Dame i gospodo narodni poslanici, tako je to kada ovlašćeni predstavnik Vlade ima pametnija posla nego da brani zakon i sluša narodne poslanike.
Čujem da je čovek previše zauzet pa sada imamo situaciju da je nešto prihvaćeno, a nije prihvaćeno. To je ona priča sa početka ove sednice, rasprave o pojedinostima.
U članu 86. stav 1. u tački 1) kaže se: "Za člana uprave berze može biti izabrano lice za koje je data saglasnost iz člana 85. ovog zakona, a i koje nije pravosnažno osuđivano za krivična dela protiv radnih odnosa, privrede, imovine, pravosuđa, pranja novca, javnog reda i pravnog saobraćaja i službene dužnosti, a za koje je kao najmanja mera propisana kazna zatvora u trajanju od jedne godine, kao ni za krivično delo utvrđeno ovim zakonom."
Narodni poslanik Petar Jojić tražio je da se deo teksta "javnog reda i pravnog saobraćaja" briše.
Postavlja se pitanje kakve veze ima radni odnos sa saobraćajem, kakve veze ima privreda sa saobraćajem, osim da naravno učestvuje u transportu određene robe i usluga, kakve veze ima imovina sa saobraćajem, osim da je auto pokretna imovina, kakve veze ima zloupotreba u pravosuđu sa saobraćajem. Kakve to veze uopšte ima?
U obrazloženju zašto se ovaj amandman ne prihvata kaže se – ova odredba ne odnosi se na vezu između krivičnog dela i trgovine hartijama od vrednosti, već se odnosi na to da za člana uprave berze ne može biti izabrano lice koje je pravosnažno osuđivano za navedena krivična dela.
Postoje, to pravnici bolje znaju nego ja, krivična dela iz nehata, i to su baš iz saobraćaja. Znači, čovek je savestan građanin, seo je u automobil, krenuo je, desilo se nešto što nije želeo, što ne želi nikome da se desi, pa ni samom sebi, i on ne može da se bavi ovim poslovima, jer je pravosnažno osuđivan.
Postavlja se pitanje šta ćemo sa onima koji nisu pravosnažno osuđeni, a svi dokazi, i to materijalni i čvrsti dokazi, govore da je odavno trebalo da im bude suđeno, presuđeno i da odavno treba da izdržavaju zatvorske kazne. Oni će moći ovim da se bave, navikli su da budu bliski vlasti, navikli su da budu jači od zakona, jači od države, jači od sudova.
Na njih se ove odredbe o zabranama ko ne može da se bavi ovim poslom ne odnose. Čak i da ste stavili njihovo ime, vi takvi kakvi ste ne biste smeli to da im zabranite. Ne zato što su toliko jači od vas, država je jaka, i to je pokazala, kada želi, kada ima snagu, nego zato što to vama ne bi odgovaralo, zato što bi se otkrili poslovi članova Vlade, otkrilo bi se ko je zataškavao onu krađu struje, otkrilo bi se ko je u tom sudskom postupku, inače se zna, ali bi bilo zavedeno ko je profitirao od toga.
Otkrilo bi se za koga se ovakvi zakoni pišu, otkrilo bi se kako se planira privatizacija elektroprivrede, naftne industrije, državne železnice. Zato vama ne odgovara, i protiv takvih ljudi, koji ovim poslom ne bi smeli da se bave i čiji je greh mnogo veći nego krivično delo iz oblasti saobraćaja, ne smete da pokrenete ni jedan jedini sudski postupak.
Dok vam je Bogoljub Karić bio po volji, bili ste sa njim. Kada vam je trebao Bogoljub Karić da vam da glasove da pobedite Tomislava Nikolića, jer tada ste bili svi zajedno uz DS i Borisa Tadića, tada vam je bio dobar.
Čim je počeo da ugrožava vaše interese, vaše poslove, onda je kriminalac. Bio je kriminalac i kada vam je dao glasove i sada je, ali ste pokazali da možete sa njim da izađete kao država na kraj, ali samo je pitanje hoćete li.
