Gospodine predsedniče, iskoristiću ovaj amandman na član 6, naravno nećete se ljutiti, s obzirom da je i onaj prethodni zakon imao nešto slično što zaslužuje komentar, tako da ću napraviti svojevrsno poređenje ova dva predloga zakona.
U prepodnevnoj raspravi, turbo-brzinom, završena je diskusija o Zakonu o rehabilitaciji, a da vas podsetim, tamo u jednom članu stajalo je da u postupku rehabilitacije pred prvostepenim sudom odlučuje veće od trojice sudija i da je postupak javan. U sledećem članu je stajalo da zainteresovano lice, koje je iniciralo postupak, ukoliko je dobilo rešenje kojim se odbija zahtev za rehabilitaciju, ima pravo žalbe.
Sada, ukoliko je postupak javan, onda bi verovatno trebalo da postoji i neka druga strana koja bi morala da bude suprotna, verovatno bi to morao da bude predstavnik tužilaštva, koji štiti, u krajnjem slučaju, ne samo državne interese, nego i društveni sistem vrednosti u državi. Verovatno bi i on morao da ima status stranke u postupku i da traži preispitivanje tog prvostepenog rešenja.
Nažalost, nismo mogli u prepodnevnoj raspravi, zbog brzine, da ukažemo na ovu manjkavost, jer ne ide da pretres bude javan, a da se isključi mogućnost da interveniše neko u ime društvene zajednice, države, vlasti i zaštitnika sistema vrednosti, pa i morala koji se nalazi u našim propisima. Očigledno da je onaj zakon za jednokratnu upotrebu i selektivnu primenu.
Šta je navedeno u članu 6. Predloga zakona o amnestiji? Navedeno je da se rešenje iz člana 4. i 5. ovog zakona može doneti i na zahtev okrivljenog ili osuđenog lica ili lica koje u korist optuženog može izjaviti žalbu. Na prvi pogled deluje kao stereotipna i standardna odredba o mogućnosti da, iako je ovaj postupak po službenoj dužnosti, okrivljeni i neko ko nastupa u njegovo ime može da podnese zahtev.
Verovatno taj zahtev ima za cilj da skrene pažnju da je istekao zakonom propisani rok, a ovde su vrlo kratki rokovi, od tri dana, te se i stranci daje mogućnost da upozori sud i jednostavno izdejstvuje, u skladu sa zakonom, neku od odluka iz člana 4. i člana 5. Predloga zakona. Naravno, osporavamo ceo ovaj koncept zakona, pa smo morali da obuhvatimo i ovaj član.
Ali, moram da se vratim na ovo prethodno, zato što se ovaj član zasniva na članu 4. i članu 5.
Rokovi koji su određeni da po službenoj dužnosti sud odluči, u zavisnosti od faze postupka, da li je u toku postupak, da li je pravosnažno okončan, da li je lice na izdržavanju kazne zatvora; sve te situacije su na neki način razgraničene, u svim tim situacijama rok je jedinstven i on iznosi tri dana od dana stupanja na snagu ovog zakona.
Da kojim slučajem nije bilo suvoparnog prepisivanja ovog teksta iz onih prethodnih zakona, verovatno biste shvatili da je, ukoliko se lice nalazi na izdržavanju kazne zatvora i treba da se primeni amnestija, da se oslobodi od izdržavanja kazne zatvora, po ovom zakonu nadležan sud opšte nadležnosti, prema mestu gde se nalazi kazneno-popravni zavod.
Verovatno ćete shvatiti da je posle stupanja na snagu ovog zakona potreban neki rok da upravnik kazneno-popravnog zakona napravi spisak i navede predmete koja se lica nalaze na izdržavanju kazne zatvora, pa da obavesti svoj mesno nadležni sud kako bi on mogao da primeni ove odredbe.
Toga ovde nema. Pošto nema, onda je moguće nekoliko zaključaka. Prvi zaključak je da se zbog osnovane sumnje da su izvršili ova dela iz člana 1. ovog zakona niko ne nalazi u pritvoru. Druga je mogućnost da se ni protiv jednog lica ne vodi postupak. Treća mogućnost – da se nijedno lice ne nalazi na izdržavanju kazne zatvora zbog krivičnih dela koja su navedena u članu 1. ovog predloga zakona.
