Da li još neko želi reč o ovom amandmanu? (Ne.)
Na član 95. amandman je podneo narodni poslanik Stevica Deđanski.
Odbor za finansije nije prihvatio amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć. Vlada nije prihvatila amandman.
Da li neko želi reč? (Da.) Reč ima narodni poslanik Stevica Deđanski.

Dame i gospodo narodni poslanici, član 95. Predloga zakona glasi: "Berza je dužna da Komisiju obavesti o promeni naziva, sedišta ili adrese pre donošenja prijave za upis te promene. U slučaju promena naziva berze, berza podnosi Komisiji zahtev za izdavanje saglasnosti na izmene akata. Uz obaveštenje o promeni iz stava 1. ovog člana, berza prilaže dokaz da ispunjava uslove tehničke opremljenosti".
Amandman koji sam podneo, da se u članu 95. stav 3. briše, nije prihvaćen od strane Vlade. U objašnjenju piše: "Amandman se ne prihvata. Da bi dobila dozvolu za rad berza mora da priloži dokaz o svojoj tehničkoj opremljenosti. Iz tih razloga je propisano da je berza dužna da u slučaju promene sedišta i adrese Komisiji priloži dokaz da i u promenjenom sedištu ispunjava iste uslove tehničke opremljenosti."
Kao što sam u obrazloženju amandmana napisao, ti uslovi za tehničku opremljenost se ne nalaze u samom predlogu zakona, a samim tim i ne mogu biti uslov kojim se neko pravo stiče. Objašnjenje koje ste dali nije svrsishodno. Umesto da dajete ovakva bedna objašnjenja, bolje da gledate, kao što ste čuli u proteklom periodu u izjašnjavanjima poslanika SRS, šta rade vaši partneri, Dinkić, Đelić itd.
Pošto se ovde radi o trgovini hartijama od vrednosti i berzi, dešava nam se već dugi niz godina od petooktobarske revolucije da se firme obezvređuju, pa se onda akcije prodaju po smanjenoj ceni. Taj trend je nastavljen i dalje. Još samo treba da postavite viceguvernera ili guvernera zvanog "koferče" da bude na berzi ili da rukovode samom berzom. Možete vi da date objašnjenje da oni imaju iskustva. Verujemo da oni imaju iskustva, samo se postavlja pitanje, pošto smo videli kako izgleda koferče od 100.000 evra, kako izgleda koferče od par miliona evra? To bi bio najveći problem u celom vašem biznisu.
Predlog vam je da obrišete ceo ovaj zakon, da ga sklonite iz procedure, jer nijedan zakon koji ste do sada obrazlagali nije valjao ili se bar nije primenjivao, čak i ako je donekle nešto i valjalo.
Sve što ste do sada dotakli, ne govorim ništa zbog vas, više zbog građana Srbije, sve ste uglavnom i uništili, počevši od poljoprivrede, firmi, banaka, sada je ostalo tržište hartija od vrednosti.
Samo se postavlja pitanje – dokle? Ja vam savetujem da pomislite i sutra, jer izbori su, kao što znate, vrlo brzo, i šta ćete onda? Nećete svi stići da pobegnete, to je sigurno. Ako stignete pitanje je gde ćete.
Ti koji vas sada lažu i koji vas plaćaju da ovakve zakone donosite neće vas kada više ne budete na vlasti. Sada ste interesantni. Sada kada u Srbiji treba da kupiš neku firmu kaže se – pitaj G17; kada treba da kupiš neku banku – pitaj G17; kada treba da napraviš neki šverc, nešto da uvezeš – pitaj G17.
Posle kada odete sa vlasti neće vas niko. Zato uzmite se u pamet, razmišljajte malo i o budućnosti, ako već ne razmišljate o Srbiji, razmišljajte o svojoj budućnosti i povucite ovakav zakon.

Reč ima narodni poslanik Goran Jakšić.

Cenim da se govornica parlamenta, kao najvišeg organa, institucije ove države, koristi u ... Ali, ne bih sada vezano za politiku, više bih o zakonu, pošto je ovde objašnjeno na šta se odnosi zakon i na šta ukazuju pojedini članovi.
Dakle, radi se o promeni naziva, sedišta i adrese berze; u pitanju je član 95, u stavu 3. se kaže: "Uz obaveštenje o promeni iz stava 1. ovog člana", o promeni naziva i sedišta, "berza prilaže dokaz da ispunjava uslove tehničke opremljenosti."
