Naravno da se ovim vređa dostojanstvo narodnih poslanika, naročito onih koji pripadaju jednoj poslaničkoj grupi.
Najlepše vas molim, danas smo se upustili u raspravu o pojedinačnim amandmanima koji su podneti. Ta rasprava je od strane poslanika DSS vođena korektno. Govorili smo o suštini amandmana i njihovoj celishodnosti u odnosu na predloženi tekst zakona i komentarisali pravnu i neku drugu suštinsku stranu tih amandmana koji su podneti.
Ne vidim razlog za takvu vrstu nervoze i takvu vrstu agresivnog nastupa prema svojim kolegama u Narodnoj skupštini Republike Srbije, da ih nazivate sektama i da skraćujete naziv DSS ukazujući na to da su to neke sekte. Prema tome, to što ste sada izgovorili, to je duboko nepoštovanje naših kolega koji ovde sede i koje mi nismo iskazali ni jednog trenutka danas za govornicom u ovoj Narodnoj skupštini. To je prva stvar vezana za povredu Poslovnika.
Druga stvar, mi kada danas razgovaramo o ovoj temi, gledamo da razgovaramo o suštini amandmana, o onome što je podneto i gledamo da, kada govorimo o tom amandmanu, govorimo ono što u njemu piše i ono što u njemu piše predmet je diskusije i predmet je glasanja sutradan.
Ako u amandmanu piše, a piše - obavljanje verskih obreda i rukovođenje crkvama i verskim zajednicama i njihovim organizacionim jedinicama mogu vršiti samo lica koja su državljani Srbije, a oni koji nisu moraju imati saglasnost nadležnog ministarstva. To znači da obavljanje ne može nikada bez saglasnosti ministra vršiti Aleksej Drugi kada dođe u goste našoj zemlji. To tako piše.
Ako ste hteli nešto drugo da napišete, trebalo je to i napisati. Ako ste napisali ovo što ste napisali, nemojte izvrtati ono što ste napisali zbog javnosti. Svako može da dođe u Narodnu skupštinu da izvrši uvid u napisani amandman i da pročita ono što ovde piše.
Prema tome, ako ste pogrešili, pa vam je sada žao, i meni je žao zbog toga. Ovde ovo piše. Kakve to veze ima sa sektama? Objašnjavao sam i ranije u svojoj diskusiji da oni koji destruktivno društveno deluju, koji čine krivična dela ili koji podrivaju osnovne vrednosti društva definisane Ustavom Republike Srbije, da ta lica podležu odgovornosti po drugim normama drugih zakona ove države i da pravna država nikada neće dopustiti da se tako nešto dogodi.
Kakve to veze ima sa zaključenom enumeracijom verskih zajednica koje su predložene u članu 4. ovog zakona i u članu 11. Nikakve. To nema veze, to je potpuno skretanje sa teme.
Zato, mi jednu ozbiljnu diskusiju o zakonu i Predlogu zakona, uz veoma uvažavanje većine amandmana koji su ovde podneti, tako sam do sada i diskutovao u odnosu na amandmane koji su podneti, u odnosu na motive onih koji su amandmane podneli, uz veliko uvažavanje i tih motiva, čak uz određeno saglasje, moje lično, sa motivima koje sam ovde čuo u diskusijama predstavnika SRS, potpuno je nenormalno da se ta diskusija obrće u nešto sasvim drugo, da se narodni poslanici DSS ili vladajuće koalicije optužuju za to da žele da uvedu zlotvorne verske sekte u Srbiju i da pretvore državu u prćiju verskih sekti. To zaista nije normalno.
Na taj način ako diskutujemo, ako razgovaramo jedni između drugih, onda stvarno ne razumem na šta to liči. To je vrlo ružno. Mi ovde diskutujemo o zakonu, možemo različito gledati na motive, možemo različito gledati na obrazloženja amandmana, možemo i diskutovati. Mi smo to na jedan vrlo miran način do sada radili i pokušali da ukažemo zbog čega u kontekstu celine zakona pojedini od predloženih amandmana za nas nisu prihvatljivi, pošto oni koji podnose imaju pravo da obrazlože zbog čega baš treba da budu usvojeni. Ne vidim da to može biti razlog izvlačenju ovakvih diskusija koje smo imali priliku da čujemo.

