Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, još jednom dobar dan. Nastavljamo rad posle pauze.

Prelazimo na 7. tačku dnevnog reda: – PREDLOG ZAKONA O TRŽIŠTU HARTIJA OD VREDNOSTI I DRUGIH FINANSIJSKIH INSTRUMENATA (pojedinosti)

Primili ste amandmane koje su na Predlog zakona podneli narodni poslanici: Sanja Čeković, Zoran Krasić, Veroljub Arsić, Nikola Lalić, Vjerica Radeta, Nenad Mitrović, Ljubomir Kragović, Vojislav Milajić, Darko Glišić, Stefan Zankov, Goran Dunjić, Radiša Ilić, Dragutin Perić, Vitomir Milošević, Nataša Jovanović, Milovan Radovanović, Ivan Radić, Zoran Antić, Sreto Perić, Lazar Čavić, Bore Kutić, Božidar Koprivica, Petar Jojić, Dragan Živkov, Zlatan Jovanović, Stevica Deđanski, Momir Marković, Miljko Četrović, Goran Cvetanović, Jovan Daja, Milan Stevović, Dragan Čolić, Dragoljub Anatasovski, Vitomir Plužarević, Miloš Dišić, Milan Škrbić, Igor Bečić, Milorad Buha, Sulejman Spaho, Milorad Krstin, Boban Vojinović, Nemanja Šarović, Paja Momčilov, Momčilo Duvnjak, Branislav Rankić, zajedno Bojan Kekić, Jovan Todorović i Milorad Vučelić, zajedno Bojan Kekić i Jovan Todorović i zajedno Jovan Todorović i Hranislav Perić, kao i Zakonodavni odbor i Odbor za finansije.

Na osnovu člana 146. stav 2. Poslovnika, Zakonodavni odbor je odbacio, kao neblagovremene, amandmane narodnog poslanika Suzane Grubješić na čl. 113. i 255. Predloga zakona.

Primili ste izveštaje Odbora za finansije i Zakonodavnog odbora.

Pošto je Narodna skupština obavila načelni pretres, saglasno članu 140. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram pretres Predloga zakona u pojedinostima.

Pre toga dva obaveštenja. Prvo, važno za raspored vremena i učešće u raspravi narodnih poslanika: na osnovu člana 85. stav 1. i 4, danas će se raditi samo do završetka rasprave o pojedinostima ove tačke. Sutra će, izuzetno u petak, Skupština voditi raspravu o pojedinostima i najverovatnije i u ponedeljak će Skupština raspravljati, izuzetno po članu Poslovnika, jer je ponedeljak, o pojedinostima.

Takođe, zbog unapred preuzetih državnih obaveza o kojima je predsednik Skupštine bio obavešten, tražio sam i Vlada je dodatno, radi potrebe usvajanja amandmana, ovlastila još jednog ministra za slučaj hitnog usvajanja amandmana na naredna četiri zakona.

Tako da znate, ovlašćen je, dobićete pismeno, naravno oni koji još nisu dobili, ministar Predrag Bubalo.

Istovremeno, pošto zakonodavna aktivnost nije samo od trenutka ulaska u proceduru, priprema, usvajanje, pisanje amandmana, već i priprema, javna rasprava i upoznavanje sa svima onima na koje se odnosi neki zakon, obaveza je, i ja sam na tome insistirao, da se predstavnicima lokalne samouprave, koji sada već od tri sata u Stalnoj konferenciji gradova i opština prisustvuju javnoj raspravi, obrati ministar finansija i obrazloži rešenja zakonskih predloga koji se tiču poboljšanja finansiranja lokalne samouprave.

Tražim od ministra finansija da učestvuje na tom skupu, a svi ostali predstavnici ministarstva, zajedno sa ovlašćenim ministrom, ako bude potrebe prihvatanja amandmana, naravno učestvuju u radu, zbog dostojanstva Narodne skupštine i efikasnosti usvajanja amandmana. Hvala vam na strpljenju za ovolika pojašnjenja.

Sada prelazimo na prvi amandman.

Na član 3. amandman je podneo poslanik Zoran Krasić.

Odbor za finansije nije prihvatio amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.

