Član 7. Predloga zakona glasi: "Protiv rešenja o primeni amnestije žalbu mogu izjaviti tužilac, okrivljeni i njegov branilac, osuđeni i lice koje je ovlašćeno da u korist optuženog izjavi žalbu ako je ono podnelo zahtev.
Žalba iz stava 1. ovog člana ne zadržava izvršenje rešenja".
U nekoliko varijanti se primenjuje ta formalno-pravna amnestija: ako nije pokrenut postupak, ako je lice u pritvoru, a postupak u toku ili ako je lice na izdržavanju kazne zatvora.
Kako je ovaj predlog zakona nenapisan, primenjuje se po službenoj dužnosti, a imajući u vidu intenciju koja se javno gura, a otprilike glasi ovako: nama ne treba vojska i ukoliko nešto i treba, pravićemo afere, a afere su poželjne da se vojska rastereti. Do kog nivoa? Do nivoa koji su zaključili, odnosno saopštili nam, primenjujući međunarodne standarde, neki Zoran Dragišić, neki Bojan, ne znam ni ja, a znam da je tek kasnije služio vojsku. Sve neki eksperti, koji nemaju blage veze sa vojskom.
Vrlo je važno da su bliski Atlantskom savezu u Srbiji. Začetnik toga je bio onaj invalidski penzioner, vojno lice Veljko Kadijević, ne onaj Kadijević, znate ministre, što je zaustavio, informaciju o streljanim vojnicima u Sloveniji. On je tog dana dobio informaciju da su streljani vojnici u Sloveniji i rekao je: ne sme da se obavesti srpska javnost da su njihova deca streljana tamo, jer će Srbi da polude.
To je skrivano godinama, film je postojao već posle dva dana, bunkerisan, pitajte Natašu Kandić, ona to sve dobro zna, a i ovi drugi špijuni sve dobro znaju. A sada da vas pitam, kada ćete da pokrenete postupak protiv Veljka Kadijevića, tog matorog?
Ne možete da mi odgovorite da niste tužilac; on je u Iraku prodao stan, pa kupio manji za neku od svojih žena i pobegao tamo da obučava partizanske jedinice u borbi protiv gerile. Moramo sve da znamo, pa da vam kažemo o čemu se radi.
Onaj invalidski penzioner Veljko Kadijević napadao je nekoga od naših, ne znam da li Vjericu ili Natašu, što su ga prozvale, pa onda napisao pismo i priznao sve što su žene rekle o njemu.
Postoji neki drugi Atlantski savez, odnosno isti onaj, ali ga vode neki drugi koji vode i kadrovsku politiku u Vojsci Jugoslavije, odnosno Srbije i Crne Gore. Šta se pita ovaj Stanković? Ne pita se on ni za šta, pita se onoliko koliko mu kaže Nataša Kandić. Vi vidite čoveka, ali je glava Nataše Kandić, stavovi Nataše Kandić, to je valjda svima jasno.
A to što je on ujak nekome iz vaše stranke to mu je najveća reklama da bude proguran ovamo, ali nije ni bitno, to se zna, snosićete odgovornost zbog toga, objektivnu, ne vi pojedinačno, nego vaša stranka, to je vaš kadrovski potencijal, to ste izabrali i šta da vam radim. Slično je bilo i sa Davinićem, ekspert UN za razoružanje, došao da razoruža našu vojsku, i uradio je to, a sa kim – u koaliciji sa Mlađom, te se svađaju, te se ne svađaju, te ovamo, te onamo, samo da se napravi galama.
Nešto malo više popularnosti ima SPC, vojska je izgubila popularnost i sada kada date ovu amnestiju, ljudi će vam aplaudirati. Malo ko će da bude u stanju da shvati ovo što pričamo – šta je država, zašto je potrebna vojska, zašto Holandija pravi novu vojsku od 60.000 vojnika, a mala je država.
Kako to ove druge države oko nas neguju svoju vojsku, pojačavaju borbenu gotovost nekim novim strategijama, novom tehnikom, a kod nas je bitno – izađe onaj ćelavi Dragišić, pa kaže: 0,4% treba da imamo i ne postoje bezbednosni rizici. Kaže – tu je NATO pakt, mogu da vam pročitam izveštaj šta se dešava na Kosovu i Metohiji, šta se priprema i za tu, kako kažu, Preševsku kotlinu.
Raspitajte se malo kod vaših, pa ćete saznati šta se sve priprema od maja do jula meseca u kopnenoj zoni itd, a šta pred izbore za Crnu Goru. Raspitajte se malo, šta se sve dešava. MI 6 je sve vrlo lepo planirao i DND i ovo je sve na tragu njihove politike.
Nije ovo Zoran Stanković izmislio, ne može ovo da izmisli, zna on da, ako bi ovako nešto krenulo, možda i ne bi moglo baš da prođe. Ali vi uporno istrajavate na ovome, zato što postoji nalog, mora da se uradi, pa će Mlađa da kaže: imamo probleme, ne možemo da finansiramo materijalnu, tehničku i neku drugu transformaciju vojske, pa je potrebno ovo, pa je potrebno ono, sada će oni vaši da rasprodaju imovinu budzašto, pa će ovamo, pa će onamo.
Samo obaveštavam javnost da se zna da vlast vrlo dobro zna šta se priprema, vrlo dobro zna da se ovim zakonom ne rešava pitanje krivične odgovornosti ovih ljudi, to pitanje će opet biti otvoreno.
