Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, krenućemo za nekoliko sekundi, kao što sam najavio.
Ponekad čak i ministri ne mogu da poveruju do koje mere je efikasna i tačna Narodna skupština. Slažete se da ne čekamo 14,15, pošto je obaveštenje besmisleno, jer je u međuvremenu stigao ministar, pa nema potrebe da dajemo dodatno objašnjenje.
Dakle, pošto sam, saglasno članu 140. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, otvorio načelni pretres, sada pitam da li želi reč predstavnik predlagača, dr Milan Parivodić, ministar za ekonomske odnose sa inostranstvom? Izvolite, gospodine Parivodiću.

Hvala, gospodine predsedniče. Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, zadovoljstvo i čast mi je danas da vam predstavim Predlog zakona o vraćanju (restituciji) imovine crkvama i verskim zajednicama.
Ovaj zakon predstavlja jedan od onih istorijskih zakona, koji imaju cilj da se ispravi istorijska nepravda, kada je vlast koja nije bila demokratska, još manje narodna, oduzimala svojinu ljudima koji su je pošteno stekli i zatim podržavljivala tu imovinu na bazi jedne ideologije koja je bankrotirala pred kraj 20. veka.
Koncepti te ideologije su poraženi na ekonomskom, političkom, sociološkom planu i mi smo sada u poziciji da sada ispravljamo posledice te ideološke zaslepljenosti, koja se događala naročito 40-tih i 50-tih godina prošlog veka u Srbiji, a i u celoj istočnoj Evropi.
Istočna i srednja Evropa, sve zemlje istočne i srednje Evrope su ova pitanja rešila i mi smo nažalost na kraju te kolone, jedna od poslednjih, ako ne i poslednja zemlja koja nije sprovela restituciju imovine.
Zbog toga ova vlada ispunjava obećanje svom narodu dato, da se izvrši restitucija imovine koja je oduzeta ili, u slučaju nemogućnosti restitucije, da se da odgovarajuća pravična kompenzacija onima kojima se ne može vratiti u naturi.
Predlog zakona koji je pred vama je usmeren prvenstveno i jedino na restituciju imovine crkvama i verskim zajednicama.
Time su obuhvaćene hrišćanske crkve, Islamska verska zajednica, Jevrejska verska zajednica i druge verske zajednice koje su naravno u našoj zemlji potpuno ravnopravne i ovaj zakon njih tretira na ravnopravan način.
Iz obrazloženja koje ovaj predlog zakona prati, vidi se da je saveznim Zakonom o agrarnoj reformi i kolonizaciji od 23. avgusta 1945. godine od crkava, verskih zadužbina, manastira i verskih ustanova oduzet višak, tzv. višak, ono što su smatrali da je višak, od preko 10 ha njihove ukupne površine njiva, bašti, vinograda, voćnjaka, utrina i šuma, s tim što je onima od većeg značaja ili od istorijske vrednosti moglo biti ostavljeno i do 30 ha obradive zemlje.
Takođe, podržavljeno je više hiljada crkvenih i manastirskih poseda različite površine, tako da su ovi posedi po veličini udela znatno učestvovali u obrazovanju tzv. zemljišnog fonda agrarne reforme i kolonizacije.
Na osnovu Zakona o nacionalizaciji najamnih zgrada i građevinskog zemljišta od 1958. godine izvršeno je oduzimanje crkvene imovine tj. stambenih i poslovnih objekata, stanova i građevinskog zemljišta i ta imovina crkvama i verskim zajednicama do današnjeg dana vraćena.
Ovaj zakon uređuje na jedan pravičan, ispravan, civilistički, u duhu građanskog prava, postupak restitucije imovine crkvama i drugim verskim zajednicama. Ovaj zakon predstavlja ujedno i presedan, koji će poslužiti za skorašnje donošenje opšteg zakona o denacionalizaciji, koji će u stvari ponovo povratiti poverenje između građana i države u Srbiji.
Znači, smisao ovog zakona je utvrđenje instituta privatne svojine, smisao ovoga i budućeg opšteg zakona o denacionalizaciji je pomirenje građana sa svojom državom i ima jedan ponovni civilizatorski efekat na naš pravni sistem. Oteto prokleto. Ne sme se uzimati ono što je stečeno po zakonu zemlje. Na tom principu legitimiteta i legaliteta zasniva se ovaj zakon.