Međutim, ako slušate onoga iz dijaspore koji kaže – 2.500 krivičnih prijava samo postoji i gotovo nikakav postupak dalje nije vođen. Krivične prijave su predate nadležnom tužiocu, možda je nadležni tužilac, pošto su male kazne zatvora, podneo optužni predlog nadležnom sudu i to stoji tu.
Niste ni gledali ovu moguću situaciju, da se neko nalazi na izdržavanju kazne zatvora. I to možemo da prihvatimo, da želite da ubrzate, ali ne možemo da prihvatimo činjenicu da kada ovaj zakon stupi na snagu, već sutradan to isto lice za koje postoji krivična prijava može da dobije novu krivičnu prijavu za ista krivična dela. Zašto? Zato što obaveza služenja vojske postoji od 18. godine života do tamo neke, 35-te.
Nisam hteo da pričam, jer ne znam, ali rekli ste mi. Moguće je da krivičnu prijavu ima čovek koji ima 25 godina. Ako je oslobođen, oslobođen je krivične odgovornosti po ovom zakonu, ali nije oslobođen vojne obaveze. On je već sutradan u izvršenju krivičnog dela i njega praktično ovaj zakon ne štiti. To je ta besmislica.
Zašto ovo pričam? Zato što je mnogo ispravniji put, pravno-tehnički i ustavno posmatrano, da ste izvršili odgovarajuću izmenu u zakonu, sada ne mogu tačno da kažem naziv, jer ne znam koji reguliše ovo, da li je to Zakon o odbrani ili Zakon o vojsci, ali verovatno negde u ta dva propisa postoji obaveza kojom je propisano služenje vojnog roka.
Da ste tu napravili neku promenu, pa da ste tom promenom isključili ili izuzeli od obaveze služenja decu – druga, treća generacija u inostranstvu itd, možda bi to i bilo prihvatljivo za ovu Narodnu skupštinu. Možda bi čak i bilo prihvatljivo sa temeljnim razlozima, ali ovako se štite od krivične odgovornosti. Ko, ako ne dijaspora, ko onda? Oni koje bi mogao da oslobodi onaj koji bi doneo akt o pomilovanju, a ne želi da donese taj akt, jer postoji veliki broj lica koja bi trebalo da se pomiluju.
S obzirom na tako veliki broj lica vruć krompir se zbog kohabitacije gura Vladi Republike Srbije, koja ne verujem da stoji na pozicijama da treba dati amnestiju zbog toga što neko ne poštuje demokratiju. Nemoguće je pričati o demokratiji i ljudskim pravima, a da se ne poštuju propisi.
Kakva je to demokratija, ako se ne poštuju propisi koje je donela demokratska vlast? Pod pretpostavkom da pre 5. oktobra ništa nije bilo demokratsko, ovim zakonom ste zahvatili samo period od kad ste zapalili Skupštinu do današnjeg dana. Naravno, ta paljevina i ta svetlost su pokazale da je napokon došla sloboda, demokratija, da cvetaju ljudska prava.
Znači, pošto ćete imati selektivnu primenu, bolje je da ste na čistac izbacili Borisa Tadića, koji je ovlašćen da donese akte o pomilovanju, pa neka pomiluje sve koji su krivično odgovorni zbog ovih krivičnih dela, bez obzira da li postoji osnovana sumnja ili je u toku neki postupak.
Ne znam zašto ste prihvatili nešto kada znam da nikome od vas to ne odgovara. Ministrova deca su u vojsci, Mikina deca su služila vojsku, svim radikalima su deca koja su došla za vojsku služila vojsku. Vi ne želite to, jer znate da ćete imati problema već sutradan. Jer, već sutra sve koje ste zakonom oslobodili ovim čine novo krivično delo, odnosno ponavljaju krivično delo. To može čak biti otežavajuća okolnost, je l' tako, ministre, pod nekim uslovima.
Amnestirajući za ova krivična dela, niko od njih se nije oslobodio obaveze služenja vojnog roka, ukoliko nije prešao onu starosnu granicu kada ne postoji više obaveza služenja vojske.
Postavljam pitanje – a šta onda donosimo? Da li donosimo propis zbog nekih koji su tu na granici, pune 35 godina, pa treba da se vrate iz inostranstva kao zaslužni građani, kao svojevrsni narodni heroji, koji u svojoj biografiji neće imati podatak o tome da su 10 ili 15 godina, ne može 15, ali neka bude, izbegavali služenje vojnog roka. Sa pravom će svako od njih da izađe i da kaže – ti si služio vojsku, a on kaže – ne, bio sam u inostranstvu. Pa jesi li služio vojsku? Nisam. A zašto nisi? Amnestiran sam.