Ovaj deo bi trebalo da ostane iz vrlo praktičnih razloga. Berza na koju se odnosi ovaj zakon podrazumeva jednu savremenu berzu, ne berzu iz hiljadu devetsto i neke godine, kada se radilo potpuno u drugim tehničkim uslovima i drugim načinom rada. Ovo se odnosi na berzu dve hiljade i neke godine.
Svaka berza, da bi funkcionisala, mora da poseduje te uslove tehničke opremljenosti, jer je jedan od osnovnih tehničkih elemenata funkcionisanja berze pre svega elektronska komunikacija, bilo sa ljudima koji rade na berzi, sa ljudima koji su vlasnici hartija od vrednosti ili ljudima koji su zainteresovani za promet tih hartija od vrednosti.
Berza ne može da bude veličine Marakane, zna se kako berza izgleda. Komunikacija je ta koja pravi pravu sliku prodaje i kupovine i uopšte rada na berzi. Ta komunikacija se obavlja tehničkim putem, elektronskim putem i potrebno je da postoji odgovarajuća opremljenost same berze.
Da se vratim na sam član, on govori o promeni imena i sedišta.
Ovo zadnje se odnosi pre svega na promenu sedišta, kada berza promeni sedište, na nekom drugom mestu se nalazi; ona mora da dokaže da na tom drugom mestu upravo postoji ta tehnička opremljenost, pre svega vezano za odgovarajuću komunikaciju, ali tu je i arhiviranje i drugi poslovi koji se obavljaju odgovarajućom tehničkom opremom. Pri promeni sedišta treba utvrditi da li na tom novom sedištu postoji takva tehnička opremljenost.

Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 96. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Bojan Kekić, Jovan Todorović i Milorad Vučelić.
Odbor za finansije nije prihvatio amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć. Vlada nije prihvatila amandman.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 100. amandman je podneo narodni poslanik Sreto Perić.
Odbor za finansije nije prihvatio amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć. Vlada nije prihvatila amandman.
Da li neko želi reč? (Da.) Reč ima narodni poslanik Zoran Krasić.

Gospodine Anđelkoviću, ako ste jutros pratili prenos i imali prilike da vidite nervoznog ministra Parivodića, sada mogu da vam kažem da u ovom zakonu postoji član 100. koji ima naslov – arbitraža. Ovaj član je u suprotnosti sa zakonom o arbitraži. Danas smo raspravljali o tom zakonu. Mi smo podneli 13 amandmana povodom tog predloga. U stvari, ne danas, nego juče, izvinjavam se, i nije bio Parivodić, nego Stojković. Izvinjavam se. Bio je ministar Stojković, i o tome smo juče raspravljali. Taj zakon o arbitraži tu arbitražu postavlja potpuno na drugačiji način nego što je ova koju ste postavili u članu 100.
Moram da vam kažem da je zakon o arbitraži nešto ranije bio na sednici Vlade, kada je utvrđen predlog. Verovatno je razlika jedno 15 dana, i onda je došao na dnevni red sednice te iste vlade ovaj zakon koji je danas na dnevnom redu. Sada sam apsolutno siguran da Dinkić i Stojković ne razgovaraju. Apsolutno sam siguran da Balinovac vara i Stojkovića i Mlađana Dinkića.
Apsolutno sam siguran da Vlada radi na način kako sam to objasnio sa ove govornice pre dve i po godine i da je izdeljena na interesne sfere sa svojim sponzorima. Tako će SPO biti u ovoj vladi dok ne dobije saglasnost da privatizuje Sajam i "Geneks". Vi, dok ne pojačate poziciju finansijskom sektoru. DSS, ne znam, oni možda spavaju još. Kada se budu probudili biće kasno.
Neka izađe jedan poslanik stranaka koje čine vlast i neka kaže da li je član 100. Predloga zakona u saglasnosti sa zakonom o arbitraži o kome ćete da glasate.
Samo da vas podsetim, pošto je zakon o arbitraži pre ovog zakona u danu za glasanje, a vidim da su planirali sledećeg četvrtka, vi ćete da dignete ruke za zakon o arbitraži i istog dana posle pola sata imate da glasate za ovaj Mlađin zakon i opet ćete da dignete ruke, a u njemu se nalazi član 100. koji je suprotan onome što se Stojković zaklinjao dva dana ovde.