Da li neko želi reč? Izvolite. Reč ima narodni poslanik Veroljub Arsić.

I, samo jedno malo obaveštenje: u međuvremenu će vam biti podeljeni i izveštaji sa današnje sednice Vlade gde su neki od amandmana prihvaćeni, ali oni će stići pravovremeno pa ću ja pročitati. Izvolite, gospodine Arsiću.

Dame i gospodo narodni poslanici, onda je trebalo da sačekamo, što se tiče rasprave o pojedinostima, da narodnim poslanicima bude dostavljeno mišljenje Vlade o amandmanima.

Oprostite, gospodine Arsiću, ništa ne brinite, predsednik već ima obaveštenja, nego u skladu sa Poslovnikom će kada oni dođu na red. Nisu prvih deset, sve je u redu.

Mišljenje je mišljenje, ja imam pravo da kritikujem i mišljenje Vlade. Znači, sada je to meni poslaničko pravo ukinuto na određen način.
Što se tiče člana 3. Predloga zakona, narodni poslanik Zoran Krasić je tražio da se taj član 3. menja. Tekst koji je predviđen amandmanom je: "Komisija vrši nadzor nad primenom ovog zakona i obavlja druge poslove u skladu sa ovim zakonom".
Sada da pogledamo kakav je predlog predlagača, odnosno Vlade Republike Srbije: "Komisija vrši nadzor nad primenom ovog zakona i obavlja druge poslove u skladu sa tim zakonom, zakonom kojim se uređuju investicioni fondovi, zakonom kojim se uređuje preuzimanje akcionarskih društava i drugim zakonom kojim se uređuje poslovanje sa hartijama od vrednosti kojima se trguje na organizovanom tržištu".
E, sada dame i gospodo narodni poslanici, osim u početku člana 3. sve ovo ostalo je vazduh, apsolutno vazduh, jer ne postoji zakon kojim se uređuju investicioni fondovi, ne postoji zakon kojim se uređuje preuzimanje akcionarskih društava i ne postoje nikakvi drugi zakoni, ako ovaj zakon bude usvojen, kojima se uređuje tržište hartija od vrednosti. To je problem predlagača ili narodnih poslanika koji podržavaju ovu skupštinsku većinu. Znači, mi sebi neprihvatanjem ovog amandmana unapred stavljamo obavezu da moramo da izglasamo te zakone.
U samom Predlogu zakona o investicionim fondovima je naznačeno da se komisija stara o sprovođenju tog zakona, u Predlogu zakona o preuzimanju akcionarskih društava stoji da se opet komisija stara o sprovođenju zakona, zakona o akcionarskim društvima i zakona o investicionom fondu.
Sada ovde imamo zakon o hartijama od vrednosti, gde se spominju predlozi zakona; pa mogli ste bar da napišete – i drugim zakonima. Kada će oni biti doneti? Ne znamo. Da li će biti doneti? Ne znamo, ali ostavljate za neku budućnost neka rešenja.
Znači, ovaj deo koji je narodni poslanik Zoran Krasić tražio da se briše i ovaj amandman predlagač, odnosno Vlada bi trebalo da prihvati. Ne vidim razloge zašto. U suštini, ne menja vam koncept samog zakona. U ova druga dva predloga ta ovlašćenja koja ima Komisija za hartije od vrednosti ostaju, ukoliko ti zakoni, kao i ovaj, budu prihvaćeni od strane skupštinske većine.
Međutim, već duži vremenski period je praksa ove vlade, pa čak i one dve prethodne, od 5. oktobra naovamo, da se na određen način ponižava Narodna skupština Republike Srbije. Ponižava se, jer zakonodavac unapred određuje izglasavanje nekog zakonskog predloga. Razumeo bih da ste ovo stavili u proceduru, da postoji neki normalniji Poslovnik koji bi glasio da se zakon po raspravi u načelu usvaja, pa se onda ide u raspravu o pojedinostima, da se ono usvoji, pa se zakon usvoji u celini, pa onda neki predlog koji je posle tog zakona, a da vezan je za ovaj zakon, može da stoji – biće regulisano, jer je samo formalnost objaviti nešto u "Službenom glasniku" i formalnost je kada će da stupi na snagu.
Međutim, vi unapred terate da Narodna skupština prihvati neke formalnosti koje su njeno isključivo pravo. U tome jeste problem. Na takav način Skupština postaje instrument izvršne vlasti. U ovom slučaju Vlada Republike Srbije i ovlašćenog predstavnika predlagača Mlađana Dinkića.
Samim odbijanjem ovog amandmana... Ja sam tražio mišljenje Vlade, predsedavajući je rekao da prvih 10 amandmana u mišljenju Vlade nisu prihvaćeni. Znači, Vlada ponovo na određen način ponižava narodne poslanike, tako što im oduzima to pravo. To su problemi i ove skupštinske većine koja podržava ovakvu vladu. Treba staviti jednom do znanja onima koje podržavate da ste vi iznad njih, da ste vi ti koji možete da promenite zakon, da su narodni poslanici ti koji u suštini donose zakone, da je Narodna skupština iznad izvršne vlasti. Ili čisto smatrate kao svoju ulogu u tom delu da ćete samo pritiskati dugmad kada bude bio dan za glasanje.
Kada su u pitanju ove poslovničke mogućnosti, odnosno taj poslovnik koji bi omogućio neku normalniju raspravu kada su zakoni u pitanju, tu je opet Skupština Srbije samu sebe ponizila od 5. oktobra naovamo, kada ste prvo počeli da ograničavate ko može da raspravlja o pojedinim zakonima, ograničavali ste vreme, smanjivali ste kvorum na jednu trećinu, a sada ste došli do toga da je dovoljno da sedi predsedavajući, jedan narodni poslanik u sali, zato što vam je izuzetno teško da sedite u sali, da slušate svoje kolege narodne poslanike. Zato što ste dozvolili da vas na taj način ponižavaju, zato vam upućuju ovakve zakonske predloge.

