Uvažena gospođo Pop-Lazić, dame i gospodo poslanici, kada je potpisan Kumanovski sporazum protiv koga je bila SRS i tzv. Sporazum Černomirdin-Ahtisari, koji je značio okupaciju naše južne pokrajine, Kosova i Metohije, i tada je kroz zaista veliki emotivni naboj koji je postojao u našem narodu, koji je prethodnih 78 dana preživljavao zlikovačku NATO agresiju, postojao neverovatan stepen poverenja u vojsku Savezne Republike Jugoslavije, odnosno ljudi su znali da su se vojnici i starešine, generali, načelnik Generalštaba, držali hrabro i odlučno u borbi sa najvećom vojnom silom na svetu.
Narod im je u tome mnogo pomogao, ali su odmah posle petooktobarskog puča, prvim imenovanjem ministra iz druge republike članice, po prezimenu Krapović, ljudi znali da će da usledi strmoglavi pad vojske SRJ, a moram da vas podsetim na to da je to prvi vojni ministar koji je krenuo i u fizički obračun sa narodnim poslanicima.
Zamislite, samo nenormalan čovek može da pokuša tako nešto i da inicira neki fizički obračun sa takvim čovekom i takvom gromadom kao što je predsednik naše stranke, četnički vojvoda – prof. dr Vojislav Šešelj.
Krapović je dobio to što je zaslužio, usledilo je imenovanje drugog ministra, takođe iz Crne Gore, a onda dolazak Borisa Tadića uz aminovanje kompletne DOS-manlijske garniture, sa izraženom sumnjom nas srpskih radikala i ljudi koji su časni oficiri, pripadnici Vojske Jugoslavije, da li je uopšte taj čovek, i gde i kada služio vojni rok.
Ako danas pravite neku anketu među vama ovde – gde si ti služio vojsku, koliko je tada trajala, da pitate Tadića, moguće je da neće i ne može da vam da takav odgovor.
Moram da vas podsetim i na to koga je on imenovao u svoje okruženje i ko su mu bili savetnici, neki od njih i dan-danas. Moram da vas podsetim na to da su o vojsci i o ulozi naše vojske i slavnih generala, poput jednog od najslavnijih među njima, generala Božidara Delića, koji je penzionisan sa 48 godina i koji je komandovao na najtežim borbenim položajima, na Košarama, braneći našu južnu pokrajinu, predstavnici tadašnje DOS-manlijske vlasti, naročito oni iz DS-a, poput Čedomira Jovanovića, Šutanovca i njima sličnih, najgore govorili o našoj vojsci i ulozi vojske SRJ za vreme odbrane države i naroda.
Onda se krenulo sa otvorenom pljačkom i mahinacijama u Vojsci Jugoslavije, sa unižavanjem pripadnika, što visokooficirskog kadra, što vojnika, što ljudi koji su građanska lica na službi u Vojsci SRJ, do otvorenog sukoba sa ovima koji drugačije misle, pa sve do čistke u Vojci Jugoslavije, odnosno državne zajednice Srbije i Crne Gore, sa otkazima koji su sledili u talasima.
General Božidar Delić je poznat širokoj javnosti kao najmlađi penzionisani general, sa visokim odlikovanjima i ratnim zaslugama u odbrani države i naroda, ali tu su i mnogi drugi čija imena ne znate. Oni su oterani iz vojske samo zato što su izvršavali svoju ustavnu obavezu koju su dali polaganjem zakletve, da će služiti otadžbini i braniti državu i narod.
Međutim, jasno je bilo posle 5. oktobra, ne samo nama srpskim patriotama, nego i našim prijateljima antiglobalistima, poput onih koji čine jedan od najslavnijih vojnih kadrova u svetu, a to su oficiri, generali ruske vojske, beloruske i svim onim našim prijateljima, da je vojni vrh koji je branio državu i narod ne samo na listi za odstrel, i da su protiv njih napisane optužnice za antisrpski Haški tribunal, već da će i oni koji su bili u nižem rangu komandovanja, da stradaju samo zato što su ostali verni i lojalni svojoj državi i svom narodu.
Mnogo je, ko zna koliko, na stotine, na hiljade onih koji su dobili otkaze, koji su pokušavali da zadrže to svoje radno mesto na kome su proveli više decenija, od kako znaju za sebe branili su državu i radili su u vojsci. Sećam se, odmah posle onih terorističkih napada i svega onoga što se dešavalo u pogromu našeg naroda na Kosovu i Metohiji 2004. godine, u noći između 17. i 28. marta, usledili su pozivi naših Srba sa Kosova i Metohije. Mislim, je l' tako, kolega Kragoviću, da ih je negde oko 500 pripadnika vojske, u stvari onih koji su civilna lica na službi u Vojsci Jugoslavije, odnosno Srbije i Crne Gore, koji su momentalno dobili otkaz.
