Dame i gospodo narodni poslanici, opet dolazimo do one činjenice koju smo konstatovali na početku u raspravi u načelu i u pojedinostima, da nije uopšte bilo potrebno, a to je urađeno tek reda radi ili zbog nekih nama neshvatljivih inovacija, da se odredbe sadržane u postojećem zakonu menjaju, naročito one odredbe koje se tiču Krivičnog zakonika, zato što su takvi termini i takvi članovi nedopustivi i pogrešni.
Zbog toga je kolega Momir Marković tražio da se naslov - Značenje izraza ''krivično delo'' u ovom zakoniku i član 20. brišu. Taj član glasi: "Izraz krivično delo u odredbama ovog zakonika jednak je pojmu dela koje po svojim objektivnim obeležjima odgovara krivičnom delu i ne obuhvata krivicu lica protiv koga se postupak vodi, sve dok se ona ne utvrdi pravosnažnom odlukom suda."
Međutim, mi smatramo da za potrebe krivičnog postupka, definisanje krivičnog dela koje je različito od definicije date u Krivičnom zakoniku, pa i ovakav član, ne treba da postoji. Zato je kolega Marković tražio njegovog brisanje. On je zaista pogrešan i nedopustivo je da stoji u ovakvom zakonu.
Odredbama Zakona o krivičnom postupku ne mogu da se menjaju pojmovi koji su već određeni u Krivičnom zakoniku, a za tim uopšte i nema stvarne potrebe, osim ako ste ovako, kao kroz neki knjiški primer i sled događaja posle člana 19, "Ograničenje određenih prava usled pokretanja krivičnog postupka", želeli da date šta je to značenje krivičnog dela, što je potpuno besmisleno, jer to već u Krivičnom zakoniku postoji.
Strah predlagača da bi se preuzimanjem pojma krivičnog dela koje je određeno u Krivičnom zakoniku, za koji mi smatramo da je jasno definisao kroz svoj član šta je to pojam krivičnog dela, mogla prejudicirati krivica okrivljenog i povrediti prezumpcija nevinosti, neosnovan je, jer i do sada su procesni zakoni govorili o krivičnom delu okrivljenog i o njegovoj krivičnoj odgovornosti, a to sve u toku postupka kada se to utvrđuje.
Zato nikada nije ni proizišla nikakva šteta, osim u šteti koja je napravljena kod pogrešno vođenog postupka ili kod direktnih političkih ili nekih drugih lobističkih učešća u određenim procesima, ali sa pravne tačke gledišta i što se zakona tiče, mi smatramo da vam je ova odredba apsolutno bila nepotrebna, da se na ovakav način definiše šta je to krivično delo.

Reč ima poslanik Zoran Krasić.

