Da li se još neko javlja za reč? (Ne.)
Na član 35. amandman je podneo poslanik Sreto Perić.
Vlada i Odbor za finansije nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Reč ima narodni poslanik Sreto Perić.

Dame i gospodo narodni poslanici, u ime poslaničke grupe SRS podneo sam amandman na član 35. zakona o preuzimanju akcionarskih društava i u članu 35. sam predložio da se broj "95" zameni brojem "80", a broj "5" brojem "20".
To ću sada prokomentarisati, ali pre nego što pređem na iznošene argumentacije vezano za prihvatanje ovog amandmana, moram da kažem da mene uopšte nije iznenadilo što ministar Mlađan Dinkić nije prihvatio ovaj amandman. On se ovih dana trudi da prihvati ono nešto ostataka od G17 plus.
Narodni poslanik Zoran Krasić je komentarisao amandman na član 34. zakona o preuzimanju akcionarskih društava, gde se radi o prinudnoj prodaji, a ovde se radi o prinudnoj kupovini. SRS protiv instituta prinudne kupovine nema primedbi, ali smo predložili u nameri da se zaštite mali akcionari, s obzirom da je u poslednje vreme blizu miliona ljudi ostalo, odnosno preko 500.000 ostalo bez posla, ukupno oko milion ljudi, na jedan mali način probamo da njihova prava zaštitimo i da im omogućimo da ostvare neku dividendu koliko je to moguće.
S obzirom da je Vlada koja sada vlada obećala, odnosno jedna od političkih stranaka koja je nosilac vlasti obećala da će izvršiti reviziju privatizacije i da od toga otprilike nema ništa, mi na to ne možemo sada intervenisati, ali možemo na zakon koji ste vi predložili da se usvoji, da intervencijom preko određenog broja amandmana probamo da zaštitimo prava nezaposlenih, odnosno vlasnika određenog broja akcija.
Kaže se u stavu 1. člana 35 - kada je ponuđač otkupio najmanje 95 akcija, da li je to bilo 25 u prvom momentu, kada on stiče kvalifikovanu većinu za učešće u odlučivanju, pa naknadno sve do 95% ciljnog društva, većinski akcionar obavezan je da kupi akcije preostalih akcionara, na njihov zahtev, a pod uslovima iz ponude za preuzimanje.
Mi u SRS predlažemo da se ovaj procenat od 95 smanji na 80, pa da se zaštiti malo veći broj vlasnika akcija, jer se može desiti da većinski ponuđač ili većinski vlasnik akcija ne želi da preuzme, odnosno otkupi akcije između 80% i 100%, i na taj način da iz obezvredi i da dovede u težak i nepovoljan položaj male akcionare, a samim tim logično je da se ovaj procenat od 5%, ostalo im je 5%, ako se ovih 95% smanji, onda bi taj njihov procenat bio 20%.
Rok u kojem oni imaju pravo da ponude prodaju svojih akcija je šest meseci. U tom delu nismo intervenisali. Ono što čini sam postupak i suštinu ovog člana zakona nismo uopšte ništa menjali, samo da se ovaj procenat promeni, Ali je veoma interesantno i obrazloženje Vlade zbog čega ne prihvata ovaj amandman. Tu su navedena dva razloga i ja ću redosledom koji je Vlada navela da ih i prokomentarišem.
Kaže - amandman se ne prihvata iz razloga što je Direktiva EU predvidela ovakve procente u sličnoj oblasti. Malopre je narodni poslanik Zoran Krasić govorio da ta direktiva nije obavezna i mi nismo članica EU, tako da nas ova direktiva i ne obavezuje.
Drugi razlog za neprihvatanje amandmana, kaže se da je u Zakonu o privrednim društvima otprilike okvirno prihvaćen procenat. On i nije regulisan u Zakonu o privrednim društvima, nisu naznačeni ovi procenti, tako da tu i ne postoji obaveza, ali vama je između dva razloga koja su se smatrala da su valjani, kvalitetni i na prvom mestu bi trebalo staviti ovaj koji proističe iz tzv. direktive EU, što ni u kom slučaju ne može biti tačno.
Inače, ova odredba člana 35. se nalazi u trećem delu ovog zakona o okončanju postupka o preuzimanju i to bi moglo tako da ostane. Nadam se da ova mučenja i malih akcionara i građana Srbije neće još dugo trajati i da ćemo uskoro imati izbore u Srbiji, i onda će SRS prilikom dolaska na vlast i ovaj i druge zakone koje smo na brzinu usvajali raditi na jedan drugačiji način, na način koji odgovara građanima Srbije.
Jer sam sinoć gledajući jednu TV emisiju bio u prilici da vidim jednog od naših kolega poslanika koji već šest meseci nije zavirio u ovu salu.
Kaže da ovaj parlament na sve liči osim na ono što bi trebalo u stvari da bude, a on je najvećim delom doprineo da se rasproda najveći broj privrednih subjekata u Srbiji, i to pod sumnjivim okolnostima. I dan-danas daju doprinos da ovaj parlament radi tako kako radi, ali SRS ga shvata na najozbiljniji mogući način, jer zastupa ove interese ne samo svojih birača, nego svih građana Srbije, a oni koji možda po Poslovniku imaju pravo da se ne nađu tu u datom momentu, koriste to poslovničko pravo.
Lično mislim da između prava koja proizilaze iz Poslovnika i obaveza koju postavljaju građani Srbije pred nas, uvek se treba opredeliti za obaveze koje građani Srbije stavljaju pred narodne poslanike. Hvala.