Ukratko ću vam izneti osnovna rešenja ovog zakona. Znači, osnovni princip je restitucija u prirodnom obliku imovine koja je oduzeta. Obveznik restitucije u prirodnom obliku je aktuelni vlasnik određene nepokretne ili eventualno pokretne imovine.
Kada govorimo o pokretnoj imovini ovaj zakon se prvenstveno bavi onim pokretnim stvarima koje su od istorijskog značaja, koje su važne za kontinuitet crkvenog delovanja, koje su od umetničkog bitnog značaja i vezane za crkvu.
Nisu to druge pokretne stvari, već samo je suženo na ove stvari od posebnog značaja.
Što se tiče nekretnina, one se u principu vraćaju u naturi, tj. u prirodnom obliku.
Tamo gde to nije moguće država će obveznicama dati kompenzaciju, obeštećenje, naknadu za tu nepovraćenu imovinu.
Fizička lica, zbog toga što su crkve, naglašavam zbog toga što su crkve i druge verske zajednice po definiciji filantropske institucije i nisu tražile da se vraća imovina od fizičkih lica, znači fizička lica koja su naravno teretnim poslom ostaju u posedu te imovine nepokretne, ali i ona druga fizička lica koja su poslom koji nije teretni već dobročini, besplatan posao ili po netržišnim cenama stekla nekretnine, i oni će ostati u posedu i država će nadoknaditi to što crkvi odnosno drugoj verskoj zajednici neće biti vraćeno.
Što se tiče pravnih lica, tu se pravi distinkcija između pravnih lica koja su po tržišnim uslovima stekla pravo svojine na toj nepokretnosti i onih koji nisu pod tržišnim uslovima stekla pravo svojine, nego pomoću nekih administrativnih raspolaganja i cele one palete metoda koja se koristila u stvari za prelivanje društvenog bogatstva od jednog subjekta na drugi u toku prethodnih 50 godina komunističkog sistema.
Tako da oni koji su po tržišnim uslovima stekli svoju nekretninu ta preduzeća i druga pravna lica ostaju u posedu, jer im se prosto ne može oduzeti ono što su ljudi pošteno platili po zakonima zemlje, oni ostaju u posedu, a država preuzima na sebe obavezu naknade crkvama odnosno drugim verskim zajednicama.
Na drugoj strani, oni koji nisu po tržišnim uslovima, oni će biti obavezni da vrate tu imovinu svojim crkvama i drugim verskim zajednicama.
To je znači osnovno rešenje. Ko će sprovoditi ovaj zakon? Sprovodiće uprava, koja će biti posebno konstituisana za realizaciju ovog zakona, ona će biti republički organ.
Ta uprava će služiti i za generalnu opštu restituciju kada uskoro budemo doneli zakon o opštoj restituciji, ona će imati sigurno nekoliko, pet-šest-sedam ogranaka širom teritorije Srbije, da ljudi ne bi svi morali da putuju do Beograda da podnose svoje zahteve.
Iskustvo je pokazalo da je vrlo važno da proces restitucije bude organizovan na centralizovan način, od strane jedne republičke institucije sa svojim ograncima.
Odluka koju bude donela uprava o kojoj govorimo, uprava za restituciju, biće konačna i izvršna, nezadovoljna strana moći će da se požali, da podnese tužbu Vrhovnom sudu Srbije, odnosno upravnom sudu ukoliko u međuvremenu bude konstituisan.
To su osnovna rešenja ovoga zakona.
On je pisan jednim vrlo jasnim, klasičnim civilističkim jezikom, razumljiv običnom čoveku, i to je vrlo potrebno, jer je ovo zakon koji je namenjen običnom čoveku i treba da koristi običnom čoveku, bez dodatnih troškova na konsultacije od strane advokata ili nekih drugih specijalista koji bi pomogli narodu da primenjuje ovaj zakon.
Ovaj zakon je namenjen crkvama, opšti zakon o denacionalizaciji biće namenjen svim onim građanima koji su bili imovinski oštećeni sistemom koji nije poštovao pravo svojine i time ćemo ostaviti jedan trag u istoriji kao Vlada koja je povratila normalnost u svojinske odnose u Srbiji. Hvala vam lepo.

