Mi tražimo da se promeni prvi stav u članu 9. Evo, radi javnosti da bi se znalo šta reguliše ovaj član. Ovim članom se reguliše pravna sposobnost i verskih zajednica. Vlada predlaže da 1. stav glasi: ''Crkve i verske zajednice koje su registrovane u skladu sa ovim zakonom imaju svojstvo pravnog lica.''
Tri momenta su vrlo bitna, crkve i verske zajednice, to je nešto što reguliše član 4. Predloga zakona, činom registracije, prijave kod nadležnog organa, po ovom zakonu se stiče svojstvo pravnog lica. Pošto smo podneli amandman na član 4, samo da se podsetimo, to je onaj član koji je imao naslov Subjekti korporativne verske slobode, pa je to kasnije prepravljeno na Subjekti verske slobode, pošto ovo - korporativne ništa ne znači.
Jednostavno - crkva se ovde doživljava u ovom zakonu kao izraz kolektiviteta nekih pojedinaca. Mislim da je to pogrešan stav. Mene čudi da crkve i verske zajednice nisu tražile da se promeni shvatanje o tome u zakonu. Crkve i verske zajednice crkvu i crkvenu organizaciju ne doživljavaju kao građevinski objekat i ne doživljavaju kao neku organizaciju slučajno zatečenih pojedinaca. Sada neću da ulazim u nešto što je teološko, jer smo na terenu svetovnih pitanja.
Mi tražimo da u članu 9. stav 1. glasi: "Crkve i verske zajednice iz člana 4. ovog zakona imaju svojstvo pravnog lica". Ovde se stvarno postavlja pitanje, šta znači registracija SPC, a mislim da je uvredljiva sama pomisao da neko treba nekoga da registruje. Dakle, ministre, znam vaš koncept, ali iznosim moj stav, iznosim vam stav koji imam povodom ovog pitanja.
Sada kada ste već otvorili ovu temu, onda moram da vam kažem i za neke stvari koje kasnije slede, gde opet niste u pravu. Kada se nalazite na terenu ljudskih prava i sloboda, onda za korišćenje nekog prava i neke slobode nije potreban zahtev nekome, već ta prava i te slobode postoje po slovu Ustava, a neke samim činom rođenja, a vi ste za pravni subjektivitet na nekim mestima tražili registraciju, a negde prijavu, a negde zahtev.
Da vas vratim na ono što smo juče pričali, vi ste jednostavno crkvu shvatili kao političku stranku u smislu mogućnosti regulisanja njihovog pravnog položaja u skladu sa Ustavom, a poštujući pravo pojedinca. Nalazimo se apsolutno na terenu ljudskih prava, prava koja pripadaju pojedincu. Kakva crna korporativna kolektivna prava, o čemu to pričate?
Zato vam kažem, vi crkvu ne shvatate, vi je shvatate kao političku organizaciju, kao sindikalnu organizaciju, kao kolektivitet koji je nastao zbirom pojedinačnih vernika i to je apsolutno pogrešna stvar. Teološki pogrešno postavljena stvar kada je u pitanju sloboda veroispovesti.
Nije poenta ovog amandmana u tome što sada pričam, to smo pričali kada je bilo govora o članu 4. Mi smo tražili intervenciju u članu 4. da se jasno preciziraju ovih sedam crkava i verskih zajednica. To je nešto što je priznato. Sve ovo drugo, ja ne znam šta bi moglo da bude.
Ne možete vi da uporedite jedno srpsko društvo sa jednim američkim društvom, ne možete, ili sa holandskim društvom. Neuporedivo je. Kada je Regan počeo da se približava Vojtili, digli su se veliki nemiri u Americi, jer ima neki amandman njihovog Ustava, koji je vrlo kratak i govori da je crkva odvojena od države, i napali su, tek su kasnije shvatili da je to bila koalicija kako da se rasturi istočni blok i kako da se rasturi Jugoslavija, pa su se primirili, pošto je Čikaška dijeceza jedna od najvećih u organizaciji Rimokatoličkih crkvi.
Znači, mi priznajemo po zakonu svojstvo pravnog lica crkvama i verskim organizacijama u smislu člana 4. ovog zakona, ali u smislu našeg amandmana kojim tražimo intervenciju.
Ovo drugo ne može da ima svojstvo pravnog lica. Zašto ne može? Ne može iz jednog prostog razloga, 50 ljudi se nađe na jednom mestu i kažu, mi ćemo da verujemo u kamen, mi verujemo u Maradonu. Kako sada vernici koji veruju u Maradonu, koji je dobro igrao fudbal, sada treba da imaju status da li verske organizacije, da li bilo čega, ne ulazimo u vašu terminologiju, i ona treba da dobije svojstvo pravnog lica?
Može, po Zakonu o udruženjima građana, ali nema nikakve vere tu. To nije religiozni teren. On ne postoji. Ili ovi glumci, Tom Kruz i ovi koji pripadaju tim sektama, Milan Panić, Gašo - Jehovin svedok. Po toj logici i svi homoseksualci mogu da registruju versku organizaciju. Kad bi podneli kod vas prijavu, ne znam kako bi vi njih odbili. Oni veruju u nešto. Gde je tu bog, gde je religija, gde je tradicija? Nema, ali oni veruju, ali vaš zakon dozvoljava.
Sad vi meni možete da kažete da lažem. Prošli put sam vam pričao, kada ste govorili o Zakonu o hipoteci, da ne može da zaživi. Sinoć vaša televizija objašnjava da pet meseci nema ništa od tog zakona. Bilo je zakona o korporaciji za osiguranje stambenih kredita, a vi ste rekli da radikali lažu. Ko je dobio kredit? Niko. Da vam ne ređam redom zakone koje ste donosili, a koji ne mogu da se primene. Vi ste sve osporavali: niste u pravu, nije tačno što pričate vi radikali. Život vas demantuje.