Ti ljudi su i dan-danas bez parčeta hleba, dobili su neku bednu otpremninu, i ne samo oni, nego ih je u Kragujevcu bilo više stotina, u Nišu, mislim, nekoliko hiljada, i po celoj Srbiji tako, sve zbog toga što je od strane NATO pakta i od strane EU, koja po svim segmentima prati šta radite i kako izvršavate njihove naloge u procesu, kako oni to nazivaju u ovom svom zvaničnom dokumentu "Reforma sistema odbrane", jasno zacrtano koliko vojnika treba da ima naša država, šta treba da rade da se vojska potpuno uništi, jer oni su to uradili i u državama u okruženju.
Pitajte susednu Bugarsku koja treba da uđe u EU 1. januara 2007. godine, od onolikog vojnog kadra šta im je sada ostalo. Pitajte Rumune, Grke, pitajte bilo koga ko je sprovodio NATO vojnu doktrinu na šta mu sada liči vojska.
Ako je to vama normalno i ako vam je normalno da se oni koji su dezertirali amnestiraju i da ih još hvalite i favorizujete kao neke poznate javne ličnosti koje su ovo ili ono, onda apsolutno niti imate bilo šta patriotskog u sebi, niti poznajete ustavni zakon ove zemlje. I, kako je moguće da uopšte nešto ovako predložite.
Od čega su to morali da se kriju kad su već takvi jadnici i bednici i kada su toliko hulili na svoj sopstveni narod i bili direktno svojim izjavama i svojim dezerterskim ponašanjem za vreme NATO agresije u službi NATO pakta, i šta im je to po dolasku Krapovića i onog Radojevića i kasnije Tadića smetalo od 7. oktobra 2000. godine­? Zašto ste im onda dali podršku i daćete im u danu za glasanje? Pa zato što ste isto razmišljali kao i oni koji su izbegli da služe vojni rok.
Nikakva razlika nije između vas i onih koji se amnestiraju ovim zakonom. Apsolutno isto razmišljate i vi koji ste služili vojsku i znate da je, kao što reče kolega Marković, vojska Srbije odnosno SRJ bila jedna od najjačih i najobučenijih sa oficirskim kadrom, pre svega među prvih pet u svetu i znate šta je sve vojska uradila i šta su uradili ti oficiri, generali, braneći državu i narod, ne samo za vreme NATO agresije nego sve vreme, postavljajući se tako da podižu moral narodu, naročito za vreme dok su nam otimane zapadne srpske zemlje – Republika Srpska Krajina i Republika Srpska.
Vas to ne zanima, zanima vas samo šta piše ovde. Ovo je iz novembra prošle godine i tu lepo kažu: aha, niste krenuli sa vojnom doktrinom onako kako vam propisuje NATO pakt i kako od vas traži EU.
Evo, pre 15 dana je bio ovaj nesrećnik, ranije zaštićeni svedok u procesu protiv Srba u Haškom tribunalu, ministar odbrane Zoran Stanković, koji je imenovan za ministra na zahtev Karle del Ponte zato što joj je lično obećao da će da isporuči generala Mladića u Hag. Ali, malo sutra, što bi rekla deca, ili neki ljudi u šali, ili malo prekosutra. E, neće to biti ni 1. maja ni ne znam kog maja, ni koje godine. Nemojte ni vi da se nadate tome, ni nesrećni izdajnik Zoran Stanković.
Ali, njega to ne zanima. Osnovan je pre njegovog imenovanja Fond za reformu vojske. Šta se desilo? Odjedanput iz Fonda nestalo 5-6 miliona, pa onda to počelo da se penje na stotinu miliona, ovde to čak i kažu, ali njima to odgovara.
A, znate šta još dodaju? Određeni konflikti među političkim grupacijama, pošto je sistem odbrane u nadležnosti državne zajednice, odgovarali su, kažu oni, da bi izašlo na videlo da su se desile neke malverzacije, a onda je odjednom, kako kažu, kulminiralo ostavkom ministra odbrane.
Istovremeno, kažu da reformu vojske i dalje ometa nedostatak sredstava. Pare nestale iz Fonda za obnovu vojske, rasprodato onako sve na brzinu i ljudi ostali bez plata, nekoliko hiljada njih otpušteno.
