Gospodine Četroviću, pošto sam dao objašnjenje, nisam u prilici da vas saslušam pa da dam pojašnjenje. Budite ljubazni, postupio sam po članu 101. stav 3. gde piše izričito - odluku u slučajevima iz stava 1. i 2. ovog člana donosi predsednik Narodne skupštine. Molim vas, nije korektno ni prema kolegama ni prema svima nama ako se oko takvih stvari prepucavamo. Budite ljubazni.

Ne želim da se prepucavam predsedniče, samo kratko da kažem, ne treba meni tri minuta. Nisam uopšte rekao da poslanici DSS nisu glasali za izbor predsednika Trgovinskog suda u Kraljevu, Dmitrić Zlatka. Ali sam rekao da je narodni poslanik, član Odbora za pravosuđe, Nedimović, osporio na Odboru izbor Zlatka Dmitrića za predsednika Trgovinskog suda.
I dobro se sećam kada je bilo ovde glasanje da je došlo do zabune u poslaničkom klubu DSS. To je njihov problem. Verovatno od onoga što sam i pomenuo ministra pravde Stojkovića, koji je dolazio po pravu nadzora u Kraljevo da izvrši nadzor rada Trgovinskog suda u Kraljevu.
I umesto, nažalost, da je usledio predlog za razrešenje, nije došlo do razrešenja, nego je došlo do reizbora Zlatka Dmitrića za predsednika Trgovinskog suda.
Postojali su opravdani, istiniti razlozi za njegovo razrešenje. Samo ću jedan primer, a to dobro zna i ministar Stojković, primer privatizacije "Autoprevoza" iz Vrnjačke Banje, neću druge primere navoditi, biće prilike pa ćemo razgovarati. Hvala.

Hvala vam mnogo, gospodine Četroviću. Tražili ste povredu Poslovnika da potvrdite ono što je rekao gospodin Cvetković za sebe lično. Molim vas, molim vas. Hvala vam svima na međusobnom razumevanju. Da li još neko želi reč. Hvala vam, gospodine Cvetkoviću što ste odustali.
Na član 277. amandman je podneo poslanik Nemanja Šarović.
Vlada nije prihvatila amandman. Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Reč ima narodni poslanik Zoran Krasić. Izvolite.

Mi ćemo sa još nekoliko amandmana samo da ukažemo na ove principijelne, ali moram da kažem i neke nedorečenosti koje vrve prosto u svim odredbama ovog zakona.  
Član 277. se odnosi na nešto što ima naziv Dokazni predlozi okrivljenog, branioca, oštećenog i punomoćnika oštećenog u istrazi. E sada, mi ovim amandmanom samo skrećemo pažnju da u našem konceptu istragu vodi istražni sudija i stvarno to deluje skromno u odnosu na veličinu ovog člana 277, ali cilj nam je da vam skrenemo pažnju.
E sad, zašto vam to pričam? Iz jednog prostog razloga što u tzv. optužnom sistemu, gde je istraga kod onoga koji goni, tužioca ili tužilaštva, tužilaštvo ima još jednu dodatnu obavezu da, pored dokaza koje treba da obezbedi da bi osnažilo svoj budući optužni akt, tužilaštvo ima obavezu i da obezbedi, prikupi, sačuva i optuženom, odnosno u ovoj fazi već okrivljenom, dostavi sve dokaze koji idu njemu u korist.
E sada, razmislite kakav će biti taj tužilac kod nas koji treba da goni NN lice i neka bude po ovim vašim stavovima iz člana 277. da sprovodi neki kvazidokazni postupak, obezbeđuje neke dokaze i dođe do dokaza koji ide u korist okrivljenog. Šta vi mislite, da li će on to da da okrivljenom. Vi ćete da kažete - ovde je obezbeđeno prisustvo okrivljenog, njegovog branioca itd.
E sada ću da vam kažem kakav je drugi problem. Drugi je problem taj što je javni tužilac ovlašćen da vodi tzv. pretkrivični postupak. On tek kasnije može da donese rešenje o sprovođenju istrage i da u pretkrivičnom postupku uradi sve šta mu je po volji i po želji. Nema nikakvu kontrolu.
