Ovde je bilo reči o jednom pojmu koji je trebao da bude nešto širi nego samo suđenje u veću. Pa kaže, sud sudi, imate niz odredbi, u veću, troje sudija, petoro sudija itd. Ali, sud radi i određene stvari, donosi odluke kada i nije u pitanju suđenje na pretresu, kao što imate opštu sednicu, pa sednicu odeljenja. Znači, oni rade tada zborno, ali je malo šire od veća. Čisto zbog toga je bila ova formulacija.

Hvala. Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 36. amandman je podnela poslanik Vjerica Radeta.
Vlada je prihvatila amandman. Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Na član 39. amandman je podneo narodni poslanik Petar Jojić.
Vlada nije prihvatila amandman. Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Reč ima narodni poslanik Nataša Jovanović. Izvolite.

Žao mi je što gospodin ministar izlazi, u pitanju su kumovi, a on dodaje nisu kumovi, nego kuma.
Pa svejedno, onda je još i važnije da ostane da raspravimo taj pojam kume i da vidimo kako je to moguće da u zakonu stoji da kuma ima status nekoga ko može da bude izuzet, a supruga je kumu.
Je l' tako?
Sve ovo je veoma važno i kolega Petar Jojić je insistirao u tome da i kuma bude uključena u zakon odnosno u član 39. stav 1. tačka 3), zbog toga što mnogi kumovi kroje kapu i sudbinu Srbiji.
Evo, to ću sada da vam pokažem koliko je to važno, na jednom primeru.
Vi znate za ovaj mafijaški dvojac Hamović – Lazarević, koji će kad-tad morati da odgovara jer su na čelu elektroenergetske mafije, zato što su ogromne pare pokrali direktno iz džepova građana Srbije.
Vidim pre neko veče kada sam bila u Banjaluci, pratila sam vesti ove televizije Republike Srpske, mrtav hladan Hamović se pojavljuje tamo, govori o tržišnoj ceni struje, kako će još da poskupi, jer znate koje celo tržište on drži tamo.
Jednom je dobio packu od onog gaulajtera Ešdauna, verovatno je s njim napravio neki dil, više ga niko ne dira, ali kada dođe vreme da se protiv njega pokrene krivični postupak da odgovara za tu pljačku veka, onda dolazimo do ove situacije kako je moguće da ste prevideli odnosno ministar i onaj ko je pisao, tim koji je pisao Zakon o krivičnom postupku, kumu, kao faktor koji treba da bude izuzet.
Mi smatramo da ne i zato je u članu 39. stav 1. tačka 3) posle reči "kum" gospodin Jojić dodao "i njegovom bračnom drugu".
Zato što je u tački 3) obuhvatanje izuzeća, pored kuma i njegovog bračnog druga, napravio bi se veliki propust ako se ne bi uključile i kuma kao jedan od razloga za izuzeće, odnosno u obrnutom slučaju, zavisi da li je u pitanju kuma ili kum, ko je direktni učesnik u krivičnom postupku.
Mi imamo nažalost tu situaciju da nam raznorazni kumovi, i kumovske veze i kumovski lobi doprinosi sve goroj situaciji u ekonomskom smislu.
Sada ste videli i kod ove afere sa Kljajevićem i sa ovim sudijama, pa te braća Brašnjevići, pa oni kumovi nekom drugom, pa ovaj iz banke izraelskog lobija, i svi povezani ko creva i svi se zaštitili lepo, i kumovi i kume, a građani ispaštaju.
I naravno, oni pljačkaju nesmetano, sve do trenutka dok navodno Vojislav Koštunica ne krene u obračun sa mafijom, a glavni mafijaši su mu i dalje pomagači.
Glavni mafijaš mu je ispred nosa tu u zgradi preko puta, koliko u zgradi Narodne kancelarije, Dragan Đilas, kao najveći tajkun, jedan od savetnika predsednika Republike.