Hvala vam. Verujem da naprosto do remećenja reda na sednici je došlo netačnom interpretacijom ili lapsusom, nadam se, gospodina Radovanovića. Budite ljubazni, molim vas, nema razloga, pobogu, proverite u stenogramu, svakako bih upozorio poslanika da je jednu stranku nazvao sektom ovde.
Molim vas, 10 minuta pauze na osnovu člana 105, da se proveri i da se uspostavi red. Nema razloga da se međusobno optužujete, jer mislim da nije bila takva namera.
Potom će prvo po Poslovniku imati reč Nataša Jovanović, a to smo najavili već, naravno. Hvala. Za 10 minuta će biti, nadam se, moguće utvrditi po stenogramu šta je bilo. Vi ste po amandmanu, nema problema, regulisaćemo posle pauze. Hvala vam, gospođo Vojić.
(Posle pauze – 16,45)

Dame i gospodo narodni poslanici, nastavićemo rad. Nadam se da će uveravanja biti razmenjena u međuvremenu i potvrđena stenogramom.
Zahvaljujem gospodinu Aligrudiću i gospodinu Radovanoviću na spremnosti da se vidi da li je to u redu.
Po Poslovniku se javila narodni poslanik Nataša Jovanović, narodni poslanik Milica Vojić-Marković, pa narodni poslanik Nemanja Šarović.
Idemo tim redosledom, a ako neko odustane, molim da mi date znak.

Gospodine Markoviću, dame i gospodo narodni poslanici, oko amandmana koleginice Vjerice Radete, koja je imala jasnu nameru i iznela svoj i stav SRS. Iz našeg izlaganja je bilo jasno, pre svega, ovlašćenog predstavnika, šta smo želeli da kažemo, ali se kroz ovaj amandman povela druga priča koja jednostavno nema veze sa stvarnošću i sa nekim detaljima koje ću sada usput da napomenem, zato što nije vredelo ni ono što smo govorili, ni neke primere koje smo iznosili.
Imam utisak da je na drugi način suprotna strana, vladajuća stranka, želela da shvati podnošenje ovog amandmana.
Nejasno mi je bilo od samog početka zašto su se velikodostojnici SPC uplitali u ovaj primer u prilog tome da nije prihvatljiv amandman. Moram da vam kažem ono što verovatno neki od vas znaju, a neki ne znaju.
SPC ima svoj Ustav i svoje zakone, svoje propise i ne može niko, a to zna i gospodin ministar ni iz jedne tradicionalne zajednice da dođe na područje ovde, a kamoli da pripada sestrinskoj pravoslavnoj crkvi ili da je iz neke eparhije SPC, da vrši obred, a to vam je rekao i gospodin Marković, već samo da saslužuje u SPC.
Sa druge strane, sve da zakon daje ne znam kakvu mogućnost, samo malo me saslušajte, kolega, crkva ima svoj Ustav i svoj zakon po kome može da kaže nekome da li je dobrodošao. Kao primer ću vam navesti i to. Ako dolazi neki sveštenik iz Amerike, on prvo mora da se u eparhiju u koju dolazi, Srpske pravoslavne crkve, jednostavno legitimiše, da pokaže kada je rukopoložen, svoju diplomu. I ne samo to, nego da od strane svog vladike i svoje eparhije ima dozvolu da učestvuje u sasluživanju liturgije.
A to uverenje, čak može da bude staro najviše tri meseca, ne zamerite mi ako govorim napamet, ali mislim da sam u pravu, da nije pod zabranom sasluživanja, odnosno boravka u nekom hramu SPC za vreme vršenja obreda.
Moram da vam kažem da kada je spomenut Patrijarh srpski, Patrijarh SPC je ovde u Patrijaršiji u Beogradu i on je uvek državljanin Srbije, odnosno SRJ, tako da taj primer nije u redu.
Moram još da vam kažem, kada je u pitanju dozvola za odlazak našeg izabranog vladike za inostranstvo, setite se vladike Nikanora, australijskog i novozelandskog, sada ga je zamenio preosvećeni vladika Milutin, on je tada kada je trebalo da ode u eparhiju naše SPC, dakle, u inostranstvo, čekao na dozvolu godinu i po dana.
Sve ovo je koleginica Radeta jasno i glasno napisala, da vrši obred a da je strani državljanin. Dakle, da vrši obred, pre svega misleći na hiljade, nažalost, lažnih misionara i onih koji vršljaju po Srbiji, govorila sam vam i po Rusiji. Vi možete da tumačite i zakon kako hoćete.
Kada već znate, a zna i gospodin ministar, da SPC ima svoj Ustav i svoje zakone, svoje kanone po kojima postupa, kakav god zakon da donesete, znate da ona nikada ne bi dozvolila nijednom takvom lažnom misionaru, odnosno tim sektašima da dolaze i da vrše bilo kakav verski obred, jer naša SPC u tom smislu samo priznaje tradicionalne verske zajednice, kao što sam navela u članu 4, odnosno amandmanu na Predlog zakona.
I onda je besmisleno da se mi dalje oko toga sporimo, jer valjda vam je jasno da je apsolutno i namera i ispravnost amandmana koleginice Radete na mestu. To što vi sada želite nekim drugim kontraargumentima, koji nemaju utemeljenje u stvarnosti i u onome što sam rekla, pozvala sam se na član 103. i 104, gospodine Markoviću, možda nisam rekla na početku prilikom javljanja o povredi Poslovnika, sada želite da se povadite zbog toga što zapravo ovaj zakon daje ovim drugima koje ne priznaje crkva i kojima nikada ne bi dala dozvolu, naša SPC.
Zar ne mislite da bi mogao Racinger da dođe bez poziva crkve i bez poziva države u Srbiju onako kako hoće i kako njemu padne na pamet, i da javi, evo stižem za tri dana. E, kada bi to tako moglo.
Radi se o jednoj vrlo ozbiljnoj stvari koju treba da posmatramo kroz ovakve argumente i ovakve primere, koji su jedino stvarni i ispravni, koje sam ja iznela, i to je ono što je bila namera SRS i uvažene koleginice gospođe Vjerice Radete.

