ČETVRTA SEDNICA, PRVOG REDOVNOG ZASEDANjA, 09.05.2006.

2. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

ČETVRTA SEDNICA, PRVOG REDOVNOG ZASEDANjA

2. dan rada

09.05.2006

Sednicu je otvorio: Vojislav Mihailović

Sednica je trajala od 10:10 do 16:30

OBRAĆANJA

Momir Marković

Srpska radikalna stranka
Dame i gospodo narodni poslanici, poslanici SRS uvek imaju problem sa vremenom.
Malo im vremena ostane, dok poslanici drugih poslaničkih grupa takođe imaju problem sa vremenom, jer izađe jedan, govori pet minuta i onda završi, i ne iskoriste to vreme. Predlažem, gospodine predsedniče, da to vreme koje oni ne iskoriste, prepustite nama i mi ćemo ga pametno iskoristiti.
Moram dve opaske, pre nego što počnem, iako je malo vremena ostalo, gospodin Cvetković sada kada sam prolazio pored njega i pitam ga, šta bre ovo pričaš, kaže, to je moje mišljenje, ali se sa njim ne slažem. Drugo, vezano za EU, a dok vi nas dovedete gospodine Cvetkoviću u EU, EU će se ili raspasti ili će svi iz nje da izađu, pa ćemo opet tamo sami da budemo.
Vrlo malo vremena imam, gospodine ministre, ali nadam se da ću po amandmanu, jer imamo preko 50 amandmana i po tim amandmanima ćemo po svakom članu ovog zakona. Ono što može i za ovaj zakon i za sve zakone da se načelno kaže, a to je, dobro je što Narodna skupština usvaja sistemske zakone. Ne valja što je svaki predlog zakona koji dođe pred Narodnu skupštinu tri puta gori od onoga zakona koji je već bio.
Ovde uvodite agenta provokatora, ovo je Orvelova 84, je li tako beše? Znači, sada na ulici, u komšiluku, u kafani, kod kuma, vodite računa, možda je kum agent provokator. Uvodite prikrivenog islednika, uvodite svedoka-saradnika, sve špijun do agenta i obrnuto. Šta vi to pravite od ove države, gospodine ministre, šta vi to pravite od pravosuđa.
Mnogo je članova o kojima ću govoriti, jer sam ispresavijao listove da ne izgubim, ali kada počnemo po amandmanima u pojedinostima, onda ćemo imati vremena o svemu ovome da ispričamo. Ovakav zakon ne vodi u Evropu nego u Staljinov gulag, vodi na Goli otok, Titovu 48. Ovako nešto neće moći da prođe, a i ako prođe, neće trajati više od dva-tri meseca, do sledećih izbora. Vas ćemo posle sledećih izbora mi, kao vladajuća stranka, držati kao malo vode na dlanu, dok ne isparite. Hvala.

Predrag Marković

G17 Plus | Predsedava
Izvolite, Petar Cvetković, pomenut u negativnom kontekstu. I dalje molim da ljudi budu svesni da moraju da koriste svoje vreme i da ne pokušavaju u tuđem vremenu da nešto urade. Izvolite.

Petar Cvetković

Demokratska stranka Srbije
Izvinjavam se, nažalost, moram da se javim, jer gospodin Marković je rekao, mislim da nije uvreda ako kažem, laž ili neistinu. Nisam rekao bilo šta, a navodno sam rekao da se ne slažem sa tim što govorim. To je van pameti, to građani znaju.
Gospodine Markoviću, vi kažete jednu laž, ponavljate neistinu stalno i mislite svi veruju. Vi verujete možda sebi. Da li vi verujete sebi, pa kada ste uspeli ovo sada da kažete, da sam potvrdio to da ste me pitali, pa rekao da ne verujem u to što govorim. To je van pameti. Da se ne slažem sa sobom, je li je tako.
To je van pameti i to treba reći. Zbog toga se ne radujem. Ovakve neistine i iznošenje ovakvih neistina je samo dokaz nemoći.

Predrag Marković

G17 Plus | Predsedava
Ovo je bila replika. Hvala. Izvolite, gospodine Stevoviću, narodni poslanik Milan Stevović, vodite računa, pošto imate samo osam minuta na raspolaganju.

