Moje mišljenje je da je ovaj amandman koji sam podnela na član 40. od onih amandmana koji mogu da doprinesu presudno kvalitetu ovog zakonika. Naime, član 40. ovako kako je predložen glasi u prvom stavu: "Sudija ili sudija-porotnik, čim sazna da postoji koji od razloga za izuzeće iz člana 39. tačka 1) do 6) ovog zakonika (tu su definisani razlozi za izuzeće),  dužan je da prekine svaki rad na tom predmetu i da o tome obavesti predsednika suda, koji će mu odrediti zamenu".
U stavu 2. kaže: ''Ako sudija ili sudija-porotnik smatra da postoje druge okolnosti koje opravdavaju njegovo izuzeće, obavestiće o tome predsednika suda.''
Predložila sam da se ovim amandmanom na član 40. u stavu 1. posle reči "i da o tome" doda reč "pismeno", sa naglaskom na pismeno. Veoma je važno naglasiti u ovom članu Predloga zakonika da je to obaveštenje podneto pismeno.
Šta znači "dužan je da obavesti predsednika suda"? Kako, usmeno, u četiri oka, ko će tome biti svedok, da li će to kasnije zloupotrebiti?
U stavu 2. predlažem da se reči "obavestiće o tome predsednika suda" zamene rečima "dužan je da bez odlaganja pismeno o tome obavesti predsednika suda, koji će odlučiti o izuzeću". Ponovo insistiram ovde na toj reči koja definiše način na koji će uslediti obaveštenje.
Preduzimanje procesnih radnji u krivičnom postupku koje su utvrđene zakonom mora imati trag pismeno, na zapisnik, uz prisustvo više lica.
Zato je neophodno da i sudija ili sudija-porotnik, čim sazna da postoje razlozi za izuzeće, o tome pismeno obavesti predsednika suda. Time se i sudija i predsednik suda obezbeđuju od nesavesnog postupanja ili nepostupanja onog drugog.
Time se obezbeđuje i efikasnost postupka, jer pismeno obaveštenje nosi odgovarajući datum, ali po svojoj prirodi mora da sadrži sve podatke o razlozima za izuzeće.
Smatram da je nedopustivo da ovakvi razlozi usmeno se saopštavaju predsedniku suda, što ovako koncipiran stav 1. u ovom članu dozvoljava.
Još jednom, kada vi kažete da je sudija dužan samo da obavesti, kako to ovde stoji, predsednika suda, to podrazumeva sve moguće načine, pa i usmeno, bez prisustva svedoka.
To podrazumeva i mogućnost da sutra jedan od njih dvojice može da tvrdi jedno, drugi drugo.
Mislim da je apsolutno neophodno, u cilju poboljšanja kvaliteta ovoga, u cilju preciznosti i izbegavanju ovakvih mogućnosti zloupotreba, da se ovaj amandman usvoji, i pozivam narodne poslanike da u danu za glasanje zaista obrate pažnju i da ga izglasaju, pošto nadležni ministar nije prihvatio ovaj moj predlog.

Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 42. amandmane, u istovetnom tekstu, podneli su narodni poslanici Ljiljana Nestorović i Petar Jojić.
Vlada nije prihvatila amandman.
Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Reč ima narodni poslanik Nataša Jovanović, pa potom narodni poslanik Ljiljana Nestorović.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, mi smo do sada svašta imali u okviru promene, najpre onog prvog seta zakona iz oblasti pravosuđa, sa kojom je pred poslanike još u aprilu 2005. godine došao Vladan Batić, a onda nakon toga izbor nosilaca pravosudnih funkcija, imali smo takvu situaciju da se čovek koji je bio v.d. direktora neke propale gumarske industrije dole imenuje za sudiju, i malo vremena prođe i on se imenuje za predsednika suda.