Da li još neko želi reč o ovom amandmanu? (Ne.)
Pre nego što pređemo na sledeći amandman, samo pojašnjenje. Naravno, zbog dostojanstva Narodne skupštine i uloge zakonodavstva narodni poslanici ove skupštine su usvojili Poslovnik po kome je moguće da i jedan poslanik... I te kako od njega zavisi i moraju da ga saslušaju i predstavnici Vlade, i javnost, a i kolege u skladu sa tehničkim mogućnostima.
S druge strane, po Poslovniku, od četiri zakona o kojima će se raspravljati samo je jedan po hitnom postupku, a to je ovaj o kome sada raspravljamo u pojedinostima i on je na dnevni red Skupštine stavljen glasovima poslanika. Član 163. stav 1. kaže – ukoliko nadležni odbori ne dostave izveštaj, odnosno Vlada mišljenje o predlogu zakona, predlog zakona će se razmatrati bez tih izveštaja, odnosno mišljenja.
Ali, ja sam obavestio, mišljenja su data i stići će, ali ne želim ni na jedan način da sprečim zbog važnosti poslanika koji su pisali amandmane tamo gde god piše da Odbor nije prihvatio amandman, kakvo god da je mišljenje Vlade, mora poslanik da obrazloži ako želi, jer će se Skupština u tom slučaju izjašnjavati, osim ako se odbor u međuvremenu ne sastane pa promeni mišljenje. Znate da se to retko dešava. Dakle, naprosto, to su osnove kojima sam se rukovodio kada sam davao obaveštenje na početku. Sada će biti vaš amandman.
Na član 17. amandman je podneo narodni poslanik Veroljub Arsić.
Odbor za finansije nije prihvatio amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Reč ima narodni poslanik Veroljub Arsić.