Potcenili ste istražne sudije tvrdnjom da oni retko osporavaju javnom tužiocu, retko izražavaju neko protivljenje, obično aminuju.
Vidite, u postojećem sistemu jasno su podeljene faze, pretkrivični postupak, istraga, glavni pretres. Tačno se zna gde koja počinje, gde koja završava.
Ako javnog tužioca ovlastite da bude komandant parade u pretkrivičnom postupku, vi ga zovete prethodna istraga, i ukoliko ga ovlastite da vodio istragu, a marginalizujete sud, kažite mi kad će u istrazi pred javnim tužiocem da se obezbede dokazi odbrane. Prva stvar.
Druga stvar, da li odbrana može da obezbedi dokaze na drugi način. Ako odbrana obezbeđuje dokaze na drugi način, dokaze odbrane, a ne preko javnog tužioca, onda svaki malo vispreniji advokat može da namagarči javnog tužioca na glavnom pretresu. Zašto?
On ima dokaze koji daju potpuno drugu sliku o okrivljenom. On ih čuva. Pusti tužioca neka se izlupetara tamo u svojoj istrazi koju bude vodio.
Kada se pojavi glavni pretres, javni tužilac može samo da sedne na klupu, jer da je znao da postoje ti dokazi kod odbrane, možda ne bi ni podigao optužnicu. Zašto sve ovo pričam?
Ne zbog koncepcijskog neslaganja, ali ako razvijate jedan sistem, onda ga razvijte, razradite ga do detalja, do tančina, da bude jasan, da budu podeljene uloge, vi ste išli sa jednom kombinacijom i ta kombinacija je opasna, zato što je nedorečena.
Sada ću da vam dam drugi primer. Pre nekoliko meseci, mislim da ima pola godine, Karla del Ponte je podigla protiv Vojislava Šešelja, odnosno podnela zahtev za izmenu optužnica.
Zadržano je tih 14 tačaka, 14 optužbi, ali je, pošto je pao koncept udruženog zločinačkog poduhvata, ne znaju kako da doskoče Vojislavu Šešelju, oni se sete da krenu sa govorom mržnje kao oblikom izvršenja krivičnog dela.
Gde su našli iskustvo? Iskustvo su našli u jednoj presudi suda za Ruandu. Tamo neki je otišao na radio i preko radija pozivao ljude na zločine koji su se tog trenutka dešavali. To nema veze sa Vojislavom Šešeljem, ne može ni da se upoređuje. Pričam zbog javnosti da zna o čemu se radi.
U zahtevu za izmenu optužnice oni su naveli sijaset lokacija gde su navodno neki činili zločine, a na te neposredne izvršioce, a oni ne znaju ko su ti neposredni izvršioci, mogao je svojim govorom mržnje da učestvuje Vojislav Šešelj kao podstrekač.
Sve u domenu naučne fantastike, po sistemu kako radi Vojin Dimitrijević, Nataša Kandić, Goran Svilanović, Nebojša Čović i ovi drugi koji su molili, preklinjali, samo pomerite Šešelja, jer će sigurno biti izabran za predsednika ako se ponove izbori. On je zbog politike tamo, nije on zbog neke krivično-pravne odgovornosti.
Kada su dostavili te materijale, a tužilac ima obavezu da obelodani dokazni materijal, onda jednostavno svaki razuman posmatrač je mogao da vidi da taj materijal, te izjave, nemaju nikakve veze sa Vojislavom Šešeljem, niti sa bilo kojim čovekom koga on poznaje u životu. Ali ima sa Vukom Draškovićem.
Onda je Karla del Ponte tražila od pretresnog veća da izda sudski nalog, da se izvrši organizovani prepad, da se ne dozvoli odgovor na taj zahtev, upada se u onu malu ćeliju da se uzmu dokumenti, jer Karla del Ponte se prevarila. Ona taj materijal nije predstavila kao oslobađajući materijal Vojislava Šešelja, nego kao materijal tužilaštva kojim se dokazuje krivica Vojislava Šešelja, a u materijalu nema krivice, ima prozivanja Vuka Draškovića.