Da li se još neko javlja za reč?
Reč ima narodni poslanik Radiša Ilić. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, javljam se po amandmanu koji je na član 35. u ime poslaničke grupe podneo narodni poslanik Sreto Perić.
Kada već dođe do toga da je ponuđač otkupio visoki procenat akcija ciljnog društva, onda je potrebno zaštititi manjinske akcionare, koji su na neki način prepušteni volji većinskog vlasnika.
Amandmanom se traži da procenat od 95% otkupljenih akcija bude zamenjen sa 80%, a shodno tome procenat od 5 da se zameni sa 20%.
Razlog je jednostavan i mislim da je prihvatljiv. Veoma je mali broj preduzeća gde je čak 95% akcija ciljnog društva otkupljeno i ova zakonska odredba bi na neki način obuhvatila manji broj akcionara, a samim tim i društava.
Ukoliko bi se prihvatio amandman narodnog poslanika Srete Perića, značajno bi se povećao broj preduzeća, a time i malih akcionara, na koje bi se odnosio ovaj predloženi amandman.
Očigledno je da je protekla privatizacija u stvari samo predstavljala unosan biznis za odabrani krug ljudi, i to ljudi koji su bliski aktuelnom srpskom vladajućem establišmentu.
Ovde je na delu tzv. neprijateljska privatizacija. Tada se aludira, naravno preko medija, u naručenim reportažama, da neko akcionarsko društvo ne sme da preuzme npr. neko iz druge države i tome sl.
Međutim, najveći su neprijatelji oni koji kupe preko svojih veza za bagatelu neko preduzeće uzimanjem kontrolnog paketa akcija, zatim izdele imovinu i preprodaju po znatno većim cenama ostvarujući enormno visoki profit.
To je u stvari neprijateljsko preuzimanje. Firma se zatvori, odnosno ono što ostane od firme, radnici ostanu na ulici i to je prava slika i prilika tranzicije.
Evo kako to izgleda u brojkama koje će pokazati koliko je bila uspešna i ona bivša dosovska vlast, a i ova sadašnja kada se govori o privatizaciji i kako su na neki način ostavili veliki broj građana Srbije bez posla, a državu Srbiju bez imovine.
Do kraja 2005. godine u preko 1.500 preduzeća je izvršena privatizacija ili, bolje rečeno, pljačka državne imovine. U 230 preduzeća je zvanično, odlukama državnih organa, poništena privatizacija.
U više od 1000 preduzeća se traži revizija privatizacije, nova procena kapitala i raskid kupoprodajnih ugovora. Za oko 150 privatizovanih preduzeća sprema se stečaj, radnici su na ulici, a vrednost akcija malih akcionara je drastično umanjena.
To je u stvari tzv. neprijateljska privatizacija. Retki su oni koji su povećali proizvodnju, uložili dodatni kapital, povećali plate itd. Nisu kao neki prevaranti, kao uloženi kapital prikazivali dedine livade na nekoj zabačenoj planini, čiji ar košta kao da je u centru Beograda.
Najveća meta su ona preduzeća koja su privatizovana po starom zakonu od pre 15 godina, a neke čak iz doba Ante Markovića, gde je većinski paket akcija od 60% u vlasništvu malih akcionara. Upravo na ta preduzeća se juriša iznutra u cilju da se oslabe i onda da se obaranjem vrednosti akcija jevtino kupe.
Kada se radnicima duže vreme ne isplaćuje zarada, onda im se posle godinu dana ponudi mogućnost da prodaju akcije kojim će zadovoljiti neke životne potrebe. Mali akcionari te svoje akcije će odmah prodati, iako po znatno umanjenoj ceni.
Znači, psihološko dejstvo je učinilo svoje i radnici će biti zadovoljni nekoliko meseci ili par godina, dok će poslodavac za to vreme preuzeti firmu i sa svojim ljudima, koji su mu pripremili teren pre dolaska, ostvarivaće ogroman profit za sebe. U takvim situacijama poslodavac zna da kaže onima koji nisu prodali svoje akcije da više neće kupovati akcije, čime mali akcionari stiču utisak da u rukama imaju bezvredne papire koje poslodavac neće.
Ovim amandmanom obaveza poslodavca bi bila da otkupi akcije malih akcionara ako ima 80% akcija u svom vlasništvu umesto tek 95%. Poslodavac će od, na primer, 75% do 95% upravo doći taktikom obezbeđivanja akcija, odnosno neće da ih otkupi. Onda će akcionari zbog teških životnih uslova prodati, što narod kaže, pošto-zašto. Zato smatram da će poslanici u danu za glasanje prihvatiti ovaj amandman, a da bi se poboljšao položaj malih akcionara u Srbiji. Hvala.