Zato mi smatramo da kada je već ovaj termin kuma spomenut, mora da stoji i njegov bračni drug, zbog toga što ste već ovde naveli pre toga u istom članu ko su ti učesnici, odnosno kod kojih sve postoji razlog za izuzeće kada su u pitanju i njegov branilac, tužilac, oštećeni, zakonski zastupnik ili punomoćnik, bračni drug, odnosno bivši bračni drug ili srodnik po krvi u prvoj liniji do bilo kog stepena, u pobočnoj liniji do četvrtog stepena, po tazbini do drugog stepena, i kada ste već išli toliko daleko, onda je trebalo da navedete i ono što je kolega Jojić tražio svojim amandmanom.
Želim još da iskoristim priliku kada je u pitanju ovo poglavlje koje govori o izuzeću, da još jednom upozorim ministra Stojkovića na nedavnu izjavu koju je dao, a tiče se procesa ili tačnije onoga što se dešava u haškom kazamatu, a ne dešava se ništa, jer je četiri godine predsednik SRS u pritvorskoj jedinici, kako vi to volite da kažete, i vi ministri iz Vlade, i vi drugi, u Ševeningenu, a da mu ne otpočinje proces.
I u pismu o tome da ni Republička vlada, ni Nacionalni savet nije još dostavio potrebnu dokumentaciju, a dostavili su onom zlikovcu Karli del Ponte, rekao je, iako je uputio gospodin Tomislav Nikolić na čelu komiteta za odbranu našeg predsednika, ministar Stojković je rekao - razgovaraćemo o tome. Postavlja se pitanje - kada?
Kada da razgovaramo o tome kada je čovek četiri godine bez mogućnosti da se brani za nebuloznu optužnicu, prepunu laži i klevetanja. I samo tužilaštvo je, kako bi predsednik Šešelj rekao, sada upleteno ko pile u kučine, ne zna odakle da počne, jer sva ta namera tužilaštva da post festu nađe neke lažne svedoke, očigledno im nije pošlo kako treba, naročito posle samoubistva Babića i njegovog priznanja da je nateran da mnogo toga kaže, i u slučaju Vojislava Šešelja, i ubijenog Slobodana Miloševića, i onda se tome ne vidi kraj.
Više nemate nikakvo dostojanstvo, niti više uopšte imate morala da govorite o tzv. saradnji sa Haškim tribunalom, zato što kad god neko da vas pita, bez obzira da li ste vi poslanici koji podržavate Koštuničinu vladu, da li on sam, on to onako nešto prozbori kroz neko saopštenje, koje mu neko drugi napiše, kada nema ispred sebe pisano saopštenje, to ide malo teže, onda kaže - nisam u situaciji, nije dan da se o tome priča.
Kada nema opet reč neku normalnu da poruči javnosti, on pošalje jednog, drugog ministra. Isto i sa ministrom Zoranom Stojkovićem. Recite već jednom - mi hoćemo da im služimo i da im uradimo sve što oni traže, a da ne štitimo nijednog građanina Srbije. Mi jednostavno hoćemo da budemo servilni, oni su za nas okupatori, mi smo okupirani, jednostavno tako kažite, nemojte više da lažete i da obmanjujete narod.
Od jedne godine do druge, do treće, evo već četiri godine čovek sam mora da bije bitku tamo. On je i otišao, jer će da ih raskrinka do kraja, u to budite sigurni, na paramparčad.
Ali, znate sa druge strane država apsolutno ne reaguje ni u jednom slučaju, niti bilo šta organizovano radi da se stane tom progonu na put. Ne, kao najboljeg prijatelja, kao nekoga ko vam dolazi, ne daj bože da takvi dolaze nekima na slavu ili na neko veselje, vi primate i Karlu del Ponte.
Sada vam se ponovo oglasio i ovaj kriminalac i ratni zločinac Havijer Solana, pa kaže - pa šteta je što su zaustavljeni pregovori, videću malo da razgovaram i tako. Uvek vam se takvi zlikovci pojavljuju u ulozi mentora. Dokle to više i dokle će to da traje. Svaki čestiti čovek sa iole ljudskog dostojanstva rekao bi - to više neću da trpim, neću da podržavam takvu vladu, neću da učestvujem uopšte u tome.