Najveći problem u ovoj vladi jeste što ne želite, a zašto – zato što bi počelo da se priča o Sejšelskim ostrvima, o Devičanskim ostrvima. Čak i kada je u pitanju ova Komisija za sprečavanje pranja novca, i banka, i Komisija za hartije od vrednosti, doneće vam čovek potvrdu sa Sejšela iz banke – podigao sam pare tamo. Moći će čak i da prebaci sa onog računa na ovaj. Šta ćete vi? Da li to nije u skladu sa zakonom – jeste. Da li je lopov? Jeste, verovatno, čim ima pare na Sejšelima, čim nisu ovde, a to su pare odavde. To su ti koji treba da budu procesuirani i to su ti na koje ove odredbe treba da se odnose.
Međutim, vama je najvažnije da nekome ko je slučajno povredio odredbe Zakona o javnom saobraćaju zabranite da se bavi trgovinom hartija od vrednosti, a Jelašić, Dinkić, Labus, Hamović i Lazarević, a evo ga i Boža derikoža, rasturaju se ljudi na tom tržištu, zarađuju pare i nema veze.

Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 86. amandman je podneo narodni poslanik Božidar Koprivica.
Odbor za finansije nije prihvatio amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć. Vlada nije prihvatila amandman.
Reč ima narodni poslanik Zoran Krasić.

Član 86. zakona ima naslov – uslovi za izbor, odnosno imenovanje članova uprave. Sve se to odnosi na berzu i na te organe berze. Prethodnu saglasnost za izbor ovih članova daje Komisija za hartije od vrednosti.
Gospodin Arsić je takođe komentarisao ovaj uslov koji je propisan u tački 1) stavu 1 – pravosnažno osuđen za krivično delo protiv radnih odnosa, privrede, imovine, pravosuđa, pranja novca, a on je tražio da se obriše ovaj deo – javnog reda i saobraćaja, i da ostane ovo – službene dužnosti, a ovo što sledi kasnije, to ništa ne znači, pa mu nije mesto ovde.
To što traži gospodin Koprivica da se obriše jeste dodatak: "a za koje je kao najmanja mera propisana kazna zatvora", nije to mera, to je krivična sankcija, to može da bude u prevodu sa holandskog, ali kod nas je to kazna, "u trajanju od jedne godine, kao ni za krivično delo utvrđeno ovim zakonom". To vam ništa ne znači, to samo stvara zabunu i čudi me da to niste prihvatili. Podneli smo nekoliko amandmana da poboljšamo ovako loš tekst, ali vi niste mogli da shvatite o čemu se radi, ili je možda sujeta u pitanju.
Neće moji radikali da zamere, ja bih proširio i ovo drugo što je obuhvaćeno ovim drugim amandmanima, a ovo je bio amandman Božidara Koprivice.
Sledeći amandman je amandman gospodina Momira Markovića, koji je kao još jedan uslov tražio da se ugradi, a to bi bila tačka 3) u prvom stavu, šta bi to moglo da bude kao zabrana da se ne da saglasnost nekom licu da bude izabrano za člana uprave berze.
Evo šta smo napisali. Znači, ne bi mogao da bude član uprave berze i ne bi smela komisija da da saglasnost ako je predloženi guverner Narodne banke, viceguverner Narodne banke, savetnik guvernera (to vam liči na onog, bio je vice, pa je otišao u zatvor, pa je postao savetnik), ministar, zamenik ministra, pomoćnik ministra, savetnik ministra, nadležan za poslove finansija, članovi Komisije, u roku od pet godina od dana razrešenja, odnosno prestanka funkcije na koje su izabrani, imenovani ili postavljeni, kao i povezana lica iz člana 13. ovog zakona u odnosu na lica iz ove tačke.