Hvala vama, Parivodiću. Prvo obaveštenje o potpunim podacima o ovlašćenim predstavnicima.
Dakle, sem Arsena Kurjačkog, koji je ovlašćeni predstavnik za poslaničku grupu DSS, o čemu sam vas obavestio, u međuvremenu su i zvanično stigla ovlašćenja za Nikolu Novakovića, ispred poslaničke grupe G17 plus, i Meha Omerovića, ispred poslaničke grupe Za evropsku Srbiju.
Pitam da li predsednici odnosno predstavnici poslaničkih grupa žele reč? Tomislav Nikolić. Izvolite. Predsednik poslaničke grupe SRS. Izvolite, gospodine Nikoliću.

 Dame i gospodo narodni poslanici, SRS ima bar dva potpuno jasna načelna stava kada je u pitanju imovina koju vi nazivate oduzetom raznim presudama, odlukama, merama.
Jedan je - vraćanja nema. Zato što to zadire u odnose stvarane 60 godina, zato što zadire u pravni poredak i zato što zadire u pravnu sigurnost. Ali, ispravki nepravdi, u meri u kojoj je to moguće, ima i to treba učiniti.
Mi smo dostavili amandmane na ovaj predlog zakona kojima potpuno predstavljamo svoj koncept.
Zamolio bi samo da gospodinu ministru date, potrudili smo se i uradili smo po jedan primerak za sve šefove poslaničkih grupa, a i za ministra, otprilike, predloga zakona, kako bi izgledao ako prihvatite naše amandmane. Ako neko nije dobio od šefova poslaničkih grupa, izvinjavam se, dobiće.
SPC je stradalnička, mučenička crkva. Ali, nikada se nije trudila da bude finansijska organizacija, nikada se nije bavila biznisom, nikada nije imala svoju banku, nikada nije zadirala u sticanje kapitala. Oduzeta joj je imovina, oduzimao je i Aleksandar Karađorđević.
Možda je najviše imovine SPC oduzeo Aleksandar Karađorđević. Povod je uvek bio human. Naseljavao je sirotinju.
Rađeno je to i posle Drugog svetskog rata, nemojte da mi kažete da to nije bila narodna vlada. Bila je to narodna vlada, narod je tada bio uz tu vlast.
Možda potezi nisu sa ove istorijske distance po ukusu nekih koji perfekcionišu demokratiju ili privatnu svojinu, ali ne sudite o vremenu 1945. godine kada jednim hlebom trebalo nahraniti 50 duša ili kada je trebalo smeštati sirotinju kojoj je bila popaljena, opljačkana imovina, pobijeni muškarci.
Svako državu vodi na svoj način. Mogu da vas pitam - čiju ste imovinu vi juče prodali kada ste prodali hotel "Metropol"? Čija je to imovina? Vlada je prodala, a čije? Kažete se oteto prokleto. Grk je platio, kome, ko je gradio taj hotel, čijim sredstvima, koja su sve društvena preduzeća gradila, izgrađivala, a neko drugi dobija novac za to, neki fondovi, pa iz tih fondova ide novim kapitalistima čak da povećaju svoj kapital.
Ne trudim se da uđem tako daleko kada osuđujem nekoga za poteze koje čini, ali se trudim da to činim u vreme kada on čini poteze. Posle pet, deset, petnaest godina lako je optuživati i osuđivati. Uostalom, i na zapadu je oduzimana imovina crkvama kada se smatra da su preterale.
E sada, mislim da će i naše vladike da se slože s tim da ne mora baš sve da bude vraćeno. Ne može svaka nepravda da bude u potpunosti ispravljena. Vi kažete, neće biti dužno fizičko lice da vrati imovinu, vratiće država. A šta je država? Država je skup fizičkih lica. Ako mu ne uzmete iz džepa, uzećete preko budžeta drugima.
Da li je crkva od vas tražila da joj baš namirite svaki dinar? Ne verujem. Voleo bih da sam video negde stav SPC, čija je imovina mislim u najvećem delu i oduzeta. Naravno poštujem princip da svima bude vraćeno i to je razlog zašto je svojevremeno jedan zakon ocenjen kao neustavan od strane predsednika Republike, koji je trebalo da ga potpiše, i čak njegova skupštinska većina u ovoj skupštini više nikada ga nije stavila na ponovno glasanje po Ustavu, iako je bila dužna, pa makar ga ne izglasala ponovo. Ali zakon o vraćanju imovine SPC nije bio u skladu sa Ustavom.