To sam samo iskoristila zbog činjenice da se ovde govori o licima koja treba da budu izuzeta u postupku i o amandmanu koji je podneo kolega Petar Jojić. Još uz to da vam kažem da se dalja tortura nad našim predsednikom nastavlja iz dana u dan, sve veća i veća, on će sve to da izdrži, i zbog miliona srpskih patriota, zbog svih građana Srbije, i zbog svoje SRS.
I činjenica da insistiraju na tome da mu izvesnog Van ders Pula, nekakvu bitangu, nametnu za branioca, a on naravno neće da prihvati, i budite sigurni i vi, koji ste odavno zaboravili na to da se on, kao najpopularniji političar i predsednik najveće stranke u Srbiji, nalazi već četiri godine u haškom kazamatu, da takvog suđenja, ako na tome budu insistirali do kraja, uopšte neće biti.

Na član 40. amandman je podnela narodni poslanik Ljiljana Nestorović.
Vlada nije prihvatila amandman.
Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Reč ima narodni poslanik Ljiljana Nestorović.

Moje mišljenje je da je ovaj amandman koji sam podnela na član 40. od onih amandmana koji mogu da doprinesu presudno kvalitetu ovog zakonika. Naime, član 40. ovako kako je predložen glasi u prvom stavu: "Sudija ili sudija-porotnik, čim sazna da postoji koji od razloga za izuzeće iz člana 39. tačka 1) do 6) ovog zakonika (tu su definisani razlozi za izuzeće),  dužan je da prekine svaki rad na tom predmetu i da o tome obavesti predsednika suda, koji će mu odrediti zamenu".
U stavu 2. kaže: ''Ako sudija ili sudija-porotnik smatra da postoje druge okolnosti koje opravdavaju njegovo izuzeće, obavestiće o tome predsednika suda.''
Predložila sam da se ovim amandmanom na član 40. u stavu 1. posle reči "i da o tome" doda reč "pismeno", sa naglaskom na pismeno. Veoma je važno naglasiti u ovom članu Predloga zakonika da je to obaveštenje podneto pismeno.
Šta znači "dužan je da obavesti predsednika suda"? Kako, usmeno, u četiri oka, ko će tome biti svedok, da li će to kasnije zloupotrebiti?
U stavu 2. predlažem da se reči "obavestiće o tome predsednika suda" zamene rečima "dužan je da bez odlaganja pismeno o tome obavesti predsednika suda, koji će odlučiti o izuzeću". Ponovo insistiram ovde na toj reči koja definiše način na koji će uslediti obaveštenje.
Preduzimanje procesnih radnji u krivičnom postupku koje su utvrđene zakonom mora imati trag pismeno, na zapisnik, uz prisustvo više lica.
Zato je neophodno da i sudija ili sudija-porotnik, čim sazna da postoje razlozi za izuzeće, o tome pismeno obavesti predsednika suda. Time se i sudija i predsednik suda obezbeđuju od nesavesnog postupanja ili nepostupanja onog drugog.
Time se obezbeđuje i efikasnost postupka, jer pismeno obaveštenje nosi odgovarajući datum, ali po svojoj prirodi mora da sadrži sve podatke o razlozima za izuzeće.
Smatram da je nedopustivo da ovakvi razlozi usmeno se saopštavaju predsedniku suda, što ovako koncipiran stav 1. u ovom članu dozvoljava.
Još jednom, kada vi kažete da je sudija dužan samo da obavesti, kako to ovde stoji, predsednika suda, to podrazumeva sve moguće načine, pa i usmeno, bez prisustva svedoka.
To podrazumeva i mogućnost da sutra jedan od njih dvojice može da tvrdi jedno, drugi drugo.
Mislim da je apsolutno neophodno, u cilju poboljšanja kvaliteta ovoga, u cilju preciznosti i izbegavanju ovakvih mogućnosti zloupotreba, da se ovaj amandman usvoji, i pozivam narodne poslanike da u danu za glasanje zaista obrate pažnju i da ga izglasaju, pošto nadležni ministar nije prihvatio ovaj moj predlog.

Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 42. amandmane, u istovetnom tekstu, podneli su narodni poslanici Ljiljana Nestorović i Petar Jojić.
Vlada nije prihvatila amandman.
Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Reč ima narodni poslanik Nataša Jovanović, pa potom narodni poslanik Ljiljana Nestorović.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, mi smo do sada svašta imali u okviru promene, najpre onog prvog seta zakona iz oblasti pravosuđa, sa kojom je pred poslanike još u aprilu 2005. godine došao Vladan Batić, a onda nakon toga izbor nosilaca pravosudnih funkcija, imali smo takvu situaciju da se čovek koji je bio v.d. direktora neke propale gumarske industrije dole imenuje za sudiju, i malo vremena prođe i on se imenuje za predsednika suda.
Imali smo svakojakih, a imamo još uvek neke nosioce pravosudnih funkcija koje su bruka za srpsko pravosuđe. Smatramo da je većina njih i da su to časni i odgovorni ljudi koji po zakonu i po visoko moralnim principima rade svoj posao. Ovo je neverovatno i ne znam kako ste se usudili i kao neko ko ima dugogodišnju sudijsku praksu i, pre svega, nesporni autoritet u oblasti pravne nauke, da predložite ovakav član.
Vi ste u članu 42. u stavu 2. rekli, što je naišlo na negodovanje i u toku rasprave u načelu o ovom zakonu, da ako se traži izuzeće za predsednika suda ili predsednika suda i sudije ili sudije-porotnika, odluku o izuzeću donosi zamenik predsednika suda. To je neverovatno i to je potpuna degradacija sudske institucije, i ne možete valjda da kažete nekom budućem predsedniku suda, koji treba da prođe Visoki savet pravosuđa kao kandidat i da dođe ovde pred Narodnu skupštinu kao predlog Visokog saveta pravosuđa, i sada da mu poručujete ovim zakonom, tvoje izuzeće može da traži tvoj zamenik.
Kada je to bilo i gde to uopšte postoji u bilo kojoj hijerarhiji, navedite samo jedan jedini primer, gospodine ministre, a vi ćete da se uhvatite za neku od zemalja gde to tamo tako piše, ali u Srbiji toga nikada nije bilo, nije bilo ni u onoj bivšoj državi gde ste učili pravni fakultet i da ste imali zapaženu sudijsku praksu. Da li je to ne samo poniženje, nego da li je normalno da to radi zamenik predsednika suda i da daje takav predlog, a ne predsednik neposredno višeg suda, kao što je to do sada bio slučaj. Odakle vam uopšte ova ideja i zašto pribegavate tom rešenju.
Moram da vam kažem da su u opštem zamešateljstvu po pojedinim sudovima, a kada je u pitanju bio i kragujevački opštinski sud, pa i drugi sudovi u Srbiji, upravo ti koji su zamenici kroz negativnu reakciju na izbor nosilaca pravosudne funkcije, odnosno predsednika suda, pokušavali sve i svašta. Na jedan ne nekorektan, nego na način koji nije primeren nosiocu pravosudne funkcije, istupali u javnosti i davali su razne ocene itd.
Vi sada hoćete da stvarate rivalitet i neki jaz između neposredno nadređenog, odnosno predsednika suda i onog koji ima ulogu zamenika predsednika suda.
Ovako, znate, svako će normalan, kao što i svaki građanin kroz dobijenu presudu nižeg suda ima pravo da se žali višem sudu, pa da ide i do Vrhovnog suda, da poštuje tu hijerarhiju, i to je nešto što vi sada ovim i ovakvim članom kršite i to je neprihvatljivo. Ne vidim gde je tako nešto primenjeno, pa i sve da jeste, to neće da odjekne dobro u Srbiji.
Već sada šaljete negativnu poruku svim i sadašnjim i budućim izabranim predsednicima sudova da će njih da zamenjuje odnosno u njihovoj odluci za izuzeće da odlučuje taj zamenik predsednika suda, a što nije u redu.
