Gospodine Šormaz, mi predstavnici SRS, kao najbrojniji predstavnici političke stranke u Srbiji... Samo vi bežite. Izvolite u vašu šetnju, vozni park, dnevnice, devojčice, kafići i tako redom, a mi ćemo da radimo.
Što se tiče naše aktivnosti i aktivnosti Vojske Jugoslavije za vreme NATO agresije, ne samo da svako u ovoj sali treba da bude na to ponosan, a rekla sam vam da su jednog od najslavnijih oficira iz tog rata, generala Božidara Delića, penzionisali u 48. godini.
Takve dezertere i takve koje sada branite narod nikada nije hteo, niti će ikada da ih prihvati. U duši, u srcu srpskog naroda, ma kako teško da mu bude, ma kako da zna da su mu država i narod ugroženi, nikada ne može da bude više od 0,001%, u promilima se mere oni koji su za otvorenu izdaju.
Što se tiče političkog delovanja i gospodina Šormaza i njegovih sledbenika i onoga što ste uradili posle 7. oktobra, narod vas je dovoljno kaznio, tek će da vas kažnjava na izborima.
Sada, u situaciji kada se razgovara o tome da li će ova vlast i onaj nesrećni Vukčević, ne znam koga ste već upregli putem goluba pismonoša i ostalih mehanizama da ulove generala Mladića, kažem vam da smo mu mi poručili da se ne predaje. Uverena sam da on to neće da uradi i da nikada nećete stići do slavnog generala.
Znate zbog čega? Zato što mi razmišljamo o budućnosti i o činjenici da Haški tribunal nije osnovan zbog toga da bi se Koštunica ili Boris Tadić sastajali sa Karlom del Ponte, da bi se oni družili i ćaskali sa njom, nego da bi se donele presude i nama koji smo najstradalniji narod pripisao genocid i da bi ko zna koje generacije, one koje pod vašom vlašću neće moći da idu u vojsku, jer neće imati gde da je služe, plaćale ratnu odštetu onima koji su nas, u stvari, ubijali i bombardovali. O tome se ovde radi.
Ako mislite da narod nije prepoznao u nama da državnički mudro razmišljamo, na duge staze i da smo tako razmišljali, kao i naš predsednik unazad toliko godina, grdno se varate. To će već sledeći izbori da pokažu. Činjenica je da svi ti ljudi i članovi njihovih porodica, časni i pošteni, koji su pripadnici ili su bili pripadnici Vojske Jugoslavije, znaju da smo u pravu, da je ovo sraman zakon, da vas ništa drugo ne zanima, poput ovog fićfirića koji je izašao, ovog Šormaza, sa torbicom ispod ruke. Narod ima naziv, zna se kako se takve torbice zovu. Ode čovek u nepoznatom pravcu, briga njega i za vojsku i za Skupštinu i šta će da bude sutra.
Mi nismo ti. Pre svega, časni smo ljudi, iskrene srpske patriote i budite sigurni da će milioni onih koji nas podržavaju učiniti sve da se u skorijoj budućnosti ugled vojske i svih poljuljanih državnih institucija povrati.
Još nešto, pre dva meseca zamenik predsednika SRS gospodin Tomislav Nikolić najpre o tome nije hteo javno da govori, a posle je ipak odgovorio na pitanje novinara na konferenciji za štampu. Rekao je još jednu bruku i sramotu aktuelne vlasti, ministra i onih koji danas rukovode vojskom.
U opštini Bujanovac, odnosno u zoni tzv. kopnene bezbednosti naša vojska, do dolaska Tomislava Nikolića i generala Božidara Delića, koji je penzionisan, nije imala vodu. Bilo je potrebno samo malo truda i minimalnih investicija, koliko pojedinci iz vaše vlasti dnevno ukradu, a da ne govorim o ovom Đilasu, Tadićevom tajkunu, zapravo, to je bio posao za nekoliko dana, da se vojsci obezbedi voda.
Šest ili više takvih bunara je napravljeno, vojska je dobila vodu i onda je jedan pukovnik, koji je tamo zatekao gospodina Nikolića, rekao: nemojte, molim vas, to da spominjete, niti moje ime, znate kakvi su ovi, odmah otpuštaju sa posla. Lepo mu je poručio Tomislav Nikolić, time ću da završim: nema potrebe za tim, za nekoliko meseci u Srbiji ću ja da se pitam, kao i SRS, i kad se to desi, ti ćeš biti rehabilitovan, slavni generali će biti na mestu načelnika Generalštaba, a svi oni koji su se ogrešili o zakon i oni koji su radili protiv Ustava i protiv zakona moraće da odgovaraju.