Dame i gospodo narodni poslanici, meni se sviđa kako predsedavajući tumači Poslovnik. Naravno da Narodna skupština Republike Srbije može da raspravlja i ako mišljenje Vlade nije dostavljeno narodnim poslanicima, pogotovo zato što zakon ne mora da predloži Vlada, može da predloži narodni poslanik, grupa narodnih poslanika i grupa građana, pa na taj način Vlada ako ne da svoje mišljenje može da blokira donošenje jednog takvog zakona.
Kada je reč o tome da je sama Vlada predlagač i ne dostavi na vreme svoje mišljenje, onda bi narodni poslanici, u skladu sa takvim postupkom Vlade, trebalo da vrate zakon Vladi, pa neka ona vidi šta će sa njim. Nemojte više da zloupotrebljavate Poslovnik.
Uopšte u parlamentarizmu postoje pravila koja su regulisana Poslovnikom. Postoje pravila koja su nepisana i u društvima koja imaju razvijen parlamentarni sistem, razvijeniji i stariji od našeg. Ovakav postupak Vlade kao izvršne vlasti je ponižavajući za Narodnu skupštinu. Ili, jednostavno nećemo da nastavimo zasedanje dok Vlada ne zaseda, razmotri naše amandmane na njen predlog zakona. U tome jeste problem. Ovako mi sada pričamo, biće nam dostavljeno. Biće, ja samo mogu da kažem da vama nije bio problem uopšte da zakažete sednicu 30.4. u nedelju pred državni praznik, kakav-takav, 1. maj je, da bi narodni poslanici navrat-nanos morali na brzinu da proučavaju zakonske predloge i pišu amandmane, ali dobro, to je manir jedne ovakve vlasti. To je verovatno opet bilo na predlog Vlade Republike Srbije, saziv ove sednice.
Član 17. odnosi se na trgovinu hartijama od vrednosti i na valute koje mogu da se koriste: "Hartije od vrednosti koje domaća pravna lica izdaju i kojima trguju u Republici izražene su u dinarima."
U stavu 2. se kaže: "Dužničke hartije od vrednosti koje izdaju lica iz člana 16. tačka 1), 2) i 3) ovog zakona i dužničke hartije od vrednosti koje izdaju strana pravna lica mogu biti izražene u stranoj valuti."
Ako se vratimo na član 16. Predloga zakona tačka 1), znači, hartije od vrednosti u stranoj valuti mogu izdavati pravna lica sa sedištem na teritoriji Republike Srbije, Republika, autonomna pokrajina, jedinica lokalne samouprave, pravna lica korisnici budžetskih sredstava i organizacije obaveznog socijalnog osiguranja, u skladu sa zakonom, NBS. Znači, svi. Svi mogu na domaćem tržištu hartija od vrednosti da trguju u stranoj valuti.
Pa se dalje kaže: "Za izdavanje hartija od vrednosti izraženih u stranoj valuti izdavalac iz člana 16. tačka 1) ovog zakona je dužan da pribavi prethodnu saglasnost NBS, u skladu sa propisom Narodne banke Srbije.
Na izdavanje hartija od vrednosti izraženih u stranoj valuti izdavaoca iz člana 16. tačka 2) ovog zakona primenjuju se odredbe zakona kojima se uređuje javni dug. Na izdavanje hartija od vrednosti izraženih u stranoj valuti izdavaoca iz člana 16. tačka 3)", a to je NBS, "ovog zakona primenjuju se odredbe zakona kojim se uređuje organizacija i nadležnost Narodne banke Srbije."
Znači, Narodna banka će sama sebi da izda saglasnost da trguje hartijama od vrednosti na domaćem tržištu u stranoj valuti.
"Narodna banka Srbije propisuje bliže uslove za davanje saglasnosti iz stava 3. ovog člana." Ona i daje saglasnost samoj sebi i propisuje bliže uslove kako se izdaju hartije od vrednosti na domaćem tržištu u stranoj valuti. Sada ovde da kažem – u postupku izdavanja, uređuje se opštim upravnim postupkom itd, znači ove odredbe koje su predložene za brisanje.
Razumem ako strana pravna lica i strane organizacije imaju želju da trguju hartijama od vrednosti na domaćem tržištu. Razumem tu njihovu želju, razumem želju predlagača ovog zakona. Smatram da bi na takav način možda došao u situaciju da poveća devizne rezerve, da poveća obim kapitala koji bi cirkulisao na domaćem tržištu itd.
Međutim, ne mogu da razumem predlagača zašto ostavlja kao mogućnost da domaća pravna lica Republika Srbija i Narodna banka Republike Srbije trguju hartijama od vrednosti na domaćem tržištu u stranoj valuti.
Naravno, znajući kakvi ste vi, odmah se postavlja pitanje šta je cilj predlagača jednog ovakvog zakona.
Imajući u vidu da Narodna banka Republike Srbije i Republika Srbija ne moraju da posluju sa hartijama od vrednosti na berzanskom i vanberzanskom tržištu, pa čak i pojedinim aktima Vlada može odredbe zakona da stavi van snage, i to je u nekom od narednih članova regulisano, postavlja se prosto pitanje – kome ćete vi da prodajete hartije od vrednosti izražene u stranoj valuti? Nije obavezna javna ponuda, nije obavezan skraćeni prospekt, nije obavezan prospekt. Kome ćete vi da prodate te hartije od vrednosti?