Da vas podsetim, ni to Vlada ne prihvata, a Vlada je ovde donela Zakon o sprečavanju sukoba interesa. Da vidite kako odgovaraju eksperti koji su diplomu dobili čekajući kod Narodnog pozorišta, pa kažu: "Amandman se ne prihvata, odredbe propisane ovim članom obezbeđuju da za člana uprave berze ne može biti izabrano lice koje je pravosnažno osuđeno za navedena krivična dela ili koje je izvršilo težu povredu odredbe ovog zakona i na taj način ugrozilo interese učesnika na organizovanom tržištu."
Sada ide odgovor na amandman: "Ne postoje opravdani razlozi da lica koja se navode u amandmanu ne mogu obavljati poslove člana uprave berze, sem u slučaju da su pravosnažno osuđena za navedena krivična dela ili su izvršili težu povredu ovog zakona."
Dakle, oni smatraju da guverner, viceguverner može biti član uprave berze. Kako je to moguće, objasnite mi, da li u ovoj vladi Vojislava Koštunice, ako se on probudio, da li može da shvati ovo, pošto su oni njegovi zapenušili ovde oko sukoba interesa, jer šta sve nisu radili, padali u nesvest, a mi smo građanima obećali, pa građani znaju, pa ne može jedan da ima više funkcija, pa sukob interesa itd.
Evo, Mlađan Dinkić ne prihvatajući amandman kaže da viceguverner, ovaj što su ga hapsili, pa je sada postao savetnik, slobodno može posle ovog zakona, kada se donese, da bude član uprave berze.
Amandmanom smo tražili da ljudi koji su obavljali te funkcije koje sam pročitao ne mogu da budu izabrani dok su na toj funkciji, pa ni pet godina posle prestanka funkcije.
Da vas podsetim, ako sudija Prvog opštinskog suda u Beogradu ne želi više da bude sudija, već želi da bude advokat, on ne može da se upiše ovde u registar, nego ide tamo, obilazi Valjevo, gde već ide. A zašto – jer se pretpostavlja da on zna ove sudije i da može da utiče.
Znači, sve što je normalno...
Jer, recite mi koji je to evropski standard koji vama zabranjuje da prihvatite ovaj amandman, dajte mi direktivu, dajte mi preporuku, dajte mi sve na šta se pozivate kada nam nudite ovde neke propise i zakone. Kažite mi da li to može u Engleskoj, Švajcarskoj, Nemačkoj, gde to može, a pitajte Jelašića, jer on je bio tamo činovnik u Bundesbanci. Dakle, pitajte njega, da li je tamo moglo da se desi da guverner bude član uprave neke berze. Imate dalje i Ameriku; u Americi ako samo mrko pogleda neku ženu, oni ga odmah razreše da više ne bude ministar ili zamenik ministra. Da li ste videli šta su uradili sa onim Englezom, sa onim ministrom, upropastiše ga, jer je samo krivo pogledao ženu.
Kod nas sve može. Da li je to demokratski, civilizacijski, možda neka nova tekovina? Gde ste eksperti, što ćutite? Obično se javljate, skačete; nema vam Mićka, on bi to matematički objasnio da viceguverner i guverner najbolje znaju kako može da se krade na berzi i zato treba da budu članovi uprave berze. Ćutite, privatni zakon vašeg Mlađana Dinkića.
Samo da vas podsetim na jednu stvar: kada je došlo do oštrog sukoba unutar PSS šta je jače, zaštita imovine Bogoljuba Karića ili ideologija PSS, kapitulirala je ideologija, pobedila je imovina i nestala stranka. Tako ćete i vi da izumrete. U sukobu između finansijskih interesa onih koji su Mlađana Dinkića nabacili da bude ovde i nametnuli ovom Koštunici, pobediće oni, a vi više nećete biti u ovoj sali. Ja sam 15 godina u ovoj sali i nešto sam naučio.

Da li još neko želi reč o ovom amandmanu? (Ne.)
Na član 86. amandman je podneo narodni poslanik Momir Marković.
Odbor za finansije nije prihvatio amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 86. amandman je podneo narodni poslanik Dragan Živkov.