Gospodine Stojkoviću, ukoliko se ne prihvati ovaj amandman, onda ćemo istovremeno imati dva pojma krivičnog dela.
Imaćemo jedan pojam iz Krivičnog zakonika i drugi pojam iz Zakonika o krivičnom postupku. Uvažavam razloge koje je ekipa profesora koristila kada je pokušala ovo da uradi.
O čemu se radi? Mi smo Krivičnim zakonikom promenili definiciju krivičnog dela, pa je sad bitan element obeležja krivičnog dela postala i krivica, tako da se krivica pretpostavlja, jer da nema krivice, ne bi bilo krivičnog dela. Pošto je došlo do te promene, onda je ova ekipa profesora, koja je radila ovaj predlog zakona, došla do zaključka da treba to sve prihvatiti, s tim što treba iz tog pojma krivičnog dela da se izbaci krivica. Zašto treba da se izbaci krivica? Zato što se postupak vodi protiv nekog lica zato što postoji samo sumnja. Tek u sudskom postupku treba da se dokaže krivica.
Ali, krivica se dokazuje radi odgovornosti, radi krivične odgovornosti, o tome se radi. Mi smo takođe prigovarali i kada ste donosili Krivični zakonik, pa smo rekli - nemojte da menjate pojam krivičnog dela, protivpravno, društveno opasno, sa bitnim elementima bića krivičnog dela... to treba da ostane, zašto ubacujete krivicu?
Vi ste tada ubacili krivicu i onda sada nalazite za shodno da, ukoliko bi se u ovom zakonu navelo pod pojmom krivičnog dela podrazumeva se ono što je napisano u krivičnom zakoniku, onda se stvarno postavlja pitanje, a što vodimo krivični postupak, pa taj je već kriv. Znači, podnošenjem optužnice vi ste iz sumnje prešli u već nešto verovatno ili nešto sigurno.
Mi smatramo da je mnogo bolje da prihvatite ovaj amandman i da ovaj član se jednostavno izbriše, jer krivično delo je definisano jedinim zakonom kojim se to definiše u smislu objektivnih, subjektivnih elemenata, elemenata bića krivičnog dela, Krivičnim zakonikom. Ovako samo zbunjujete.
Pa kažete: pod pojmom krivičnog dela podrazumeva se ono što piše u onom zakonu da je krivično delo, ali bez krivice. Krivica treba da se dokaže u sudskom postupku, zato se vodi sudski postupak, bar do onog drugog, da postoji delo, da postoji izvršilac i taj kauzalitet mora da se dokaže, uzročno-posledična veza između radnje ili propuštanja osumnjičenog i dela. Tako je dosad bilo, verovatno će i dalje tako da bude, jer ne vidim drugi način kako bi se radilo.
Mnogo je bolje da ste ovaj član izbacili, jer problem krivičnog dela je rešen trapavo, ali drugim zakonom. Moram da kažem, to jesu neke nove teorije u krivičnom pravu koje guraju promenu tih pojmova i shvatanja. Međutim, vidite, ako se to pogrešno interpretira ili nedovoljno precizno navede, poput recimo člana 4. Predloga zakona, pa i ovog člana 20, plašimo se da u praksi mogu da nastupe mnogo veće posledice, jer apsolutno sam siguran da će sudovi morati da zauzmu stavove povodom ova dva člana.
Ovako kako je napisano u primeni može da stvori veće probleme nego koristi. Ne sporim da je bila namera da se prezumpcija nevinosti na neki način glorifikuje, verifikuje, ne sporim to, ali ove formulacije stvaraju zabunu i zbog toga to treba izbrisati, a ništa tekst neće biti oslabljen, jer je to već propisano, regulisano drugim propisima. Konkretno ovo Krivičnim zakonikom, a što se tiče člana 4. i Ustavom i Krivičnim zakonom.

Hvala. Reč ima narodni poslanik Ljiljana Nestorović. Izvolite.

Zahvaljujem, gospodine predsedavajući. Naravno, ukoliko dozvolite, s obzirom da sam propustila, morala sam da izađem na trenutak kada je bila rasprava o članu 18. Veoma kratko.
Član 18. glasi da u krivičnom postupku sudovi sude u zbornom sastavu. To je ono što je ključna reč - zborno. Podnela sam amandman u kome predlažem da se ta sintagma zborni sastav suda menja, da glasi - sud sudi u veću. Evo kratkog obrazloženja.
Zborni sastav suda nije adekvatan naslov i nije adekvatno određenje za suđenje u veću. Zborni sastav upućuje na opšti, veći skup, što nije slučaj kada sud sudi u veću. Zborovi se vezuju za neposredno odlučivanje, samoupravljanje i ova reč je gotovo van upotrebe. Zbog kasnije razrade ovog opšteg člana u članu 24. Predloga krivičnog zakonika, u kome se koristi uobičajena i sasvim jasna reč veće, nepotrebno je uvoditi nove termine, a pogotovo kada oni nisu prikladni.

Reč ima ministar pravde, gospodin Stojković. Izvolite.

Ovde je bilo reči o jednom pojmu koji je trebao da bude nešto širi nego samo suđenje u veću. Pa kaže, sud sudi, imate niz odredbi, u veću, troje sudija, petoro sudija itd. Ali, sud radi i određene stvari, donosi odluke kada i nije u pitanju suđenje na pretresu, kao što imate opštu sednicu, pa sednicu odeljenja. Znači, oni rade tada zborno, ali je malo šire od veća. Čisto zbog toga je bila ova formulacija.

Hvala. Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 36. amandman je podnela poslanik Vjerica Radeta.
Vlada je prihvatila amandman. Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Na član 39. amandman je podneo narodni poslanik Petar Jojić.
Vlada nije prihvatila amandman. Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Reč ima narodni poslanik Nataša Jovanović. Izvolite.