Navodno neki svedok je rekao - ti koji su prošli tu nosili su sliku Vojislava Šešelja i Vuka Draškovića, 91, 92. godine, svi iz Srpske garde su više mrzili Vojislava Šešelja nego bilo koga Zengovca itd. Sve je montirano, to vam pričam, zato što je to montirano.
Vuka Draškovića drže u šaci. Ili ćeš da pevaš ovu pesmu, ako ne pevaš tu pesmu, član 11. bis Pravilnika o postupku i dokazima, Vukčević ima da ti sudi ovde za ratne zločine. I zato je Vuk ovakav. Što reče Bajro pre neki dan kada ga je Danica Drašković terala da potpišu neki sporazum, kaže - vrlo rado bih potpisao, ali nemam ruke, isekao mi tvoj Vuk još pre 12, 13 godina.
Eto na šta liče krivični postupci, a vi ste napravili nešto još gore. Kod vas se ne zna koji je sistem u pitanju. Vi ste totalno istražnog sudiju pretvorili u dežurnog sudiju, koji se predstavlja da je ćata, koji udara potpise i pečat. Ništa drugo. Naravno da dižemo glas protiv toga. Zašto? To je najsuprotnije Ustavu Republike Srbije.
Ako već gazite Ustav Republike Srbije, onda ga gazite nekim normalnim konceptom, koji možete da branite na neki način. Vi ovde ne možete da branite koncept, jer ovde između svakog člana postoji šupljina, a između nekih postoji suprotnost. O tome se radi.
Sada vi mene optužujete kako mi po svaku cenu želimo da napišemo neki amandman, da nešto osporimo. Teško nam je da pišemo amandmane, ali računamo ako možemo nešto da urazumimo, pošto se ovo približava, za koji mesec dolazimo na vlast, pa zašto da vraćamo ponovo da se ovo dorađuje. Nama je najviše stalo da sada budu normalni propisi. Skupo je ako se mi igramo, posle svake vlasti se menjaju propisi.
Nama je interes da ovaj propis liči na nešto i zato podnosimo amandmane. Vi naše amandmane tumačite kao sredstvo da se kupi vreme da bi poslanici SRS pravili propagandu. Evo nas ima pet-šest, ne želimo propagandu. Sada svi gledaju neke druge emisije. Verovatno ovi profesori, ove sudije prate ovo, pa mogu stručno, jer njih to interesuje, sutra će oni da se hvataju za glavu.
Samo da vas podsetim, na toliko predloga zakona smo vas upozorili, kada ih budete doneli na silu, da će biti neprimenljivi i kod svakog tog predloga zakona se desilo kada ste ga izglasali da je postao neprimenljiv. Jači smo za to jedno iskustvo. Dokazali ste se da ovo osim neke lepe priče nema ništa drugo pozitivno. Apsolutno ništa pozitivno nema.
Zato nije dobro da istragu, koja je zamišljena kao što je danas sadržinski opisana u postojećem Zakoniku o krivičnom postupku, prevalite da je radio javni tužilac. To je osnovna greška. Tužilac može da sprovodi samo onu svoju istragu koja ide njemu u prilog. On da obelodanjuje dokaze koji idu u korist okrivljenog, nemojte molim vas.
Vi u Hagu imate podignutu optužnicu, čovek smešten u pritvor i tek onda počinje istraga. Istraga nakon podizanja i potvrđivanja optužnice. Malo gde to postoji. Da budemo načisto. Ko je sprovodi? Tužilac. Gde je sprovodi? U pritvoru. Ko komanduje jedinicama u pritvoru? Sud. Ko donosi rešenje? Javni tužilac. Ko razmatra žalbu protiv tog rešenja? Istražni sudija. Tužilac može da naloži istražnom sudiji da sprovede neku istražnu radnju, koja ne bi mogla da se kao dokazno sredstvo pojavi u fazi glavnog pretresa.
Zar vam ne deluje da je sve to pobrkano. Nema apsolutne nikakve logike. To je neka neuspela resavska škola, ajde malo ovamo, ajde malo ovamo i ništa neće da ispadne. Videćete. Nemoguće da stručna javnost toliko vrišti povodom ovakvog predloga zakona, a da se neki koji su dobili zadatak da ovo izglasaju prave da ne čuju, da ne vide.