Odbor za finansije nije prihvatio amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć. Vlada nije prihvatila amandman.
Da li neko želi reč? Da, narodni poslanik Dragan Živkov.

Dame i gospodo narodni poslanici, podneo sam amandman na član 86. stav 3. gde se reči "odgovarajuću poslovnu reputaciju i" brišu. Obrazloženje ovog amandmana je – tekst čije se brisanje predlaže ovim amandmanom prilično je širok i nedefinisan, iz samo jednog razloga, jer nismo znali na šta tačno ministar Dinkić misli kad kaže da poslovnu reputaciju mogu da dobiju samo određene osobe.
U obrazloženju Vlade zašto nije prihvatila ovaj amandman piše da je od značaja izabrati za članove uprave berze lica koja imaju odgovarajuću poslovnu reputaciju. Mi srpski radikali naravno postavljamo pitanje ko je to sa posebnom poslovnom reputacijom.
Na primeru opštine Bečej, odakle dolazim, možemo da konstatujemo da takve osobe šetaju danas po gradu, šetaju koferče, šetaju aktovku, a ne znamo ko su. Naravno, poneki put i svrate u lokalnu samoupravu, tj. u opštinu, učestvuju čak i u skupštinama lokalne samouprave. Na pitanje odbornika i građana Bečeja ko je ta osoba, dobijamo odgovor da nije bitno ko je, da je bitno odakle dolazi, a dolazi iz ekspertske grupe G17 plus i šalje ga Mlađan Dinkić.
Postavlja se pitanje da li je došao gospodin sa poslovnom reputacijom sa punim koferom ili će da ode sa punim koferom. Pod parolom LEAP-a, razvojno-informativnog centra, a sada agende 21, takve osobe sumnjivog morala žele da operu pare preko ekologije. Svedoci smo da je Mlađan Dinkić, ministar, kojeg sada nema u sali, u dosta faza preko svog ministarstva odvojio pare za ekologiju.
Naravno, mi nemamo ništa protiv da stignu pare u Bečej, ali šta će nama osoba sa strane koja će da upravlja tim parama? Sada imamo u parlamentu mog sugrađanina Zorana Subotičkog, pa ćemo možda da dobijemo odgovor od njega, a ni njega nema u sali, ko je osoba sa tim koferčetom, koja šeta aktovku po Bečeju.
Postavlja se pitanje dokle će biti ta osoba; jer, od početka kada smo imali vlast u opštini Bečej, u međuvremenu je došlo do promene vlasti, od poslednjeg konstituisanja nove vlasti posle vanrednih predsedničkih izbora u Bečeju, naravno, G17 plus je ušao u vlast sa mnogim strankama tamo, za koje ovde u parlamentu kažete da nikad ne možete i ne biste sarađivali.
Naravno, na lokalu sarađujete i možete kada su u pitanju ovakve stvari, po kojem je poslu došao gospodin u Bečej, po takvim pitanjima mogu sve vrste saradnje.
Naravno, mi ćemo se protiviti takvim situacijama i takvim odlukama. Naravno da tražimo odgovor i kroz ovaj amandman – ko su osobe sa posebnom odgovarajućom poslovnom reputacijom.

Da li još neko želi reč o ovom amandmanu? (Ne.)
Na član 90. amandman je podneo narodni poslanik Zlatan Jovanović.
Odbor za finansije nije prihvatio amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć. Vlada nije prihvatila amandman.
Da li neko želi reč? Da, narodni poslanik Veroljub Arsić.

Da sam Predlog zakona uopšte nije definisan i da je prilično neprecizan vidi se iz člana 90: "Komisija će berzi dati dozvolu za rad ako berza: 1) ima najmanje tri lica koja su zaposlena na neodređeno vreme, koja imaju dozvolu za obavljanje poslova brokera, a koja im ranije nije oduzimana i ispunjavaju uslove iz člana 86. stav 1. ovog zakona".