Imali smo svakojakih, a imamo još uvek neke nosioce pravosudnih funkcija koje su bruka za srpsko pravosuđe. Smatramo da je većina njih i da su to časni i odgovorni ljudi koji po zakonu i po visoko moralnim principima rade svoj posao. Ovo je neverovatno i ne znam kako ste se usudili i kao neko ko ima dugogodišnju sudijsku praksu i, pre svega, nesporni autoritet u oblasti pravne nauke, da predložite ovakav član.
Vi ste u članu 42. u stavu 2. rekli, što je naišlo na negodovanje i u toku rasprave u načelu o ovom zakonu, da ako se traži izuzeće za predsednika suda ili predsednika suda i sudije ili sudije-porotnika, odluku o izuzeću donosi zamenik predsednika suda. To je neverovatno i to je potpuna degradacija sudske institucije, i ne možete valjda da kažete nekom budućem predsedniku suda, koji treba da prođe Visoki savet pravosuđa kao kandidat i da dođe ovde pred Narodnu skupštinu kao predlog Visokog saveta pravosuđa, i sada da mu poručujete ovim zakonom, tvoje izuzeće može da traži tvoj zamenik.
Kada je to bilo i gde to uopšte postoji u bilo kojoj hijerarhiji, navedite samo jedan jedini primer, gospodine ministre, a vi ćete da se uhvatite za neku od zemalja gde to tamo tako piše, ali u Srbiji toga nikada nije bilo, nije bilo ni u onoj bivšoj državi gde ste učili pravni fakultet i da ste imali zapaženu sudijsku praksu. Da li je to ne samo poniženje, nego da li je normalno da to radi zamenik predsednika suda i da daje takav predlog, a ne predsednik neposredno višeg suda, kao što je to do sada bio slučaj. Odakle vam uopšte ova ideja i zašto pribegavate tom rešenju.
Moram da vam kažem da su u opštem zamešateljstvu po pojedinim sudovima, a kada je u pitanju bio i kragujevački opštinski sud, pa i drugi sudovi u Srbiji, upravo ti koji su zamenici kroz negativnu reakciju na izbor nosilaca pravosudne funkcije, odnosno predsednika suda, pokušavali sve i svašta. Na jedan ne nekorektan, nego na način koji nije primeren nosiocu pravosudne funkcije, istupali u javnosti i davali su razne ocene itd.
Vi sada hoćete da stvarate rivalitet i neki jaz između neposredno nadređenog, odnosno predsednika suda i onog koji ima ulogu zamenika predsednika suda.
Ovako, znate, svako će normalan, kao što i svaki građanin kroz dobijenu presudu nižeg suda ima pravo da se žali višem sudu, pa da ide i do Vrhovnog suda, da poštuje tu hijerarhiju, i to je nešto što vi sada ovim i ovakvim članom kršite i to je neprihvatljivo. Ne vidim gde je tako nešto primenjeno, pa i sve da jeste, to neće da odjekne dobro u Srbiji.
Već sada šaljete negativnu poruku svim i sadašnjim i budućim izabranim predsednicima sudova da će njih da zamenjuje odnosno u njihovoj odluci za izuzeće da odlučuje taj zamenik predsednika suda, a što nije u redu.
Kako vi kao ministar kome je u sklapanju ove ovakve, kakve-takve nakrpljene koalicije, s konca i konopca, Vojislav Koštunica dao mandat da vodite ovaj resor koji je važan u društvu, možete da zamislite sebe da vaš pomoćnik ili zamenik traži vaše izuzeće ili da kaže, eto na toj sednici Vlade zbog ne znam čega i čega, ja ću da budem prisutan umesto ministra Stojkovića, i to sada karikiram, ali ovde je u pitanju ozbiljna stvar i nešto što do sada nije postojalo i neshvatljivo je, i budite sigurni da i poslanici koji se nalaze pojedini, a pravnici su po struci i u vašim redovima, samo su slegli ramenima kada su ovo videli.