Ovaj jeste u tom delu što ravnopravno tretira sve crkve, ali nije ustavan po principu zastarelosti svih radnji koje su preduzete, učinjene i na osnovu kojih je neko ostao bez imovine. Zbog toga smo mi pokušali da zaista u želji da ono što je moguće da bude vraćeno vratimo, damo na trajno korišćenje, jer država može da da na trajno korišćenje po ovom ustavu.
U sledećem ustavu koji pišete već pet godina predvidite da to može da bude vlasništvo, predvidite, neću imati ništa protiv ako budem živ. Ali evo, poslanička grupa SRS neće imati ništa protiv toga da novi ustav predvidi da to bude pravo raspolaganja.
Ovog časa to nije moguće, ovog časa možete da date na trajno korišćenje i vi znate da je to isto, ali u skladu sa Ustavom. Državnom imovinom raspolaže država preko Direkcije za imovinu i preko raznih.
Ako taj princip usvojite da nema naknade u novčanom iznosu, šta će crkvi novac, da joj namirujete grehe iz 1945. godine novcem. Nemojte, razgovarajte sa predstavnicima crkve. Nije crkva organizacija koja će da uzima od naroda. Narod crkvi daje dobrovoljno. Nemojte zakonom da propisujete da narod iz budžeta sada treba crkvi da da neki novac zato što je 45. godine crkvi oduzeta neka imovina koja ne može da bude vraćena. Ako ne može da bude vraćena, neće biti vraćena.
Ali, ako nema njive koja je oduzeta crkvi, a negde ima njive državne, koja može da bude data na trajno korišćenje, dajte. Ako nema prve kategorije ima druge, dajte u duplo većoj površini zemlju druge kategorije, pet puta veću zemlju šeste kategorije, dajte na trajno korišćenje, nema vraćanja. Tu reč vraćanje treba izbaciti, jer otvarate presedan i za zakon protiv koga ćemo biti mnogo oštriji. Nadam se da dotle nećete biti u ovom sastavu na vlasti, pa da vam neće ni pasti na pamet da predlažete zakon o restituciji.
Nema dodvoravanja Evropskoj uniji zato što ćemo doneti ovaj zakon. Juče je Angela Merkel rekla da nikada nećemo biti u Evropskoj uniji. To nisam rekao ja koji sam skeptik, to je rekla žena koja je protivnik toga da određene evropske zemlje ikada budu u Evropskoj uniji. Kaže - bićemo dobri susedi, formiraćemo neke organizacije preko kojih će sa nama moći da sarađuju, ali te zemlje neće biti u Evropskoj uniji. To kaže nemački kancelar.
Nemojte više u obrazloženjima da pišete da ovaj zakon donosimo da bismo se dodvorili Evropskoj uniji sa kojom, kažete, imamo pregovore o pridruživanju. Obrazloženje je pisano pre nego što su pregovori suspendovani.
Sada dolazimo na ono što je ključno, a to je hitnost, hitnost zbog Kosova i Metohije. Ne znam u kakvoj državi živite, ali meni Vlada ovim predlogom zakona i obrazloženjem kaže - u toku su pregovori o sudbini Kosova i Metohije, ako imovina na Kosovu i Metohiji ostane državna izgubićemo je, a ako bude crkvena spasićemo je.
Morate da mi objasnite na koji način vi ne možete da spasite državnu imovinu, a spasićete crkvenu na Kosovu i Metohiji, ili ćete možda za svu zemlju koju na Kosovu i Metohiji Albanci zauzmu, crkvenu, vi ovde iz budžeta da isplaćujete naknade. To neće biti pravno legalan posao ili njihova privredna društva, pravna lica itd.
Ovo boli. Lako je u javnosti reći, pa čak ste, što je neshvatljivo, ali evo i ja sam išao za tim da ne možete za svaku reč da me optužite, ali boli kada kažete da se pod teritorijom Srbije podrazumeva Kosovo i Metohija. Nečuveno.
Onda sam morao da dodam - podrazumeva se i teritorija Kosova i Metohije, koja je trenutno pod zaštitom, ovamo onamo, po Rezoluciji 1244 Saveta bezbednosti UN.