Reč ima narodni poslanik Momir Marković, pomenut u diskusiji.

Kako je lepo kad sednica teče normalno, kad predsedavajući radi svoj posao, za razliku od nekih koji su pre podne i ovih dana radili.

Gospodine Šormaz, nema ga, izašao je, ali verovatno gleda, pa ću direktno da mu se obratim, s obzirom da me je prozvao. Bio sam na ratištu kad je Vukovar oslobođen, u Mirkovcima, a gde si ti bio, nemam pojma i ne zanima me. Kad si ti pucao, gospodine Šormaz, izgorela je Savezna skupština, izgorela je Radio-televizija Srbije. To što nisi pogađao, ili nisi znao da si pogodio, to je tvoj problem, ali je to dokaz da nisi savladao vojnu obuku i da si džabe trošio municiju.

Zanimljiva je ideja gospodina Šormaza da izveze radikale u Rumuniju ili u Bugarsku. Da nećete možda logore da pravite za radikale i njihove simpatizere? To je tipična fašistička izjava, kao i ovaj "fekalni" savetnik od ovoga preko puta.

Šta se to dešava sa onom demokratskom opcijom Srbije? Koji je to otklon najvidljivije demokratije do totalnog fašizma? Da li se plašite što se izbori približavaju? Da li se plašite da će posle izbora svi papiri morati da se iznesu na sto, pa će mnogi od vas morati da odgovaraju za ono što su činili ili što nisu činili, a pogotovo za ono što su činili po sistemu: "Što oko vidi, ruka ne ostavlja".

To što sam bio u "Sablji", gospodine Šormaz, to tebe tek čeka. Za vreme "Sablje" bio sam u pritvoru zbog spiska od 72 zaposlena, to piše u krivičnoj prijavi. Ti ćeš biti u pritvoru, pa posle u zatvoru za najmanje 72 krivična dela lopovluka.

Još nešto da podsetim građane Srbije, da ne bi ostalo nedorečeno. Ne tražite vi ni Karadžića ni Mladića zbog toga što morate Karli del Ponte da ispunite uslove, glava Karadžića i glava Mladića je ucenjena na po pet miliona dolara. Vama vodica na usta pođe kada se pomene ime Mladić, kada se setite koliki je to kofer u koji treba da stane pet miliona dolara.

Uostalom, i Slobodan Milošević je bio cenjen na pet miliona dolara. Onog Vidovdana, kada ga isporučiste, tri ili četiri dana posle isporuke, nemojte me držati za reč, uđe perjanica DOS-a sa rukama u džepovima u američku ambasadu, a izađe sa koferčetom. Šta se posle dešavalo sa koferčetom i sa nosiocem koferčeta, razmislite. Uglavnom, onaj glavni knjigovođa gore izgleda ima sada kompjuter "pentijum" pa sve mnogo brže obračuna, nego što je do sada radio.

Dame i gospodo narodni poslanici, amandmane SRS za sve članove od 1. do 9. treba usvojiti i ovaj zakon vratiti ne na doradu, nego na ponovno pisanje. Ovo ničemu ne služi. Ovo ne bi moglo da služi čak ni za onu policu za koju ministar Lalović pravi svoje zakone.

 

Hvala vam, gospodine Markoviću.

Repliku ima ovlašćeni predstavnik SRS za ovu tačku dnevnog reda, gospodin Zoran Krasić.

Samo jedno obaveštenje, da ne propustimo zbog poslanika koji prate, danas ćemo raditi ne do završetka rasprave tačke koja bude na dnevnom redu u pojedinostima, nego najkasnije do 20,00 časova, koliko pređemo amandmana. Hvala. Izvolite.

