Dame i gospodo narodni poslanici, pre nego što pređem na obrazlaganje amandmana, samo jedno malo osporavanje gospodinu Momiru Markoviću, takođe poslaniku SRS. On kaže da zakon neće stajati na policama nego će ga i oni koji su ga predložili i pisali baciti u korpu za otpatke.
Neće, prvo će da pokupe ono što se može preko ovih ski-centara i ostalih prirodnih bogatstava i lepota naše zemlje Srbije, da iskoriste to i upravo zbog toga im treba ovaj zakon, a onda će ga negde odložiti. Donećemo druge zakone kojima će se regulisati takvo ponašanje ovih koji predlažu zakone.
SRS je svesna ubrzanog razvoja zimskog turizma i sportske aktivnosti na skijalištima i u tom cilju bismo mogli da prihvatimo razmišljanje o donošenju jednog ovakvog zakona. Da li je današnji dan najsrećniji dan da raspravljamo o zakonu, to je drugo pitanje. A kada kažem da li je današnji dan, znate zbog čega ovo kažem i na šta mislim; kada je jedan deo zajedničke države nestao, odnosno odvojen, gde će prava nekih građana biti i te kako ugrožena, a mi danas razgovaramo ovde o zakonu o skijalištima i videćete na jedan način iz člana 56.
Moj amandman se odnosi na član 56. i predlažem da se ovaj član 56. briše. Znam da one koji ne čitaju zakonske predloge najviše nerviraju amandmani koji glase da se neki određeni član briše, a oni koji čitaju predloge zakona, oni će videti i znaju da su takvi amandmani ponekad neminovni i neophodni.
Najvećim brojem amandmana mi predlažemo da se zakonski tekst popravi, ali ovde je to bilo nemoguće, odnosno nepotrebno je da ovaj član u Predlogu zakona stoji.
Ukoliko danas nema ministra za turizam i trgovinu, mogao je da pošalje onog "Hrvoja", koji iz dana u dan protežira i štiti proizvode iz Hrvatske, možda su njemu milije i usluge Hrvatske u oblasti turizma, odnosno skijališta i ski-staza, nego naši u Srbiji. Mogao je da dođe da čuje neke primedbe koje poslanici SRS iznose na ovaj zakon.
U članu 56. pobrojano je 17 tačaka na šta treba sve da se obrati pažnja. Ja sam o nekoliko pričao i o nekoliko ću još da govorim. Recimo, u tački 3) se kaže da ne sme da se penje, misli se na skijaša, na pogonske stanice i linijske stubove ili da zauzima mesto koje nije namenjeno korisnicima žičara ili ski-lifta ili da ometa pristup tim mestima.
Ovde je moglo još da se kaže, ne sme da se penje, jer pretpostavljam da u mnogim skijaškim centrima postoje i upravne zgrade, moglo se napisati da skijaš koji je došao da se skija ne sme da se penje na upravnu zgradu; ali, zaboga, nije mu tu mesto.
Zatim, tačka 7) ne sme da se njiše u sedištu žičare i da se vozi bez spuštenog sigurnosnog rama, da ne upotrebljava naslon za noge, da iskače iz sedišta itd, kao da lice, koje je došlo da se skija, došlo da se njiše; ili, ne piše vam nigde ni na autobusu to, jer nisu građani Srbije toliko maloumni ili blesavi da im treba pisati da ne smeju da izlaze prilikom vožnje iz žičare, ili iz autobusa, ili bilo kog drugog prevoznog sredstva.
Ne sme u toku prevoza sa žičare da baca ili odstranjuje bilo kakve predmete. Ovo je elementarna nekultura, jer to ne važi samo za žičare i druga mesta, to važi na svakom mestu. Treba valjda i postoje mesta koja su predviđena za odlaganje otpadaka i drugih pomoćnih sredstava koja se koriste na skijalištima.