Milan Stevović

Srpska radikalna stranka
Dame i gospodo narodni poslanici, smatram da je dosta danas izneto o zakoniku o krivičnom postupku i ostalom setu zakona koji su spojeni u jedinstveno raspravljanje. Mislim da su poslanici SRS dali argumente za i protiv ovakvih normi.
Međutim, moram da pomenem samo jednu činjenicu, a to je da kada smo raspravljali o prethodnom zakoniku o krivičnom postupku govorili smo i o tome da ono što je tada predloženo zaista ne treba predlagati, nego da treba doneti jednu faktičku kodifikaciju zakonika o krivičnom postupku i sve to objediniti. Tada smo čuli obrazloženje da je to dobar zakonski predlog, da nema nijednu manjkavost i da ga treba usvojiti. Lično sam ovde za govornicom rekao da ćemo vrlo brzo raspravljati o novom zakoniku o krivičnom postupku.
Danas imamo priliku da o tome govorimo i danas smo apsolvirali ovu temu i videli da i ovaj zakonik o krivičnom postupku ima jako puno manjkavosti. Ono što bih posebno apostrofirao, to je prethodni krivični postupak koji postojao u Zakoniku o krivičnom postupku sada se razbija na određene celine i pri tome prethodna istraga odvaja se od prethodnog postupka, gde se razdvaja istraga, optužnica, preispitivanje optužnice i glavni postupak.
Ukoliko smo tužioca definisali onako kako smo ga juče strategijom predvideli, smatram da tužilaštvo i dalje ostaje organ gonjenja s jedne strane, a da ovaj postupak krivični vezan je isključivo za postupanje suda. Sada ove dve funkcije, dve uloge, na neki način mešamo i to namerno. Ako stavljamo da tužilac može da sprovodi istragu, onda zašto dajemo za pravo da se on obrati sudiji i da mu poveri pojedine istražne radnje.
Nisam razumeo ovakvu koncepciju i ne mogu sebi da objasnim, ako sve uzimamo u nadležnost javnog tužilaštva, zašto onda može nešto da se poverava sudu. Koje će to biti radnje u obrazloženju se ne navode. Pokušao sam da simulujem određeni primer, ali nisam došao na ideju kako se to može u određenim slučajevima kompenzirati uloga tužioca postupanjem u određenim istražnim radnjama istražnog sudije.
Ono što posebno želim da naglasim, a to je da taj prethodni postupak istrage ili prethodnu istragu stavljamo u nadležnost ovim predlogom policijskim organima, a znamo da je i do sada, kada je ovaj postupak bio u nadležnosti suda, bilo je mnogo manjkavosti i mnogo prigovora.
Takođe moram da naglasim da u ovom postupku ono što se izdvaja od dokaza vrlo često je osporavano i kasnije izdvojeno iz spisa predmeta pred sudom. Ne znam kako će to sada da se odvija ukoliko sve ovo što se radilo u pretkrivičnom postupku stavljamo u nadležnost policijskim organima, odnosno tužilaštvu. Govorim ovde pre svega o jednoj pravnoj sigurnosti i o onome šta jesu, a šta nisu dokazi.
Kada sam već kod tih dokaza, želeo bih da pomenem samo par stvari, koje se tiču dokaznih radnji,. Kada su u pitanju te dokazne radnje, moram da kažem da tajni, zvučni i optički nadzor osumnjičenog, pružanje simulovanih poslovnih usluga, sklapanje simulovanih pravnih poslova, angažovanje prikrivenog islednika, kontrolisana isporuka, automatsko računovodstvo itd. jesu određene dokazne radnje koje su apsolutno poznate kako u evropskom, tako i u svetskom pravu.
Međutim, želeo bih da naglasim samo jednu bojazan, jednu opštu bojazan da ovi instituti, koji se nisu do sada kod nas primenjivali ex lege, nailazili su na određene zloupotrebe i plašim se da, i ako ih zakonski uradimo, da imamo zakonsku regulativu, da ćemo opet doći u situaciju da se ovakve dokazne radnje zloupotrebljavaju.
U tom slučaju, iako su one predviđene kao dokaz, moći će biti osporavane u krivičnom postupku i naročito u žalbenim postupcima. Zato sam smatrao da bi detaljnije regulisanje svih ovih dokaznih radnji i jasno kristalisanje kao dokaza u krivičnom postupku, moglo bi da dođe do jednog optimalnog rešenja i da nađemo kompromisno rešenje između vladajućih evropskih normi, čak i svetskih normi, u pogledu ovih dokaznih radnji i onoga što je do sada kod nas bilo, odnosno što je do sada kod nas postojalo kao praksa.
Da li nešto može biti dokaz u krivičnom postupku, to je teorijsko pitanje, ali pre svega moramo jasno da odredimo kako i na koji način, u kojim prilikama i kada se ovi dokazi mogu dobiti. Ne možemo ih samo vezati za određenu težinu krivičnih dela ili za oblik krivičnih dela, nego ih moramo obrazložiti baš u Zakoniku o krivičnom postupku, kako i na koji način, ko ih vrši, ko odobrava itd. O tome ima reči, ali nije dovoljno na precizan način određeno.
Što se tiče priprema za glavni pretres i upućivanja poziva, želeo bih samo da naglasim da zaista treba da pratimo neke svetske i evropske tendencije i da kažemo da pozivanje ne treba da se obavlja samo na onaj klasičan način, ali moramo računati i da će ovde biti propuštanja rokova.
I u slučaju propuštanja rokova, morali smo da regulišemo i onaj pravni institut koji se zove povraćaj u pređašnje stanje ili tzv. restitucija, jer zaista ljudi, iako imaju računare, iako se služe elektronskom poštom, vrlo često se može desiti da oni taj poziv ne dobiju blagovremeno i zbog toga propuste određene radnje.
Mislim da je u ovoj kodifikaciji Zakonika o krivičnom postupku bilo mesta da se i o ovome nešto kaže.
Obzirom da vreme ističe, zahvaljujem.