Da li se još neko javlja za reč? (Ne.)
Na član 37. amandman je podnela Vlada.
Pošto je Odbor za finansije prihvatio ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć, konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Na član 38. amandman je podneo poslanik Dragan Živkov.
Vlada i Odbor za finansije nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Reč ima narodni poslanik Dragan Živkov. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, podneo sam amandman na član 38. stav 1. koji glasi: da se briše. S obzirom da SRS uglavnom u ovom zakonu o preuzimanju akcionarskih društava članovi se brišu iz razloga što zakon aludira na nešto drugo.
Ovaj zakon je jednostavno instrument za preuzimanje akcija od malih akcionara i prinudno, maltene, preuzimanje akcija. U dosta situacija i primera što se tiče privatizacije u našoj zemlji i na takav način je odrađeno.
U članu 38. koji glasi da upravni odbor ciljnog društva je dužan da pismenim putem upozna zaposlene u ciljnom društvu o ponudi za preuzimanje.
Molio bih predstavnike Vlade i ministarstva da mi kažu gde će to i u kojoj firmi da se desi na ovakav način i da će biti ciljno društvo, tj. šapu na koga stavi pojedinac ciljnog društva da će upoznati akcionare o pravoj situaciji i da će sigurno učiniti onako kako bi trebali da ostvare akcije i po pravoj tržišnoj vrednosti.
U takvim situacijama tada se počnu mešati brokeri, dileri koji jednostavno lobiraju za pojedince ko je stavio šapu na akcionarsko društvo i ciljnu grupu. Smatram da ovaj član bi trebalo da se briše.
U obrazloženju Vlade, gde se ne prihvata amandman koji sam podneo, piše da predlog zakona uređuje obaveza upravnog odbora ciljnog društva da upozna zaposlene o ponudi za preuzimanje, koje je propisana direktivom EU. To je na svaki član koji je podnela SRS obrazloženje, a nama srpskim radikalima koji je cilj EU u našoj državi i koji je cilj pojedinaca koji žele da otkupe i otmu od malih akcionara akcije. Hvala.

Hvala. Da li se još neko javlja za reč?        Na član 43. amandman je podneo poslanik Ljubomir Kragović.
Vlada i Odbor za finansije nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč?
Reč ima narodni poslanik Ljubomir Kragović. Izvolite

