Gospodine Markoviću, niste predsedavali pred kraj prvog dela, a radi se o amandmanu. Samo da pojasnim kolegi Aligrudiću.
Nije samo moj i motiv SRS bio ovaj razlog borbe protiv verskih sekti, nego sam jasno u amandmanu napisala. Dakle, član 4. menja se i glasi: "Subjekti verskih sloboda u smislu ovog zakona su tradicionalne crkve i verske zajednice". To je u direktnoj suprotnosti sa ovim rešenjem koje je dao ministar, odnosno Vlada, gde se kaže: "Subjekti verske slobode u smislu ovog zakona su tradicionalne crkve i verske zajednice, konfesionalne zajednice i druge verske organizacije". Toga kod nas nema, ne samo zbog činjenice da one zaista, te konfesije koje vi nazivate novim protestantskim crkvama, gospodine ministre, ne postoji.
Nigde u svetu ne postoje nove protestantske crkve. Oni protestanti koji imaju svoje protestantske crkve, tradicionalne, zna se koji su. Ovi novi protestanti koje vi nazivate konfesijama, to su sekte. Nije samo to bio cilj, a razumem, vi ste taj deo izlaganja u superlativu tumačili kada sam govorila o toj borbi. To je ono što ste vi shvatili.
Ne shvatate da je ovaj amandman sled događaja u celom zakonu, intencija SRS da se zadrži ono što je tradicionalno, oni ciljevi koje imaju te tradicionalne verske zajednice, utemeljeni stotinama godina unazad, o tome se radi, i njihov pravni subjektivitet.
Velika je razlika u našem posmatranju stvari. Vi kažete, oni će biti sankcionisani. Oni već sada imaju nebrojena počinjena krivična dela ove tzv. konfesije na prostorima naše zemlje. Oni do sada nikada nisu sankcionisani. Sada im se daje mogućnost da se šire i da deluju tako što ih institucionalno priznajete kroz ovakav predlog zakona.
A ovi drugi, dakle, a to moram da ponovim, biće po sistemu lova na veštice, ovi su u redu, a ovi drugi, za koje vi kažete da su destruktivni i opet ih ministar ne naziva sektama, nisu u redu. A ovi koje su konfesije, samo sam neke od primera dala, i političara i nekih poznatih ličnosti, koji su svrstani u red tih sekti i njihovog izuzetnog destruktivnog delovanja.
Gospodine ministre, samo da vam kažem, kada su u pitanju ti tzv. fakulteti i te tzv. škole, vi kažete da tamo idu pametni ljudi i pohađaju. Kako za vas mogu da budu pametni ljudi koji tako na tradicionalne verske zajednice udaraju, i koji se tako ponašaju, i koji imaju tako pogrešno tumačenje, i koji su obožavaoci ne znam čega, a ne poštuju (Predsednik: Hvala.) ono što je utemeljeno pre svega u našoj SPC i u drugim tradicionalnim verskim zajednicama. Toliko zbog jasne razlike koju sam dala u svom izlaganju pre pauze.

Upravo sam poštovao činjenicu da je rasprava o amandmanima počela pre, a sada molim sve narodne poslanike da poštuju činjenicu da ovo nije rasprava o zakonu, već u pojedinostima.
Pojašnjavaju se razlozi, vodi se rasprava o razlozima potrebe od strane predlagača da se neki amandmani predlože. Time se želi da se zakon poboljša, u to nemamo razloga da sumnjamo. Takođe, razloge, oni koji smatraju da se taj efekat postiže ili ne postiže.
Nije u pitanju polemika, već obrazlaganje stavova. U tom smislu podržavam ton kojim je funkcionisala prethodna diskusija. Takođe, nastojaću da to radim i ubuduće. Shodno članu 101, koristiću se stavom 3. da predsednik odlučuje da li postoje razlozi za repliku ili ne, u smislu tumačenja.
Izvolite, gospodine Prorokoviću, još četiri minuta za vašu poslaničku grupu za ovaj amandman.

