ČETVRTA SEDNICA, PRVOG REDOVNOG ZASEDANjA, 16.05.2006.

6. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

ČETVRTA SEDNICA, PRVOG REDOVNOG ZASEDANjA

6. dan rada

16.05.2006

Sednicu je otvorio: Predrag Marković

Sednica je trajala od 10:10 do 23:45

OBRAĆANJA

...
Pokret obnove Kraljevine Srbije

Vojislav Mihailović

Nova Srbija i samostalni poslanici 9+9 | Predsedava
Hvala. Da li još neko želi reč? (Ne)
Na član 156. amandman je podnela poslanik Vjerica Radeta.
Vlada nije prihvatila amandman. Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Reč ima narodni poslanik Vjerica Radeta. Izvolite.
...
Srpska radikalna stranka

Vjerica Radeta

Srpska radikalna stranka
U Predlogu zakonika o krivičnom postupku predviđena su dva veoma sumnjiva instituta. To su: zaštićeni svedok i svedok-saradnik.

Kada smo mi u našoj poslaničkoj grupi SRS raspravljali o Predlogu ovog zakonika, kada smo se dogovarali oko izrade amandmana, dogovorili smo se da ne podnosimo amandmane na institut zaštićenog svedoka.

Nije on neophodan, ali ajde da ne kažete da smo mi protiv svih nekih vaših tzv. inovacija.

Računali smo da će zaštićeni svedok da se koristi zaista u nekim specifičnim situacijama, gde to možda i jeste potrebno, nije neophodno, postoje i drugi načini, ali recimo može da se desi da neki slučajni prolaznik bude svedok neke pljačke, nekog ubistva itd, i da takav čovek ne bi bio spreman iz razloga lične bezbednosti da svedoči o tom događaju. Tako da smo dakle taj institut ostavili ovako kako ste ga vi predvideli.

Ali, institut svedoka-saradnika, prema stavu SRS, apsolutno ne može biti u našem pravnom sistemu. Čini mi se da je jedini ''pravni osnov'' za uspostavljanje ovog instituta ona čuvena akcija "Sablja".

U toj akciji su svedoci-saradnici došli onako posebno do izražaja i ja sam i u načelnoj raspravi rekla, i sada ponavljam, svedok-sardnik je danas najunosnije zanimanje u Srbiji.

Šta to znači?

Znači da neko može da vrši najteža krivična dela, može da pljačka, da obija, da ubija, i kada mu to dosadi da ode kod javnog tužioca i da kaže – evo, sada bih da budem uzoran građanin, dosta mi je ovoga, ali ne bih da idem u zatvor, pa onda lepo moli tužioca i kaže - hoću da budem svedok saradnik, vi mene oslobodite od mojih grehova, a u ime države, i u ime tužilaštva, i u ime nekog lobija ću da optužim koga god hoćete, za šta god hoćete.

Nažalost, to se tako u Srbiji uveliko tako dešava.

Neću govoriti o zloupotrebi i ulozi svedoka-saradnika, recimo, u ovom krivičnom postupku za ubistvo Zorana Đinđića, o tome neki drugi vode računa, ali ću da govorim o svedocima-saradnicima u krivičnom postupku Ovčara.

Ponoviću, ovo je već ne znam koji put kako to koristim, ponavljam da je taj krivični postupak naručen iz Haškog tribunala, i to je taj vid saradnje srpske vlade i srpskih vlasti sa Haškim tribunalom.

Pošto je, poznato javnosti Srbije, optužnica protiv Vojislava Šešelja proširena, zato što nije bilo moguće naći nijedan jedini dokaz za ono o čemu je po onoj prethodnoj optužnici okrivljen, naravno, nema dokaza ni za ovu proširenu optužnicu, i zato se onda naručuju montirani procesi, pa onda imate svedoke-saradnike, dva svedoka-saradnika, čije izjave su presudne za odluku sudskog veća.

Niko ga nije briga u tom sudskom veću što su upravo ti svedoci-saradnici izvršioci tih krivičnih dela i tog zločina na Ovčari, ali zato oni treba da posluže da eventualno Haški tribunal i ovaj specijalni sud u Srbiji nađe neku vezu između Vojislava Šešelja i tog zločina.

Naravno, od tog posla nije bilo ništa, i pored svih nastojanja i tužioca, i sudija, i tih svedoka, nije bilo moguće povezati ni jednog dobrovoljca SRS sa tim zločinom, pa je čak i predsednik sudskog veća kada je obrazlagao presudu, kada ju je javno objavljivao, rekao je da mu je jako žao što nije mogao da dokaže ratni zločin na način na koji je on to imao nameru, odnosno žao mu je što nije mogao da okrivi dvojicu ljudi koji su bili dobrovoljci SRS, koje su pokušali zaštićeni svedoci da bezuspešno, hvala bogu, uvuku u ovaj zločin.

Dakle, ovo je bio primer, a takvih primera je u Srbiji danas sve više i biće ih sve više, a pogotovo sada kada vi to regulišete i kada ćete regulisati ovim zakonikom.