Pozivam narodne poslanike, ako se vi danas ne predomislite, a možete koliko sada da izađete i da kažete da prihvatate ovaj amandman koji je podnela SRS, odnosno gospodin Petar Jojić, da oni to učine u danu za glasanje, jer je pravičnije, jer je odgovornije i to je nešto što je oduvek kod nas bilo i tako postojalo, i zato smo i mi podneli amandman na člana 42. Hvala.

Hvala.
Na član 44. amandman je podneo poslanik Petar Cvetković.
Vlada je prihvatila amandman.
Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 45. amandman je podneo Milovan Radovanović.
Vlada nije prihvatila amandman.
Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 46. amandman je podneo poslanik Meho Omerović.
Vlada je prihvatila amandman.
Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 46. amandman je podneo poslanik Milan Stevović.
Vlada nije prihvatila amandman.
Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Da.)
Narodni poslanik Nataša Jovanović.

Dužnost policije i drugih državnih organa koji učestvuju u prethodnoj istrazi da postupaju po zahtevu javnog tužioca jeste poglavlje o kome govori član 46. Kolega Milan Stevović, inače advokat po struci i trenutno je izabrani predsednik opštine, uspešni predsednik opštine Požega, ali je sa razlogom, u ime poslaničke grupe SRS, podneo amandman gde je tražio da se stav 3. briše.
On se odnosi na deo koji kaže: ''Ako u roku od 24 časa od kada je primljeno obaveštenje iz stava 2. ovog člana, organ unutrašnjih poslova ili drugi državni organ ne postupi po zahtevu javnog tužioca iz stava 1. ovog člana, javni tužilac će bez odlaganja pokrenuti disciplinski postupak protiv lica za koje postoji osnovana sumnja da je odgovorno za nepostupanje po njegovom zahtevu.''
Javni tužilac, prema odredbi člana 46. stav 3. Predloga zakonika, trebalo bi da postane disciplinski starešina, ne samo za organe unutrašnjih poslova, nego i za sve druge državne organe koji ne postupe po njegovom zahtevu. On bi bio, po ovome što sam sada pročitala, dužan da u kratkom roku 24 časa od neuspešne intervencije kod starešina organa prema tim licima pokrene disciplinski postupak.
Problem je u tome što se ne vidi ko vodi taj postupak, gospodine ministre, kako je formalno-pravno uređen, koja su prava lica prema kome je postupak pokrenut, koje se sankcije mogu izreći itd. Ovde je samo navedeno šta u tom slučaju u roku od 24 časa treba da uradi javni tužilac, a dalje mu je sve prepušteno na volju, pa će on da se ponaša od slučaja do slučaja. Kako će on da pokreće disciplinski postupak i protiv koga, i ko su ta lica i koja su njihova prava, i na šta se to dalje odnosi.
Potpuno je u redu da vam ostanu ove tačke 1) i 2), gde se daju instrumenti, odnosno mogućnost policiji i drugim državnim organima, koji učestvuju u prethodnoj istrazi, da postupaju po zahtevu javnog tužioca, ali ovako da će sam tužilac da vrši ove poslove, a da se ne zna ni kako, ni na koji način, bespotrebno je, to je fakultativno određeno i može da dođe i do zloupotrebe, i zato je kolega Stevović smatrao da je potrebno da se ovaj 3. stav briše.
U praksi to zaista može da se desi kada vi tužiocu date ovakva ovlašćenja, da on prema određenim licima treba da pokrene disciplinski postupak, a da se iz ovoga ne vidi ni ko su ta lica, ni kako se postupak pokreće. Sve je nedorečeno i zato je bolje da izbrišete tačku 3) u članu 46.

Reč ima ministar Stojković.

Samo jedno malo objašnjenje. U raspravi u načelu je skrenuta pažnja na ovo. Prihvatili smo amandman da može samo da inicira kod nadležnog starešine organa pokretanje postupka, tako da je to sada rešeno.