Sada nas u Srbiji ubeđujete da pod teritorijom Srbije podrazumevate Kosovo i Metohiju, a prihvatam da ovaj zakon donosite samo zato što je Kosovo i Metohija Srbija.
Kakva vam je to blokada u glavi da vi nama morate da naglašavate kada podrazumevate Kosovo i Metohiju kao deo teritorije Srbije, a kada ne, jer u drugim zakonima nisam video odredbu da se pod teritorijom Srbije podrazumeva Kosovo i Metohija.
Da li to znači da ni jedan drugi zakon neće biti primenjivan na Kosovu i Metohiji i ne računate da je to naša teritorija, a samo za zakon o vraćanju imovine crkvama i verskim zajednicama Kosovo i Metohiju tretirate u Srbiji.
Dajte nam jedan zakon koji ima jedan član i kažite - od sada u svim zakonima Kosovo i Metohija se tretira kao teritorija Republike Srbije. Izbegnite da nas podsećate na to da mi ne znamo šta ćete vi ostvariti u pregovorima oko sudbine Kosova i Metohije.

Da li koristite i drugih 10 minuta?

Da. Završiću brzo, pa ako ostane nešto malo koristiću kasnije.
Znači mi nismo a priori protiv toga da obeštećujete, da time ne oštetite druge ljude, a oštećivane drugih je i ako dajte iz budžeta. Razgovarajte sa crkvom.
Crkva neće insistirati na 100% vraćanju koje ovde predviđate. Zna crkva u kakvoj sredini živi, zna kakvi je građani izdržavaju. Stradala je ona, stradali su i građani.
Mi smo siromašna zemlja. Bogatija zemlja ili da ste za ovih šest godina uspeli da nas podignete bar na neki nivo ne bi razmišljala o tome, isplatila bi u novcu ako ne može da vrati, a mi to nemamo odakle, nemamo od čega.
Vratite im sve ono što država drži, to je jako lako i jako prosto, ne dirajte sirotinju koja je na njihovom imanju napravila kuće ili je naseljena. Kolonizacija nije bila akt odmazde nego je bila akt spasavanja ili od gladi ili od ko zna čega. Uostalom, kako bi vam danas izgledala Vojvodina da nije bilo kolonizacije, čija bi bila.
Ne mogu da se složim sa tim da svaki predlog zakona počinje osudama 45, 48, 90, 95. Prekinite više sa tim. Ponašajte se kao neko ko je već šest godina na vlasti.
Za šest godina mogli ste sve nepravde da ispravite, zato što je mnoge nepravde lako ispraviti, a neke nećete moći nikada. Ko je taj koji može da ispravi sve nepravde.
Mislim da sa drugim crkvama nećete imati toliko problema. Veće probleme očekujem kada krenete u posao određivanja datuma od koga vraćate građanima imovinu, s tim što ako je sve neustavno može i to da se odredi, datum od kog je sve što je oduzeto nepravedno, a pre toga je sve bilo pravedno.
Ne očekujem da se, čak i ako usvojite naše amandmane... ali, gospodine ministre, danas branite Predlog zakona, uopšte ne znate da li je dat ijedan amandman na taj predlog zakona. To znači da ćete odbiti amandmane, ne znam da li je stiglo od drugih poslaničkih grupa, ali vi ste pravo sa nekog svog državničkog posla došli u Skupštinu da branite zakon, pripremljeni isključivo na Predlog zakona koji ste dostavili u Skupštinu.
A ova skupština postoji i postojaće kada mi budemo na vlasti, a neko drugi u opoziciji, da vlast čuje i opoziciju. Ne morate da nas slušate, ali ovde malo računam i na vašu savest i računam na vaše znanje. Danas opozicija ima mnogo toga da vam kaže o ovom predlogu zakona. Možda i nešto što niste uzimali u obzir ili ste mislili da će proći i niko neće da se seti. Razmislite dobro.
Nije udvaranje crkvi ako kažete - vraćamo vam imovinu. Nije napad na crkvu ako kažete - dajemo vam na trajno korišćenje. Samo se drugim izrazom uklapate u sistem, u ustavni sistem po kome morate da se ponašate, hteli to ili ne, po kome na kraju krajeva sedite ovde kao ministar Vlade Republike Srbije.
