Gospodine Šaroviću, član 103. stav 2: "Niko ne može prekidati govornika, niti ga opominjati, osim predsednika Narodne skupštine, u slučajevima predviđenim ovim poslovnikom". U odnosu na to sam vam izrekao opomenu po članu 104. stav 2, jer ste tvrdili da pretim narodnim poslanicima, a ja sam radio suprotno i to doživljavam kao obraćanje bez uvažavanja. Zbog toga sam vam izrekao prvu opomenu, a sada nastavite obrazlaganje.

Gospodine Markoviću, kao prvo, zahtevam da mi vratite vreme, niste imali pravo da me prekinete, jer ovo nije slučaj predviđen Poslovnikom. Javio sam se, dobio sam reč i imam pravo, u skladu sa ovim poslovnikom, da obrazložim povredu Poslovnika koja je, po mom mišljenju, učinjena.
Gospodine Markoviću, vi ste sada sa pretnji prešli na delo i sada kažnjavate mene zato što ste vi zloupotrebljavali prethodno Poslovnik. Vi ste, gospodine Markoviću, taj koji po Poslovniku govori sedam ili osam minuta. Na to sam pravo ranije ukazivao. Ukoliko to učinite vi kao predsednik Narodne skupštine, kako onda imate moralno pravo da bilo kome drugom ukažete da je povredio Poslovnik ili da je prekoračio vreme.
Dakle, kada primenjujete Poslovnik, onda krenite od sebe, gospodine Markoviću, pa prvo sebi dajte, ne ni jednu, dve, tu su već tri ili četiri opomene, pa oduzmite sebi reč, pa udaljite sebe iz sale, a onda dovedite nekoga od potpredsednika da dalje vodi ovu sednicu u skladu sa Poslovnikom.
Da se vratim na ono što je bio razlog zbog koga sam se javio.
Na krajnje nekorektan način, po ko zna koji put, puštate predstavnike vlasti da kažu ono što imaju, da iznesu svoje viđenje onoga što se upravo desilo, a mislim da to nije potrebno. Dovoljno su i pametni i valjda dovoljno dobro čuju građani Srbije da sami procene ko je šta rekao. Vi ste pustili predstavnika vladajuće koalicije da optuži kolegu Milovana Radovanovića iz SRS da je nekorektan, da im je rekao da su sekta ili bilo šta drugo, a onda krajnje tendenciozno prekinuli sednicu.
(Predsednik: Vreme.)
Dakle, osnovni red je bio da pustite nas iz poslaničke grupe SRS da odgovorimo, pa tek onda da prekidate sednicu. Očigledno je i to da niste imali razlog za prekid, kao i da sa tim prekidom ništa niste postigli. Dakle, nije ni prvi put da gospodin Miloš Aligrudić...

 Molim vas da završite.

Gospodine Markoviću, već sam vas zamolio da mi odbijete vreme koje ste vi potrošili na vaše upadice. Ukoliko je potrebno, vratiću se na svoje mesto, pa ću se opet javiti po Poslovniku. Izvolite, odlučite vi.

Prvu opomenu sam vam izrekao na osnovu upozorenja koje sam dao pre nego što ste uopšte prišli govornici, ne pretnja, već upozorenje svim narodnim poslanicima zbog međusobnog dostojanstva. Potom sam vas jasno upozorio da ne kršite Poslovnik. Sada vam još jednom jasno kažem - budite ljubazni i završite, nisam u mogućnosti da vam vratim vreme. Budite ljubazni i završite u okviru vremena predviđenog Poslovnikom za objašnjenje povrede Poslovnika.

Gospodine Markoviću, upravo pokušavam da završim u trajanju od tri minuta, ali tri minuta vremena za koje mogu da se obraćam. Nemam nameru da se s vama ovde nadvikujem, niti da govorim, toliko sam pristojan, dok vi govorite. Vi meni uporno onemogućavate da narodnim poslanicima, ne samo vama, celom parlamentu ukazujem na povredu Poslovnika, a vi meni već treći put upadate u reč i trošite ta tri minuta.
Dakle, mogu da siđem sa ove govornice, ali budite uvereni, gospodine Markoviću, da sa takvim ponašanjem nećete ništa postići. Niste vi ovlašćeni da upozoravate narodne poslanike da ćete primenjivati Poslovnik. Vi ste dužni svakog trenutka da ga primenjujete. Sama činjenica da ste rekli "ubuduće ću primenjivati Poslovnik" jeste priznanje da ga do sada niste primenjivali.
Dakle, pozivam vas da prvo sebi, pošto ste priznali da ga niste primenjivali, izreknete opomenu zbog takvog ponašanja.