Nisu valjda ti profesori na nekom drugom mestu diplomirali. To su isti profesori, i oni koji su pisali i ovi koji osporavaju. Naravno, mi nemamo tolike averzije prema konceptu, ali ga razradite. U ovom trenutku mora biti samo onaj koncept koji je u skladu sa Ustavom.
Alternativni koncept, koji podrazumeva suprotnost sa Ustavom, za nas je neprihvatljiv. Zašto? Nas obavezuje Ustav koji kaže da moramo da poštujemo Ustav i zakone. Zašto bi to mene to obavezivalo, a vas ne bi obavezivalo. Valjda vas više obavezuje.

 Hvala vam. Da li još neko želi reč? Izvolite, reč ima narodni poslanik Petar Cvetković, po istom amandmanu.

Tako je, uvaženi kolega Krasiću, vi pravite priču radi priče i kritizerstva. Vidite, to ću vam dokazati na primeru ovog amandmana, baš zgodno.
U ovom amandmanu na član 277, o kome niste govorili, ja ću govoriti o amandmanu, predlažete, između ostalog, odnosno predlagač amandmana kaže, pratite me, molim vas, u stavu 3. reči "javni tužilac" zamenjuju se rečima "istražni sudija".
Ovako, stav 3. glasi: ''Ako javni tužilac oceni da lice iz stava 2. ovog člana krši svoju dužnost utvrđenu u tom stavu, predložiće istražnom sudiji da mu izrekne novčanu kaznu.'' Sa izmenom koju predlažete glasio bi: ako istražni sudija oceni da lice iz stava 2. ovog člana krši svoju dužnost utvrđenu u tom stavu, predložiće istražnom sudiji. Znači, istražni sudija predložiće sam sebi i to je po vama smisleni amandman. (Iz sale: A stav 1?)
Evo šta piše, u stavu 1. isto to, samo vam pokazujem na ovom primeru koji su to amandmani i da je nemoguće braniti ovakve amandmane, ili nastojati ili tražiti njihovo usvajanje. Pričate priču koncepcijsku, u redu je, i vraćamo se na ono što nisam prilikom obrazlaganja prethodnog amandmana rekao, a vi ste pokušali da iskoristite na neki drugi način i rekli da je prethodni Zakon o krivičnom postupku iz 2001. godine. Jeste.
Vi ste potvrdili moje stavove da su rešenja od pre tri ili pet decenija, jer zakon od 2001. godine nije u nečemu bitnom izmenio ili uveo nove institute od onih koji su postojali 1947, 1948. ili 1974. godine. Upravo je tu bilo kontinuiteta. Ovo što vi pričate i zalažete se, to su upravo rešenja koja su važila prethodnih decenija.
Ovaj krivični zakonik predlaže, jeste, koncepcijski novo, savremeno, u skladu sa strategijom borbe protiv kriminala, u skladu sa tim da je i ova skupštinska većina i ova vlada odlučna u tome da stane na put kriminalu.
Ponavljam, svi ste se složili da je kriminal po nedozvoljeno visokoj stopi. Mi preduzimamo, mi radimo na tome, imamo dobre namere, imamo znanje, imamo volju, imamo Vladu, imamo vladajuću većinu i mi ćemo istrajavati na tome.

Molim vas, ne kaže se onaj ko preduzima, nešto u borbi, ne kaže se preduzimač borbe. Ne.
Na član 277. amandman je podneo poslanik Jovan Palalić.
Vlada je prihvatila amandman.
Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 278. amandman, sa ispravkom, podneo je narodni poslanik Vladimir Homan.
Vlada nije prihvatila amandman, sa ispravkom. Zakonodavni odbor smatra da je amandman, sa ispravkom, pravno moguć.
Neko želi reč? (Ne.)
Na član 317. amandman je podneo Milovan Radovanović.
Vlada nije prihvatila amandman.
Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Da.) Narodni poslanik Zoran Krasić, a potom narodni poslanik Petar Jojić. Izvolite.