Sada vi terate nas da budemo kooperativni. Jesmo kooperativni, skrećemo vam pažnju. Kako smo vam skrenuli pažnju? Na član 100. podneli smo dva amandmana.
Vidite šta ste rekli: "Radi rešavanja sporova između učesnika na berzi po poslovima zaključenim na berzi, berza obrazuje arbitražu." Odmah da vam kažem da je terminologija loša. Ne radi se o berzi, tamo se kaže – organizator arbitražne institucije. Terminologija je pogrešna.
"Arbitraža berze ima listu arbitara, koju propisuje skupština berze". Moram da vam kažem da, prema zakonu o arbitraži, organizator berze svojim aktom to propisuje. Vi ovde zakonom nalažete kako berza treba da radi prilikom formiranja arbitraže i suprotno zakonu.
"Članovi uprave berze ne mogu biti članovi arbitraže berze. Arbitraža berze donosi pravilnik kojim se uređuje način obavljanja poslova arbitraže." Taj akt donosi organizator, a ne arbitraža berze. U suprotnosti je sa zakonom.
"Odluka arbitraže je konačna. Komisija propisuje uslove i način obrazovanja arbitraže u slučajevima eventualnih sporova između berze i učesnika na berzi."
Kompletan član je u suprotnosti sa onim što se ovde pričalo kao prednost novog zakona o berzi. Postavljamo pitanje – gde je stav Vlade, da li je on u Predlogu zakona o berzi ili ovom Mlađinom predlogu?
Nije valjda da se stav Vlade razlikuje u zavisnosti od toga da li je ministar iz G17 plus ili DSS-a? I ovaj zakon o arbitraži koji je predložen ovde pisali su nevladini i ovi drugi; zna se ko to piše, neko sa strane. Došao sam do zaključka da i ti nalogodavci sa strane međusobno ne komuniciraju.
Znači, sa više mesta se deluje na Vladu Vojislava Koštunice. Jedno mesto je taj finansijski deo, to je verovatno MMF, Svetska banka i ovo Međunarodno udruženje za razvoj.
Drugi koji deluju verovatno su OEBS, Savet Evrope, oni deluju na Stojkovića, NATO na Stankovića.
Čekate da se u nedelju donese odluka da se razdruže Srbija i Crna Gora, onda će Mlađa da kaže – Stanković da se pomeri, Vuk Drašković ovamo i onamo, i to je kupovina, trgovina. Videćete, od ponedeljka ćete potpuno drugačije da razmišljate o predlozima zakona, ako se sastavite, mada je i to neizvesno da li ćete da se sastavite više u ovoj zgradi. Znači, potpuno kontradiktorno.
Da bismo to malo uredili, dali smo vam dva amandmana. Sada je iluzorno da čitam čime smo to hteli da poboljšamo ovaj tekst. Sa svakim ovim našim amandmanom mi smo stvarno preuzeli veliki rizik da popravimo nešto što namerno ne želite da izgleda normalno. Ne daj bože da nas neko sutra proglasi i kaže – vi ste isto u tom konceptu. Nismo mi u tom konceptu, nego se plašimo da mnogo ne upropastite dok ne odete sa vlasti. Prosto želimo da vas sputamo u ovim vašim reformskim zakonima.
Videli ste i sami, Evropa neće da čuje za vas. A vi još srljate tamo, da li ćemo u maju, da li ćemo u septembru, pa ćemo da vidimo. A ona pa otišla u evropski, pokret za Evropu, kako se zvaše, kod one Minićke. Ljudi, građani Srbije, vidite gde nas vode ovi! Ovi nas vode u jamu. Pa, Evropa se rasturila, ta njihova Evropska unija, a oni nas teraju tamo gde više niko neće. Promenite smer, ta igra je već završena, samo vas neko nije obavestio.

Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 100. amandman je podneo poslanik Momir Marković.
Odbor za finansije nije prihvatio amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć. Vlada nije prihvatila amandman.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 110. amandman je podneo poslanik Miljko Četrović.
Odbor za finansije nije prihvatio amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć. Vlada ne prihvata amandman.
Da li neko želi reč?
Reč ima narodni poslanik Veroljub Arsić.

Dame i gospodo narodni poslanici, u članu 110, na koji je Miljko Četrović podneo amandman u ime SRS, reguliše se koje su nadležnosti Komisije ukoliko utvrdi određene nezakonitosti u obavljanju poslova vezanih za trgovinu hartijama od vrednosti.