A čak i kada bismo mi bili eventualno za uvođenje ovog instituta u naš pravni sistem, što naravno nikako nećemo, onda bi ovaj član 156. zaista morao da pretrpi mnogo izmena.

Zato sam u ime poslaničke grupe SRS predložila da se ovaj član briše, pre svega zbog principijelnog stava SRS, a naravno i zbog mogućih zloupotreba, i zbog primera i koji sam navela i nekih o kojima danas ovde neću govoriti, ali koji su naravno poznati javnosti Srbije.

Novine se pune izjavama zaštićenih svedoka, ljudi to čitaju, zabavljaju ili se ne zabavljaju na ime tih izjava, pa se komentariše - jesi li pročitao šta je rekao onaj onome u onom razgovoru telefonskom, šta je saopštio onaj, šta je video onaj, a suština je da se ovom institucijom štite najveći kriminalci u Srbiji.

Tako će verovatno biti i od primene ovog zakona, i da se ti kriminalci nalaze u funkciji pravosudnih organa u Srbiji, a s obzirom da se dobar deo pravosudnih organa u Srbiji nalazi u funkciji Vlade odnosno izvršne vlasti u Srbiji, onda lako može da se poveže i da se napravi taj sled od Vlade Republike Srbije do tog svedoka-saradnika, koji je kao što rekoh spreman da optuži koga god i za šta god mu se kaže.

Ne mora ni da poznaje tog čoveka, ne mora da je ikada čuo za to krivično delo, ali to će njemu specijalni tužilac ili za organizovani kriminal ili za ratne zločine da napiše, on će to lepo da pročita, njegov identitet se skriva, njegove izjave se izvlače iz spisa predmeta.

Dakle, ko je rekao, šta je rekao, koga je na šta nabedio, to ostaje tajna između tužioca, suda i tog čoveka koji je to uradio, odnosno koji je to izrekao, ali najtužnije od svega da je to presudan dokaz kod sudskog veća koje sudi u nekom takvom predmetu i da onaj na koga se pokaže prstom, ko se zameri nekom od ministara u Vladi Republike Srbije, ne daj bože Dinkiću recimo, on će Velji Iliću ili nekom od tih ministara koji se prozivaju mnogo u javnosti, i sada ne sme neki građanin ni da kaže da je neko od tih ministara lopov, da se bavi kriminalnim poslovima, jer ako on sazna, on će lepo njemu u komšiluku da nađe nekog kriminalca, pa će onda taj kriminalac da posvedoči da je ovaj čovek, ni kriv ni dužan, samo zato što mu se ne sviđa Vlada Republike Srbije, da završi na višegodišnjoj robiji.

Da bismo tome stali na put mi smo predložili da se ovaj član 156. briše, jer postojanje svedoka-saradnika u stvari podstrekava na izvršenje krivičnih dela.

Jer neko ko možda onako ima malo smisla za kriminal, pa se razmišljao, do sada se možda razmišljalo da li da se upusti u neku pljačku ili ne, ali sada kada se u zakoniku o krivičnom postupku propiše institut svedoka-saradnika, onda će on lako da se upusti, da opljačka, da ubije u toj pljački, ako treba, ako mu je neko stao na put, jer zna da za to neće odgovarati, jer može da se dogovori sa tužiocem.

U prvom stavu ovoga člana predlagač nam kaže - javni tužilac može sudu predložiti da se kao svedok sasluša lice za koje postoji osnovana sumnja da je pripadnik kriminalne organizacije i koje je to izričito priznalo. Zamislite, to je svedok-saradnik.

Dakle, pripadnik kriminalne organizacije, čovek koji je učinio krivično delo, on je prema ovom zakoniku svedok-saradnik i od njega zavisi sudbina nekog krivičnog predmeta, odnosno nekih ljudi koji su obuhvaćeni određenom krivičnom prijavom.

Takođe, kažete u drugom stavu, da bi lice iz stava 1. ovog člana moglo postati svedok-saradnik potrebno je ispunjenje sledećih uslova: ''2) da se osnovano može očekivati da značaj njegovog iskaza za otkrivanje, dokazivanje ili sprečavanje drugih krivičnih dela kriminalne organizacije bude značajno pretežniji (zamislite ovaj izraz, značajno pretežnije) od štetnih posledica krivičnog dela za koje postoji osnovana sumnja da ga je učinio.''

Šta je to značajno pretežnije od štetnih posledica? Šta ako je neko izvršio ubistvo? Šta je to značajno pretežnije od nečijeg života, od nekoga koga je neko ubio? Zaista to sebi nisam mogla da objasnim.

Sledeći uslov pod kojim neko može biti svedok saradnik jeste ''da se prema postojećem činjeničnom stanju osnovano može pretpostaviti da bi utvrđivanje važnih činjenica u krivičnom postupku bilo nemoguće ili znatno otežano ukoliko svedok-saradnik ne bi bio saslušan.''

Šta znači ovo znatno otežano? Znači da na ovaj način se čini nekakav ustupak tom specijalnom veću, specijalnim tim sudovima, pošto su oni inače i formirani pod specijalnim okolnostima, najspecijalnija okolnost im je tri puta veća plata nego što imaju njihove kolege koje možda rade teže poslove i teže predmete nego što ih oni rade u tim tzv. specijalnim odeljenjima.