Samo mi recite – kada je izgrađen neki stan ili je napravljeno neko naselje za oficire i članove njihovih porodica?
To vas nije interesovalo. Interesovali su vas oni što su se krili ispod ženskih suknji, oni koji su dezertirali i koji su čekali da dođete na vlast i da uđe u proceduru ovakav zakon. Znate, to su nesrećnici koji nemaju ničega kod sebe. Kad se rodi muško dete u kući, zna se da ono treba da bude zdravo i pravo, da se uči časti i poštenju i jednoga dana da stasa da služi, odnosno da brani državu i narod, da ide u vojsku i da, ne daj bože, ako zatreba, brani svoju otadžbinu.
Vama je sve to normalno, sve te njihove namere, sve ono što su oni kao "evropejci" doneli ovde, što su isprobali i vršili eksperimente u ovim zemljama u okruženju. Prihvatate to tek tako da bi im se dodvorili i da biste slepo ispunili te naloge.
I nije onda slučajno zašto već danima pominjemo i gospodina Đoga i potpukovnika Milisava Pančića, časnog oficira, potpukovnika, koji je u uniformi došao na sahranu, da isprati svog komandanta, bivšeg predsednika Srbije i SRJ. Niste mogli da sačekate, odnosno ovaj izdajnik Stanković, ni pet ni 10 dana, otpustili ste čoveka. Čovek nema ni krov nad glavom, živi u kasarni, u nekom pomoćnom odeljenju, sa suprugom koja nigde ne radi.
Šta onda da govorimo dalje? Kuda nas to vodi, kakva ćemo to država da budemo i kakva će onda da bude svrha sastajanja ove skupštine i da mi koji želimo da opstane državna zajednica SCG, sve učinimo da tako i bude, a šta onda i 22. maja i u godinama i u mesecima koji budu sledili posle toga? Nema vojske, nema ničega što je krasilo ovu državu i ovaj narod kroz vekovnu tradiciju; nemate obrazovanje, odnosno školstvo, zdravstvo je svedeno na najniže moguće grane, vojska uništena. Šta smo onda – "banana republika"?
Zašto se niste setili da svih ovih dana sazovete konferencije za novinare i da govorite o ubijenim vojnicima u Sloveniji, kako su ih tamošnje ustaše pobile?
Godinama ste izvrtali, samo sa željom da napadate SRS, nesporne činjenice iz novije istorije – kada je počeo da se brani narod i kada su ustaše nasrnule na goloruki narod i na goloruke vojnike na Koranskom mostu, bilo ih je 36, nikada ih niste pomenuli, možda ih je bilo i više, izvinjavam se ako sam pogrešila taj podatak; i kada su ginuli naši mladi vojnici u kasarnama širom Republike Srpske Krajine, odnosno ono što ustaše sada zovu – Republika Hrvatska.
O tome treba da govorimo ovde, kao i o činjenici da jednog ubijenog vojnika i njegovu porodicu, ostali su samo otac i sestra, jer su mu od tuge preminuli i majka i baba, 15 godina niko nije posetio dok nije aktuelizovano to pitanje.
Sada ćete da kažete svima koji hoće da otimaju i Trgovište i Kragujevac, sutra i Rašku i Kraljevo i Suboticu, i Novi Sad i Beograd, pa neće da ostane ni beogradski pašaluk – ajde, krenite, sve vam je dozvoljeno, nama država više ne treba, ne treba nam teritorija, ne treba nam ništa.
Nemamo nameru ni sa kim da ratujemo i nikada nismo započinjali, ni kao država ni kao narod, nikakve ratove, samo smo branili ono što nam je vekovima pripadalo i trudili se da zaštitimo goloruki narod i u okolini Knina, i u Srpskim Moravicama, i u Islamu Grčkom i u Latinskom. Da vas podsetim, to su mesta u Republici Srpskoj Krajini, gde su naoružane ustaše, od strane svojih zapadnih mentora krenuli na goloruke starce. Prvo su ih mučki ubijali, a onda su ih tako ubijene vešali.
O čemu vi pričate? Sve vreme i sve ove godine, o onome šta će da se dešava ako dođu takvi koji su finansirani od strane zapada, na vlast, govorio je predsednik naše stranke, dr Vojislav Šešelj. Zbog toga što je bio zagovornik ideje da se očuva ono što je naše i da se očuva naša teritorija, zbog toga što vam smeta i zato što vam je sve vreme govorio istinu, što je pravi srpski patriota, nalazi se već četiri godine u haškom kazamatu.

