Po Poslovniku, narodni poslanik Miloš Aligrudić.

Član 103. stav 1. Dakle, mora se govoriti o temi. Pre svega, podsetiću na to da je ovde rasprava u pojedinostima, prema tome, moguće je svakako i ne postoji mogućnost sve to striktno razdvojiti, svaki član zakona o kome se govori, svaki amandman koji je podnet na član zakona daje određenu refleksiju u odnosu na celinu. Prema tome, nemoguće je to izbeći. To znam,
Ali, nemoguće je tvrditi sledeće, dakle, dok se u stavu 1. člana 1. kaže - svakome se u skladu sa ustavom jemči pravo na slobodu savesti i veroispovesti - uzeti kao osnov za sistemski ili mentalnu grešku celog zakona, a zatim govoriti o svemu drugom, izuzev o predloženom amandmanu za član 2. stav 1, kojim je predloženo da se taj član menja i glasi: "Niko ne sme biti podvrgnut prinudi, pretnji ili prevari koja bi mogla ugroziti slobodu veroispovesti, niti sme biti prisiljen da se izjasni o svojoj veroispovesti i verskim uverenjima i o njihovom nepostojanju. Zabranjeno je postavljanje pitanja kojima se traži izjašnjavanje građana o veroispovesti, verskim uverenjima ili nepostojanju verskih uverenja, izuzev za potrebe statistike i po pristanku građana kome se pitanje postavlja". To stoji u amandmanu.
Naravno, u članu 2. stav 1. zakona stoji: "Niko ne sme biti podvrgnut prinudi koja bi mogla ugroziti slobodu veroispovesti, niti sme biti prisiljen da se izjasni o svojoj veroispovesti, verskim uverenjima ili njihovom nepostojanju."
Dakle, kada je reč o formalnoj opredeljenosti da amandman formalno ne valja, Zakonodavni odbor bi najverovatnije proglasio taj amandman pravno nemogućim, tj. predložio bi da se odbije. Kako to nije slučaj, nego je amandman očigledno formalno ispravan i očigledno je pravno moguć, diskusija se svodi o pitanju celishodnosti.
Zaista vas molim i predsedavajućeg molim da se diskusija u parlamentu pokuša usmeriti na taj način da zaista razgovaramo o celishodnosti podnetih amandmana i naravno, svakako u kontekstu onoga što je načelno pitanje, ali mora biti, pre svega, u odnosu na celishodnost amandmana koji je podnet. Hvala.

Pre nego što dam reč narednom govorniku, zaista vas molim i podsećam vas da je rasprava  Predloga zakona u načelu prošla, da govorimo o Predlogu zakona u pojedinostima i da se držimo teme.
Reč ima narodni poslanik Vojkan Tomić, a potom narodni poslanik Đorđe Mamula.

 Gospodine predsedavajući, drage kolege, vrlo kratko, javio sam se povodom više puta izrečenih tvrdnji da se stalno pozivamo na neko evropsko zakonodavstvo, a nešto bih sa tog aspekta da nešto kažemo oko ovog amandmana.
Inače, ovaj amandman koje su podnele kolege Omerović i Nestorović je u ovom drugom delu ovog stava samo razrada prvog dela prvog stava, ali mislim da je sa stanovišta pravne tehnike i pravne logike nepotreban i da se prenormiranje u zakonima u suštini i u principu izbegava.
Pošto je ova materija koja uređuje ovaj član i ustavna kategorija, definiše se Ustavom i međunarodnim dokumentima, rezolucijom o ljudskim i manjinskim pravima i verskim slobodama, mislim da u dovoljnoj meri precizira ono što je definisano u toj rezoluciji, da pri tom od Saveta Evrope nismo dobili primedbe na ovaj član konkretno, niti je Venecijanska komisija pomenula bilo šta iz ovog člana.
Znači, što se tiče slobode veroispovesti, odnosno zabrane verske diskriminacije, oni apsolutno nemaju nikakve primedbe. Zamolio bih vas da sa velikom pažnjom se pozivamo na evropsko zakonodavstvo, na Savet Evrope, zato što ova materija u Evropi nije uređena na jedinstven način kao što su uređene neke druge oblasti. Za to ima mnogo primera i da ne spominjemo državnu crkvu u Grčkoj, koja je članica EU, da ne pominjem uticaj crkve u Sloveniji, Austriji, Nemačkoj itd.
Znači, ako krenete Bavarskom da prolazite kroz Nemačku, videćete da svaka škola ima krst na ulazu pre nego što uđete u školu.
Prema tome, ovo nije predmet uređenja evropskog zakonodavstva i moramo biti vrlo pažljivi. Na kraju, samo da napomenem da je Kancelarija za pridruživanju EU dala pozitivno mišljenje da je uz ovaj zakon dobijena izjava o usklađenosti sa evropski propisima, odnosno sa dokumentom Saveta Evrope, tako da je to jedini dokument sa kojim mi usklađujemo ovaj zakon.

Reč ima poslanik Đorđe Mamula.