Gospodine Markoviću, niste bili prisutni, gospodin Šormaz je stvarno prekoračio sve moguće tolerantne granice za jedno pristojno izlaganje.
Mene ne čudi gospodin Šormaz, mada mi je iskreno žao što nije prisutan u sali da čuje šta bi moglo da se odgovori na ona njegova zapažanja i osećanja koja je izneo tako iskreno sa ove govornice. Od njega me ne čudi, jer on u svojoj poslaničkoj grupi ima to zaduženje da vodi na vratima evidenciju, kada se pravi kvorum da li su svi prisutni, da li neko izlazi ili ne izlazi.
Verovatno vam je poznato, postoji jedna mitska životinja, zove se Kerber, ona vodi računa o tome ko ulazi i izlazi iz neke druge prostorije. Shodno funkciji koju ima, mene ne iznenađuje ono što je rekao sa ove govornice. Rekao je da bi vrlo rado izvezao SRS u Bugarsku i u Rumuniju. Naša ideja je odavno prisutna u Bugarskoj i Rumuniji, nema potrebe da se sekira. Nema potrebe bilo koga da izvozi. Nama ne pada na pamet da izvozimo niti stranku, niti bilo koje pojedince. Ali, očigledno na taj način demonstrira svoj politički stav o tome šta bi sve bio spreman da uradi da bi očuvao vlast svoje stranke i neku svoju poziciju, pa možda čak i čuvara ovih vrata i evidentirača kvoruma.
Druga stvar, koja je ozbiljno upozorenje vladajućoj koaliciji, moram da vas podsetim da je vaš predsednički kandidat i vaš predsednik, mogu tako da kažem, jer je izabran za predsednika Republike Srbije, gospodin Tadić, kao ministar odbrane radio na strategiji koja je u sebi sadržavala i doktrinu odbrane. Taj dokument je donet, tako da obavestite gospodina Šormaza, verovatno je bio sprečen da to čuje, s obzirom da je čuvao vrata.
Znači, ova zemlja ima svoju strategiju odbrane, svoju doktrinu. Ovaj zakon se ne dotiče ni doktrine, niti strategije. Ali, prosto morate da ga obavestite, jer ovo što demonstrirate kao neobaveštenost, postaje poprilično moralna karakteristika, kada čovek jednostavno treba da se ponaša kao malo dete, a malo dete kada nešto ne želi da vidi ili ne želi da primeti da nešto postoji, ono stavi prste na oči i toga više nema.
Gospodin Šormaz bi voleo da stavi šaku preko očiju i da nestane ono što njemu ne odgovara. Nažalost, ovo je Narodna skupština, ovde se čuju i teške reči, ali i bolna istina i mnogo je teži sudar sa stvarnošću, o kojoj biste morali da razmišljate.

Hvala, gospodine Krasiću.
Na član 6. amandman je podneo poslanik Milan Stevović
Predstavnik Vlade, na sednici Narodne skupštine, obavestio je da ne prihvata ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Zoran Krasić.