Da li još neko želi reč o ovom amandmanu? Izvolite, narodni poslanik Dragan Šormaz.

Dame i gospodo narodni poslanici, neću glasati za ovaj amandman i pozivam sve narodne poslanike da ne glasaju za njega.
(Vjerica Radeta, sa mesta: Svih pet koji te slušaju?)
Nema veze koliko ih sluša, biće dan za glasanje, pa će ponovo biti 130, kao i svih prethodnih dana. Možda je i zbog toga retorika SRS poslednjih dana dosta nervozna u odnosu na prethodne dve godine. Bez obzira na to, samo obrazloženje me uopšte nije uverilo da treba da se glasa za ovaj amandman.
Doktrina naoružanog naroda je nešto što više niko ne koristi, čak ni Kina. Svi su digli ruke od nje, ali izgleda da srpski radikali to još nisu shvatili. Našoj zemlji je potrebna nova doktrina. Mi je ne zovemo NATO doktrinom, ali se radi na toj novoj. Ovoj zemlji su potrebni raketni sistemi da brane njeno nebo, a ne topovi 20/3 mm, na kojima sam sedeo i džabe pucao u one koji su nas bombardovali. Ti si za to vreme vladao (obraća se narodnom poslaniku Momiru Markoviću), pa si posle toga bio gde si bio, za vreme dok sam ja pucao.
Sa druge strane, ovoj zemlji su potrebni saveznici. Ova zemlja ne sme više nikada da ostane sama, kao 1998. ili prethodnih godina, od '90-tih pa nadalje.
Ona mora da ima saveznike, zato što smo, kada nas je nezakonito napao NATO pakt i kada su nas nasilno i nezakonito bombardovali, ostali sami. Više nikada nijedan odgovoran političar u ovoj zemlji to ne sme da dozvoli.
Prema tome, moramo da radimo onako kako bi pametni ljudi radili. Srbija je napredovala, ekonomski, politički, teritorijalno se širila samo onda kada je imala jake saveznike. Kada god je bila sama, propadala je.
Nisam znao da treba da brinemo i o doktrinama susednih zemalja, ali izgleda da treba da izvezemo SRS i Bugarima i Rumunima, da bi znali kako da organizuju svoju zemlju, a ne da rade kako rade sada. Zahvaljujući tome kako rade, njihov je standard daleko viši nego naš, a od 1. januara 2007. će biti članice EU. Daj bože i Srbija, naravno da ima pameti, nastaviće ovim putem i vrlo brzo će biti tamo gde joj mesto – u EU. Privreda će biti mnogo jača nego sad, nego što je bila pre pet godina, građani će imati mnogo viši standard i Srbija će imati saveznike i prijatelje u celom svetu.