Ukoliko se ovakav zakon usvoji kako ga vi gurate , vi ćete videti u kratkom roku ko će sve biti registrovan, legalizovan, ozvaničen.
Pustite vi tu priču da imaju neke sekte kojima ne odgovara da se registruju po ovom zakonu. Na početku sam vam rekao da ako želite nešto da sprečite, nešto što je nemoralno, što ugrožava život, slobode, prava čoveka i građanina, a krije se iza nečega što je, navodno, versko osećanje ili sloboda veroispovesti, a nema veze sa poznatim verama, poznatim religijama, da je u funkciji uništavanja ovog društva i ove države.
Ovaj narod, koliko god da je pritisnut problemima, ipak ima neku veru, veru u boga, veru u sebe, pa se vraća u crkvu, pa se i ljuti na crkvu, pa se miri, pa zove na slavu itd. Dajte da priznamo ono što je tradicionalno, što postoji, što i živi. Meni se možda neka verska zajednica ne sviđa, ali to je neko moje lično pravo, ali ne mogu da osporavam tim ljudima da veruju. Ali, imam prava da dignem glas protiv verskih sekti koje uništavaju društvo, koje truju decu. To nema veze sa religijom.
Na zapadu se od svega napravi religija. Pronađe se neki kamen. Kako su Gospu našli kod Međugorja? Trebale im pare za rat. Tako i Musolini pre Drugog svetskog rata - išli Italijani da se klanjaju nekoj Madoni u Francuskoj, on video da velike pare odlaze tamo, sedne sa Piom Dvanestim, dogovore se, utvrde da se tu negde pojavila neka Madona i svi Italijani došli i ostavili pare tu. Da ne pričam o Fatimi itd.
To je u okviru njihove vere, neka oni u to veruju, ne mogu da osporim to, postoje vernici, raširili su se preko celog svega, treba da postoje ovde, ima vernika, ne ulazim u njihova verska osećanja, ali kako me terate da imam isti osećaj sa satanistima, da poštujem njihova verska osećanja, koji imaju neke rituale koji su neprihvatljivi za civilizovani svet.
Pod uticajem ovih droga, danas svako pusti film i zamisli neku religiju, javi mu se neka halucinacija i video nešto, pa sad priča o tome. Čak 60 ljudi se šeta zemljinom kuglom i predstavljaju se da su papa. To je podatak Rimokatoličke crkve. I ona ima problema sa tim, mada i pravi sekte. Dokaz za to jesu ekumenski sabori, ekumenski sastanci, pa zadnjih 15 godina delovanje Svetskog saveza crkava.
Ministre, nadam se da znate da postoji jedan apel da mi istupimo iz ekumenskog dijaloga, jer ekumenizam na ovom prostoru znači potčinjavanje, unijaćenje i slabljenje SPC. Ako slušate i one vladike i one teologe koji tumače sve ono što se dešava na tim skupovima, gde se pozivaju i vračevi, i čitav niz sekti, to SPC ne treba. Iznosim svoj lični stav, on nikoga ne obavezuje.
Kao što, osim jedne šačice ljudi koji će za šaku dolara da prodaju i dete, i porodicu i svega da se odreknu, podržavam sve one u SPC koji ne žele da pozovu Benedikta XVI i koji se protive tome.
Jovan Pavle Drugi je sebi postavio za cilj da do 2000. godine poseti Srbiju i Rusiju, a od njegovih poseta Bugarskoj, Rumuniji, Gruziji, pa ranije i Grčkoj, da vam ne pričam kakvi su problemi bili. U Grčkoj, samo oko priznavanja novog kalendara, gotovo da se raspala Grčka pravoslavna crkva.
Vodite računa da pojedinim odredbama ovog zakona, između ostalog i ovom odredbom člana 9. stav 1, gde mi kažemo da se po zakonu priznaje svojstvo pravnog lica, a to znači da u pravnom životu može da bude nosilac prava i obaveza. Nama se sviđaju ovi stavovi koji dalje slede, koji omogućavaju nižim organizacionim oblicima unutar crkve da poseduju svoje posebne račune itd, uvažavajući činjenicu kakva je organizaciona struktura SPC, kakav je značaj vladike, eparhije i te njihove ograničene samostalnosti unutar SPC. Znamo da to treba da se prihvati.
Mislim da prihvatanjem amandmana na stav 1. člana 9. i prihvatanjem amandmana na član 4. ovaj zakon može da postane ozbiljan i u ovoj, po nama, vrlo pogrešnoj koncepciji. Nemojte vi mnogo da se sekirate šta će da vam kaže neko iz inostranstva, da li vi narušavate verske slobode ne priznajući status, najšire posmatrano, verske organizacije nekoj problematičnoj družini, koja se predstavlja da je verska organizacija ili da je neka verska sekta. Niko neće da vas napadne zbog toga.
Što se tiče ovoga sa zapada, puna mi je torba dokumenata iz kojih se jasno vidi da EU ne razmišlja o SCG, čak se razmišljaju i o Makedoniji, BiH. Uopšte ne razmišljaju o našem prijemu. Prave neke modalitete, neke faze: prva, druga, treća, te bezbednost, te otvorena lista, te ovo, te ono.
Ovo što su imali skoro na Komisiji za evropske integracije, to je bila komemorativna sednica. Od toga nema ništa. Nemojte samo građane da dezavuišete i da ih obaveštavate, kao, evo samo ovo da ispunimo i sutra smo u Evropi. Nema ništa. Šta god mi da ispunimo, nema od toga ništa, zatvoren posao. Proces integracije u Evropi je zatvoren. Kasnije ću da vam pričam zašto se Papa naljutio na EU.