Žao mi je što gospodin ministar izlazi, u pitanju su kumovi, a on dodaje nisu kumovi, nego kuma.
Pa svejedno, onda je još i važnije da ostane da raspravimo taj pojam kume i da vidimo kako je to moguće da u zakonu stoji da kuma ima status nekoga ko može da bude izuzet, a supruga je kumu.
Je l' tako?
Sve ovo je veoma važno i kolega Petar Jojić je insistirao u tome da i kuma bude uključena u zakon odnosno u član 39. stav 1. tačka 3), zbog toga što mnogi kumovi kroje kapu i sudbinu Srbiji.
Evo, to ću sada da vam pokažem koliko je to važno, na jednom primeru.
Vi znate za ovaj mafijaški dvojac Hamović – Lazarević, koji će kad-tad morati da odgovara jer su na čelu elektroenergetske mafije, zato što su ogromne pare pokrali direktno iz džepova građana Srbije.
Vidim pre neko veče kada sam bila u Banjaluci, pratila sam vesti ove televizije Republike Srpske, mrtav hladan Hamović se pojavljuje tamo, govori o tržišnoj ceni struje, kako će još da poskupi, jer znate koje celo tržište on drži tamo.
Jednom je dobio packu od onog gaulajtera Ešdauna, verovatno je s njim napravio neki dil, više ga niko ne dira, ali kada dođe vreme da se protiv njega pokrene krivični postupak da odgovara za tu pljačku veka, onda dolazimo do ove situacije kako je moguće da ste prevideli odnosno ministar i onaj ko je pisao, tim koji je pisao Zakon o krivičnom postupku, kumu, kao faktor koji treba da bude izuzet.
Mi smatramo da ne i zato je u članu 39. stav 1. tačka 3) posle reči "kum" gospodin Jojić dodao "i njegovom bračnom drugu".
Zato što je u tački 3) obuhvatanje izuzeća, pored kuma i njegovog bračnog druga, napravio bi se veliki propust ako se ne bi uključile i kuma kao jedan od razloga za izuzeće, odnosno u obrnutom slučaju, zavisi da li je u pitanju kuma ili kum, ko je direktni učesnik u krivičnom postupku.
Mi imamo nažalost tu situaciju da nam raznorazni kumovi, i kumovske veze i kumovski lobi doprinosi sve goroj situaciji u ekonomskom smislu.
Sada ste videli i kod ove afere sa Kljajevićem i sa ovim sudijama, pa te braća Brašnjevići, pa oni kumovi nekom drugom, pa ovaj iz banke izraelskog lobija, i svi povezani ko creva i svi se zaštitili lepo, i kumovi i kume, a građani ispaštaju.
I naravno, oni pljačkaju nesmetano, sve do trenutka dok navodno Vojislav Koštunica ne krene u obračun sa mafijom, a glavni mafijaši su mu i dalje pomagači.
Glavni mafijaš mu je ispred nosa tu u zgradi preko puta, koliko u zgradi Narodne kancelarije, Dragan Đilas, kao najveći tajkun, jedan od savetnika predsednika Republike.
Zato mi smatramo da kada je već ovaj termin kuma spomenut, mora da stoji i njegov bračni drug, zbog toga što ste već ovde naveli pre toga u istom članu ko su ti učesnici, odnosno kod kojih sve postoji razlog za izuzeće kada su u pitanju i njegov branilac, tužilac, oštećeni, zakonski zastupnik ili punomoćnik, bračni drug, odnosno bivši bračni drug ili srodnik po krvi u prvoj liniji do bilo kog stepena, u pobočnoj liniji do četvrtog stepena, po tazbini do drugog stepena, i kada ste već išli toliko daleko, onda je trebalo da navedete i ono što je kolega Jojić tražio svojim amandmanom.
Želim još da iskoristim priliku kada je u pitanju ovo poglavlje koje govori o izuzeću, da još jednom upozorim ministra Stojkovića na nedavnu izjavu koju je dao, a tiče se procesa ili tačnije onoga što se dešava u haškom kazamatu, a ne dešava se ništa, jer je četiri godine predsednik SRS u pritvorskoj jedinici, kako vi to volite da kažete, i vi ministri iz Vlade, i vi drugi, u Ševeningenu, a da mu ne otpočinje proces.