Ko god da dođe u posed tih hartija od vrednosti, stvarno je napravio dobar poslovan potez. Znači, imaće valutnu klauzulu i njegov interes je zagarantovan i nema nikakvog rizika, u ovakvoj situaciji kakva je, za još neki vremenski period; ko god da kupi hartije od vrednosti Republike Srbije neće snositi nikakav rizik, osim ako kupi u dinarima, pa taj interes bude manji od eventualne inflacije, denominacije dinara itd.
Toj grupici povlašćenih, a kasnije ćemo o njima, koji su to, potrebna je određena čvrsta valuta da bi se bavili takvom trgovinom. Vezaćemo to za evro, za švajcarski franak, a počeli su i u švajcarskim francima da vrše trgovinu.
Vezaćemo to za američki dolar, pod uslovom da Amerika u tom trenutku nigde ne ratuje i tada dolazi do pada te valute. Snaći će se već vama bliski prijatelji i kupovaće hartije od vrednosti koje emituje Republika po povlašćenim uslovima.
Postavlja se pitanje čemu onda obaveza svih ostalih privrednih subjekata u svim ostalim finansijskim transakcijama, a to nisu hartije od vrednosti, da imaju obavezu da trguju isključivo u dinarima. Hartije od vrednosti su roba, kao i svaka druga i ona ima svoju vrednost, na osnovu zakona ponude i potražnje njena vrednost se kotira, a zašto i sva ostala roba onda nema tu mogućnost.
Na takav način kako je organizovano tržište hartija od vrednosti, dinar će doći u drugi plan. Niko više na tržištu hartija od vrednosti neće koristiti dinar, jer će onaj ko ima novac i mogućnost da trguje hartijama od vrednosti da traži isključivo protivvrednost u stranoj valuti, za onaj novac koji je uložen. U tom novcu moraće da mu se isplaćuju dividende i moraće da mu se isplaćuju drugi njegovi prihodi koje ostvari, a verovatno i provizije drugih brokerskih kuća, berzi itd.
Ako dinar dođe u drugi plan, usvajanjem ovakvog zakona bez prihvatanja ovog amandmana, sasvim je sigurno da hoće, onda čemu istrajavati u ovako restriktivnoj monetarnoj politici na očuvanju kursa dinara, da bi se neko sa tim hvalio?
S druge strane, demotivišemo potencijalne izvoznike zbog nepovoljne cene evra u odnosu na dinar. Gde je izvoz?
Pa, država ide još i korak dalje i osniva neku Agenciju za promociju izvoza, a sve ozbiljne države koje drže do sebe i pokušavaju da svoju privredu izjednače na tržištu sa ostalim svetskim privredama dale su određene subvencije. Mi čak ni to nemamo, ni subvencije ne dajemo privredi.
Bitno je samo da se napišu zakoni koji su u interesu jedne grupice koja će da profitira, bez obzira što je želja ljudi koji su pisali da nešto ovako zaživi možda bila, sa jedne strane, korektna. Jedan ovakav zakon Mlađan Dinkić će, dok ga sprovodi, sasvim sigurno da zloupotrebi.
Hajde da se vratimo na to koje su hartije od vrednosti na domaćem tržištu bile do sada u stranoj valuti.
Prva stvar, čim ste došli na vlast posle 5. oktobra jedno od obećanja je bilo da ćete u roku od godinu ili dve dana da vratite građanima staru deviznu štednju. Došli ste na vlast nekim čudom i zahvaljujući takvim obećanjima.
Međutim, pored zavidne devizne rezerve, to niste uradili na neki normalniji i civilizovaniji način, nego ste ih jednostavno stavili u situaciju da to moraju da rade preko određenih poslovnih banaka koje je ovlastila Narodna banka Republike Srbije, tadašnje Jugoslavije. I, emitovali ste državne obveznice, a to su hartije od vrednosti, izražene u stranoj valuti.
Pošto su neke od obveznica 2001. ili 2002. godine izdate, a dospevaju 2007. i 2008, narod koji vam je verovao jednostavno je morao te obveznice van tržišta hartija od vrednosti da prodaje.
Čak ni država, poreska uprava nije htela da prihvati hartije od vrednosti koje su, recimo, naznačene i u 2006. i 2007. godini u onoj nominalnoj vrednosti, nego je država saučestvovala u tome da samo jedna određena grupica ljudi može da profitira kupovinom deviznih obveznica stare devizne štednje po ceni 50 centi, odnosno 50 pfeniga ili 50 čega već hoćete za jedinicu duga. Znači, 50 pfeniga za jednu nemačku marku, a još uvek su u to vreme bile marke.
Ko je tu profitirao? Profitirala je Nacionalna štedionica. U toj priči jedino obrazloženje vam je bilo – to je banka sa većinskim državnim kapitalom. Onda je odjednom, na jedan izuzetno čudan način, taj državni kapital prešao u ruke privatnog kapitala, a vlasnici su Vuk Hamović i Vojin Lazarević.
Kako su kupili? Naš državni kapital su otkupili deviznim rezervama koje su bile deponovane u njihovim bankama. Mi toj gospodi omogućavamo em da kupuju banke, em su kupili obveznice hartija od vrednosti, koje država mora da isplati, em su sve to uradili sa našim novcem. Zato nemamo poverenja kada Mlađan Dinkić sprovodi jedan ovakav zakon.
Mislim da treba prestati sa praksom da našu nacionalnu valutu na domaćem tržištu stavljamo u drugi plan.
Možda jeste program svih ozbiljnih političkih stranaka članstvo Srbije i državne zajednice u EU, ali ako nastavimo ovim putem, svaka godina vaše vlasti znači tri godine odlaganja za pristupanje zemljama EU.