Zaista mi nije jasno, ministre, šta znači ovo, ili znatno otežano. Ako je znatno otežano utvrđivanje nekog krivičnog dela, to znači da je ono moguće.

Sada da ne bi ovo specijalno veće imalo nekih velikih problema i da ono ne bi radilo pod znatno otežanim uslovima, vi mu ovim predlogom nudite svedoka-saradnika i on ne mora apsolutno ništa da radi, osim da sasluša u četiri zida bez svedoka i bez prisustva javnosti tog svedoka-saradnika.

Vi kažete da Vlada ne prihvata ovaj amandman, a između ostalog takođe prema novim potpunijim rešenjima svedok saradnik se može koristiti i kod krivičnih dela protiv ustavnog uređenja i bezbednosti i krivičnih dela protiv čovečnosti i međunarodnog prava.

Ako se kaže i kod krivičnih dela, onda znači da postoje neka druga krivična dela, a ne samo ova koja ste ovde naveli.

Kažete da značajne novine unose se i u pogledu posledica ispunjenja dužnosti od strane svedoka-saradnika, u tom smislu što je opredeljeno da se svedoku saradniku, ovo je interesantno, odmerava kazna u granicama propisanim zakonom, pa mu se tako odmerena kazna izriče umanjena za jednu polovinu, uz izuzetnu mogućnost da sud, na predlog javnog tužioca, svedoka-saradnika oglasi krivim, a oslobodi ga od kazne.

Međutim, u slučaju da svedok-saradnik ne ispuni svoju dužnost, on stiče status optuženog i dalji postupak se odvija itd.

Ova nagodba, kojom ste vi ovde pokušali da obrazložite zbog čega ne prihvatate naš amandman, ide u prilog našem zahtevu da se amandman prihvati i da se ovaj član briše, jer ste nam vi jasno rekli da se svedoku-saradniku odmerava kazna u granicama propisanim zakonom, ali mu se izriče umanjena za jednu polovinu ili može uopšte da se oslobodi od kazne.

Šta to znači? Dvojica ili trojica ljudi iz istog nekog miljea izvrše isto krivično delo i jedan će zato što je nekoga, ne znam, u nekoj pljački izudarao i dobiće kaznu zatvora od pet godina, a onaj što je drugog u toj istoj pljački ubio, on će dobiti znatno manje ili će biti oslobođen zato što je on eto učinio tužiocu i sudskom veću, pa im je on izneo svoje viđenje, odnosno svoje svedočenje.

(Predsednik: Vreme.)

Završavam. Hvala. Imamo još amandmana u ovoj grupi koji se odnose na svedoka-saradnika i čućete i dalje naše razloge zbog čega mislimo da ovo nikako ne bi smelo da ostane u krivičnom zakoniku. Zato molim kolege da u danu za glasanje prihvate ove naše amandmane. Inače, sa ovakvim zakonikom, bez intervencija bar ovih naših amandmanskih, ode pravosuđe, bože sačuvaj.

 

Predrag Marković

G17 Plus | Predsedava
Da li se javlja još neka poslanička grupa? (Ne.)

Na član 157. amandman je podneo poslanik Zoran Krasić.

Vlada nije prihvatila amandman.

Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.

Reč ima Aleksandar Vučić, a potom Zoran Krasić.