I u pismu o tome da ni Republička vlada, ni Nacionalni savet nije još dostavio potrebnu dokumentaciju, a dostavili su onom zlikovcu Karli del Ponte, rekao je, iako je uputio gospodin Tomislav Nikolić na čelu komiteta za odbranu našeg predsednika, ministar Stojković je rekao - razgovaraćemo o tome. Postavlja se pitanje - kada?
Kada da razgovaramo o tome kada je čovek četiri godine bez mogućnosti da se brani za nebuloznu optužnicu, prepunu laži i klevetanja. I samo tužilaštvo je, kako bi predsednik Šešelj rekao, sada upleteno ko pile u kučine, ne zna odakle da počne, jer sva ta namera tužilaštva da post festu nađe neke lažne svedoke, očigledno im nije pošlo kako treba, naročito posle samoubistva Babića i njegovog priznanja da je nateran da mnogo toga kaže, i u slučaju Vojislava Šešelja, i ubijenog Slobodana Miloševića, i onda se tome ne vidi kraj.
Više nemate nikakvo dostojanstvo, niti više uopšte imate morala da govorite o tzv. saradnji sa Haškim tribunalom, zato što kad god neko da vas pita, bez obzira da li ste vi poslanici koji podržavate Koštuničinu vladu, da li on sam, on to onako nešto prozbori kroz neko saopštenje, koje mu neko drugi napiše, kada nema ispred sebe pisano saopštenje, to ide malo teže, onda kaže - nisam u situaciji, nije dan da se o tome priča.
Kada nema opet reč neku normalnu da poruči javnosti, on pošalje jednog, drugog ministra. Isto i sa ministrom Zoranom Stojkovićem. Recite već jednom - mi hoćemo da im služimo i da im uradimo sve što oni traže, a da ne štitimo nijednog građanina Srbije. Mi jednostavno hoćemo da budemo servilni, oni su za nas okupatori, mi smo okupirani, jednostavno tako kažite, nemojte više da lažete i da obmanjujete narod.
Od jedne godine do druge, do treće, evo već četiri godine čovek sam mora da bije bitku tamo. On je i otišao, jer će da ih raskrinka do kraja, u to budite sigurni, na paramparčad.
Ali, znate sa druge strane država apsolutno ne reaguje ni u jednom slučaju, niti bilo šta organizovano radi da se stane tom progonu na put. Ne, kao najboljeg prijatelja, kao nekoga ko vam dolazi, ne daj bože da takvi dolaze nekima na slavu ili na neko veselje, vi primate i Karlu del Ponte.
Sada vam se ponovo oglasio i ovaj kriminalac i ratni zločinac Havijer Solana, pa kaže - pa šteta je što su zaustavljeni pregovori, videću malo da razgovaram i tako. Uvek vam se takvi zlikovci pojavljuju u ulozi mentora. Dokle to više i dokle će to da traje. Svaki čestiti čovek sa iole ljudskog dostojanstva rekao bi - to više neću da trpim, neću da podržavam takvu vladu, neću da učestvujem uopšte u tome.
To sam samo iskoristila zbog činjenice da se ovde govori o licima koja treba da budu izuzeta u postupku i o amandmanu koji je podneo kolega Petar Jojić. Još uz to da vam kažem da se dalja tortura nad našim predsednikom nastavlja iz dana u dan, sve veća i veća, on će sve to da izdrži, i zbog miliona srpskih patriota, zbog svih građana Srbije, i zbog svoje SRS.
I činjenica da insistiraju na tome da mu izvesnog Van ders Pula, nekakvu bitangu, nametnu za branioca, a on naravno neće da prihvati, i budite sigurni i vi, koji ste odavno zaboravili na to da se on, kao najpopularniji političar i predsednik najveće stranke u Srbiji, nalazi već četiri godine u haškom kazamatu, da takvog suđenja, ako na tome budu insistirali do kraja, uopšte neće biti.

Na član 40. amandman je podnela narodni poslanik Ljiljana Nestorović.
Vlada nije prihvatila amandman.
Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Reč ima narodni poslanik Ljiljana Nestorović.