Vidim da kasnije ide taj amandman koji je prihvaćen, tako da bi i ove primedbe bile u redu da je ostalo ovako, ali sada je otklonjeno.

Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 46. amandman je podneo poslanika Petar Cvetković.
Vlada je prihvatila amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 46. amandman je podnela Ljiljana Nestorović.
Vlada je prihvatila amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 67. amandman je podnela Ljiljana Nestorović.
Vlada je prihvatila amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 71. amandman je podneo poslanika Vladimir Homan.
Vlada nije prihvatila amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 72. amandman je podneo poslanika Miljko Četrović.
Vlada je prihvatila amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 79. amandman je podneo poslanika Vladimir Homan.
Vlada nije prihvatila amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 81. amandman je podneo poslanika Petar Jojić.
Vlada nije prihvatila amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Reč ima narodni poslanik Nataša Jovanović.

Dame i gospodo narodni poslanici, ovaj član govori o situaciji gde se dešava pretresanje bez naredbe. Normalno je da će kolega Jojić, baš kao i svako drugi ko pogleda i ko logički razmisli, da podnese ovakav amandman i da traži da se u članu 81. u stavu 1. reč "javni tužilac" briše.
Pročitaću vam kako glasi stav 1. ovog člana. "Ovlašćena službena lica policije (dobro) ili javni tužilac (to traži kolega Jojić da se briše) mogu i bez naredbe suda ući u tuđi stan ili druge prostorije i po potrebi sprovesti pretresanje ako postoje neki od sledećih razloga".
Stvarno se postavlja pitanje šta će javni tužilac tu sa pripadnicima policije, odnosno organima koji treba da vrše pretres.
Da li je to po vama logično i da li je to po vama neophodno?
Šta će da radi istražni sudija, koji će on posao da vrši i da li možete, gospodine Stojkoviću, da zamislite državnog tužioca, Slobodana Jankovića, čoveka koji je ipak u nekom dobu, koji je izabran na tu funkciju Republičkog javnog tužioca, da on upada u neke stanove i da juri kriminalce, i da sa obučenim pripadnicima policije, sve uz spoljni zid, upada kroz prozor, prolazi kroz podzemni prolaz, iz podruma dolazi tu i radi te poslove.
Ili neki tužilac u Kragujevcu, Novom Sadu, Pirotu ili dole neki koji treba da se juri sa teroristima u Bujanovcu. Neverovatno je da ste ovako nešto predvideli zakonom.
Skretali smo vam pažnju, naročito kada je u pitanju deo zakona u kome se govori o poslu tužioca, šta je to što on treba da radi, da će ovo na neki način da bude smešno, ali pre svega bespotrebno i opasno za ljude koji nisu obučeni za taj deo posla. Znate šta znači upad, pretresanje bez naredbe.
I to sve lepo piše, kaže, kada držalac stana ili drugih prostorija to traži (dobro), kada neko zove u pomoć, možda je u pitanju pokušaj ubistva ili silovanja, i sada kreću nadležni državni organi, službena lica policije, koja su apsolutno visoko profesionalna, obučena, tri sata noću, oni bude tužioca, on onako krene čovek u pižami, navuče cipele i neko odelo, ako je stigao da obuče košulju, a ako nije onako u majici, sa sakoom preko, i zamislite upada u stan, a tamo ubice i ne znam ko sve još, kriminalci najvećeg ranga.
Kaže - izvršenja rešenja suda o pritvaranju ili naredbe nadležnog organa o dovođenju okrivljenog. To je takođe veoma delikatna situacija u slučajevima kada imate primer opasne naoružane kriminalne bande, da li su u pitanju narkodileri, da li su u pitanju oni koji pljačkaju banke ili neka druga mesta.