Aleksandar Vučić

Srpska radikalna stranka
Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, pošto pretpostavljam da nešto veći broj građana Srbije gleda ovu sednicu nego što ima prisutnih narodnih poslanika, mi smo u naš pravni sistem uveli institut svedoka-saradnika.
Valjda su neki računali da im je to ključna i najvažnija prilika da one koji su im nepodobni osude na nešto što bi oni želeli da mogu da ih osude, a da najveći i najgore kriminalce oslobode bilo kakvog krivičnog gonjenja ili odgovornosti.
Mi u našem društvu imamo svakojake primere kriminalnog delovanja, od onoga jutros što sam govorio, o pravom medijskom kriminalnom delovanju, a došao sam, između ostalog, da kažem građanima Srbije, pošto mnogo lažu po televizijama i šta se zaista zbiva u parlamentu Srbije, pa neka o tome vode računa neki, a posebno oni koji toliko lažu da nemam nijedne jedine reči da na to reagujem.
Naime, poslanici DS, ovog lopovskog žutog preduzeća, danas su držali konferenciju za novinare, i dalje, da građani Srbije znaju, kradu i uzimaju pare od njih ovde, a ne pojavljuju se u Narodnoj skupštini Republike Srbije. Ti lopovi su danas rekli, u Srbiji vlada, ne znam, Vlada Srbije, SPS, DSS, G17, SPO, a pomažu im radikali, i to se vidi oko mandata. I sada, ovo govorim radikalima koji to nisu mogli da čuju, kaže onaj genije Petrović ili Šutanovac, ne znam, to je mrtva trka koji je veći genije, kaže, to je zbog procesa privatizacije pa se ne zna kakvi su tu poslovni interesi.
Zna se kakvi su poslovni interesi. Sada ćemo da razgovaramo o tim poslovnim interesima, pošto nismo učestvovali ni u jednoj privatizaciji, ni u onoj koja je pošteno obavljena a ni u onoj pljačkaškoj, a za razliku od njih imam veliku želju da razgovaram o tim privatizacijama, a posebno o svedocima-saradnicima, gospodine ministre.
Naime, ti koji nam govore, a vi ih valjda planirate za svoje buduće koalicione partnere, vi valjda mislite da ćete sa njima na uspešan način da vladate, tako sam bar čuo i pročitao izjavu vašeg narodnog poslanika Dragana Šormaza, to su oni isti gde je šef kabineta predsednika Vlade Republike Srbije optužen sa vaše strane da je samo preko računa ukrao pola miliona evra i to u privatizaciji Cementare u Novom Popovcu. Da li je tako, gospodine ministre.
Optužen je onaj drugi, savetnik za bezbednost, za nešto više od 600.000 evra, i to samo u jednoj privatizaciji, pošto su pominjali privatizaciju i razne poslove. Nisam čuo da smo u nekoj privatizaciji mi učestvovali ili nešto slično.
Što se tiče mandata, SRS će svaki put da postupa na isti način. Mi smo jedini oštećeni, jedino mi ne možemo da vratimo ona dva oteta mandata, zato što nemamo blanko ostavke. Političke stranke koje su bile na izborima imaće onoliko mandata koliko su ih na izborima osvojile.
Da li bolje mislimo o Goranu Paunoviću nego o Mlađanu Dinkiću, nema nikakve sumnje, ali to nema veze sa mandatima zato što je njihova stranka odlučila drugačije. Dosta je bilo da lažu, dosta je bilo da izmišljaju i onda su neki odlučili da mogu da se ponašaju protivzakonito i kako hoće.
I ti lopovi iz žutog preduzeća DS kažu, ne znam da li ste to mogli da čujete, ni manje ni više nego sedam mandata je ukradeno.
Građani Srbije, morate da znate jednu stvar, pošto znam da poslanici to znaju, bez obzira kojoj poslaničkoj grupi pripadaju. Oni su ukrali mandat DSS poslanika Novaka Đokovića i prebacili ga u DS, Dragiše, izvinjavam se, Novak Đoković je častan čovek, on je dobar teniser naš i izvinjavam se toj časnoj familiji, za razliku od ovih drugih.
Dakle, taj čovek, taj Dragiša Đoković kaže, kao da nisam izabran na listi DSS, nego na listi DS i od sada sam njihov poslanik.
I oni hoće da im neko legalizuje čistu krađu, i ako im to ne legalizujete, onda će preko svojih prljavih medija, kao što je B92, da vam govore kako eto vi u ne znam čemu učestvujete, a što nije u skladu sa interesima građana, ili još gore, što nije u skladu sa zakonom.
Mi nećemo da vam glasamo ni za jedan zakon. Ne pada nam na kraj pameti. Mislim da smo samo za jedan akt slične prirode glasali, opšti akt glasali u ovom sazivu, ne računajući one oko Kosova i Metohije koji smo, čini mi se, svi zajednički u Narodnoj skupštini usvajali.
Ne pada nam na pamet da se ponašamo onako kako bi to želela Demokratska stranka, G17 plus, SPS ili bilo koja druga politička stranka.
Da se vratimo na lopovluk, gospodine ministre. Niste mogli da nađete svedoka-saradnika, koji će da vam potvrdi koliko su para pokrali ti žuti lopovi na Aerodromu Beograd, onomad kada je fikus bio 45.000 dinara. To je nekada bilo, a sada je na nivou od 75.000 dinara.
Da li je kupila vaša supruga nekada fikus, koju izuzetno poštujem, od 75.000 dinara? Nisam čuo. Vjerice, da li ste vi kupili nekada fikus od 75.000?