Hvala. Da li još neka poslanička grupa ili još neki poslanik želi reč o amandmanu? (Ne.)
Još jednom podsećam sve, a vidim da se u političkim raspravama naprosto pomešaju dve različite stvari. Zahvaljujem svima na odgovornosti, ali ono što izglasaju narodni poslanici sprovodi se, a njihove amandmane, ako su izglasali hitan postupak, Vlada mora...
Možda niste dovoljno čuli pojašnjenje, te je na prvoj sednici posle načelne rasprave Vlada, na zahtev Skupštine, razmatrala i dala mišljenje o svim amandmanima, te vas tehnički obaveštavam kada će stići i u odnosu na to ćemo naravno dosledno raditi.
Kada je u pitanju najava sledećih sednica, sednica koju sada imamo je sednica sa dnevnim redom koju je sa ove govornice predsednik po tačkama najavio još tokom prošlog zasedanja, javno obavestio 24. aprila šta će biti od onoga što on određuje i u odnosu na to čestitam svima koji su uspeli u kratkom vremenu zbog praznika da na sve zakone koji su bili u redovnom postupku, a videli ste ovih dana koliko smo amandmana imali, i to vrlo razložnih i detaljno konceptualnih, da pripreme te amandmane i zbog toga se još jednom zahvaljujem svima na odgovornosti.
Na član 22. amandman je podneo narodni poslanik Nikola Lalić.
Odbor za finansije nije prihvatio amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Nikola Lalić.