Hvala, gospođice Jovanović, i na tonu, u skladu sa članom 103. i 104, koji vraća dostojanstvo ovoj raspravi.
Nadam se da su govornici koji su tražili u međuvremenu po Poslovniku odustali? Niste, samo trenutak.
Molim vas, sada smo imali poziv, javni poziv, nadam se da ste oboje odustali.
Još jednom vas pitam, ako niste, izvolite, gospođo Marković, pa gospodin Šarović.
Zbilja, i zbog teme, i zbog načina, i zbog spremnosti svih poslanika da dostojanstveno učestvuju i brane svoje stavove, i obaveze predsednika da vodi računa o ravnopravnosti svih učesnika, zbog održavanja reda, moraću da striktno poštujem Poslovnik. Do sada sam pokazivao toleranciju, sa namerom da se omogući rasprava i kroz prekoračenje vremena, i kroz govor o onome što nije na dnevnom redu, sve u nadi da ćemo poštovati međusobno dostojanstvo poslanika, ali zbilja ću morati da se strogo pridržavam Poslovnika, u protivnom, imaću primedbe, s razlogom, od drugih poslanika.
Izvolite, gospođo Vojić-Marković, recite mi član?

Član 103. stav 1.
Gospodine predsedniče, gospodine ministre, dame i gospodo poslanici, stvarno mi je drago što smo posle ovih 10 minuta, koje smo morali da napravimo, spustili loptu i sva nervoza i uzbuđenje su pretpostavljam iza nas. Činilo mi se u jednom momentu da se između sebe sporimo oko toga ko je bolji vernik od nas, a ne čini mi se da je to tema ovog zakona, niti je to ovaj zakon hteo da uredi.
S druge strane, moram da prokomentarišem nešto što se provlači tokom prošlog , kao i tokom današnjeg dana, a to je pitanje sekti. Kao verujući čovek, kao što je i većina ljudi ovde u sali, i kao poslanik, dakle, predstavnik naroda, meni je drago što smo mi prepoznali opasnost od sekti i što pokušavamo na svoj način da rešimo to pitanje i pomognemo i državi i crkvi da to pitanje reše.
No, čini mi se da nije dobro što smo odstupili od zakona koji rešava nešto sasvim drugo. On reguliše potpuno pravnu prazninu koja postoji u odnosu između države i crkve i mesto crkve u našem javnom životu i društvu. Zbog toga mi se čini da je potrebno da se vratimo na temu i da govorimo o ovom članu.
Ne bih se složila sa mojom uvaženom prethodnicom gospođicom Jovanović o tome da li smo mi suprotne strane. Rekla bih da smo mi iste strane, jer se borimo da ovaj zakon bude što bolji, na korist i ove države, i crkve i našeg zajedničkog života. Zato vas molim da se vratimo na temu, da se koncentrišemo i da nastavimo na način na koji smo to radili tokom prepodneva.

Gospodin Šarović, po Poslovniku.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine Markoviću ili predsedavajući, kako god više volite, prekršen je Poslovnik Narodne skupštine, član 104, a reći ću naknadno kako, ali i član 27, a prekršili ste ga vi.
Nije ovo prvi put da vi zloupotrebljavate svoja ovlašćenja kao predsednik Narodne skupštine, da dajete sebi za pravo da određujete kada ćete poštovati Poslovnik, a kada nećete, pa da sada pretite poslanicima i da kažete: ako ne budete dobri, ako ne prestanete da se javljate po Poslovniku, biću u prilici, u mogućnosti ili odlučiću da ga naknadno striktno primenjujem.
Dakle, vi morate, ako primenjujete, a trebalo bi da primenjujete taj Poslovnik, da ga primenjujete stalno, a ne da ga primenjujete kada to vama odgovara, kada vam je takav dan ili ne znam na koji drugi način. Dakle, nemojte nikom pretiti primenom Poslovnika. Ovaj poslovnik je donet na vaš predlog...

Potpuno ste u pravu, po članu 104. stav 2. izričem vam prvu opomenu. Izvolite i nastavite.

Gospodine Markoviću, hvala vam. Ono što je bio osnovni red, to je da sačekate da završim svoje izlaganje, pa da mi onda ukažete koje sam eventualno članove Poslovnika povredio, pa da mi tada izreknete opomenu.