Postoje dve vrste razloga zbog kojih ovaj amandman ne treba prihvatiti. Prvi su formalno-pravnog karaktera, drugi su suštinskog karaktera.
Formalno-pravno gledano, pored sedam tradicionalnih crkava i verskih zajednica koje se definišu ovim zakonom, mi nemamo viševekovno, ali imamo višedecenijsku tradiciju određenih protestantskih crkava na našem prostoru, kao što su baptistička i evangelistička.
To nije priznato formalno-pravno između dva svetska rata, ali je priznato Zakonom o pravnom položaju verskih zajednica FNRJ, a potvrđeno istim zakonom SRS. Prvo se desilo 1953. godine, drugo 1977. godine. Dakle, formalno-pravno nastavlja se kontinuitet. Da li dogmatski postoji problem sa radom ovih crkava? To treba da regulišu crkve i same crkve da se odrede prema tome.
Suštinski gledano, podela na verske i konfesionalne zajednice je potpuno logična. Jedno je vera, nešto sasvim drugo je konfesija. Kako je ovo regulisano u nekim drugim zakonodavstvima, tako se reguliše i kod nas. Ako govorimo o ostavljenom prostoru za neke druge verske zajednice nije fer reći da se formalno-pravno otvara prostor za delovanje verskih sekti.
Podsetiću na primer iz naše istorije koji se desio 1920-tih i 30-tih godina, kada su nekim nesretnim slučajem budisti došli kao izbeglice u Beograd. Bilo je ovde par stotina njih. Imali su svoj hram oko Bulevara revolucije, imali su čak i svoju ulicu, Budističku. Nesreća je htela da se ponovo rasele tokom Drugog svetskog rata, da im bude uništen hram i da dožive sudbinu dugih sunarodnika koji su izbegli u druge države.
To jeste zvanično priznata religija u svim državama na svetu. Njihovih vernika ima preko milijardu. Ne bih želeo da se slične situacije ponavljaju u budućnosti, ali to jeste verska organizacija kojoj, shodno slovu zakona, treba dozvoliti da nesmetano radi.
Još nešto vezano za verske sekte, ukoliko one destruktivno deluju, onda podležu Zakonu o prekršajima, Krivičnom zakoniku, a ne treba njima da se bavi zakon. Zakonom o crkvama i verskim zajednicama samo je definisano da ukoliko postoji problem do sada, a o čemu treba da se izjasne nadležni državni organi, onda se ovim organizacijama neće ni dozvoliti upis u registar.

Hvala vam najlepše, gospodine Prorokoviću.
Još neka poslanička grupa? (Ne.)
Na član 5. amandman je podneo poslanik Tomislav Penezić.
Pošto su predstavnik predlagača i Odbor za evropske integracije prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć, konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Na član 6. amandman je podneo Odbor za evropske integracije.
Pošto je predstavnik predlagača prihvatio amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć, konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Na član 7. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Ljiljana Nestorović i Meho Omerović..
Vlada i Odbor za evropske integracije nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Ljiljana Nestorović.

Zahvaljujem, gospodine predsedniče. Dakle, jedan od važnih članova ovog zakona. On glasi: "Država ne može ometati primenu autonomnih propisa crkava i verskih zajednica". Potpuno se slažem sa tim što se htelo reći u tom delu člana 7, dakle u prvom stavu.
Međutim, za mene je sporan drugi stav člana 7. predloženog zakona koji glasi: ''Za izvršenje pravosnažnih odluka i presuda koje izdaju nadležni organi crkava i verskih zajednica država pruža odgovarajuću pomoć, na njihov zahtev, u skladu sa zakonom.''
Predlažem da se drugi stav člana 7. predloženog zakona briše, a evo iz kojih razloga.
Odmah da kažem da je to jedan od članova zbog koga tvrdim da ovaj zakon ovim stavom krši princip odvojenosti države i crkve, odnosno sekularnosti ove države. Predloženim rešenjem u stavu 2. člana 7. Predloga zakona pridaje se isti pravni značaj presudama državnih sudova i odlukama verskih zajednica, što moram da konstatujem, zaista, ja makar ne znam da je igde slučaj, osim u teokratskim, fundamentalističkim državama.
Predložena formulacija takođe otvara vrata paralelnom pravosudnom sistemu, koji je izmešten iz zakonodavnih i upravnih organa.
Volela bih da mi ministra navede primer, znači, u skladu sa ovim članom, kada to država postupa na način kako je ovde definisan. Znači, zaista, ne mogu da nađem primer. Volela da mi kažete, možda ne pogađam suštinu, ali ovako kako je napisano meni ovde ovaj član sugeriše na stvaranje paralelnog pravosudnog sistema.
Pored toga, nije uopšte precizirana procedura u donošenju pravosnažnih odluka i presuda koje izdaju nadležni organi crkava i verskih zajednica. Da li postoji pravo žalbe na ove odluke, pravo sudske zaštite u ovom slučaju, ko je zadužen za kontrolu vezano za ovo pitanje.
Samo bih volela, pošto je veoma problematično i suštinski se stvara jedan paradržavni sistem, pa molim ministra da pojasni šta je ideja ovog člana.

Ne nama, možete pojasniti gospođi Nestorović, nema potrebe svim poslanicima ako ne traže.
Izvolite, gospodine Omeroviću, po istom amandmanu. Ovo je rasprava u pojedinostima, vodite računa o retorskim oblicima.