 Rešenje predloženo u članu 2. je dobro i ono predstavlja zapravo rešenje koje postoji u međunarodnim konvencijama. Amandman koji je predložen na član 2. stav 1. je loš. Prvo, prinuda i pretnja. Pretnja je psihička prinuda. Sastoji se u stavljanju određenog zla u izgled. Prinuda u užem smislu je fizička prinuda.
Dakle, u širem smislu sadrži psihičku i fizičku prinudu. To rešenje je loše, a Krivičnim zakonikom je predviđeno šta je prinuda.
Što se tiče prevare, ona se ovde pominje u svakodnevnom smislu, kolokvijalnom. U Krivičnom zakoniku, prevara postoji onda kada neko nekoga dovodi u zabludu ili ga održava u zabludi, da bi ta osoba učinila na račun svoje imovine ili imovine druge osobe nešto štetno. U imovinsko-pravnom smislu takođe je prevara dovođenje i održavanja u zabludi da bi neko na štetu svoje imovine nešto učinio. Tako da u ovom smislu kako je ovde predviđeno to nije dobro.
Verovatno se mislilo na obmanu. Obmana sasvim nešto drugo znači u našim propisima i treba praviti razliku kada se govori o obmani i prevari.
Zatim, oko zabrane da se postavljaju pitanja kojima se traži izjašnjavanje građana o veroispovesti, pa sloboda govora sadrži i slobodu da postavite pitanje da li je neko neke veroispovesti, a sloboda je da vam ta osoba odgovori ili ne odgovori.
Pored toga, ovako kako je predviđeno sa zabranom, moralo bi da se predvidi onda i odgovarajuća kazna, jer ovako kako je predviđeno, ovo više vuče na blanketno krivično delo, a onda mora da se predvidi kazna, tako da je amandman neprihvatljiv.

Po Poslovniku, narodni poslanik Nataša Jovanović, izvolite.

Gospodine predsedavajući, jedna informacija. Javljaju mi građani iz više krajeva Srbije da u prenosu nema tona. Da li se mi ovde igramo Skupštine ili šta radimo? Zaista je ozbiljna tema. Ako možete, vidite sa službom koja vrši direktni prenos, javnog servisa RTS, zbog čega se to dešava. Ako je ton u prekidu, bilo ko da govori, gde se u kontekstu neke misli na pola rečenice samo vidi da ljudi otvaraju usta i da nešto pričaju, a da građani ne čuju, onda dalji rad nema smisla dok se to ne otkloni. Zaista je tako i molim vas da intervenišete kod nadležne službe.

Proverićemo tu informaciju.
Da li još neko želi reč? (Da.)
Narodni poslanik Arsen Kurjački, ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe DSS.

Hteo sam da se javim povodom komentara koji je ovde izrekao jedan od prethodnih govornika, a na ovaj amandman. Veština je koristiti govornicu i pozivati se na jednu temu, a onda govoriti o nečem drugom. Ako neko nije učestvovao u prethodnoj načelnoj raspravi, onda ne bi trebalo sada da se zloupotrebljava rasprava u pojedinostima, da se ponovo vraćamo na načelnu raspravu.
Moram da prokomentarišem neke stvari koje ne stoje.
Ovde je izneto da se, maltene, ovaj zakon na silu nameće, iz razloga što su mnoge nevladine organizacije bile protiv određenih rešenja, pa se predsednica Odbora za integracije izjasnila protiv toga, a Odbor izglasao. Ili tvrdnje da su neke tradicionalne crkve imale ozbiljne primedbe, onda to zavređuje da se malo prokomentariše.
Dakle, šta su nevladine organizacije i da li one moraju uvek da se saglase sa svakim zakonskim predlogom? Naravno da ne moraju. To je demokratska tekovina da se neko slaže, da neko se ne slaže. Koje su primedbe Venecijanske komisije? Toliko se puta poteže to pitanje, ali niko nije konkretizovao i rekao kakve su primedbe Venecijanske komisije.
Kratko ću pročitati glavne preporuke. Kaže, "da se ograniče diskreciona ovlašćenja koja su data u ovom nacrtu, umesto da se ostavlja da ih uredi ministar nekim budućim podzakonskim aktima". Šta je tu sporno? Ako je predlagač smatrao da treba da se uredi baš ovako i ako ne može u ovom momentu da se predvidi razvoj daljih događanja, normalno je i u svakom zakonskom projektu se nekim podzakonskim aktima još detaljnije razrađuje sprovođenje određenih odredbi.
Sledeće, "da se obezbedi garancija verskih sloboda neregistrovanih grupa, posebno u delu sticanja svojstva pravnog lica". Upravo je ovde bilo, posebno sa strane poslanika SRS, mnogo primedbi na određene verske organizacije koje u žargonu možemo da nazivamo sektama, koje ne mogu da se registruju ili, ako se registruju, a u ovom zakonu je vrlo jasno precizirano na koji se način registruju, ako se ne zadovolji taj uslov, onda oni ne mogu imati svojstvo pravnog lica. To je upravo ona brana da takve organizacije ne mogu da uđu u pravni sistem kod nas i da ne mogu da funkcionišu. Zašto bi se to menjalo?
(Predsedavajući: Vreme.)
Pošto mi vreme ističe, da ne pričam mnogo o primedbama Venecijanske komisije, koje se uglavnom svode na tu temu. Prema tome, ako predsednik odbora ili bilo koji član bilo kojeg odbora glasa protiv ili ima nešto protiv, to ne znači da odbor mora da bude unison, manjina mora da se podredi većini. Prema tome, ne stoje primedbe da se ovaj zakon na silu forsira, ne stoje primedbe da nema široku podršku. Upravo je obrnuto i ovaj zakon će sigurno biti zato izglasan.