Pravo na repliku ima gospođica Jovanović, a vidim da se javio i gospodin Marković, pošto je bio direktno spomenut, a i gospodin Krasić, kao predstavnik poslaničke grupe.

Gospodine Šormaz, mi predstavnici SRS, kao najbrojniji predstavnici političke stranke u Srbiji... Samo vi bežite. Izvolite u vašu šetnju, vozni park, dnevnice, devojčice, kafići i tako redom, a mi ćemo da radimo.
Što se tiče naše aktivnosti i aktivnosti Vojske Jugoslavije za vreme NATO agresije, ne samo da svako u ovoj sali treba da bude na to ponosan, a rekla sam vam da su jednog od najslavnijih oficira iz tog rata, generala Božidara Delića, penzionisali u 48. godini.
Takve dezertere i takve koje sada branite narod nikada nije hteo, niti će ikada da ih prihvati. U duši, u srcu srpskog naroda, ma kako teško da mu bude, ma kako da zna da su mu država i narod ugroženi, nikada ne može da bude više od 0,001%, u promilima se mere oni koji su za otvorenu izdaju.
Što se tiče političkog delovanja i gospodina Šormaza i njegovih sledbenika i onoga što ste uradili posle 7. oktobra, narod vas je dovoljno kaznio, tek će da vas kažnjava na izborima.
Sada, u situaciji kada se razgovara o tome da li će ova vlast i onaj nesrećni Vukčević, ne znam koga ste već upregli putem goluba pismonoša i ostalih mehanizama da ulove generala Mladića, kažem vam da smo mu mi poručili da se ne predaje. Uverena sam da on to neće da uradi i da nikada nećete stići do slavnog generala.
Znate zbog čega? Zato što mi razmišljamo o budućnosti i o činjenici da Haški tribunal nije osnovan zbog toga da bi se Koštunica ili Boris Tadić sastajali sa Karlom del Ponte, da bi se oni družili i ćaskali sa njom, nego da bi se donele presude i nama koji smo najstradalniji narod pripisao genocid i da bi ko zna koje generacije, one koje pod vašom vlašću neće moći da idu u vojsku, jer neće imati gde da je služe, plaćale ratnu odštetu onima koji su nas, u stvari, ubijali i bombardovali. O tome se ovde radi.
Ako mislite da narod nije prepoznao u nama da državnički mudro razmišljamo, na duge staze i da smo tako razmišljali, kao i naš predsednik unazad toliko godina, grdno se varate. To će već sledeći izbori da pokažu. Činjenica je da svi ti ljudi i članovi njihovih porodica, časni i pošteni, koji su pripadnici ili su bili pripadnici Vojske Jugoslavije, znaju da smo u pravu, da je ovo sraman zakon, da vas ništa drugo ne zanima, poput ovog fićfirića koji je izašao, ovog Šormaza, sa torbicom ispod ruke. Narod ima naziv, zna se kako se takve torbice zovu. Ode čovek u nepoznatom pravcu, briga njega i za vojsku i za Skupštinu i šta će da bude sutra.
Mi nismo ti. Pre svega, časni smo ljudi, iskrene srpske patriote i budite sigurni da će milioni onih koji nas podržavaju učiniti sve da se u skorijoj budućnosti ugled vojske i svih poljuljanih državnih institucija povrati.
Još nešto, pre dva meseca zamenik predsednika SRS gospodin Tomislav Nikolić najpre o tome nije hteo javno da govori, a posle je ipak odgovorio na pitanje novinara na konferenciji za štampu. Rekao je još jednu bruku i sramotu aktuelne vlasti, ministra i onih koji danas rukovode vojskom.
U opštini Bujanovac, odnosno u zoni tzv. kopnene bezbednosti naša vojska, do dolaska Tomislava Nikolića i generala Božidara Delića, koji je penzionisan, nije imala vodu. Bilo je potrebno samo malo truda i minimalnih investicija, koliko pojedinci iz vaše vlasti dnevno ukradu, a da ne govorim o ovom Đilasu, Tadićevom tajkunu, zapravo, to je bio posao za nekoliko dana, da se vojsci obezbedi voda.
Šest ili više takvih bunara je napravljeno, vojska je dobila vodu i onda je jedan pukovnik, koji je tamo zatekao gospodina Nikolića, rekao: nemojte, molim vas, to da spominjete, niti moje ime, znate kakvi su ovi, odmah otpuštaju sa posla. Lepo mu je poručio Tomislav Nikolić, time ću da završim: nema potrebe za tim, za nekoliko meseci u Srbiji ću ja da se pitam, kao i SRS, i kad se to desi, ti ćeš biti rehabilitovan, slavni generali će biti na mestu načelnika Generalštaba, a svi oni koji su se ogrešili o zakon i oni koji su radili protiv Ustava i protiv zakona moraće da odgovaraju.