Ako vladajuća većina razmisli o našim amandmanima, ako koncept zakona, koji u osnovi ne diramo ali ga prilagođavamo i prilikama i Ustavu, bude izmenjen do mere do koje je to za nas prihvatljivo, evo vam prilike da doživite da za jedan zakon koji ste predložili poslanička grupa SRS u Skupštini glasa.

Jedna napomena, da ne bi bilo zbunjivanja, napomena i za ministra. Pošto je zakon usvojen od strane poslanika po hitnom postupku za razmatranje, amandmani su stizali do početka rasprave, znači do 14,04, i ono što je vrlo važno biće vremena ,više od 10 dana, da se amandmani pažljivo razmotre, tako da će naprosto, pretpostavljam, voditi računa svi koji govore. Govorim o planu kako bi Skupština mogla da radi narednih dana.
Dakle, govorim zbog svih poslanika i poslaničkih grupa. Koristim priliku da podsetim da sam prosledio jedno pismo, u svojstvu predsednika Skupštine, svim šefovima poslaničkih grupa koje se odnose na još jednu kategoriju koja nije izričito definisana. Dakle, jedan period koji se odnosi na jevrejske opštine, u odnosu na to sam prosledio i svi ćete naravno odlučiti.
Ministar želi reč, izvolite, pa potom ponovo ću pitati za predsednike, izvolite.

Hvala, gospodine predsedniče. Očigledno da mi imamo suštinske razlike u razumevanju društvene organizacije. Gospodin Nikolić je govorio o tome, smatra da ne treba da bude vraćeno i da treba isključiti koncept vraćanja po zakonu koji treba da ispravi nepravdu koja je proizvedena nacionalizacijom.
Vidite, pravo korišćenja je jedan nečist pravni koncept, koji je izmišljen kao jedna socijalistička varijanta zamene za korišćenje neke stvari, za svojinske atribute kada država ima monopol. To je konkretno Ustav Srbije predvideo da postoji pravo korišćenja gradskog građevinskog zemljišta zbog toga što je uveo državni monopol na gradskom građevinskom zemljištu. To je koncept koji nijedna ozbiljna zemlja ne poznaje. To samo su imale zemlje sa komunističkim građanskim pravom.
Nijedna zemlja koja ima uspešnu privredu prvo nema državne monopole, po definiciji. Država se bavi svojim poslom. Posao države je sud, vojska, poreska služba, sigurnost građana. To je ono što je posao države. Posao države nije da bude monopolista, jer kada je bilo koji subjekt, pa i sama država, monopolista na pravu svojine, kao što je recimo gradsko građevinsko zemljište ili neki drugi oblik svojine, vi onda ne možete imati demokratiju u zemlji, jer jedan subjekt suviše akumulira moći, a država po definiciji je spor, neefikasan vlasnik i ta imovina biva umrtvljena državnom svojinom.
Zbog toga nijedna efikasna ekonomija nema državne monopole niti postoji pravo korišćenja. Zbog toga naš cilj projekta koji u stvari znači rehabilitaciju, rekreaciju instituta svojine kao jednog od osnovnih civilizacijskih instituta, upravo podrazumeva gašenje tih kvaziinstitucija, kao što je pravo korišćenja, kao što je bilo stanarsko pravo, upravo zbog toga je i uveden otkup u toku 90-ih godina, da bi se ti bastardni koncepti, nečisti koncepti u stvari eliminisali i stvari uvele u jedan jasan pravni okvir prepoznatljiv modernoj pravnoj civilizaciji. Mi se zaista konceptualno razilazimo oko toga.
Drugo, vi ste rekli šta će crkvi novac. U tom slučaju vlast može u jednom momentu da kaže, šta će nekom drugom novac, šta će onom preduzeću novac, šta će Peri Periću novac.
Taj koncept gde se država pita šta će nekome novac koji njemu pripada po zakonu je antipravni princip. To je princip gde država nadilazi pravni poredak i ona arbitrarno odlučuje šta će nekome nešto u određenom momentu.
Još car Dušan je naš civilizacijski nivo izdigao iznad tog principa gde država procenjuje kome šta treba, da li nekome treba novac ili ne, a to je upravo onaj novac i ona imovina koja pripada po zakonima te zemlje tom vlasniku. Zato ne bih ulazio u pitanje šta će crkvi novac.