Gospodine predsedniče, iskoristiću ovaj amandman na član 6, naravno nećete se ljutiti, s obzirom da je i onaj prethodni zakon imao nešto slično što zaslužuje komentar, tako da ću napraviti svojevrsno poređenje ova dva predloga zakona.
U prepodnevnoj raspravi, turbo-brzinom, završena je diskusija o Zakonu o rehabilitaciji, a da vas podsetim, tamo u jednom članu stajalo je da u postupku rehabilitacije pred prvostepenim sudom odlučuje veće od trojice sudija i da je postupak javan. U sledećem članu je stajalo da zainteresovano lice, koje je iniciralo postupak, ukoliko je dobilo rešenje kojim se odbija zahtev za rehabilitaciju, ima pravo žalbe.
Sada, ukoliko je postupak javan, onda bi verovatno trebalo da postoji i neka druga strana koja bi morala da bude suprotna, verovatno bi to morao da bude predstavnik tužilaštva, koji štiti, u krajnjem slučaju, ne samo državne interese, nego i društveni sistem vrednosti u državi. Verovatno bi i on morao da ima status stranke u postupku i da traži preispitivanje tog prvostepenog rešenja.
Nažalost, nismo mogli u prepodnevnoj raspravi, zbog brzine, da ukažemo na ovu manjkavost, jer ne ide da pretres bude javan, a da se isključi mogućnost da interveniše neko u ime društvene zajednice, države, vlasti i zaštitnika sistema vrednosti, pa i morala koji se nalazi u našim propisima. Očigledno da je onaj zakon za jednokratnu upotrebu i selektivnu primenu.
Šta je navedeno u članu 6. Predloga zakona o amnestiji? Navedeno je da se rešenje iz člana 4. i 5. ovog zakona može doneti i na zahtev okrivljenog ili osuđenog lica ili lica koje u korist optuženog može izjaviti žalbu. Na prvi pogled deluje kao stereotipna i standardna odredba o mogućnosti da, iako je ovaj postupak po službenoj dužnosti, okrivljeni i neko ko nastupa u njegovo ime može da podnese zahtev.
Verovatno taj zahtev ima za cilj da skrene pažnju da je istekao zakonom propisani rok, a ovde su vrlo kratki rokovi, od tri dana, te se i stranci daje mogućnost da upozori sud i jednostavno izdejstvuje, u skladu sa zakonom, neku od odluka iz člana 4. i člana 5. Predloga zakona. Naravno, osporavamo ceo ovaj koncept zakona, pa smo morali da obuhvatimo i ovaj član.
Ali, moram da se vratim na ovo prethodno, zato što se ovaj član zasniva na članu 4. i članu 5.
Rokovi koji su određeni da po službenoj dužnosti sud odluči, u zavisnosti od faze postupka, da li je u toku postupak, da li je pravosnažno okončan, da li je lice na izdržavanju kazne zatvora; sve te situacije su na neki način razgraničene, u svim tim situacijama rok je jedinstven i on iznosi tri dana od dana stupanja na snagu ovog zakona.
Da kojim slučajem nije bilo suvoparnog prepisivanja ovog teksta iz onih prethodnih zakona, verovatno biste shvatili da je, ukoliko se lice nalazi na izdržavanju kazne zatvora i treba da se primeni amnestija, da se oslobodi od izdržavanja kazne zatvora, po ovom zakonu nadležan sud opšte nadležnosti, prema mestu gde se nalazi kazneno-popravni zavod.
Verovatno ćete shvatiti da je posle stupanja na snagu ovog zakona potreban neki rok da upravnik kazneno-popravnog zakona napravi spisak i navede predmete koja se lica nalaze na izdržavanju kazne zatvora, pa da obavesti svoj mesno nadležni sud kako bi on mogao da primeni ove odredbe.
Toga ovde nema. Pošto nema, onda je moguće nekoliko zaključaka. Prvi zaključak je da se zbog osnovane sumnje da su izvršili ova dela iz člana 1. ovog zakona niko ne nalazi u pritvoru. Druga je mogućnost da se ni protiv jednog lica ne vodi postupak. Treća mogućnost – da se nijedno lice ne nalazi na izdržavanju kazne zatvora zbog krivičnih dela koja su navedena u članu 1. ovog predloga zakona.