Pravna posledica amnestije je totalna rehabilitacija. Briše se iz evidencije. Ako je postupak bio u fazi pripreme pre nego što je pokrenut, nije ni bio sumnjiv. Ako je i vođen neki postupak sve je obustavljeno, on je uzoran, čist građanin, na njega se primenjuje zakonska prezumpcija rehabilitacije Krivičnog zakonika. Uzoran je građanin, može da proziva. Može sutra da kaže – kako vas nije sramota da ne idete da služite vojsku? Vidite koje licemerstvo može da se javi od strane ljudi koji će ovim zakonom da budu oslobođeni vojne obaveze.
Ako se desi da na silu izglasate ovo sa većinom o kojoj je gospodin Šormaz pričao, pomenuo je nekih 130, ne ulazim u to, treba da obezbedite 126 da biste počeli da radite, a onda možete da izglasate i sa 62, 64 da glasa u krajnjem slučaju.
Postavljam pitanje – da li će svi oni koji su u inostranstvu, da pođemo od pretpostavke da nas nije prevario ministar dijaspore, da dobiju nove krivične prijave, ukoliko nisu napunili 35 godina? Da li neko iz Vlade može da nam garantuje? Bez neke uvrede, gospodine Stojkoviću, mislim da niste kompetentni za odgovor na ovo pitanje. Zašto? Jer vi ne pozivate da se služi vojska, već vojni odseci.
Tu je sada onaj Zoran Stanković koji nešto slično nije hteo tamo da prebaci, da se promeni Zakon o vojsci SRJ, kako bi izbegao raspravu u Saveznoj skupštini, čiji je ujak, s kim je bio, kako je bio, ko je njega predložio kao eksperta, kako je sam sebe predložio kao eksperta, šta je tamo radio po Kliničkom centru, VMA itd. To nije tema ovde.
Samo postavljam pitanje, kada se donese ovaj zakon, očisti od krivične odgovornosti jedan broj lica, da li će oni posle mesec dana, ukoliko nisu navršili 35 godina, ponovo da dobiju krivične prijave? Odnosno, prvo poziv da dođu na regrutaciju i na služenje vojnog roka, pa ako se ne odazovu da mogu da traže odlaganje.
Oni su do sada mogli da traže odlaganje i demokratska vlast je bila vrlo raspoložena da im to odloži. Moram da vas obavestim, vojni odsek je do sada odlagao služenje vojnog roka ljudima koji su ispunjavali i koji nisu ispunjavali uslove, a čak gde se pojavio prigovor savesti, blago su savetovali mališane da idu u bebisiterke, skupljače lišća, "Zelenilo" ili pozorište. Oni su svoju vojnu obavezu mogli da ispune u pozorištu, obdaništu, na ginekologiji, gde god su hteli mogli su da ispune. Samo vas podsećam da su pre dve godine televizijske reportaže bile na temu kako je "in" služiti vojsku u civilu, u pozorištu, pa su se hvalili antistrejt, ono znate, sve je to bilo zabavno i interesantno.
Zašto ovo pričam? Onaj ko ima krivičnu prijavu zato što je izvršio neko od ovih krivičnih dela iz člana 1, mogao je lako da isključi svoju krivičnu odgovornost ako se javi vojnom odseku – hoću da služim vojsku u "Gradskom zelenilu". Ne bi vojska insistirala na krivičnoj prijavi, ne bi insistirala na postupku.
Ovde je u pitanju 2500 dezertera DS-a. Kako idemo i kako analiziramo redom član po član, skida se paučina, prašina, ogoljuje se i vidi šta je pozadina svega ovoga.
Znači, vežite mački o rep ono što vam je pričao ministar za dijasporu. To je obična podvala i običan izgovor. Suština je devalvirati pomisao na služenje vojnog roka. Čiji je to interes? To je interes saveznika onog nesretnog Šormaza. On kaže – Srbija mora da ima saveznike. Gde ih nalazi? Nalazi ih kod onih koje nije mogao da pogodi onom svojom artiljerijskom vatrom.