Smatram da pravo treba da garantuje svojinu. Crkva kojoj ne treba novac neka ga poklanja, ali svako onaj ko ima određenu imovinu mora da bude sačuvan, a posao države je da štiti tog vlasnika u njegovim pravima.
Vi ste takođe rekli, gospodine Nikoliću, da je vlast 45-50. bila ipak narodna vlast. Vi ste gledali ovaj film koji je bio na Beogradu jedan, dokumentarni film koji je bio pre neki dan. Videli ste dobro kako je ta narodna vlast postupala sa seljacima, sa onim slojem stanovništva koji je bio najproduktivniji, sa ljudima koji su stvarali i sa ljudima koji su zapošljavali druge ljude, sa onima koji su bili generatori razvoja privrede i kulture u Srbiji kako je ta vlast postupala, sa ili bez sudske odluke. Ponavljam, često bez sudske odluke.
To je princip koji mi nećemo dozvoliti da se ponovi nikada više, nikada više to ne sme da se ponovi, taj princip bezdržavlja i nasilja, koji je u tom periodu preovladavao u tom pravnom, odnosno diktatorskom sistemu.
Što se tiče vašeg komentara u vezi odredbe o Kosovu, potpuno se slažem sa vašim amandmanom i prihvatam ga, bolji je od samog teksta zakona.
Postavili ste pitanje, kako to da ćemo mi lakše zaštiti našu imovinu ukoliko je ona crkvena nego što ćemo je zaštititi ako je državna. Tu je dosta jednostavan odgovor, ona vlast koja je trenutno na Kosovu biće smatrana od međunarodne zajednice kao univerzalni sukcesor, kao pravni sledbenik srpske države, i sada se takvom smatra. Ukoliko nešto pripada srpskoj državi, oni mogu lako da proglase da ta vlast koja je sada na Kosovu je u stvari univerzalni sukcesor te imovine koja pripada srpskoj državi.
Kada je, s druge strane, ta imovina vlasništvo crkve, to je privatna imovina, koja nema nikakve veze sa tom trenutnom vlašću na Kosovu, niti sa bilo kim drugim na Kosovu.
Po tom osnovu mi možemo tu imovinu da zaštitimo pred sudom u Strazburu u najgorem slučaju, ako ne nađemo drugo rešenje za tu imovinu. Zbog toga smatramo da je potrebno da taj zakon bude usvojen u hitnom postupku. Hvala na pažnji.

Hvala vama, izvolite, replika, Tomislav Nikolić.

Dame i gospodo narodni poslanici, Katon je rekao da starost donosi podlost i nisam očekivao od ministra u ovim godinama da izvrće moje reči do mere do koje se to graniči sa podlošću.
Naime, nisam rekao da crkvi ne treba novac. I ja dajem prilog u novcu u crkvi. Na ikonu stavljam novac. Rekao sam da joj ne treba novac po osnovu vraćanja imovine. Odmah da to raščistimo.
Uopšte se ne upuštam u to kome u Srbiji treba novac, a kome ne treba, niti će se naša vlast, što vi to nama nabacujete bez ikakvog osnova, mešati u to da li nekoj firmi treba novac, da li nekom čoveku treba novac. Nemojte da plašite građane Srbije vlašću SRS zato što to nisam izgovorio niti mislim.
Samo kažem, u ovom poslu, u poslovima koji će uslediti po osnovu primene ovog zakona ne treba predviđati novčanu naknadu crkvi za onu imovinu koja ne može da bude vraćena. Ne može da bude vraćena, ne može, jer ta novčana naknada je od sirotinje iz budžeta, nije iz vašeg džepa gospodine ministre, nije od onog Grka kome ste obećali hotel pre više meseci. To je od sirotinje.
Upustili ste se ovde u raspravu o Ustavu. Vi koji ste profesor na Pravnom fakultetu dajete sebi za pravo da ovde ukazujete kako Ustav ne valja i da zbog toga donosite zakone koji nisu u skladu sa Ustavom.