Pazite ovo "a koja im ranije oduzimana", to je vrlo zanimljiv detalj. Ako im je ranije oduzimana, kako je ponovo imaju? Ko je sada veza između oduzete dozvole za rad i ponovne dozvole za rad? Šta ako je dozvola bila oduzeta kao privremena mera u nekom upravnom postupku? Šta ako je čovek dokazao pred sudom da nije bilo osnova za oduzimanje dozvole? To je onaj deo o kome smo pričali, da su zakon pisali pripravnici. Znači, ili ima dozvolu ili nema. Ako je ima, ima ista prava kao i svi ostali koji je imaju, a ako je nema, nema je. To je kraj priče.
Dalje – Komisija će berzi dati dozvolu za rad ako berza ispunjava druge uslove koji se odnose na kadrovsku i organizacionu osposobljenost i tehničku opremljenost, u skladu sa ovim zakonom i aktom Komisije.
Koji su to drugi uslovi? Kažemo da postoje uslovi iz člana 1. koji su definisani, da kažemo da ima najmanje tri lica, da progutamo i to, nije mu oduzimana dozvola, hajde i to, ali sad kaže "druge uslove koji se odnose na kadrovsku i organizacionu osposobljenost i tehničku opremljenost, u skladu sa ovim zakonom i aktom Komisije".
Ko propisuje druge uslove? Zakon ne. Zato je i podnet ovaj amandman, koji glasi da ovaj tekst koji sam čitao bude zamenjen tekstom: "ispunjava i druge uslove predviđene ovim zakonom". Uslovi da neko ostvari neko pravo moraju biti predviđeni zakonom, ne nekim drugim uslovima kojih nema u zakonu.
Tehnička opremljenost? Šta je to tehnička opremljenost? Koliko mora da ima – jedan računar, dva računara? Kakvu vezu sa internetom – satelitsku, kablovsku, optičku? Da li mora da ima eksterni modem, da li mora da ima interni modem? Broj mobilnih telefona, da li to može svojim aktom da odredi Komisija za hartiju od vrednosti? Može.
Dajete prevelika ovlašćenja jednoj komisiji koja treba samo da se stara o primeni onoga što piše u zakonu. Nije Komisija ta koja određuje pravila igre. Pravila igre određuje zakon, a zakon glasaju narodni poslanici, bez obzira na čiji predlog, da li Vlade, grupe narodnih poslanika, jednog narodnog poslanika, grupe građana itd. Bitno je da ima ustavni osnov. To i jeste problem i manjkavost u čitavom ovom zakonu.
Pričali smo o tome da su lica podobna i pouzdana. Šta to znači podoban i pouzdan? Da li to znači članstvo u nekoj političkoj stranci? Znate šta, vi ste napisali tako da znači i to.
Hajde da kažemo podobna i pouzdana, pa da se vratimo na član 86. Po članu 86. podobna lica su ona koja nisu pravosnažno osuđivana za krivična dela protiv radnih odnosa, privrede, imovine, pravosuđa, pranja novca, javnog reda itd. To su podobna i pouzdana lica.
Nema proširenja podobnosti i pouzdanosti po Ustavu. Nema. Tu se ostavljaju mogućnosti za zloupotrebe same Komisije, jer je ona ta koja utvrđuje kriterijume za podobnost i pouzdanost lica, a ti kriterijumi su široki. Ko kaže da mora sve kriterijume da primeni, ko kaže da mora sve kriterijume da dokaže? Ko vam garantuje kada nešto regulišete podzakonskim aktima da neko lice koje ima pravo po zakonu, i moralnom i svakom drugom, da dobije dozvolu ne dobije, a onaj drugi koji nikako ne bi smeo da dobije dobije.
To jeste problem kada predlažete zakon. Verovatno u želji da dokažete kako je predlagač spreman da se uhvati u koštac sa privrednim kriminalom, sa raznim špekulantima, sa raznim kriminalcima; pa ajde da vidim to, ali to napišite ovde, ne u nekim podzakonskim aktima za koje niko ne zna kako će da izgledaju, niko ne daje saglasnost.