Kaže se u članu 110: "Ako u postupku nadzora utvrdi nezakonitosti, odnosno nepravilnosti u poslovanju berze, Komisija donosi odluku kojom nalaže berzi da u određenom roku otkloni te nezakonitosti, odnosno nepravilnosti i može preduzeti jednu ili više mera: 1) izreći javnu opomenu...".
Hajde da kažem, nek je sudija, već kad se postavlja kao neki nadzor i jedan deo poslova je utvrđen zakonom, pa može da izrekne opomenu. Ne znam čemu. Znači, daće nekom žuti karton.
"2) dati nalog berzi da privremeno obustavi trgovinu određenim hartijama od vrednosti, odnosno da isključi sa listinga određene hartije od vrednosti", verovatno na one hartije od vrednosti na koje se odnosi nezakonitost u poslovanju; "3) dati nalog berzi da privremeno obustavi rad u trajanju do tri meseca." Tu ste već poznati po tome, kada je u pitanju obustavljanje rada, a pogotovo kada su u pitanju fiskalne kase.
Širom Srbije poslali ste poresku policiju i tržišnu inspekciju da utvrđuju da li se fiskalne kase koriste u skladu sa zakonom.
Tu imamo, mogu da kažem, veliki broj zloupotreba samog organa koji sprovodi nadzor. Dešava se da se radnja zatvara samo zato što je konkurentska radnji nekog ko je blizak vlasti. Zatvara se čak i zbog jedne kifle. Zatvara se i kada nema zakonskog osnova. Ministar finansija bi trebalo da bude sada u sali, pošto je poreska policija direktno pod njegovom kontrolom.
Znači, čak i kada radnik počne da kuca fiskalni isečak, a uzme novac, zatvara se radnja, i to od jednog do tri meseca itd.
To pravo se daje Komisiji kada je u pitanju berza. Valjda nešto između tog žutog i crvenog kartona.
Idemo dalje, sledeća tačka 4) kaže: "dati nalog za privremenu zabranu raspolaganja sredstvima sa računa berze i drugom imovinom berze u trajanju do tri meseca".
Gospodo, to što ste nekome zabranili da obavlja delatnost, to i možete, u neku ruku, nekim pojedinačnim upravnim aktom, ali ne možete da zabranite nekome da raspolaže svojim sredstvima. Berza jeste jedan vid javnog posla, ali je imovina njihova privatna stvar.
Imate pravo da zabranite korišćenje imovine samo na osnovu odluke suda, kao privremenu meru da možda tim korišćenjem imovine, sredstava itd, pokretne i nepokretne imovine, ne stvori takve uslove da onemogući da nekoga obešteti tom imovinom, za štetu koju mu je naneo. Ali, to je posao suda, nije posao Komisije. To je isključiva nadležnost sudskih vlasti.
Ne možete nikome da zabranite da raspolaže privatnom imovinom, to je Ustavom garantovano pravo, bez odluke suda, jer Komisija ima tu snagu, tu moć, da je ona i starija od sudske vlasti, a organ je izvršne vlasti. Čak i ova Skupština Srbije mora da poštuje odluke Ustavnog suda Republike Srbije, a kamoli neka komisija da ne poštuje odluke nadležnog suda ili da smatra da joj takve odluke ne trebaju, ili da joj dajete zakonom ovlašćenja da ne poštuje sudsku vlast.
Dalje: "5) dati nalog za privremenu zabranu isplate naknada članovima organa uprave berze", hajde uprava, oni su odgovorni za neke nezakonitosti, da kažemo - eto, nećeš primiti platu tri meseca, kažnjen si, mada je i pravo na rad i isplatu zarade isto garantovano pravo Ustavom, ali se kaže "i zaposlenima". Šta interesuju čistačicu, tehničko lice, kafe kuvaricu, nekoga ko radi u tehničkim službama, nepravilnosti u radu njegovog poslodavca? Zar vam se ne čini da ste u toj želji da dokažete kako je ovo dobar i rigorozan zakon preterali?
S jedne strane, dali ste ovlašćenja, dali ste povlastice –dali ste ovlašćenja Komisiji, dali ste povlastice Republici Srbiji, Narodnoj banci, ali ne da bi te povlastice bile korišćene u korist države i Narodne banke, nego u korist pojedinaca. S druge strane, zabranjujete da se isplati zarada radnicima koji su tehnička lica na berzi: obezbeđenje, kafe kuvarica, čistačica itd. Ili, administrativni radnik, šta on ima s tim? Da li želite da kaznite nekoga ko nema nikakvu odgovornost za sve ono što radi njegov poslodavac? Opet se postavlja pitanje da li je to u skladu sa Ustavom – pa nije. Da li je to mešanje u posao sudskih organa? Jeste. To jeste problem.