Nemate takav ni da se kupi u našoj zemlji. Gde su ga našli, ministre? Gde raste taj fikus? Da li ananas ima na tom fikusu, šta ima na tom fikusu pa toliko košta, ne znam šta ima. Ali, izgleda za njih nema svedoka-saradnika, niti bilo koga drugog.
Izašao sam da još jednom opomenem vladajuću većinu. Mi ćemo uputiti temeljno obrazloženo pismo Savetu Republičke radiodifuzne agencije, u kojem ćemo tražiti obrazloženje ponašanja pojedinih medijskih kuća, pre svega se to odnosi na radio i televiziju B92, koja traži otvoreno odsecanje glave Tomislavu Nikoliću i Aleksandru Vučiću. To je snimljeni materijal i posle toga se nikome ne izvinjavaju.
Čak je to normalno, dobro delo. Rekao sam da nije problem da nam odseku glave, ali nemoj da nam prave one male glave kiselini kako je ovaj zamislio, to bi već bio zločin.
Nema smisla da nas neko gleda sa smanjenim glavama kada nismo baš tako malih glava. I to u gepeku ne bi bilo loše, a ovo sad baš da prave izložbu od malih glava, suviše je morbidno i za Demokratsku stranku i za B92.
Mi vas upozoravamo, gospodine ministre, molim vas da to prenesete vašim eventualnom nadređenima, ukoliko se to da ostane predlog 17. tačke dnevnog reda onakav kakav je bio, programskog saveta i programskog odbora Radiodifuzne ustanove Srbije, onakav kakav ste zamislili, napustićemo sve odbore u Narodnoj skupštini Republike Srbije, a onda vidite kako ćete dalje. Onda nisu daleko ni drugi potezi koje možemo da uradimo, zato što se time krše elementarna pravila koja smo dogovorili na početku funkcionisanja Skupštine.
Mi nemamo nikakav problem sa onima koji će da lažu i izmišljaju sve i svašta. Odmah da obavestim neke koji su rekli, u nekim novinama su napisali, da sam se video, tobože su čuli od Paunovića, a Paunović mi je rekao da to nikada nije rekao, da smo se videli Nikitović, Dinkić i ja na nekom splavu. Nikada Dinkića van zgrade Narodne skupštine nisam video. Ne preostaje mi ništa drugo nego da napišemo tužbu i da sačekamo da vidimo šta će sud da kaže.
Čuo sam mnogo raznih priča i mnogo raznih izmišljotina. Lopuže iz žutog preduzeća očigledno nemaju pametnija posla, imaju nekoliko ljudi koji će samo da smišljaju izmišljotine, ništa drugo neće da rade. Naše je da vas upozorimo na to, jer je dosta bilo vremena svedoka-saradnika. Prošlo je vreme u Srbiji u kojem je Čume bio najcenjenija ličnost, u kojem je Čume mogao da odlučuje i određuje ko je ubica, a ko je pošten čovek.
Prošlo je vreme kada su Čumetovi najbolji prijatelji vladali Srbijom. Prošlo je vreme kada se reketirali građane i odnosili im novac. Dolazi neko novo vreme, a proći će vreme i onih antisrpskih medija koji misle da im je jedini posao da slažu što je moguće više o SRS. Neka oni rade svoj posao, ali budite uvereni da im to neće pomoći.
Zato očekujem od građana Srbije veliku pomoć, a da vidite po pitanju te korupcije i svedoka-saradnika. Znate ko je pomoćnik gradonačelnika u Beogradu, gospodine ministre? Ne znate. Nisam znao ni ja. Nema ga u organizacionoj šemi, nema u Zakonu o lokalnoj samoupravi, nema u Statutu grada, ali ima pomoćnik gradonačelnika, Gorica Mojović, sa funkcijom pomoćnika gradonačelnika. Ko joj je dao. Ne zna se.
Ja vas pitam, vi vladate sa njima, gospodine ministre, to su oni koji vas optužuju da sa nama vladate, a u stvari sa vama vladaju, otimaju i kradu pare po Beogradu. Da li ste vi čuli za tu funkciju? Niste. Evo, obaveštavam vas. Evo, gospodine predsedniče, u roku od pet minuta doneću vam papir, fotografisana vrata i da vidite sliku, ime i prezime, šta piše na vratima. Da vas ne pitam ko, kako i koje poslove dobija, čiji sinovi, čija braća i sestre, koliko zgrada. I te lopuže, gospodine ministre, a znate da su najveće lopuže, znam šta je vaš politički interes, znam šta je politički oportunizam.
Kako ćete i koliko vama svedoka-saradnika trebati, biće potrebno milion svedoka saradnika da bi se svi njihovi lopovluci pohvatali, ali u tih milion naći će se nekoliko svedoka-saradnika koji bi za neke poštene ljude nešto mogli da slažu.
Zato je bolje da se ide čisto po zakonu, imamo mnogo normi po kojima razne lopove možemo da gonimo, a svedoci-saradnici, ti što ćete da ih izmišljate, apsolutno nam ni za šta nisu potrebni. Do sada su ionako služili samo za političke zloupotrebe i različite vrste mahinacija vlasti. Hvala vam na tome.
A još jednom upozorite vladajuću većinu, ako usvoji ono, videćete kako će Narodna skupština funkcionisati. Nije to naša želja. Naša je želja da u Skupštini sve funkcioniše u skladu sa dogovorom, ali kada na takav način oštro napadnete manjinu, kada na takav način oštro napadnete opoziciju, nama ne preostaje ništa drugo nego da na ovaj način branimo interese građana Srbije.