Čak ste izbegli odgovornost da saglasnost daje ministarstvo nadležno za poslove finansija. Ajde da kažemo, ne mora ni Skupština, ajde neka bude ministarstvo, znači moraće ministar da potpiše to, pa će on da odgovara da li su ti kriterijumi bili odgovarajući ili nisu.
Ne, ovako će da se svaljuje na one male kojima uvalite vruć krompir, pa onda očekujete da dok ste na vlasti oni rade za vas mimo zakona, mimo savesti, mimo morala.
Pa je problem u tome kada se neko pobuni, e onda ćemo da napravimo drugi zakon, pa će taj predsednik Komisije za hartije od vrednosti na Komisiji da menja kriterijume, da prilagođava od situacije do situacije, jer ne daj bože ako je nešto potpredsednik Vlade Republike Srbije nekome obećao da će neko pravo da ostvari mimo zakona, ima da menjamo i celu Komisiju, ima da menjamo i zakon. Kakav zakon, čemu to služi?
Sećam se njegovih rečenica – ma nije važno kako se glasalo za Zakon o radu, bitno je da je to jedan sistemski zakon. Pa ova skupštinska većina taj isti zakon promeni, znači sam sebi skače u stomak.
Nije važno da li se glasalo iz Bodruma ili iz Soluna, bitno je da je sistemski zakon donet; nije važno da li je zakon dobar, bitno je da je zakon donet; nije važno hoće li da spreči kriminalce da se bogate, bitno je da je zakon donet da se određena grupa ljudi bogati.
E sad, svesni ste i toga da nećete moći još dugo da ih štitite, zato se donose ovakvi zakoni. Ako nećete moći dugo da ih štitite, onda dajte im bar zakonsku osnovu da sutra ljudi, ne daj bože, zato što su krali ne idu u zatvor. Eto, to je to, to su razlozi za pisanje ovakvih članova.
Znači, u jednom delu prepisali ste formu iz raznih evropskih zakona, napravili neko uporedno zakonodavstvo, a to je samo onaj deo koji se tiče tehnike, a sve ovo ostalo je bila čista nadogradnja da bi neko i dalje mogao da stiče ogromno bogatstvo; i to bogatstvo koje sada ima opet je stekao kriminalom i opet na štetu i građana i države.

Zahvaljujem se. Da li se još neko javlja za reč o ovom amandmanu? (Da.)
Narodni poslanik Goran Jakšić. Izvolite, gospodine Jakšiću.

Hvala lepo. Samo da ne izmešamo neke tehničke i suštinske stvari. Ja ću samo na tehnički deo da se osvrnem. Dakle, zakon uopšte nije mali; naravno nije mali, jer je vrlo važan i ima više delova. Svaki od tih delova reguliše određene aktivnosti, segmente onih poslova i obaveza koje treba pre svega da obavlja Komisija u uređenju tržišta hartija od vrednosti.
Član 90. ima naslov – Kadrovska i organizaciona osposobljenost i tehnička opremljenost berze. Znači, ovaj član se odnosi samo na ove obaveze i ove uslove, a ne na neke druge. Na neke druge uslove, tu se potpuno slažem sa jednim delom obrazloženja, odnose se drugi članovi u drugim delovima ovog zakona.
Zato se ovde, pošto se ovo odnosi, ponavljam, na kadrovsku i organizacionu osposobljenost i tehničku opremljenost, govori, dakle, u stavu 2. o ispunjenosti drugih uslova koji se odnose na tu istu kadrovsku i organizacionu osposobljenost i tehničku opremljenost, tako da ne bude nejasnoće.
Smisao amandmana mogu da razumem, ali ne može da se veže za sam ovaj član, jer se nalazi potpuno u jednom drugom delu zakona, drugi deo zakona govori o tim nekim drugim osnovama. Hvala.

Zahvaljujem. Da li se još neko javlja za reč? (Da.) Gospodin Arsić, replika. Izvolite. Narodni poslanik Veroljub Arsić.