Ovamo ste, kao navodno, u ustavnom osnovu da Komisija nije nezavisno regulatorno telo, nego obavlja svoj posao sa nadležnostima koje joj prenosi Vlada, obrazloženje vam je da je jedino takvo rešenje moguće zato što je tako predviđeno Ustavom. Znači, Komisija ne može da bude nezavisno regulatorno telo, jer nije ustavna kategorija.
Onda toj istoj komisiji u članu 110. dajete isključiva prava koja pripadaju sudskoj vlasti, što znači da će berza moći da bude i zatvorena i novac blokiran, možda u korist neke druge berze. Možda te nepravilnosti, koje budu bile, nisu tako velike da mora da dođe do jednog ovakvog rigoroznog dela. Ko to treba da procenjuje? Valjda nadležni sud.
Pre neki dan smo imali raspravu ovde u Skupštini o obuci sudija. Hoćemo li sada da imamo zakon za obuku članova Komisije za hartije od vrednosti? Ako već preuzimaju posao suda, dajte da im damo iste uslove koje ima i sud.
Jednostavno, meni izgleda da je ovaj zakon na brzinu napisan, nije, kao što to neko kaže, pisan dve godine. Pojedini zakoni, kao što je Zakon o akcionarskim društvima i Zakon o investicionim fondovima, napisani su još u septembru mesecu, a evo na neki izuzetno čudan način, pazite ovo, 28. aprila 2006. godine, znači poslednjeg radnog dana u aprilu, ovo je stiglo u Skupštinu Srbije; 30. aprila je sednica Skupštine Srbije zakazana. Ovo je već bilo na dnevnom redu. Da podsetim, to je bio poslednji dan u aprilu, nedelja. Očigledno je da se nekome žurilo da ovaj zakon bude što pre izglasan, jer ste sasvim sigurni da je pitanje dana kada će ova skupštinska većina da otkaže poslušnost Vladi Republike Srbije. U tome jeste problem.
Znači, ovaj zakon je pisan na brzinu, isti ljudi koji su pisali i ova dva prethodna zakona pisali su i ovaj, to se vidi po stilu, ali su kasnili nekih šest meseci u pisanju ovog zakona u odnosu na druge zakone.
Znači, nešto vas je ozbiljno nateralo da na brzinu napišete jedan ovakav zakon, sa mnogo nedostataka, niste uspeli ni sami da ga pregledate. To što vas je nateralo da to radite na brzinu jeste strah od gubitka vlasti.
I treba da se plašite toga, ali ne zbog gubitka vlasti, nego zbog svega onoga što su radili oni ljudi koji su sprovodili vlast; treba da se plaše zakona, jer su kršili zakon dok su vršili vlast.

Zahvaljujem se, gospodine Arsiću.
Da li još neko želi reč o ovom amandmanu? (Ne.)
Na osnovu člana 140. stav 5. Poslovnika, Zakonodavni odbor je podneo amandman na član 111.
Odbor za finansije je prihvatio ovaj amandman. Vlada je takođe prihvatila, ali nije zvanično dostavila
Na član 112. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Jovan Todorović, Bojan Kekić i Milorad Vučelić.
Odbor za finansije nije prihvatio amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć. Vlada nije prihvatila amandman.
Da li se neko javlja za reč? (Ne.)
Na osnovu člana 140. stav 5. Poslovnika, Zakonodavni odbor i Odbor za finansije podneli su, u istovetnom tekstu, amandman na član 113.
Odbor za finansije je prihvatio amandman Zakonodavnog odbora. Vlada je takođe prihvatila ovaj amandman, ali nije zvanično dostavila.
Na član 113. amandman je podnela narodni poslanik Sanja Čeković.
Odbor za finansije nije prihvatio amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć. Vlada nije prihvatila ovaj amandman.
Niko se ne javlja za reč.
Na član 113. amandman je podneo narodni poslanik Goran Cvetanović.
Odbor za finansije nije prihvatio amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć. Vlada nije prihvatila ovaj amandman.
Za reč se javio narodni poslanik Zoran Krasić. Izvolite, gospodine Krasiću.