Predrag Marković

G17 Plus | Predsedava
Pošto na listama poslaničkih grupa više nema prijavljenih za reč, pre zaključivanja zajedničkog načelnog pretresa, pitam da li žele reč predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa ili još neko ko nije iskoristio svoje pravo? (Ne.)
Izvolite, ministar Stojković je zatražio reč.

Zoran Stojković

Odgovoriću samo na nekoliko pitanja. Ovde je rečeno, jedan deo rešenja je uzet iz prethodnog Zakona o krivičnom postupku. Tačno. To je onaj zakon koji je profesor Grubač 2002. godine radio kao šef radne grupe, ali moram da odgovorim mom kolegi Petru Jojiću da ono što je dobro nikada se ne menja, već se menja ono što nije dobro i ono što može da se poboljša.
Druga stvar na koju sam želeo da ukažem to je sledeće. Ovde se kaže da nema potrebe menjati zakon, dobar je stari, a konstatujemo svi da ima problema sa kriminalom, čak se i kaže veliki broj predmeta stoje i razvlače se.
Znači, moramo da se dogovorimo - ili je stanje dobro pa da ostavimo kako stoji, ili nešto da uradimo da promenimo. Mi smo smatrali da treba da uradimo nešto i da promenimo, da otklonimo one smetnje koje su davale mogućnost da se provede brži i efikasniji postupak radi sprečavanja kriminala.
Takođe je rečeno da nema potrebe za obukom sudija i zašto bi se sudije obučavale. Izneću jedan podatak, a on je bio nesporan, da u suštini sudovi jesu neažurni i jesu dosta nekvalitetni u svom radu. Oni su nekvalitetni u svom radu, a to sa druge strane izaziva povećanje neažurnosti i mi smo se složili da treba uraditi nešto da se poboljša i ažurnost i kvalitet sudova.
Imao sam prilike da vidim sve izveštaje sudova, pa mogu da vam dam podatak da imate na primer sudova ili odeljenja pojedinih sudova gde se kreće broj ukinutih presuda od 30 i nešto posto do 60 i nešto posto.
Nešto moramo da preduzmemo da se to stanje popravi. Potpuno je izvesno da treba voditi jednu edukaciju, ne samo onu inicijalnu, nego i trajnu, jer se pokazalo da sve te sudije koje danas sude su trajno izabrane, ali to nije dovoljno, očigledno niti prate dovoljno propise, niti se usavršavaju.
Znači, moramo nešto da uradimo da bi to otklonili.
Prebačeno mi je, kada sam rekao da se ne bavim politikom. Bio sam vrlo precizan i rekao da se ne bavim politikom u smislu dnevno-političkih događanja.
Inače, ako je ova vlada rekla da treba da uvedemo zakonitost kao najvišu kategoriju i zakone po kojima ćemo se svi ponašati, onda moj pristup obavljanju tih poslova jeste u najširem smislu politika i sprovođenje politike koju je Vlada odredila.
Takođe, napravljena je insinuacija gde se vezujem za gospodina Čedomira Jovanovića. Nadam se da to, prvo, nije bilo ozbiljno, jer ne vidim kako naći sličnost između mene i čoveka koji ima patološku potrebu da govori neistinu. Vi ste mogli danima da pratite neistinu da navodno ono tamo suđenje za ubistvo premijera Đinđića, koje vodi sudija Kljajević, navodno ide sporo zato što ministar Stojković nije dao sredstva da dođu veštaci iz Visbadena.