Znate šta, vrlo je teško kada amandmane SRS napada predstavnik DSS, koji je podneo najviše amandmana na Predlog zakona. Što ste pa vi podnosili amandmane?
Sada ne mogu da shvatim. Da nas je kritikovao za amandmane poslanik DSS koji nije napisao nijedan amandman, poput recimo Miloša Aligrudića, to bih prihvatio. Gospodin Petar Cvetković je podneo najviše amandmana na Predlog zakona. Verovatno ste podneli to zbog toga što je to potrebno, a ne iz nekog hira. Ne ulazim u to ko je kome šaputao i zašto je šaputao. Međutim, krivo mi je kada Vladu Homana diskriminišete i ne prihvatate njegove amandmane.
Što se tiče člana 317, u ovom članu se propisuju slučajevi i način kako da se vrši isključenje javnosti sa glavnog pretresa. One koji će da kritikuju SRS moram da opomenem da se naša intervencija odnosi na stav 1. tačka 6). Znači, ako tražimo da se briše tačka 6), to nije teško da se shvati, znači da postoje u stavu 1. tačke 1) do 5) i postoji stav 2.
Zašto osporavamo tačku 6)? Zato što je u tački 6) naveden razlog zbog koga može veće da odluči da isključi javnost sa glavnog pretresa. Znači, prvi razlog je čuvanje tajne. To je u redu. Drugi razlog, čuvanje javnog reda, u redu. Verovatno se misli šire posmatrano javni red, ne samo u sudnici.
Tačka 3), zaštita morala, neka bude da je u redu, mada sudeći po onome što ima na našim televizijama i novinama, od morala nema ništa. Četvrta, zaštita interesa maloletnika, u redu. Pet, zaštita ličnog ili porodičnog života okrivljenog ili oštećenog, odnosno radi opravdane zaštite privatnosti drugih lica. U redu, ali u praksi se ne primenjuje. U praksi novinari ga okrpe pre nego što je optužnica i stupila na snagu, to da znate.
Tačka 6), otklanjanje ozbiljne opasnosti po život ili telo stranaka, oštećenog, branioca, svedoka ili drugih lica. Da li na ovaj način vi priznajete da sudnica nije obezbeđena za suđenje? Ne znam na šta ste ovde mislili, ozbiljna opasnost po život i telo stranaka. Neko će da bije stranke, tužioca, sudije, pa vi imate onu stražu u sudovima.
Okrivljenog iz pritvora uvek dovodi stražar iz zatvora gde se izdržava pritvor. Ako je na izdržavanju kazna zatvora, zna se, stariji stražar, nadzornik straže sprovode ga. Mislim da je ovaj slučaj potpuno obuhvaćen tačkom 2), očuvanje javnog reda.
Javni red se ne sprovodi samo na ulici. On se valjda sprovodi i u prostorijama. U javnim sigurno. Tako da naša intervencija je stvarno ograničena, jer smatramo da ovakva situacija nije moguća. Ako se ona pojavi, onda znači da predsednik suda, postupajući sudija, veće i svi koji su zaduženi da obezbede red i mir u sudnici ne ispunjavaju svoje obaveze.
Zašto tražimo da se ovo briše?
Zato što predsednik veća može u svakom trenutku da kaže da je potrebno da se isključi javnost sa javnog pretresa iz ovog razloga. On je postavljen na tako niskim granama, otklanjanje ozbiljne opasnosti po život. Sve u domenu pretpostavke. Sa mnogo pretpostavki isključuje se javnost.
Javnost je neophodna sa sudski postupak. Ovde se nabrajaju, nabrajaju pretpostavke na osnovu kojih neko može da zaključi, a pitanje je kakvo je to zaključivanje. Da li je to zaključivanje razumnog posmatrača ili je zaključivanje koje imamo danas u praksi. Malo-malo nekoga uhapsite kada su lokalni izbori, vi samo tada hapsite. Raspišete lokalne izbore za neku opštinu, tamo da l' predsednik opštine ili opštinska skupština, vi uhapsite nekoga, dignete glavom pet-šest dana i onda ti ljudi kažu, au, Koštunica se probudio i hapsi, izgleda da se upustio u borbu protiv kriminala, vidiš ipak on pošten, hajde da glasamo za ovog Sašu, dobićemo i asfalt.