Reč ima narodni poslanik Momir Marković, pomenut u diskusiji.

Kako je lepo kad sednica teče normalno, kad predsedavajući radi svoj posao, za razliku od nekih koji su pre podne i ovih dana radili.

Gospodine Šormaz, nema ga, izašao je, ali verovatno gleda, pa ću direktno da mu se obratim, s obzirom da me je prozvao. Bio sam na ratištu kad je Vukovar oslobođen, u Mirkovcima, a gde si ti bio, nemam pojma i ne zanima me. Kad si ti pucao, gospodine Šormaz, izgorela je Savezna skupština, izgorela je Radio-televizija Srbije. To što nisi pogađao, ili nisi znao da si pogodio, to je tvoj problem, ali je to dokaz da nisi savladao vojnu obuku i da si džabe trošio municiju.

Zanimljiva je ideja gospodina Šormaza da izveze radikale u Rumuniju ili u Bugarsku. Da nećete možda logore da pravite za radikale i njihove simpatizere? To je tipična fašistička izjava, kao i ovaj "fekalni" savetnik od ovoga preko puta.

Šta se to dešava sa onom demokratskom opcijom Srbije? Koji je to otklon najvidljivije demokratije do totalnog fašizma? Da li se plašite što se izbori približavaju? Da li se plašite da će posle izbora svi papiri morati da se iznesu na sto, pa će mnogi od vas morati da odgovaraju za ono što su činili ili što nisu činili, a pogotovo za ono što su činili po sistemu: "Što oko vidi, ruka ne ostavlja".

To što sam bio u "Sablji", gospodine Šormaz, to tebe tek čeka. Za vreme "Sablje" bio sam u pritvoru zbog spiska od 72 zaposlena, to piše u krivičnoj prijavi. Ti ćeš biti u pritvoru, pa posle u zatvoru za najmanje 72 krivična dela lopovluka.

Još nešto da podsetim građane Srbije, da ne bi ostalo nedorečeno. Ne tražite vi ni Karadžića ni Mladića zbog toga što morate Karli del Ponte da ispunite uslove, glava Karadžića i glava Mladića je ucenjena na po pet miliona dolara. Vama vodica na usta pođe kada se pomene ime Mladić, kada se setite koliki je to kofer u koji treba da stane pet miliona dolara.

Uostalom, i Slobodan Milošević je bio cenjen na pet miliona dolara. Onog Vidovdana, kada ga isporučiste, tri ili četiri dana posle isporuke, nemojte me držati za reč, uđe perjanica DOS-a sa rukama u džepovima u američku ambasadu, a izađe sa koferčetom. Šta se posle dešavalo sa koferčetom i sa nosiocem koferčeta, razmislite. Uglavnom, onaj glavni knjigovođa gore izgleda ima sada kompjuter "pentijum" pa sve mnogo brže obračuna, nego što je do sada radio.

