko takav da kaže - aha, eno ga povlašćeni položaj.
Pa majku mu poljubim, kakav povlašćeni položaj imaju oni koji su ubili te ljude, koji su ubili malu Milicu Rakić, koji su ubili sve? Da li imaju oni pravo na vikend odsustvo, gospodine ministre, ili za njih dajete crveni tepih svakog radnog dana u svako doba ili samo za vikend? Još nam govorite kako nam ništa lepše od toga nema nego da nam i muške i ženske štikle vire iz njihovih zadnjica, jer je to budućnost Srbije. Nadam se da nije. Hvala najlepše.