To sam demantovao, ali neka pisana štampa, bogami i elektronski mediji i dalje to ponavljaju tu laž i ne žele da objave demanti. Čisto sam želeo vama da pokažem ovde, da razuverim i onoga ko je napravio insinuaciju, izvolite, još pre tri meseca je rečeno, ljudi, donesite rešenja, odredite troškove, treba da se isplati iz trezora. Ne znam šta je on bio i kako je bio, ali nije trebalo mene ni u kom kontekstu vezivati za njega.
I na kraju jedna stvar koja je za mene najbitnija. U ovoj raspravi koja je zaista bila kvalitetna i sadržajna, vidim da se kristališu dva stava. One diskusije koje osporavaju ovu izmenu, u stvari govore o sledećem - da ne bi trebalo predistražni i istražni postupak dati tužiocima da ga vode. U svim ovim diskusijama, najpreciznije je rekao to Petar Jojić. Možda bi to moglo, ali mi još uvek nismo spremni za to.
Ako imamo činjenicu da je narod nezadovoljan i, što bi rekli, kuka zbog neefikasnosti suda, zbog nedovoljno ovlašćenja i sredstava da se obračunamo sa kriminalom koji se pojavio, onda moram da pitam: kada će to biti vreme da mi nešto uradimo. Mi moramo da počnemo da radimo. U tom smislu, uvođenjem novog principa predistražnog i istražnog postupka, mi smo dali onaj tzv. vakacio legis od godinu dana, da mogu baš ti organi da se pripreme i da to počne da funkcioniše.
Istovremeno smo imali u vidu, sad se tu stvari menjaju, ali ranije je bilo primedbi na ograničavanje trajanja pritvora. Odmah da kažem da sam video amandman i mi smo prihvatili da se vrati na onaj klasični sistem - da svaka dva meseca sud proverava da li ima razloga za produženje pritvora.
Moram da skrenem pažnju na jednu stvar: bilo da je ograničen na godinu, dve, pet, šest ili deset, uvek se govorilo samo da preko toga ne može. Ako uvedemo ovaj klasičan princip, koji, po meni, jeste ispravan, ali za sudove koji mogu valjano da sude i valjano da se drže zakona, onda bi bilo u redu. Ali, šta ako sudovi ne rade, kao što ne rade, pa može i 10 i 12 godina da traje, hoće li sud uvek ispitivati da li ima mesta ili nema? U tom smislu, samo da skrenem pažnju zašto je ovo ograničenje bilo uvedeno. Mislim da će ovaj amandman biti usvojen i to biti vraćeno.
Znači, ako smo imali ovakvu situaciju, gde se u suštini slažemo zašto, s jedne strane, smatraju da ne treba prihvatiti ovaj princip tužilačke istrage, mislim da to nije dovoljan razlog da oni organi nisu najbolje pripremljeni.
Dugačak je rok za primenu zakona, ima dovoljno vremena da se pripreme, a s druge strane, stanje je takvo da traži da se to uradi. Mora to da bude efikasnije i brže.
Moram da kažem mom kolegi da je napravljena jedna mala zabuna ovde. Izvučen je iz konteksta jedan deo, pa je gospodin Marković rekao nešto, a kad tako izvučete iz konteksta reč, rečenicu ili deo, onda možete vrlo lako i od Biblije da napravite Majn kamf, kad ga udenete u drugi kontekst.