Dame i gospodo narodni poslanici, amandmane SRS za sve članove od 1. do 9. treba usvojiti i ovaj zakon vratiti ne na doradu, nego na ponovno pisanje. Ovo ničemu ne služi. Ovo ne bi moglo da služi čak ni za onu policu za koju ministar Lalović pravi svoje zakone.

 

Hvala vam, gospodine Markoviću.

Repliku ima ovlašćeni predstavnik SRS za ovu tačku dnevnog reda, gospodin Zoran Krasić.

Samo jedno obaveštenje, da ne propustimo zbog poslanika koji prate, danas ćemo raditi ne do završetka rasprave tačke koja bude na dnevnom redu u pojedinostima, nego najkasnije do 20,00 časova, koliko pređemo amandmana. Hvala. Izvolite.

Gospodine Markoviću, niste bili prisutni, gospodin Šormaz je stvarno prekoračio sve moguće tolerantne granice za jedno pristojno izlaganje.
Mene ne čudi gospodin Šormaz, mada mi je iskreno žao što nije prisutan u sali da čuje šta bi moglo da se odgovori na ona njegova zapažanja i osećanja koja je izneo tako iskreno sa ove govornice. Od njega me ne čudi, jer on u svojoj poslaničkoj grupi ima to zaduženje da vodi na vratima evidenciju, kada se pravi kvorum da li su svi prisutni, da li neko izlazi ili ne izlazi.
Verovatno vam je poznato, postoji jedna mitska životinja, zove se Kerber, ona vodi računa o tome ko ulazi i izlazi iz neke druge prostorije. Shodno funkciji koju ima, mene ne iznenađuje ono što je rekao sa ove govornice. Rekao je da bi vrlo rado izvezao SRS u Bugarsku i u Rumuniju. Naša ideja je odavno prisutna u Bugarskoj i Rumuniji, nema potrebe da se sekira. Nema potrebe bilo koga da izvozi. Nama ne pada na pamet da izvozimo niti stranku, niti bilo koje pojedince. Ali, očigledno na taj način demonstrira svoj politički stav o tome šta bi sve bio spreman da uradi da bi očuvao vlast svoje stranke i neku svoju poziciju, pa možda čak i čuvara ovih vrata i evidentirača kvoruma.
Druga stvar, koja je ozbiljno upozorenje vladajućoj koaliciji, moram da vas podsetim da je vaš predsednički kandidat i vaš predsednik, mogu tako da kažem, jer je izabran za predsednika Republike Srbije, gospodin Tadić, kao ministar odbrane radio na strategiji koja je u sebi sadržavala i doktrinu odbrane. Taj dokument je donet, tako da obavestite gospodina Šormaza, verovatno je bio sprečen da to čuje, s obzirom da je čuvao vrata.
Znači, ova zemlja ima svoju strategiju odbrane, svoju doktrinu. Ovaj zakon se ne dotiče ni doktrine, niti strategije. Ali, prosto morate da ga obavestite, jer ovo što demonstrirate kao neobaveštenost, postaje poprilično moralna karakteristika, kada čovek jednostavno treba da se ponaša kao malo dete, a malo dete kada nešto ne želi da vidi ili ne želi da primeti da nešto postoji, ono stavi prste na oči i toga više nema.
Gospodin Šormaz bi voleo da stavi šaku preko očiju i da nestane ono što njemu ne odgovara. Nažalost, ovo je Narodna skupština, ovde se čuju i teške reči, ali i bolna istina i mnogo je teži sudar sa stvarnošću, o kojoj biste morali da razmišljate.

Hvala, gospodine Krasiću.
Na član 6. amandman je podneo poslanik Milan Stevović
Predstavnik Vlade, na sednici Narodne skupštine, obavestio je da ne prihvata ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Zoran Krasić.