Dame i gospodo narodni poslanici, predlagač je ovim zakonom hteo da na neki način uredi savremeno tržište hartija od vrednosti i u toj zamisli nastala je podela na berzansko i vanberzansko poslovanje, gde u berzanskom poslovanju trgovanje uređuje berza, a dok se na vanberzanskom poslovanju zamislilo tako da se na neki način da prioritet fizičkim i pravnim licima da bi mogli što lakše da ostvare svoja prava.
Međutim, gledajući kroz dalji tekst zakona vidi se da se na neki način nešto krije, jer izlaskom malih akcionara u vanberzansko poslovanje kontroliše ih ipak Komisija za hartije od vrednosti.
Članom 22. ovog zakona uređeno je trgovanje dužničkim hartijama od vrednosti, gde su već date pogodnosti Narodnoj banci i Republici za trgovanje i izlazak na berzu bez javnog oglašavanja.
To je razlog zašto sam dao amandman u ime SRS na član 22. stav 2. da se još jednom povlašćenje uskrati, jer u ovom članu se daje pravo, na neki način, da dospelost ne moraju da čekaju u roku od 30 dana i iz tog razloga sam dao predlog da se ovaj član briše.

Reč ima narodni poslanik Zoran Krasić.

Drago mi je, gospodine Markoviću, da ste posredno priznali da nešto nije u redu sa ovim poslovnikom, ali za istoriju će biti zabeleženo da je to vaš poslovnik. U nekom periodu ste mogli da skupite neku većinu da se on izglasa i da se po njemu radi i da se taj isti poslovnik krši, ne toliko sa vaše strane, ali neki drugi to čine.
Ovaj dosledni evropski put mi nije jasan. Sada ću vam objasniti. Zbog četiri zakona Miroljub Labus je napustio Vladu, ne zbog Mladića, ne zbog prekida ovih stvari, nego zbog oštrog neslaganja kako treba da se uredi naše finansijsko tržište i druga pitanja koja su sa ovim tačkama dnevnog reda u vezi. Zašto?
Pojavio se problem što danas razgovaramo o privatnom zakonu. Nema iza ovog zakona neke struke, poneki pojam za stručne krugove može nešto da znači, ali ovde se krije privatni interes i privatni zakon. Naravno, Koštunicu to ne interesuje. Vidite koliko ga interesuje – nema nijednog poslanika. Nema ni ministra, on počeo sa kampanjom. Do pre nekoliko dana vodio je unutarstranačku, a sada gleda ko može taj jedan posto da pređe, da uhvati neki priključak. Naravno, nama je podmetnuto ovde da raspravljamo o ovome. I naravno odmah znate ko će da podrži ovaj zakon – podržaće oni iz DOS-a koji su sada predsednici upravnih odbora banaka koje su navukli ovde.
Neko je zaključio da nije dobro da budu of-šor firme samo na nekim egzotičnim ostrvima. I Srbija je egzotična i može da se desi da i ovde postoje of-šor firme i to bi bile naše firme. To bi bili naši stranci u svojoj državi. Takav koncept su napravili. Tvrdim vam, ukoliko se ovakvi zakoni izglasaju, neko će verovatno da zaglavi u zatvoru, pa vas unapred upozoravam da se ovo svesno, namerno radi. Dokazaću vam taj put prema of-šor Srbiji.
Pošto je definitivno svima jasno, onima koji su ljuti što su pregovori oko brzog ulaska u EU zaustavljeni početkom maja, a ljuti su verovatno i oni, samo što kažu - mi ćemo da se ljutimo do septembra, od tog puta nema ništa i to je svima jasno, onda je potrebno da se napravi of-šor firma, of-šor država gde bi mogli da mešetare oni koji su prali novac, što novac koji potiče sa ove teritorije, tako i onaj mafijaški iz inostranstva, i to su ove banke.
Vidite, predsednici upravnih odbora ovih banaka su mnogo popularniji danas nego pre nego što su bili izabrani za ministre i pre nego što su postali ministri u Đinđićevoj Vladi. Božidar Đelić je sada predsednik upravnog odbora, plati, reklamira se po televizijama.
Odmah krenuo i pevač Pitić. To je onaj što je tri meseca glumio ministra, a nije položio zakletvu.