Predrag Marković

G17 Plus | Predsedava
 Nisam vas prekinuo ne zato što nisam koncentrisan, jer sa tim nemam problem, već zato što sam shvatio da su dve odvojene rečenice, one koja se odnosi na činjenicu da svi aktuelni poslanici shodno zakonu podižu primanja oko svojih aktivnosti i onu koja se odnosi na to da neki time dodatno opterećuju budžet, neadekvatno možda po oceni građana radeći, ali o tome će suditi građani.
Drugo je ono što ste govorili sa silnim epitetima, koji se ne odnose na poslanike nego se odnose na druge kategorije. Razumem vas da se ne odnose na poslanike jer bih vas onda morao upozoriti da to izgovorite za govornicom i samo zbog toga nisam.
Što se tiče toga šta piše na vratima, znate da moram da postupam po službenim dopisima, a na vratima sam se nagledao, svašta piše.
Povodom istog amandmana. Izvolite, gospodine Markoviću.

Momir Marković

Srpska radikalna stranka
Pre nego što pređem na odbranu amandmana, da pitam gospodina ministra, u aprilu ove godine navršila se godina dana otkad je pet poslanika SRS, inače članovi Odbora za kulturu, napisalo krivičnu prijavu, potpisali, predali krivičnu prijavu protiv Ljiljane Cetinić, direktora Muzeja istorije Jugoslavije, vezano za onu izložbu gde je 29 Titovih satova ukradeno i posle nedelju dana prodato u Americi za 6,5 miliona dolara.
Povodom svih onih lopovluka koji su u Muzeju istorije Jugoslavije obavljeni, imao sam prilike da vidim da su tamo neke Titove zlatne plakete od po 750 grama, sa 20 i 30 brilijanata, sledeća kutija prazna, sledeća kutija 350 grama zlata od 18 karata sa 23 dijamanta, sledeća kutija prazna itd.
Kukate da imaju mnogo posla tužioci.
Godinu i po dana poslanici SRS čekaju da se ova krivična prijava pokrene i zato tražimo od vas, ministre, da odmah, koliko sutra ili prekosutra, vidite šta je sudbina krivične prijave.
Predata je u Drugom opštinskom tužilaštvu u Beogradu, pa je zbog imovine trebalo da bude u Okružnom. Molim vas, pogledajte to.
Inače, kada smo već kod pitanja svedoka-saradnika, gospodine ministre, znate li vi sada gde vam je svedok-saradnik koji se zove Ljubiša Buha Čume? Nema ga, više ga ni policija ne pominje, niti zna gde je.
Čuvali su ga jedno vreme i najadekvatnije mesto je bilo onih prva tri ili četiri meseca kada ste ga čuvali u Centralnom zatvoru, u zasebnoj sobi, da mu niko ne smeta i da ga niko ne ugrožava. A onda ste poslali, ne vi, nego zakon koji je tada stupio na snagu, poslao je njega kući i vod policajaca da ga svakodnevno čuva.
Tita nije čuvalo toliko policajaca koliko je čuvalo Čumeta. Šta imate od tog svedoka-saradnika kada ga sada nema, pogledajte, možda će i Bagzi sa VMA da zbriše.
Dame i gospodo narodni poslanici, od kriminalca praviti svedoka-saradnika i opraštati mu kriminal zbog kojeg bi trebalo da ide na dugogodišnju robiju je stvarno neljudski, nehumano, nečovečno. Mislim da vam ovaj institut svedoka-saradnika nigde ne treba, ništa ne treba, zloupotrebljava se na svakom koraku, mnogo košta ovu državu.
Čuj, sad država treba da plaća da kriminalce čuvamo od kriminalaca. I Čedu obezbeđuju, ali on još nije potpisao da je svedok-saradnik, uskoro će.
On će izgleda da bude stalni svedok-saradnik. Predlažem da institut svedoka-saradnika potpuno ukinete, a ovaj amandmana gospodina Zorana Krasića da usvojite. Zahvaljujem.

Predrag Marković

G17 Plus | Predsedava
Na član 158. amandman je podneo narodni poslanik Petar Jojić.
Vlada nije prihvatila amandman.
Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Da.) Izvolite, gospodine Jojiću.
...
Srpska radikalna stranka