Ako mu to nije bilo jasno, daću mu informaciju, to jeste bio klasični staljinistički metod, tako se radilo. Prema tome, ne treba tako da radimo, nego zaista da se držimo činjenica.
Još jedna stvar koja je za mene vrlo bitna. Rečeno je - ministar Stojković provodi nalog, pa onda nisam mogao da razumem, možda ću dobiti kasnije objašnjenje, u jednom trenutku Amerike, a u drugom trenutku Evrope.
Pa je rečeno - ako provedemo američki, onda ćemo poremetiti evropski sistem i koncept, a onda kažu - to radi Evropa, pa je ona vam gazda. Sada sam ostao u dilemi ko mi je gazda.
Pošto sam pažljivo saslušao to pitanje, odgovoriću, da ne budete u dilemi ko je gazda. Mi smo se svi učili na kontinentalnom pravu i ovaj zakon je u osnovi kontinentalnog tipa, ali kontinentalno pravo, čak i te zemlje na koje se vi pozivate, Francuska ima kompletan postupak, gde ga rade u istražnim centrima, imate Nemačku, koju hoćete da nabrojim, prelaze na taj efikasniji i bolji sistem i metod rada. To su oni usvojili, evropsko-kontinentalno pravo je ugradilo određene instrumente koji su nekada postojali samo u anglosaksonskom, ali su ih oni ugradili.
Mi ovde radimo jednu stvar koja treba da obezbedi bolji, efikasniji i brži obračun sa kriminalom, a da se zaštite prava građana u tom postupku. Ako bi to trebalo da provedemo, nama ne treba gazda. To je nama potrebno i mi zbog nas ovo radimo.
Potpuno je beznačajno šta radi Evropa, jer ako bi se držali onoga što radi Evropa, odmah da vam kažem, oni su otišli korak dalje u tužilačkoj istrazi, pa čak nema istražnog sudije tu.
Mi smo još uvek zemlja u tranziciji i treba imati određenu zaštitu. Zato je jedan deo ovlašćenja ostavljen istražnom sudiji. Nadam se da ćemo se svi ovde složiti.
Stanje je takvo, potrebno je nešto promeniti, da bi mogli i stanje da popravimo i da imamo čime da se i mi koristimo u borbi protiv tog kriminala, koji sve više postaje organizovan, sve više složen, a kriminalne grupe sve bolje opremljene i aktivnije. Prema tome, moramo to da obezbedimo državi, a i građanima, ako želimo da ih zaštitimo.
Iz tih razloga, molio bih da prihvatite ovo, ako je već izneta teza da nije vreme da se to primeni, verujte mi da jeste vreme i moramo da ga primenimo, ako želimo da napravimo valjano i uredno društvo. Iz tih razloga predlažem da ovaj zakon bude usvojen, s tim što napominjem da će jedan broj amandmana biti prihvaćen, jer oni zaista doprinose poboljšanju teksta ovog zakona i njegovoj preciznosti. Hvala vam.

Predrag Marković

G17 Plus | Predsedava
Hvala vama, gospodine Stojkoviću.
Zaključujem zajednički načelni pretres o Predlogu zakonika o krivičnom postupku, Predlogu zakona o obuci sudija, javnih tužilaca, zamenika javnih tužilaca i sudijskih i tužilačkih pomoćnika i Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o uređenju sudova.
Pošto smo završili načelni pretres, shodno najavi danas, nastavak je sutra u 10,00 sati objedinjenim pretresom pete i šeste tačke dnevnog reda. Hvala vam na odgovornosti.