Kako vi kao ministar kome je u sklapanju ove ovakve, kakve-takve nakrpljene koalicije, s konca i konopca, Vojislav Koštunica dao mandat da vodite ovaj resor koji je važan u društvu, možete da zamislite sebe da vaš pomoćnik ili zamenik traži vaše izuzeće ili da kaže, eto na toj sednici Vlade zbog ne znam čega i čega, ja ću da budem prisutan umesto ministra Stojkovića, i to sada karikiram, ali ovde je u pitanju ozbiljna stvar i nešto što do sada nije postojalo i neshvatljivo je, i budite sigurni da i poslanici koji se nalaze pojedini, a pravnici su po struci i u vašim redovima, samo su slegli ramenima kada su ovo videli.
Pozivam narodne poslanike, ako se vi danas ne predomislite, a možete koliko sada da izađete i da kažete da prihvatate ovaj amandman koji je podnela SRS, odnosno gospodin Petar Jojić, da oni to učine u danu za glasanje, jer je pravičnije, jer je odgovornije i to je nešto što je oduvek kod nas bilo i tako postojalo, i zato smo i mi podneli amandman na člana 42. Hvala.

Hvala.
Na član 44. amandman je podneo poslanik Petar Cvetković.
Vlada je prihvatila amandman.
Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 45. amandman je podneo Milovan Radovanović.
Vlada nije prihvatila amandman.
Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 46. amandman je podneo poslanik Meho Omerović.
Vlada je prihvatila amandman.
Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 46. amandman je podneo poslanik Milan Stevović.
Vlada nije prihvatila amandman.
Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Da.)
Narodni poslanik Nataša Jovanović.

Dužnost policije i drugih državnih organa koji učestvuju u prethodnoj istrazi da postupaju po zahtevu javnog tužioca jeste poglavlje o kome govori član 46. Kolega Milan Stevović, inače advokat po struci i trenutno je izabrani predsednik opštine, uspešni predsednik opštine Požega, ali je sa razlogom, u ime poslaničke grupe SRS, podneo amandman gde je tražio da se stav 3. briše.
On se odnosi na deo koji kaže: ''Ako u roku od 24 časa od kada je primljeno obaveštenje iz stava 2. ovog člana, organ unutrašnjih poslova ili drugi državni organ ne postupi po zahtevu javnog tužioca iz stava 1. ovog člana, javni tužilac će bez odlaganja pokrenuti disciplinski postupak protiv lica za koje postoji osnovana sumnja da je odgovorno za nepostupanje po njegovom zahtevu.''
Javni tužilac, prema odredbi člana 46. stav 3. Predloga zakonika, trebalo bi da postane disciplinski starešina, ne samo za organe unutrašnjih poslova, nego i za sve druge državne organe koji ne postupe po njegovom zahtevu. On bi bio, po ovome što sam sada pročitala, dužan da u kratkom roku 24 časa od neuspešne intervencije kod starešina organa prema tim licima pokrene disciplinski postupak.
Problem je u tome što se ne vidi ko vodi taj postupak, gospodine ministre, kako je formalno-pravno uređen, koja su prava lica prema kome je postupak pokrenut, koje se sankcije mogu izreći itd. Ovde je samo navedeno šta u tom slučaju u roku od 24 časa treba da uradi javni tužilac, a dalje mu je sve prepušteno na volju, pa će on da se ponaša od slučaja do slučaja. Kako će on da pokreće disciplinski postupak i protiv koga, i ko su ta lica i koja su njihova prava, i na šta se to dalje odnosi.
Potpuno je u redu da vam ostanu ove tačke 1) i 2), gde se daju instrumenti, odnosno mogućnost policiji i drugim državnim organima, koji učestvuju u prethodnoj istrazi, da postupaju po zahtevu javnog tužioca, ali ovako da će sam tužilac da vrši ove poslove, a da se ne zna ni kako, ni na koji način, bespotrebno je, to je fakultativno određeno i može da dođe i do zloupotrebe, i zato je kolega Stevović smatrao da je potrebno da se ovaj 3. stav briše.
U praksi to zaista može da se desi kada vi tužiocu date ovakva ovlašćenja, da on prema određenim licima treba da pokrene disciplinski postupak, a da se iz ovoga ne vidi ni ko su ta lica, ni kako se postupak pokreće. Sve je nedorečeno i zato je bolje da izbrišete tačku 3) u članu 46.

Reč ima ministar Stojković.