Petar Jojić

Srpska radikalna stranka
Dame i gospodo narodni poslanici, posedujem primerak Zakona o krivičnom postupku iz 1948. godine. Jeste da je žut, požutio je, ali je u ono vreme imao neke slične norme i slična načela na kojima se želi formirati reforma ili ustrojiti neko novo pravo kod nas.
U ovom zakonu, u poglavlju dva, piše - Zakon o krivičnom postupku zasnovan je ne samo na principima napredne nauke, već i na principima koje je izgradila naša praksa u toku NOB-a.
E vala evo, gospodine ministre, pazite, da li je ovo, da li mi sledimo petooktobarsku revoluciju. Samo da vam citiram još jednom, da vas podsetim, a vi to znate kako je izgledalo 1948. godine.
Dakle, Zakon o krivičnom postupku u poglavlju drugom: ''Zakon o krivičnom postupku zasnovan je ne samo na principima napredne nauke, već i na principima koje je izgradila naša praksa u toku NOB-a.'' Vidite, naša NOB završena 1941-1945. godina, to je bio taj period, a po završetku Drugog svetskog rata ostale su tri godine.
Da li je ovo slično onome što smo mi imali u praksi, da li je ovo rezultat petooktobarske revolucije? Ne bi trebalo tako da bud, mislim da predlagač i predstavnik ne misle tako. Ali sam samo želeo da vas podsetim kako je to bilo 1948. godine, kako je pisan Zakon o krivičnom postupku. Dakle, što kaže gospodin Krasić, ne daj bože da nastavimo takvu tradiciju.
Dame i gospodo narodni poslanici, u ime SRS podneo sam amandman na član 158. Predloga zakona o krivičnom postupku. Stav 1: ''Ako je protiv lica za koje javni tužilac oceni da treba da bude saslušano kao svedok-saradnik podneta krivična prijava ili obaveštenje o krivičnom delu, javni tužilac će protiv tog lica pre podnošenja predloga da se on sasluša kao svedok-saradnik doneti rešenje o sprovođenju istrage ili podići neposrednu optužnicu za krivično delo organizovanog kriminala (član 21) i zatražiti spajanje postupka sa postupkom u kome to lice treba da bude saslušano kao svedok-saradnik.''
Ovde je veliki problem. Pitanje je srodnosti krivičnog dela. Da li je u pitanju krivično delo protiv ustavnog uređenja ili je krivično delo, što smo imali sada u ovoj aferi koja se odnosila na Vrhovni sud i na hapšenje nekoliko sudija Vrhovnog suda, gde su optuženi za organizovani kriminal. Tamo imate krivična dela protiv naroda i države, ovamo imate krivična dela koja su protiv službene dužnosti, tamo imate krivična dela protiv života i tela.
Recimo, serijsko silovanje, danas smo govorili o tome, organizovani kriminal. Dogovore se kriminalci da serijski siluju po Srbiji, kao što su to radili Šiptari nad građankama Srbije na Kosovu i Metohiji. Nažalost, niko od tih Šiptara nije odgovarao. Sada se postavlja pitanje da li ima opravdanja, da li postoje dovoljni pravni razlozi, formalno-tehnički i formalno-pravni, da dođe do spajanja postupka.
Gospodine ministre, ima jedna anomalija i nešto što je neprihvatljivo u Zakoniku o krivičnom postupku. Ne mogu da shvatim da svi mogu podneti krivičnu prijavu; dakle, građanin Srbije može da podnese krivičnu prijavu, državni organi da podnesu krivičnu prijavu, ali je to onemogućeno da krivičnu prijavu podnese ovlašćeno službeno lice organa unutrašnjih poslova. Šta je sada u pitanju?
Dakle, i građani mogu i drugi subjekti, pravna i fizička lica, ali policija ne može da podnosi krivičnu prijavu po Predlogu ovog zakona, već samo obaveštenje.
Šta se krije iza obaveštenja? To obaveštenje je vrlo problematično. Policija će podneti krivičnu prijavu protiv određenog lica, kod javnog tužioca će stići obaveštenje, javni tužilac gleda i kaže, je li, iz koje je on partije, hajde da vidimo iz koje je ovaj stranke.
Dalje, tužilac će da kaže, nećemo da zavedemo ovo obaveštenje policije u imenik KT nego KTR. U KTR, a sve to može u fioku i onda javni tužilac nema obavezu da obaveštava podnosioca krivične prijave, odnosno policiju o sudbini šta je bilo sa krivičnom prijavom.
Sada postoji jedna nagodba između vladajuće koalicije koja bude na vlasti, ili ova ili neka buduća, i sada se dogovaraju tužilac sa predstavnicima vlasti, pa kažu, znate šta, stiglo je obaveštenje, ali stoji u obaveštenju da je taj počinio teška krivična dela, ali pošto nema status krivične prijave, nego se radi o obaveštenju, videću to obaveštenje, zavešću u delovodnik KTR, možemo ga i arhivirati. Tu je ta stvar problematična kada je u pitanju saslušanje svedoka-saradnika.
Prvo, neće biti u svim slučajevima isto krivično delo. Neće biti saučesnik, ni saizvršilac u tom krivičnom delu. To su problemi na koje mi ukazujemo i smatramo da ima mesta da se ova rešenja moraju na bilo koji način ukloniti iz Predloga. Hvala.

Predrag Marković

G17 Plus | Predsedava
Reč ima narodni poslanik Zoran Krasić.
...
Srpska radikalna stranka