Vidite, u vezi sa članom 22. i stavom 2. koji je obuhvaćen amandmanom gospodina Lalića, vrlo je značajan član 16. koji definiše ko mogu biti izdavaoci hartija od vrednosti u Srbiji i u uvodnoj rečenici prvog stava potencira se – u Republici Srbiji.
Kaže se – pravna lica sa sedištem na toj teritoriji, Republika, autonomne pokrajine, vlast i paravlast, Narodna banka Srbije, pravna lica sa sedištem na teritoriji država članica OECD-a i EU sa čijim institucijama nadležnim za kontrolu tržišta hartija od vrednosti Komisija ima zaključene ugovore.
Kako naša Komisija za hartije od vrednosti može da ima zaključene ugovore? Valjda ugovore sa inostranstvom zaključuje država, ratifikuje parlament. Hoćete Štimca da menjate posle ovog zakona? Hoćete, ne uklapa vam se Štimac.
Kako pravno lice sa sedištem u inostranstvu kod nas izdaje hartije od vrednosti, zašto ne izdaje u svojoj državi i gde to ima da preduzeće iz jedne države ili pravno lice iz jedne države ne izdaje hartije od vrednosti u svojoj državi, nego u nekoj drugoj?
Ima tamo gde postoji zajedničko tržište. Ima tamo gde postoje države koje su se tako otvorile da registruju of-šor firme itd.
Evo, to je to, gospodine Arsiću, što treba da se kaže, zašto je ovo privatni zakon Mlađana Dinkića i lobija koji stoji iza njega, jer ništa nije bolji ni Labus, nego su se posvađali ko će više da zahvati, ko će da ima veći uticaj.
Gospodin Lalić vam je rekao samo jednu rečenicu koja je značajna za ovaj amandman na član 22. stav 2, a ta rečenica glasi – ne može država da bude u povoljnijem položaju od ostalih izdavaoca hartija od vrednosti kada su u pitanju ove dužničke hartije od vrednosti. To su one koje imaocu daju pravo na glavnicu, kamatu ili neku pogodnost.
Šta se predlaže u tom stavu od strane Vlade, odnosno čitaj – Mlađana Dinkića i njegovih? Predlaže se da ako je izdavalac te dužničke hartije od vrednosti Republika ili Narodna banka Srbija, tumači Mlađan Dinkić ili Jelašić u koprodukciji, sasvim je svejedno, da rok dospeća može biti i kraći od 30 dana, jer u prvom stavu je navedeno da rok dospeća obaveze iz te hartije od vrednosti ne može biti kraći od 30 dana. Naravno, u sledećim stavovima se govori šta su to kratkoročne, šta dugoročne, a kao vododelnica uzeto je 365 dana.
Mi tražimo da i država bude ravnopravna. Ako neko drugi izdaje tu dužničku hartiju od vrednosti, onda ćete morati da nam objašnjavate kako je to moguće, ali dobro, ali onda i država mora da bude u istom položaju kao i taj drugi izdavalac hartija od vrednosti.
Ne znam zašto bi država uvek imala neki izuzetak, da li zbog toga što putem ovih hartija od vrednosti garantuje kratkoročna zaduženja budžeta, a to je neophodno da bi država ispunila svoje obaveze, recimo, prema penzionerima kada treba da se premosti neki tekući nedostatak sredstava u budžetu.
Znate šta će se onda desiti – jeste, država se zadužila kod te i te banke, računala je da će da vrati u tom i tom roku, ali ona je brže vratila. Znači, ovaj moj stav, svaki predstavnik Vlade može lepo da ospori priču, vi sprečavate državu da bude efikasnija, da ranije ispuni obavezu i oslobodi se obaveze i na taj način se spasi od nekih kamata, ali tu je podvala.
Zašto? Zato što se zaboravlja na glavni problem: kako to da nema sredstava kada smo prepuni suficita? Vidite kako se to menja, kako se te podvale pripremaju. Mi smo dobili zadatak da danas raskrinkamo ovaj prvi od tih privatnih zakona Mlađana Dinkića i njegovih sponzora i bogami, na prvi pogled može delovati da je baš moralno napustiti tu grupaciju na čijem je čelu ovakav Mlađan Dinkić. Problem je u tome što je u pitanju svađa oko plena, oko primata i uticaja.
Znači, ako gospodin Štimac prati ovu sednicu, odmah neka računa da je razrešen. To je sledeća etapa koju će da pokrene.