Vi mene ovde ubeđujete da pravo korišćenja ne postoji nigde u svetu, postoji kod nas u Ustavu, članovi 60. i 61. Samo da pročitam gospodinu ministru - prirodna bogatstva i dobra u opštoj upotrebi, kao dobra od opšteg interesa i gradsko građevinsko zemljište u državnoj su svojini ili društvenoj svojini. Pojedina dobra u opštoj upotrebi mogu biti u privatnoj svojini po uslovima utvrđenim zakonom, ali to svaka država radi. Na dobrima od opšteg interesa i na gradskom građevinskom zemljištu može se, pod uslovima utvrđenim zakonom, steći pravo korišćenja, ili biste vi možda hteli da prodate i reku nekome.
Pošto ne može nešto da se da na trajno korišćenje, možda biste prodali reku, da vadi čovek pesak, da hvata ribu. Ne može trajno korišćenje nešto da se da, nego mora sve da bude u vlasništvu. Ako država bude vlasnik, a nije privredni subjekt, ko će da koristi reku, ko će da koristi prirodna bogatstva ako su državna imovina. Ili ćete da dovedete kao one Kanađane, da istraže gde to ima zlata, da im date koncesiju, da pokupe zlato, pokupe nikl i završili ste posao.
Vas će da zaborave za godinu dana kada prestanete da budete ministar, baš vas briga. Ovde bih da razgovaram sa ministrima kojima je politika smisao života, koji će još pet, 10 ili 15 godina da sede u ovoj sali, na levoj ili desnoj strani, pri dnu ili u prvim redovima, da odgovaraju za svoje postupke, za ono što čine.
Da usput kažem da uopšte ne razumem kako to može da bude da Ministarstvo za ekonomske odnose sa inostranstvom priča o zakonima koji se primenjuju u našoj zemlji. Zašto to neko drugi nije uradio, zašto neko drugo ministarstvo nije uradilo ovaj zakon. A to za 45. godinu, to da ste se tada pojavili na nekom zboru narodnom i da ste rekli ovo što sada govorite, prihvatio bih.
(Predsednik: Molim vas, vreme.)
A da vi sada, 60 godina posle toga, govorite da vlast nije bila narodna, to je sa veoma velike istorijske distance.
Vukli su privredni razvoj do rata mnogi industrijalci za sebe, gospodine ministre, narod je išao go i bos, sve fabrike koje su radile u Srbiji radile su za kapitaliste, za industrijalce. Mnogi od njih su sarađivali sa okupatorom i vi to vrlo dobro znate.
Vi sada predviđate zamrzavanje imovine Ratka Mladića zato što ga jurite po zemlji, a pričate mi da je nepravda bila oduzeti sudskom odlukom neku imovinu. Slažem se, nepravda je. A pravda je Ratku Mladiću ograničiti pravo raspolaganja imovinom zato što ga traži Haški tribunal. Onda će neko kroz 20 godina da kaže, onaj ministar Parivodić radio je mimo naroda. To nije narodska vlast. Kako vi opravdavate svoje poteze koji veoma liče na to što je rađeno mnogo godina pre vas.
Vi samo zaboravljate šta vi u Srbiji radite, pa ste još napisali tamo da mu se ograničava pravo raspolaganja akcijama, hartijama od vrednosti, udelima u drugim pravnim licima, a on ima jedan televizor i jedan radio, onaj EI Niš dok je postojao. Vama su generali sada najsiromašniji ljudi u Srbiji, imaju najmanje plate.
Zbog toga vas molim, gospodine ministre, mislio sam da ćemo da polemišemo o zakonu, a vi ste se upustili u nekakve političke polemike i nažalost polemike oko toga da li nam valja Ustav ili ne. Sa stanovišta svojih pravnih stavova napadate važeći Ustav. Gospodine ministre, mogao bih da vam dokažem da je to krivično delo.
Građanin prođe na crveno svetlo na semaforu, pa se nađe policajac da mu uzme bar dve hiljade dinara. Ako je još malo popio, za vas ne tvrdim, jer čujem da ste bili na nekom otvaranju, ako je još i popio, može da ide u zatvor.
A vi ovde ignorišete Ustav, tvrdite da nam Ustav ne valja, ponavljate tezu da je Ustav pretesan okvir za vaše želje i za vaše reformske zakone. Možda vam je i ovaj narod neadekvatan. Ali, vi znate, kada se postavi pitanje, pojedinac ili narod, uvek je pravda na strani naroda.