Dame i gospodo poslanici, čini se da je želja predlagača bila, barem u obrazloženju se pričalo, da se usvajanjem ovih zakona stvaraju uslovi da građani koji imaju slobodna finansijska sredstva mogu da investiraju, umesto da danas drže na štednji novac kod banaka uz određen poslovni rizik, ali i uz mogućnost da zaradi više nego što bi to dobio od kamate koje im daju te iste poslovne banke. Da kažemo da je to, barem naizgled, lepa želja.
Međutim, s druge strane, taj novac koji već imaju naši građani ipak treba da se uloži u domaću infrastrukturu privrede. Znam želje predlagača, a to je da se ispune direktive EU, ali naša privreda je još uvek daleko od toga da ispunjava njihove standarde.
Samim donošenjem zakona, kojim se reguliše trgovina hartijama od vrednosti, ne rešava se problem pristupanja EU. Naša privreda, barem u nekom manjem delu, mora da bude kompatibilna sa njihovom. To ne može bez kapitala. Ili će naša pravna lica da se zadužuju kod domaćih banaka pod izuzetno nepovoljnim uslovima, ili će to raditi sa stranim bankama koje nemaju svoja sedišta ili će država to morati da radi umesto njih.
Prihvatanjem ovog amandmana obezbedilo bi se da i jedna i druga strana i one koje imaju novca i žele da ulažu da bi zaradili nešto i druga strana koju predstavlja privreda, koja takođe ima hroničan nedostatak obrtnih sredstava, sredstava za investicije, za osavremenjivanje, za nabavku novih proizvodnih pogona za proširenje svoje delatnosti.
Znači, to je ono što našoj domaćoj privredi nedostaje. Kada bi se ovaj novac uložio isključivo u domaću privredu, mogućnost za brži razvoj privrede bi bila daleko veća. Ne samo mogućnost, nego bi to i u narednih par godina dalo određene rezultate i ne bi samo privreda kao privreda u tome imala uspeha. Sa proširenjem pogona proizvodnje, proizvodnog programa, uvek se otvaraju nova radna mesta, gde se zapošljava nova radna snaga.
Što više radnika radi, što je novostvorena vrednost veća, država od toga ima koristi, prvo u onom delu koji se odnosi na fondove zdravstvene zaštite, PIO, itd, manje će biti učešće budžeta Republike Srbije. Sam budžet će bolje da se puni, gde ostavlja državi prostora za njene investicije, jer će više radnika da radi i više ljudi da prima platu i da troši da bi živelo. Ne treba taj kapital od tri ili četiri milijarde evra, koliko se procenjuje da imamo, da ulažemo u strane firme. One su već dovoljno bogate.
Neće puno ljudi imati od toga neku veliku korist, a mislim na građane i na ove male akcionare. Sigurno će im biti veća korist ako ulažu u domaću privredu, pa neko od njihovih članova porodice nađe posao u toj istoj domaćoj privredi i prima platu. Jedino na takav način, a u početku nismo i moramo da budemo svesni, ne možemo da ispunimo sve uslove koje EU stavi pred nas.
Ako ne možemo, onda hajde bar da to radimo korak po korak i da ne pravimo štetu svojoj domaćoj privredi, jer jedino sa njom, pod uslovom da bude razvijena da može da se nosi sa konkurencijom stranog porekla, bar na domaćem tržištu, možemo uopšte da maštamo o EU.
Ako našu privredu guramo u prvi plan, čak i samo članstvo u EU, ništa nam to ne znači, nećemo imati fabrike i nećemo imati pogone. Imaćemo samo firme koje će da eksploatišu naša prirodna rudna bogatstva i kome se posreći da radi tu, a neće to biti veliki broj verujte, jedino će oni da obezbede sredstva za život, a čak ni oni neće moći da primaju enormno velike plate. Setite se u "Sartidu", kažu da su plate redovne, radi se puno, ali su još uvek male.