Tačka 16) kaže, ne sme da koristi žičaru za prevoz ako nema dovoljno fizičkih sposobnosti ili znanja ili veštine za bezbedno korišćenje instalacije žičare, odnosno usluga prevoza. Kako se ovo može proveriti i na koji način, a mislim da nijedan korisnik žičare, odnosno ski-staze neće da kaže – nisam dovoljno sposoban, nisam fizički spreman da koristim, jer podrazumeva se, čim je došao, da želi da skija. Na koji način ćete vi to da proverite, to meni nije jasno.
Ako se pažljivo pročita ovaj član 56. onda se vidi da je pisano za one koji imaju određena umna i mentalna ograničenja, ne mogu se složiti da su to građani Srbije, jer oni to nikako nisu i ne mogu da budu, a ne znam da li ovi predlagači zakona ne misle da su možda njihovim prijateljima iz EU, koji treba da dođu da se skijaju na našim zaista prelepim skijaškim stazama, potrebna ova uputstva. Prilikom dočeka, upozorite ih kako i na koji način može da se skija na skijalištima u Srbiji.
Vlada nije prihvatila ovaj amandman, u obrazloženju kaže da su odredbe člana 56. Predloga zakona važne za bezbednost skijaša na skijalištu, a ovo jeste, kao što je u prethodnim članovima obrazlagano, materija koju treba regulisati nekim pravilnicima ili nekim posebnim obaveštenjima koja bi stajala na skijaškim stazama, a ne nikako da ulazi u zakonski tekst.
S obzirom na to da ga predlaže Ministarstvo za trgovinu i turizam, sećam se kada je bio na dnevnom redu Zakon o turizmu, pa prilikom obuke turističkih vodiča stoji da je cena polaganja nekog ispita 3.000 dinara, da će ga platiti turistički vodič lično, samo nije stajalo u kojim apoenima treba još da bude.
Nije mi jasno za ove predloge zakona koji dolaze iz Ministarstva trgovine, ko to radi, da li su to neki ljudi koji su najveći deo svog radnog iskustva sticali u nekim manjim privrednim subjektima, pa su radili neke poslovnike i pravilnike, pa samo to svoje bogato iskustvo, da tako kažem, prenose u zakonsku regulativu. Potrudite se malo, dajte ozbiljnije predloge da bi mi mogli ozbiljnije da radimo. Hvala.

Po istom amandmanu, narodni poslanik Zlatan Jovanović.

Samo par rečenica, a vezane su za ovaj amandman.
Naime, član 56, gde je gospodin Perić podneo amandman, kojim traži da se ovaj član briše, govori o tome šta skijaš ne sme da radi.
Pazite, imate u članu 55. dva stava. U prvom stoji "skijaš je obavezan", pa je po tačkama navedeno šta je obavezno, a u stavu 2, "skijaš ne sme", pa opet nekoliko tačaka, odnosno devet, šta sve ne sme.
Pa onda opet novi član 56. šta skijaš ne sme, pa novih 17 tačaka šta sve skijaš i dalje ne sme da radi.
Mislim da je ovo previše i sve što je u članu 56. može da stoji u nekom pravilniku, uputstvu, ali nikako ne treba da stoji u zakonskom tekstu. Hoću da dopunim ovo što je gospodin Perić već rekao.
U tački 16) člana 56. stoji da skijaš ne sme da koristi žičaru za prevoz, ako nema dovoljno fizičkih sposobnosti i znanja za bezbedno korišćenje, a upravo je Vlada usvojila, odnosno prihvatila amandman gospodina Markovića na član 55, u kome je takva odredba brisana, a sada se ista odredba ponavlja u članu 56. i ona ostaje da stoji u tom članu.
Znači, u članu 55. brisali smo odredbu koja je govorila da skijaš ne sme da koristi žičaru, ako ne poseduje potpuno znanje i sposobnosti, a sada imamo odredbu koja ostaje na snazi, da skijaš ne sme da koristi žičaru za prevoz ako nema dovoljno sposobnosti i znanja i veštine za bezbedno korišćenje žičara. Znači, tamo smo izbrisali, a ovde je ostalo i efekat je nikakav, znači, ništa nismo dobili ovim amandmanom gospodina Markovića.

Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 57. amandman je podneo poslanik Tomislav Penezić.
Vlada predlaže da se ovaj amandman odbije, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Tomislav Penezić.