Dame i gospodo narodni poslanici, na Predlog zakona o preuzimanju akcionarskih društava ispred SRS podneo sam amandman na član 43. koji treba promeniti u celosti tako da glasi: "Protiv akata koje donosi komisija može se u roku od osam dana od dana prijema akta uložiti prigovor ministarstvu nadležnom za poslove finansija. Protiv odluka ministarstva može se pokrenuti upravni spor pred nadležnim sudom".
Ovaj amandman sam podneo u cilju zaštite malih akcionara, a očekivao sam da i Predlog zakona bude u cilju zaštite malih akcionara. Međutim, ovde zakon štiti poslodavca, a grubo su narušena prava malih akcionara. Ovim amandmanom ispravio bi se član 43. u kojem stoji da ''akti koje donese komisija su konačni'', znači tapija, nema više, komisija je sveto pismo za male akcionare i ako ona donese neku odluku ne može da se žali. ''Protiv akata komisije predviđena strana može pokrenuti upravni spor.'' Znači, može ići na sud, može na parnični postupak i kad će da ostvari svoja prava-nikada.
Ovim rešenjem se upravo želela zaštita malih akcionara, da na odluku Komisije za hartije od vrednosti može da se žali upravo Ministarstvu za finansije, a ukoliko dobije negativan odgovor od Ministarstva za finansije, da onda u drugostepenom postupku mali akcionar može svoju zaštitu da zatraži pred sudom. Samo se na taj način može obezbediti dvostepenost i zaštita malih akcionara.
Međutim, kada sam predložio ovaj amandman nisam mislio da će, kako vi kažete, komisija i njihove odluke su konačne i verovatno će biti potvrđene i od Ministarstva za finansije i ne mislim da će Ministarstvo za finansije koje sada radi pomoći bilo kojem malom akcionaru ili malim akcionarima, ali je potrebno ovo staviti u Predlog zakona zato što će ova vlada jako kratko da traje, pa će da dođe neka nova vlada, neko novo ministarstvo za finansije, koje će realno sagledati sve ono što mali akcionari traže i zaštiti upravo te male akcionare da njihova prava budu uvažena pred Ministarstvom za finansije.
A ne kako ste predložili u Predlogu zakona da je ono što donese komisija konačno i da mali akcionar može samo da plače nad svojom sudbinom zašto se sprovela ta odluka o oduzimanju njegovih akcija ili nasilne prodaje.
Stoga predlažem i umoljavam narodne poslanike da za ovo glasaju u danu za glasanje. Neće mnogo promeniti u zakonu, ali će dati šansu malim akcionarima da mogu, ukoliko su nezadovoljni odlukom Komisije za hartije od vrednosti, a Komisija nije sveto pismo, da mogu da ulože prigovor Ministarstvu za finansije u prvom stepenu, a ukoliko ne budu zadovoljni odlukom Ministarstva za finansije da potraže svoja prava i zaštitu svojih prava kod suda.

Povodom amandmana reč ima narodni poslanik Momir Marković.

Dame i gospodo narodni poslanici, mi poslanici SRS od početka trajanja ove skupštine upozoravamo vas na to da od pomoćnih tela pravite institucije, od komisija pravite državne organe protiv čijih odluka je maltene nemoguće podneti žalbu.
Upravo sada isplivava na površinu jedna takva situacija. Komisija je neprikosnovena. Odluka Komisije je konačna. Na odluku Komisije nemate kome da se žalite, nego upravni spor pred sudom. Zašto nam onda služe ministarstva?
Ministarstvo je institucija, a komisija je samo pomoćno telo i sve agencije, sve tzv. radne grupe, računajući i agencije jesu pomoćna tela ministarstva, koja treba da odrade posao za njega. Ono je državni organ i može da odlučuje. Naravno, ne mislim na ovo ministarstvo i ne mislim na ovog ministra, jer on kada odlučuje uglavnom se narod posle toga drži za glavu.
Ne vidim zašto ovaj amandman ne treba prihvatiti. Ne vidim zašto je obrazloženje ovakvo kako ste dali gospodinu Kragoviću.
Kaže - amandman se ne prihvata; odredbama ovog člana dvostepenost u odlučivanju je već obezbeđena na taj način što je predviđeno da nezadovoljna strana može pokrenuti upravni spor protiv akata komisije.
Samo još fali da zabranite čoveku da tuži kada je oštećen. Da ste mogli i to biste ugradili u ovaj zakon. Nemate prava na upravni spor, odluka komisije je merodavna.
Setite se koliko je kroz sve one burazerske privatizacije preduzeća po Srbiji ostalo oštećenih malih akcionara.
Poslanici SRS pomenuli su primer ''C marketa'', setite se robnih kuća, vidite koliko je malih akcionara koji su dobili akcije i koje im polako ali sigurno pretvarate u bezvredne papire.
Dosta je bilo manipulacija.
Predlažem da ovaj amandman u danu za glasanje usvojimo i bar malo pokušamo da ovaj zakon upristojimo, mada će već od septembra neki novi saziv ove skupštine donositi neke nove zakone, koji će biti u interesu građana Srbije i naroda, a ovo će ići na policu, kao jedan od neuspelih pokušaja totalne zloupotrebe u Srbiji.