Kada Zakonodavni odbor podnosi amandman onda se podrazumeva da je pravno moguć, mada je pravno nelogično da nemamo stav Vlade.
Član 113. reguliše osnovni kapital organizatora vanberzanskog tržišta i mi smo tu podneli amandman, tražimo da se sa 300.000 evra u dinarskoj protivvrednosti to poveća na pet miliona evra.
Moram da se vratim na identičnu odredbu koja je regulisala osnovni kapital berze. I jedan i drugi član počinju rečima "novčani deo osnovnog kapitala iznosi" i dat je neki iznos.
Ovde vidimo da ovaj što piše ne zna šta je osnovni kapital privrednog društva, verovatno zbog toga Bubalo nije hteo da dođe ovde, pošto je zastupao taj Zakon o privrednim društvima.
Prilikom osnivanja svakog privrednog društva propisuje se koliki je taj osnovni kapital. U našem Zakonu o privrednim društvima nemamo odredbu koliko taj novčani deo treba da iznosi. Gde se propisuje novčani deo osnovnog kapitala?
Propisuje se kod banaka, osiguravajućih društava i svih drugih finansijskih institucija, zato što je to garancija ukupne likvidnosti tog privrednog subjekta koji uvek ta sredstva mora da ima, bez obzira u kom obliku, ali ta sredstva su uvek prisutna kako bi mogao da taj privredni subjekat odgovara, pošto je pravno lice, pa je nosilac prava i obaveza; da bi se odgovaralo, da bi se ispunila neka obaveza, uvek je potreban taj materijalni aspekt obaveze, a to je neka vrednost i obično se vrednost izražava u novcu.
Pošto je gospodin Arsić pisao ove amandmane, pošto zna sa kim ima posla, pristupio je jednom malom lukavstvu, pa je povećao ovaj iznos. Sada da čujete šta nam odgovaraju Mlađini eksperti.
Kažu da se, naravno naredbodavno, amandman ne prihvata; uporedna praksa na veoma jasan i eksplicitan način pravi razliku u osnovnom kapitalu između dva organizatora tržišta.
Znači, priča se samo o osnovnom kapitalu, nema novčanog dela, kako počinje član. Vidite kako je Arsić njih majstorski prevario.
Kao, na primer, u Poljskoj, gde je osnovni kapital berze pet puta veći od propisanog osnovnog kapitala za organizatora vanberzanskog tržišta, a u Češkoj je taj odnos 1:10 u korist osnovnog kapitala berze. Nigde nema ni govora o novčanom delu osnovnog kapitala. Oni su se ovde potrudili da daju stvarno dugačak odgovor, ali nigde nema novčanog dela, a amandman se odnosi samo na novčani deo osnovnog kapitala.
Vidite kako je to Arsić majstorski izveo i, naravno, omalovažio Vladu Mlađana Dinkića, za koga odavno znamo da pojma nema o ekonomiji i o ovoj stvari. Ne može da se sastavi.
Nešto je malo bolji nego Đelić, to moram da priznam vama iz G17. Onaj pa dibidus ništa ne zna.
Smejali su mu se u Ministarstvu finansija, učili ga šta je budžet, živa katastrofa. To javnost mora da zna. Ne pada sneg zato što mu je vreme, nego da se vide tragovi. Evo kako je Arsić to majstorski izveo, podneo amandman, eksperti da odgovore i promašili temu.
Visina osnovnog kapitala se određuje Zakonom o privrednim društvima, uz neke specifičnosti koje mogu da se predvide nekim propisima. Ovde treba da se reguliše taj novčani deo osnovnog kapitala, ali oni ne znaju šta je osnovni kapital, ne znaju zašto je on potreban. Samo da vas podsetim, zato što vidim da ovde ima taze ljudi, pa čak i ovih koje je angažovao Mlađan Dinkić.
On je prvu pogrešnu stvar uradio kada je došao na mesto guvernera, što nije u skladu sa članom 80. Zakona o bankama i finansijskim organizacijama propisao kako će da se vrši revalorizacija osnovnog kapitala banaka i finansijskih organizacija.
Oni koji se malo razumeju u to poslovanje shvatiće da je neispunjavanjem te obaveze on stvorio uslove da obriše one banke, između ostalog, a prozivali su ga svi oni koji se razumeju u bankarski sistem da treba da se izvrši revalorizacija, kako bi se dobili pravilni i istiniti iskazi o stanju imovine naših banaka.