Ne mislite valjda da oni sede i čekaju, pijuckaju kafu u nekom kafiću, pošli od ujutru tužilac i pripadnici policije i krenuli da urade svoj posao i da izvrše pretres bez prethodne najave, a oni naoružani do zuba i spremni da pucaju i na prolaznike, a kamoli na tužioca i na policiju, koja je po prirodi stvari obučena na tako nešto.
Neverovatno je i bespotrebno zbog toga što i tužioce, kao nosioce ovih funkcija, izlažete tako nečemu, a naročito zbog toga što to do sada nije bila praksa.
Ovo su samo neki od primera i ne znam da li ste, ministre, razmišljali o tome da li će uopšte u kontekstu usvajanja ovog zakona i ovakvog člana, bez prihvaćenog amandmana kolege Petra Jojića, svi ovi tužioci, koji su izabrani na tu funkciju, biti spremni da rade i ovaj posao. Razmislite malo o tome.
Razmislite da vama neko sutra kaže, evo vi ste ministar i radite svoj posao u Vladi, sutra možda u okviru svoje pravne struke, promenom vlasti, a verujem da će se to desiti što pre, odete na neku drugu funkciju i sad neko vama treba da kaže, ili tako nekom čoveku, pa i da je mlađi, da je u tridesetim godinama, da se upuštate u takve akcije. To postoji samo negde na filmu. Gde ste vi to videli? Na filmu, gde ima kaskadera i prateće opreme, onih scenskih efekata.
Da li vi narodni poslanici znate, valjda se sećate, čovek je bio ovde i polagao zakletvu, kako izgleda Republički javni tužilac, gospodin Slobodan Janković. Čovek došao ovde, izašao do govornice čak dva puta, mislio da treba isto da ponovi zakletvu, sedeo tu ispred, sačekao svoj red i otišao. Zamislite da je organizovan neki klan koji je usmeren na ustavno razbijanje zemlje, da je u pitanju neka teroristička jedinica ili tako nešto, neka opasna grupa, i vi sada zovete tužioca Jankovića, ajde potrči, pođe s nama, bez najave da se izvrši pretres. Zaista neverovatno.
Nama do dana današnjeg nije stigao zvanični izveštaj, ni nama u Odboru za odbranu i bezbednost i posle formiranog pododbora, o akciji "Sablja", kako su na 15 ili 20 km od mesta svog prebivališta overeni pripadnici zemunskog klana, odnosno njihove vođe Mile Luković i Dušan Spasojević.
To je bila takva situacija kada je policija očigledno tragom njihovih kretanja došla na mesto gde su oni navodno bili, a šta se na licu mesta desilo, mi samo možemo da pretpostavimo, jer po onoj staroj da mrtva usta ne govore i njima je tada odgovaralo da u tom trenutku budu navodno ubijeni na tom mestu, a ko zna šta se u stvari desilo.
Vi sada hoćete za jednu takvu akciju i za razbijanje jedne terorističke ili organizovane kriminalne grupe u ceo taj posao sa naoružanim pripadnicima policije da uključite tužioca. Ništa, onda ćete morati da zatražite, u okviru MUP-a, da vam tužioci prethodno u određenu obuku krenu, da li u jedinici specijalne policije ili već gde, da se za njih smisli neki seminar, da ljudi budu obučeni i da znaju šta ih čeka, jer tek tako da ih vodite kao glinene golubove, u situacije gde zaista mogu da izgube glavu, ne daj bože. Ali, to su sve primeri za koje vi znate da postoje i zato je kolega Jojić tražio da se ovo izbriše i da se promeni ovaj član.

Da li se još neko javlja za reč? (Ne.)
Na naslov iznad člana 82. i član 82. amandman je podneo narodni poslanik Božidar Koprivica.
Vlada nije prihvatila amandman.
Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 86. amandman je podneo narodni poslanik Bore Kutić.
Vlada nije prihvatila amandman.
Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Da.)
Narodni poslanik Vjerica Radeta.