Kada nema izbora vi ne hapsite. Samo hapsite kada su izbori. Uzmite statistiku. Imam pres-kliping, tačno mogu da vam kažem kojom zakonomernošću pred izbore se hapse ljudi. Lokalni, dopunski. Nego, nego, zbog toga hapsite.
Sada ste zatvorili Topionicu zbog izbora u Boru, ali imate problem. Zbog tih lokalnih izbora vi ste zatvorili Topionicu, a ona 80 godina zagađuje Bor i okolinu. Sada ste se setili, ona vaša gospođa diplomirani ekonomista što tamo vodi. Prošli put sam se šalio pa sam rekao, kada bi bio drugi odnos snaga, pa da u Pančevu raspišete izbore, možda bi oni u Pančevu mogli malo da dišu svežeg vazduha, jer biste im zatvorili Naftnu industriju, Petrohemiju, sve biste zatvorili. To je vaša borba protiv kriminala, baš taj član 317.
Sada se u postupcima javlja, vidite i sami, malo-malo pa se pojavi neki advokat kao branilac i kaže da ne smem da komentarišem jer je sud rekao da je tajna, ne smeju da se iznose podaci, a istraga se sprovodi. Član 317. se odnosi na glavni pretres. Samo kažem da postoji velika verovatnoća da ova tačka 6) postoji upravo zbog toga da bi se ona zloupotrebila.
A i formulacija je pogodna za zloupotrebu jer su sve pretpostavke, radi otklanjanja ozbiljne opasnosti po život ili telo stranaka, oštećenog, branioca, svedoka ili drugih lica. Opasnosti po život ili telo, u sudnici, pred većem. Znači, samo treba da bude u pitanju vatreno oružje, hladno oružje i nasilnik. Ako je neko nasilnik, nećete da ga pustite.
Ne znam kako vi znate, znam kako je meni nešto poznato, ali meni uopšte nije jasno kako je vama poznato ovo što ste napisali. Ovde su pretpostavka za pretpostavkom da bi se isključila javnost. Zašto je potrebno da se isključi javnost?
Nemojte da isključujete javnost zbog Nataše Kandić, ona se šeta kroz vaše pravosuđe kao kroz švajcarski sir, čak komanduje, ona gura ovo. Ne smete da se suprotstavite Društvu sudija i ovima drugima.
Mi izražavamo sumnju da će ovaj niz pretpostavki, koji je naveden u tački 6), biti osnov da se isključi javnost sa glavnog pretresa i da će jedva dočekati za pojedine postupke neki predsednici veća da ovo urade. Zato smo podneli amandman. Jer, ako postoji ta vrsta opasnosti, ona je obuhvaćena tačkom 2).
Ako ova opasnost postoji, neće se pustiti nasilnik, neće se pustiti lice sa hladnim i vatrenim oružjem. Napraviće se pristojno udaljenje između optuženog i publike, između više optuženih ukoliko su u sukobu interesa ili u nekom konfliktu. Ako je to sudu poznato, on će da sprovede neke radnje i da obezbedi ta lica da ne postoji ova opasnost. Ali, vama ova opasnost predstavlja osnov da se isključi javnost sa glavnog pretresa, što znači da se pripremate za neke sudske postupke koje želite da okončate bez prisustva javnosti.

 Reč ima narodni poslanik Petar Jojić.

Malopre kada je bilo reči o nadležnosti javnog tužioca i vođenju istrage, Ustav je tu jasan. U članu 95. javno tužilaštvo je državni organ, nema status suda. Ono preuzima ustavnu kategoriju, preuzima funkciju suđenja. Ako uzmete da analizirate, kada ima pravo da se sporazumeva, da se ne izjavljuje žalba itd.