Međutim, ako slušate onoga iz dijaspore koji kaže – 2.500 krivičnih prijava samo postoji i gotovo nikakav postupak dalje nije vođen. Krivične prijave su predate nadležnom tužiocu, možda je nadležni tužilac, pošto su male kazne zatvora, podneo optužni predlog nadležnom sudu i to stoji tu.
Niste ni gledali ovu moguću situaciju, da se neko nalazi na izdržavanju kazne zatvora. I to možemo da prihvatimo, da želite da ubrzate, ali ne možemo da prihvatimo činjenicu da kada ovaj zakon stupi na snagu, već sutradan to isto lice za koje postoji krivična prijava može da dobije novu krivičnu prijavu za ista krivična dela. Zašto? Zato što obaveza služenja vojske postoji od 18. godine života do tamo neke, 35-te.
Nisam hteo da pričam, jer ne znam, ali rekli ste mi. Moguće je da krivičnu prijavu ima čovek koji ima 25 godina. Ako je oslobođen, oslobođen je krivične odgovornosti po ovom zakonu, ali nije oslobođen vojne obaveze. On je već sutradan u izvršenju krivičnog dela i njega praktično ovaj zakon ne štiti. To je ta besmislica.
Zašto ovo pričam? Zato što je mnogo ispravniji put, pravno-tehnički i ustavno posmatrano, da ste izvršili odgovarajuću izmenu u zakonu, sada ne mogu tačno da kažem naziv, jer ne znam koji reguliše ovo, da li je to Zakon o odbrani ili Zakon o vojsci, ali verovatno negde u ta dva propisa postoji obaveza kojom je propisano služenje vojnog roka.
Da ste tu napravili neku promenu, pa da ste tom promenom isključili ili izuzeli od obaveze služenja decu – druga, treća generacija u inostranstvu itd, možda bi to i bilo prihvatljivo za ovu Narodnu skupštinu. Možda bi čak i bilo prihvatljivo sa temeljnim razlozima, ali ovako se štite od krivične odgovornosti. Ko, ako ne dijaspora, ko onda? Oni koje bi mogao da oslobodi onaj koji bi doneo akt o pomilovanju, a ne želi da donese taj akt, jer postoji veliki broj lica koja bi trebalo da se pomiluju.
S obzirom na tako veliki broj lica vruć krompir se zbog kohabitacije gura Vladi Republike Srbije, koja ne verujem da stoji na pozicijama da treba dati amnestiju zbog toga što neko ne poštuje demokratiju. Nemoguće je pričati o demokratiji i ljudskim pravima, a da se ne poštuju propisi.
Kakva je to demokratija, ako se ne poštuju propisi koje je donela demokratska vlast? Pod pretpostavkom da pre 5. oktobra ništa nije bilo demokratsko, ovim zakonom ste zahvatili samo period od kad ste zapalili Skupštinu do današnjeg dana. Naravno, ta paljevina i ta svetlost su pokazale da je napokon došla sloboda, demokratija, da cvetaju ljudska prava.
Znači, pošto ćete imati selektivnu primenu, bolje je da ste na čistac izbacili Borisa Tadića, koji je ovlašćen da donese akte o pomilovanju, pa neka pomiluje sve koji su krivično odgovorni zbog ovih krivičnih dela, bez obzira da li postoji osnovana sumnja ili je u toku neki postupak.
Ne znam zašto ste prihvatili nešto kada znam da nikome od vas to ne odgovara. Ministrova deca su u vojsci, Mikina deca su služila vojsku, svim radikalima su deca koja su došla za vojsku služila vojsku. Vi ne želite to, jer znate da ćete imati problema već sutradan. Jer, već sutra sve koje ste zakonom oslobodili ovim čine novo krivično delo, odnosno ponavljaju krivično delo. To može čak biti otežavajuća okolnost, je l' tako, ministre, pod nekim uslovima.
Amnestirajući za ova krivična dela, niko od njih se nije oslobodio obaveze služenja vojnog roka, ukoliko nije prešao onu starosnu granicu kada ne postoji više obaveza služenja vojske.
Postavljam pitanje – a šta onda donosimo? Da li donosimo propis zbog nekih koji su tu na granici, pune 35 godina, pa treba da se vrate iz inostranstva kao zaslužni građani, kao svojevrsni narodni heroji, koji u svojoj biografiji neće imati podatak o tome da su 10 ili 15 godina, ne može 15, ali neka bude, izbegavali služenje vojnog roka. Sa pravom će svako od njih da izađe i da kaže – ti si služio vojsku, a on kaže – ne, bio sam u inostranstvu. Pa jesi li služio vojsku? Nisam. A zašto nisi? Amnestiran sam.