Zašto se nema smelosti i snage da se promeni Zakon o vojsci SRJ, razmislite malo, koji još prljavi poslovi treba da se urade, kako još treba da se opere, iščisti mozak naših građana da nesvesno aplaudiraju nečemu što je suštinski šteta za njih. To se kod nas dešava, i to odavno. Naravno, nekim roditeljima se neće svideti ova diskusija, reći će: šta pričaju ovi radikali, zašto moje dete da ide tamo da gladuje, nema vode, nema onoga? Imamo rešenje i za to.
Pre nedelju dana smo rekli – svaka porodica se oslobađa poreza u toku godine kada se dete nalazi na odsluženju vojnog roka, a zašto, zato što nijedan roditelj neće da pošalje dete, a da ne da pristojan džeparac, da ne pomogne, itd, barem ovi ljudi koji su malo stariji i kojima je još stalo do Srbije, do države, do ispunjavanja obaveza prema svojoj državi i njima je čast da im sin bude u vojsci. Znate, sada je meni vrlo neprijatno da pravim poređenja sa Francuskom, Izraelom, Rusijom, Grčkom, Turskom, sa nekim drugim državama, ali ovo što kod nas radite uopšte ne postoji u ovim državama koje sam pomenuo.
Da li može neko da zamisli da se u Izraelu desi da neko neće da ide u vojsku? Hajde molim vas, vi velike demokrate koje ste već godinama u Skupštini, neki i pre paljenja, kažite mi, šta bi se desilo u Izraelu da neko neće da služi vojsku, neka dođe ovde i neka mi kaže, završiću ako treba i ranije – Krasić nije u pravu!
U Izraelu, ako ne uzme pušku i ne odazove se na vojni poziv, dobija nagradu, nagrada – kuća od 200 kvadrata, ili možda ide u zatvor? Znate, u Izraelu kada zafali nešto avionu, oni pozovu Ameriku, pa dođu njihovi vojnici iz Amerike. U Grčkoj, koliko se služi vojska; u Turskoj isto postoji obaveza, a ovde se pojavi neki dekan fakulteta civilne zaštite, ispriča nešto jadnik sa onom velikom titulom, učio tamo, ko zna gde je učio, jer nije naučio elementarno.
Gledao sam pre neki dan neku emisiju, onaj Lazanski ih ispreskaka običnim rečenicama, pokazao je da one njihove titule ništa ne vrede, Fakultet civilne zaštite, dekan Fakulteta civilne zaštite priča o procentima, o bezbedonosnim rizicima, a nama avione ne lete. Nijednog trenutka nije rekao – država treba da odvoji.
Da vam kažem nešto, neka bog poživeo onog Aljošu Milenkovića na BK, što vodi "Može biti samo jedan", svaka mu čast, normalna deca učestvuju u emisiji, takmiče se, vidi se – normalna vojska, prošle godine je bila normalna žandarmerija, diže patriotizam, diže volju u budućnost. Narodni heroji su ova deca koja upisuju Vojnu akademiju.
Posle ovih vaših zakona, kako akademci mogu da razmišljaju o vojsci? Postavljaju pitanje: čekaj, šta sam upisao, koju akademiju sam upisao? Imamo jednu od vrlo dobrih akademija, a neko hoće da je rasturi. To radite ovim zakonom. Neću da pričam o vašim žalbama, o tužiocima, kako mogu da se žale, ko je pogrešio u primeni ovog zakona, to je podvala.
Ovo je velika podvala srpskom narodu i svim građanima Srbije. Kada kažem – srpski narod, mislim u populističkom, a ne u etničkom smislu, jer su svi ovde Srbi, po državljanstvu i pripadnosti, ne ulazim u to kojoj nacionalnoj grupi pripadaju, ali svi građani će se zamisliti posle ovakvih zakona, šta da rade, šta da radi čovek koji voli ovu državu, a pripadnik je neke druge narodnosti.
Pogledajte ove ljude iz Bosilegrada, Dimitrovgrada, Subotice, odziv je fantastičan u Subotici, veći nego što je prosek u Srbiji. Šta taj čovek može da tumači posle ovoga, jer kaže: imam državu koja ne zna šta hoće. Zašto uskraćujete pravo nekome da brani svoju državu i da zna da onaj do njega takođe brani državu? Sada treba da razmišlja da li je onaj do njega neko ko pere pelene, jer ovde se nikad ne zna. Koncept Vatikana, Austrije i engleske obaveštajne službe, a u projekciji Kraljevskog instituta za međunarodnu politiku, jeste Srbija u granicama Beogradskog pašaluka.
Molim vas. E, sad će neko da kaže – vi ste pristalica teorije zavere. Ma nisam pristalica teorije zavere, ali sve što je rečeno, tako se desilo. I papa je priznao Hrvatsku i Sloveniju, Amerikanci prvi priznali Bosnu i Hercegovinu, pomogli su teroriste, pa teroristi postali narodni heroji. To je teorija zavere.
Onaj ko je najavio da će to da se desi, dezavuisan je time, kaže: ti si pustio film, čitaš neke knjige tamo, teorija zavere, geopolitika. Pa dobro, ajde, bacite to na stranu, a kako se sve to baš tako desilo? Tako da negirajući teoriju zavere svako može prema svom damaru u pulsu da vam kaže šta će da bude i kako će u javnosti da odjekne ovakav zakon.
Evo, moj sin je regrutovan, sad malo bezveze, lično, prijavio se za specijalnu jedinicu. Šta mom sinu večeras da kažem kad dođem kući? Dragane sine, nemoj da ideš u vojsku. Zašto? Pa čika Zoran će ponovo da donese neki zakon o amnestiji, pa dobro Stanković, Stojković nije bitno. Šta ćemo da napravimo? Smeškajte se, ali nije za smeh.