Posle troiposatne rasprave o osnovnim odredbama prešli smo na suštinu nečega što predlagač pokušava da kroz parlament poslanicima predloži kako bi postalo sastavni deo zakona. Naime, došli smo do autonomije, odnosno pravnog položaja crkava i verskih zajednica, kako to kaže i ovo poglavlje dva.
Amandman koji smo mi podneli, koji je pročitala koleginica Ljiljana Nestorović, u stvari govori o tome da je za nas neprihvatljivo na ovakav način regulisati odnos pre svega crkve i države, iz prostog razloga što smo u nekoliko navrata po prethodnim amandmanima govorili da se nigde eksplicite u ovom zakonu ne vidi da je država odvojena od crkve.
Bez obzira što spominjete negde na početku da ne postoji državna religija, dakle, niste se držali redosleda onoga što su neki zakoni državne zajednice, preporuke raznoraznih međunarodnih institucija i organizacija, pa i samog Ustava Srbije, ali zato dolazimo u problem, mi ga tako vidimo, u ovom članu 7. Jer zaista se može steći utisak da ovo što ste vi predložili dozvoljava crkvama i verskim zajednicama da postupaju samo po svojim unutrašnjim pravilima, bez ikakvih ograničenja.
Možda da je bilo u nastavku ovog teksta i dopuna nekog novog stava da se tu radi u skladu sa postojećim zakonima ili u nečemu što u ovom trenutku nisam spreman da jasno artikulišem, možda bi stvari bile jasnije.
Na primer, predviđeno je da država pruža odgovarajuću pomoć za izvršenje pravosnažnih odluka i presuda koje izdaju nadležni organi i crkava i verskih zajednica, na njihov zahtev, u skladu sa ovim zakonom.
Vidite, taj stav krši princip odvojenosti države od crkve, upravo o onome o čemu smo mi u više navrata apostrofirali, govoreći o osnovnim odredbama ovog zakona, to su prva tri člana.
Pored toga ,ne vidi se u ovome što ste vi predložili u članu 7. ni, kako bih rekao, jasno precizirana procedura u donošenju pravosnažnih odluka i presuda koje izdaju ti isti nadležni organi crkava i verskih zajednica. Ne vidi se nešto što pravnici mnogo bolje od mene znaju, jer to nisam, da li postoji pravo žalbe na tu odluku, pravo sudske zaštite, a to kolega Krasić od mene zna u ovom slučaju itd, i ono što je najvažnije, ne vidi se ko je zadužen za kontrolu, a vezano je za ovo pitanje.
Stoga smo mi predložili amandman kojim se ovaj stav 2. briše i mislimo da, ukoliko se ovaj amandman prihvati, a verujem da će većina poslanika prihvatiti taj amandman, naprosto iz činjenice koja je maločas rečena, nećemo dopustiti da budemo jedna od retkih država u kojoj se faktički dešava ovo što vi predlažete, dakle, da ulazimo u nešto što bi nas ne daj bože svrstalo u nekakve države slične onima koje imaju fundamentalističko, teokratsko uređenje.
I zbog toga ova formulacija koju smo mi dali i otvara vrata ovome o čemu je Ljiljana govorila, a to je taj paralelni instrumentarij ili mehanizam koji bi trebalo da odlučuje i donosi odluke u ove dve institucije, mislim na crkvu i verske zajednice, s jedne strane, a sa druge strane na državu. Zahvaljujem.

Molim sve učesnike u raspravi da koleginice i kolege oslovljavaju po prezimenu. Naprosto, zbog dostojanstva rada Skupštine. Izvolite, gospodine Krasiću.

 Mene ne čudi ovaj amandman gospođe Nestorović i gospodina Omerovića, zato što ovako kako je napisano, stvarno može da prouzrokuje različita tumačenja. Međutim ono što je sasvim izvesno, bez obzira na ovu trapavu formulaciju stava 2, ona samo dobro počinje - za izvršenje pravosnažnih odluka. Znači, ako država nešto i radi, ona samo asistira u izvršenju neke odluke koju je doneo nadležni organ registrovane crkve, ako treba da uzmem te vaše termine.
Međutim, može da stvori zabunu ova reč pri kraju - odgovarajuću pomoć. Tu može sve i svašta da bude. Mislim da je mnogo bolje da se prihvati ovaj amandman, da se izbaci ovo, iz prostog razloga što policija i ovi drugi organi po pravilu na bazi drugih propisa asistiraju.
Ali, ono gde ste vi napravili grešku, vi smatrate da se država ovde, preko svojih nadležnih organa, upliće u nešto što je autonomno pravo crkve. To je nemoguće i to se čak ne predviđa ovim stavom. Ovaj stav se odnosi samo na proces izvršenja neke pravosnažne odluke nekog crkvenog organa.
Sada to baš da bude svima jasno, da se ne bi stvarala zabuna. Gospodinu Markoviću je jasno, trebalo je kod njega da se javite, da vam objasni.
O čemu se radi? Neki sveštenik se zatvori u crkvu, a raščinjen je. Šta da radi sad crkvena vlast? Donela je odluku da ga raščini, on se zabarikadirao u crkvi. Objasnite vi meni koja je to sila koja treba da pomogne, šta treba sveštenici treba da jure bivšeg kolegu oko crkve ili da ga izbacuju iz crkve? Lepo pozovu nadležni državni organ, predstave svoje odluke i zaustavi se to. Ima svi da pričaju o ovom stavu. Bolje prihvatite ovaj amandman, manje će da boli glava i državu i crkvu.

Narodni poslanik Dušan Proroković.