Pravna posledica amnestije je totalna rehabilitacija. Briše se iz evidencije. Ako je postupak bio u fazi pripreme pre nego što je pokrenut, nije ni bio sumnjiv. Ako je i vođen neki postupak sve je obustavljeno, on je uzoran, čist građanin, na njega se primenjuje zakonska prezumpcija rehabilitacije Krivičnog zakonika. Uzoran je građanin, može da proziva. Može sutra da kaže – kako vas nije sramota da ne idete da služite vojsku? Vidite koje licemerstvo može da se javi od strane ljudi koji će ovim zakonom da budu oslobođeni vojne obaveze.
Ako se desi da na silu izglasate ovo sa većinom o kojoj je gospodin Šormaz pričao, pomenuo je nekih 130, ne ulazim u to, treba da obezbedite 126 da biste počeli da radite, a onda možete da izglasate i sa 62, 64 da glasa u krajnjem slučaju.
Postavljam pitanje – da li će svi oni koji su u inostranstvu, da pođemo od pretpostavke da nas nije prevario ministar dijaspore, da dobiju nove krivične prijave, ukoliko nisu napunili 35 godina? Da li neko iz Vlade može da nam garantuje? Bez neke uvrede, gospodine Stojkoviću, mislim da niste kompetentni za odgovor na ovo pitanje. Zašto? Jer vi ne pozivate da se služi vojska, već vojni odseci.
Tu je sada onaj Zoran Stanković koji nešto slično nije hteo tamo da prebaci, da se promeni Zakon o vojsci SRJ, kako bi izbegao raspravu u Saveznoj skupštini, čiji je ujak, s kim je bio, kako je bio, ko je njega predložio kao eksperta, kako je sam sebe predložio kao eksperta, šta je tamo radio po Kliničkom centru, VMA itd. To nije tema ovde.
Samo postavljam pitanje, kada se donese ovaj zakon, očisti od krivične odgovornosti jedan broj lica, da li će oni posle mesec dana, ukoliko nisu navršili 35 godina, ponovo da dobiju krivične prijave? Odnosno, prvo poziv da dođu na regrutaciju i na služenje vojnog roka, pa ako se ne odazovu da mogu da traže odlaganje.
Oni su do sada mogli da traže odlaganje i demokratska vlast je bila vrlo raspoložena da im to odloži. Moram da vas obavestim, vojni odsek je do sada odlagao služenje vojnog roka ljudima koji su ispunjavali i koji nisu ispunjavali uslove, a čak gde se pojavio prigovor savesti, blago su savetovali mališane da idu u bebisiterke, skupljače lišća, "Zelenilo" ili pozorište. Oni su svoju vojnu obavezu mogli da ispune u pozorištu, obdaništu, na ginekologiji, gde god su hteli mogli su da ispune. Samo vas podsećam da su pre dve godine televizijske reportaže bile na temu kako je "in" služiti vojsku u civilu, u pozorištu, pa su se hvalili antistrejt, ono znate, sve je to bilo zabavno i interesantno.
Zašto ovo pričam? Onaj ko ima krivičnu prijavu zato što je izvršio neko od ovih krivičnih dela iz člana 1, mogao je lako da isključi svoju krivičnu odgovornost ako se javi vojnom odseku – hoću da služim vojsku u "Gradskom zelenilu". Ne bi vojska insistirala na krivičnoj prijavi, ne bi insistirala na postupku.
Ovde je u pitanju 2500 dezertera DS-a. Kako idemo i kako analiziramo redom član po član, skida se paučina, prašina, ogoljuje se i vidi šta je pozadina svega ovoga.
Znači, vežite mački o rep ono što vam je pričao ministar za dijasporu. To je obična podvala i običan izgovor. Suština je devalvirati pomisao na služenje vojnog roka. Čiji je to interes? To je interes saveznika onog nesretnog Šormaza. On kaže – Srbija mora da ima saveznike. Gde ih nalazi? Nalazi ih kod onih koje nije mogao da pogodi onom svojom artiljerijskom vatrom.

Vreme, gospodine Krasiću.

 Pošto nije mogao da ih pogodi, on kaže – hajde da budem sa njima prijatelj.

Hvala lepo. Za reč se javlja i narodni poslanik Rajko Baralić.