Hvala vam, gospodine Šaroviću.
Ponavljam, kao što sam izneo upozorenje, naravno, tačno citirano, striktnim pridržavanjem Poslovnika. Mi se Poslovnika pridržavamo i kada postoji međusobna tolerancija.
To nastojim da podržim, kao što sam nastojao da podržim održavanje reda na sednici. To je objašnjenje.
Dao sam pauzu da se proveri, jer je jedan poslanik meni skrenuo pažnju da je drastično povređen Poslovnik i uvređena jedna stranka. Na osnovu toga su razgovarali, a i ja sam tokom pauze razgovarao i sa gospodinom Radovanovićem i sa gospodinom Aligrudićem, ali pošto postoje poslanici koji možda žele da budu naknadno obavešteni o razlozima ove pauze, koja nije uticala, svi koji su tražili reč pre pauze dobili su posle, citiram ono što je tražio i dobio narodni poslanik Miloš Aligrudić, po stenogramu, nema garancije da je tačan.
Milovan Radovanović je, u okviru javljanja po Poslovniku, rekao: "Evo, završavam. Ako uzmemo u obzir vaše zalaganje za liberalizaciju i mogućnost registrovanja verskih sekti i demokratskog društva na kome insistirate, a koje je prisutno, suvišno je da se govori o tome. Da li možemo da govorimo o demokratskim sektama Srbije ili skraćeno o DSS".
U odnosu na to, prateći diskusiju, shvatio sam da je u pitanju lapsus, odnosno druga vrsta asocijacije, te nisam izrekao nikakvo upozorenje narodnom poslaniku.
Posle dobijanja stenograma međusobno su dali pojašnjenje i nadam se očito, jer se nisu javili za reč po Poslovniku ni predsednik poslaničke grupe DSS gospodin Aligrudić, ni ovlašćeni predstavnik za ovu tačku gospodin Radovanović. Dakle, nije bila u pitanju nikakva namerna uvreda, niti uvreda uopšte, već naprosto lapsus u načinu izražavanja koji je pogrešno asocirao. Hvala vam mnogo na razumevanju.
Još neka poslanička grupa? Izvolite, gospodine Markoviću, po Poslovniku.

Izvinjavam se, ali tek sada stvari postaju jasne. Gospodin Milovan Radovanović je rekao - da li će sekte koje će ovim zakonom biti legalizovane dobiti prefiks demokratske? Koliko sam mogao da shvatim stenogram, a čini mi se da smo ga svi tako shvatili, nije mislio na DSS, već na sekte koje će ovim zakonom dobiti pravo državljanstva, da li će dobiti prefiks demokratska.

Gospodine Markoviću, izvolite stenogram i možete tačno da proverite šta je rečeno.
Na član 8. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Ljiljana Nestorović i Meho Omerović.
Vlada i Odbor za evropske integracije nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? Izvolite, gospođo Nestorović.

Zahvaljujem, gospodine predsedniče Skupštine.
Dakle, gospodin Omerović i ja podneli smo amandman na član 8. Član 8. definiše prava sveštenika, odnosno verskih službenika i to u većem broju stavova.
Moj amandman konkretno odnosi se na stav 7. Taj stav 7. u ovom predlogu zakona glasi: "Sveštenik ne može biti pozvan da svedoči o činjenicama i okolnostima koje je saznao prilikom ispovesti ili iz drugih poverljivih saopštenja koja su mu data u vršenju njegove svešteničke službe".
Predlažem da se ovaj stav promeni i da glasi: "Sveštenik koji je pozvan da svedoči u bilo kom sudskom postupku može uskratiti svoj iskaz o činjenicama koje je saznao u svojstvu verskog ispovednika".
Važeći procesni zakoni u Srbiji zabranjuju saslušanje samo onih svedoka koji nisu oslobođeni čuvanja službene ili vojne tajne, dok u slučajevima verskih ispovednika zakoni govore o pravu uskraćivanja iskaza. Ova dva instituta sadržinski su potpuno različita, a radi konzistentnosti procesnog prava koja je od presudnog značaja za pravnu sigurnost stav 7. člana 8. Predloga zakona treba prilagoditi odredbama procesnih zakona.