Zoran Krasić

Srpska radikalna stranka
Stvarno moramo, zbog javnosti i ako uspemo da utičemo na poslanike da prihvate ove naše amandmane, da skrenemo pažnju šta se dešava sa tim svedokom-saradnikom.
Malopre smo prešli preko člana 157, gde su opisane dužnosti svedoka-saradnika, ali pre svega u smislu zaključenja jednog zapisnika sa javnim tužiocem, svojevrsne nagodbe, gde on preuzima dužnost da svedoči. Na bazi iskustava koje mi sada imamo ovde, naročito onog što se dešava u Haškom tribunalu, takvih svedoka ima i tamo, doduše, tamo se zovu zaštićeni svedoci.
Jedan od takvih je bio Milan Babić. Znate i sami, on je izvršio samoubistvo, jer više nije mogao da istrpi taj pritisak Karle del Ponte. On je prvo bio svedok u predmetu protiv Miloševića, pa pošto nije mogao da izdrži da bude zaštićen sa izobličenim likom i glasom, on je tražio javno da svedoči. Posle toga je dobio optužnicu, odmah je otišao na nagodbu sa tužiocem, prihvatio obavezu da optužuje, svedoči, sve i svašta da radi.
Dok je svedočio u predmetu protiv Milana Martića, desilo se to da je izvršio samoubistvo, jer jednostavno nije mogao da izdrži taj pritisak. Ostavio je oproštajno pismo. Naravno, ovi naši svedoci saradnici, u našem sudu, ne pada im na pamet da izvršavaju samoubistva, jer oni prave vrlo kvalitetnije nagodbe, jer od njih tužioci i ne zahtevaju to što traži ta Karla del Ponte.
Ovde je autor ovog predloga zakona hteo da bude malo normalan i hteo da se pokaže kako on nešto zna. Kod svedoka-saradnika javlja se veliki moralni problem, pričam o statusu i o institutu svedoka-saradnika.
Da li je moralno, na bazi svedočenja jednog sasvim proverenog kriminalca, jer taj status imaju samo lica koja su izvršila i priznala da su izvršila krivično delo, da li je moralno i da li je u korist istine da se oni pojavljuju kao svedoci tužioca u predmetu protiv svojih saučesnika ili pripadnika neke organizovane skupine? Radi neke svoje pogodnosti, a to je mogućnost da dobije samo pola kazne od one koja je zakonom propisana, on je u stanju da pripremi svedočenje kakvo neko želi.
Imao sam prilike da čitam neke zapisnike svedoka-saradnika u nekoliko predmeta koji se vode pred ovim našim sudovima. Prvog dana svedočenja jedan svedok-saradnik, na bazi onoga što je navedeno u zapisniku, bio je, bukvalno rečeno, mutava osoba, koja nije znala da saopšti šta želi, koja je mešala i babe i žabe, datume, događaje itd.
Već sledećeg dana, po zapisniku je to bio vrlo precizni i elokventni hroničar događaja jedne jake kriminalne skupine. Samo jedna noć je bila potrebna da se njegovo svedočenje upristoji, ne samo u pogledu gramatike, nego i u pogledu logičkog sleda događaja i izlaganja jedne situacije. Smatram da to nije moralno.
Ako se vratimo na član 158. koji govori o specifičnom postupku spajanja krivičnog postupka, onda ćemo imati situaciju da u istom redu sede optužena lica, a među njima i svedok-saradnik, pa se postavlja pitanje na čijoj je strani svedok-saradnik. On je na strani onoga ko zastupa optužnicu. Kako onaj koji je na strani onoga ko zastupa optužnicu sedi sa okrivljenim?
Na još jednu stvar moram da vas sve upozorim. Mi nismo podnosili amandmane koji bi se ticali onih odredbi, mislim da su čl. 33. i 34, gde se razrađuje materija spajanja i razdvajanja krivičnog postupka kad ima više optuženih.
I kod spajanja i kod razdvajanja, s obzirom da i po ovom predlogu zakona nije dozvoljena žalba protiv tog rešenja, moram da istaknem da se tu ništi jedan vrlo važan princip, koji je u funkciji samostalnosti i nezavisnosti sudstva, ali i prava optuženog na pravično suđenje, ništi se princip prirodnog sudije.
Tako dolazimo u situaciju da će, mislim da se zvaše Vesko Knežević, da sudi i svedoku-saradniku i optuženom, a na bazi izjave svedoka-saradnika, koga je nabacio tužilac, on je neke kaznio, odnosno osudio, dao enormne kazne, vremensku kaznu zatvora, pa čak i za neke za koje nema dokaza da su izvršioci krivičnog dela, a svedok-saradnik je postao viđena osoba koju hvali Nataša Kandić. Možete da zamislite kad Nataša Kandić nešto hvali.
Čim vidite neki sud ili neki sudski postupak i u javnosti dobijete saznanje da su to pohvalili Vojin Dimitrijević, Sonja Biserko, Vučo, Kandić, sada se javlja i neka Milić, kako mi se čini, ona kobajagi nešto zna, zna ove nove termine zapadne Evrope, mrljave tamo neke nove pojmove, ubacuju u naš pravni život, iako to ne postoji, mi imamo mnogo bolje reči za te stvari, čim se oni budu pojavili, znajte da je suđenje apsolutno namešteno, znajte da je u pitanju lažni svedok, koji je u stanju da sve slaže samo da bi sebe spasio. Tako se javlja krvavi Bora, patološki ubica i da ne ređam ta umetnička imena. Isto vam je i u ovom postupku, ne znam kako se zove taj predmet tih organizovanih grupa.
Smatram da mnoge odredbe našeg Predloga zakonika o krivičnom postupku su pisane po sistemu "videla žaba gde se konji potkivaju, pa i ona digla nogu". Ovo je čisto forenzički Predlog zakona. U ovom zakonu malo imate onoga što se tiče garantovanih prava i sloboda, pravila postupka, koja su u funkciji utvrđivanja istine i u funkciji da se ne pogreši kada se utvrdi krivična odgovornost nekog lica.
Takvih odredbi vrlo malo ima. One su možda prepisane iz postojećeg, ali ima puno normi koje su prepisane, a morale su da pretrpe promenu, jer u postojećem zakonu postoji velika rupa kod nekih normi.