Sada bih nešto rekao vezano za član 317. U odredbi člana 294. stav 2. važećeg Zakona o krivičnom postupku stoji da se rešenje o isključenju javnosti može pobijati samo u žalbi na presudu. Imamo regulisano sasvim logično, pravno-tehnički, definicija ne može biti prihvatljivija. Tako u zakoniku stoji i na drugim mestima, kada se žalba protiv odluke suda ne isključuje, već samo njena upotreba odlaže za kraj postupka. A ovde se isključuje pravo žalbe. Možda neko ima interesa da suđenje bude javno i ne bi to trebalo isključiti.
Sada pogledajte, po mom mišljenju izgleda da su mnogi predlozi dati samo da bi se povećao broj intervencija u Predlogu zakona i time stvorio privid novog zakonika. Tako npr. da li je ovo u pogledu ovog člana i u pogledu sledećih. na primer, reči "sa ciljem" zamenjuju se rečima "čiji je cilj". Da li ovde ima neke pravne logike, nemam pojma. Ocenite, razmišljajte, tumačite. Reči "bez odlaganja", evo novuma, inovacije, zamenjuju se rečima "bez ikakvog nepotrebnog odlaganja". Da li je tu nešto novo? Inovacije nema.
Reči "radnje dokazivanja" zamenjuju se rečima "dokazne radnje". Ovde ništa nije novo, samo što su reči zamenile svoj redosled. Reči "samo iz tog razloga" zamenjuju se rečima "samo zato". Kakva je to inovacija? Apsolutno neprihvatljiva.
Reči "zahtev zadržava izvršenje kazne" zamenjuju se rečima "podneseni zahtev zadržava izvršenje kazne". Reči "javne ličnosti" zamenjuju se rečima "ličnosti iz javnog života".
Šta je predlagaču ovde novo? Nema ništa. Samo se pokušava stvoriti privid da pravimo nov zakon, a u stvari samo je trebalo da idemo na izmene i dopune zakona. Stoga smatram da nije bilo potrebno donositi ovaj zakon kao zakonik, trebalo je doneti samo zakon o izmenama i dopunama Zakonika o krivičnom postupku.
Evo zašto, ima tu opravdanja. Imate 346 članova prepisanih iz važećeg zakonika, 116 poluprepisanih članova i imate 70 novih članova koji su preuzeti iz Zakona o krivičnom postupku Bosne i Hercegovine, gde je Pedi Ešdaun izdao nalog da se izradi za Bosnu i Hercegovinu novi zakonik o krivičnom postupku.
Sa druge strane, niko od profesora krivično-procesnog prava, sve sam se raspitao, iz Srbije nije bio uključen za izradu Predloga ovog zakona, osim profesora Milana Škulića, koji je profesor na Pravnom fakultetu u Beogradu, ali jedini je on kao profesor u ovom timu bio za izradu zakona.
Drugo, niko od profesora krivično-procesnog prava nije dao pozitivnu ocenu ovoga predlogu zakona. Na savetovanju krivičara, koje je održano na Kopaoniku u martu ove godine, niko nije dao pozitivnu ocenu od prisutnih, a bilo ih je više stotina i tužilaca, sudija i profesora, niko nije dao pozitivnu ocenu o ovakvom predlogu.
Ne može se, dame i gospodo, pisati zakon za mesec ili dva dana. Zakonik o krivičnom postupku se piše u zemljama Zapadne Evrope, dakle, i u kontinentalnom i u anglosaksonskom pravu decenijama, a pojedini podsistemi i pojedine glave u tom zakoniku pišu se godinama. Zato se ovaj predlog zakona ne može usvojiti pre stručne rasprave u Srbiji, na taj način da bi dobio podršku i da bi se izradio, ako treba, jedan nov zakon, ali ne ovako da pišemo samo zakon.
A još da bude stvar zanimljivija, zamislite, sada ga donosimo na brzinu, on je sklepan za dva-tri meseca, a njegovu primenu odlažemo 1. juna 2007. godine. Čemu to, kakva je to logika? Nema logike. Zato ovaj predlog zakona ovakav treba povući, kao što je rekao gospodin Zoran Krasić, imamo vremena još godinu dana da pravimo novi zakon, i da imamo jedan zakonik koji će biti jedan deo procesnog prava.