Dame i gospodo narodni poslanici, meni je sada zadovoljstvo da pričam, jer malopre kada sam pričao nije me niko čuo, a nisam ni ja sebe čuo koliko su galamili. Vidim da su se ovi drugi smirili, čitaju novine, pa neka ih, neću ih uznemiravati.
Moram samo da napravim neke uvodne napomene, jer ovde se radi o zakonu, i gospodo iz Vlade, pa i ostali, u zakonu nema izuzetaka, a kod pravila može i ovako i onako. Na nekoliko mesta, a to neću sada citirati jer nije deo mog amandmana, imate napisano – može. Dakle, u zakonu mora ili ne može, znači, zabranjeno je. Znači, nema može ovako i onako. U pravilima može i ovako i onako. Međutim, to nije tema mog amandmana.
Moj amandmanom tražim da se u članu 57. stav 3. briše. Radi javnosti pročitaću taj član : "Kada skijaški centar u toku skijaške sezone očekuje veliki broj skijaša na skijalištu mora pravovremeno obavestiti nadležni organ unutrašnjih poslova (obratite pažnju) i zatražiti dodatnu pomoć za održavanje reda na skijalištu (i to naglašavam) i uređenje saobraćajnog prometa za dolazak i odlazak sa skijališta." A ovo drugo ne naglašavam.
Pazite koja je to kontradiktornost, jer se u članu 53. govori upravo o obezbeđenju na skijalištu, pa se kaže: "Skijaški centar obavezan je da za vreme rada skijališta obezbedi redarsku službu koja mora imati odgovarajući broj redara kako bi efikasno osigurala bezbedno korišćenje skijališta (patrole, dežurna mesta i dr.), u skladu sa odredbama ovog zakona i pravilima o redu na skijalištu".
Sledeći stav kaže: "Broj angažovanih redara određuje se prema konkretnim okolnostima skijališta, a naročito prema očekivanoj učestalosti korišćenja staza i broja, teže, veličine i preglednosti staza". Ovim članom je sve to rešeno.
Izvinjavam se, u odgovoru sam malo i šaljivo rekao da skijaški centar nije stadion na kome se okupljaju suprotstavljene grupe navijača, tako da je mera predviđena ovim stavom suvišna. Nema ovde borbe, nema opasnosti da neko eventualno nasrne na skijaše kada pobede. Nije to fudbalska utakmica, da se utrči tamo i da se biju ljudi.
Šta će milicija? Ovde vidim – organi unutrašnjih poslova.
U odgovoru na moj amandman se kaže: "Amandman se ne prihvata, jer se odredbom člana 57. obezbeđuje red na skijalištu za vreme skijaških manifestacija". U zakonu nema tih manifestacija. Manifestacije podrazumevaju, koliko znam, takmičenja različitih vrsta. Ne može biti manifestacija ako uzmem skije i spustim se, padnem ili prođem srećno. To nije manifestacija.
Bilo bi u redu da ste vi predvideli da policija bude obaveštena i da van skijališta, tamo gde je parkiralište i put, obezbeđuje saobraćaj. Šta će milicija na skijalištu? Zamislite da dođe komandir milicije i da kaže – gospodine Tomba, ti nisi sad na redu, ne možeš ti da ideš, ide Stenmark. Nema milicija šta da traži tamo.
Vi ovde kažete da tražite pojačanje organa za obezbeđenje na skijalištu. To morate ispraviti. Nemojte se ljutiti, nemam nikakve zle namere, hoću da ukažem na taj propust.
Pomenuli ste manifestacije u odgovoru na moj amandman, a u zakonu manifestacija nema. Dobro sam pročitao – kad skijaški centar u toku skijaške sezone očekuje veliki broj skijaša na skijalištu, to podrazumeva verovatno rekreativce. Prema tome, ovde nema manifestacija. Ako hoćete, ako ste dobre volje, prihvatite ovo i onu sugestiju na početku. Nije tu gospodin Marković, on ima običaj da se bavi jezikom, odlično time barata i potvrdio bi ovo što kažem.
Dakle, nemojte više upotrebljavati ono "može" i u zakonu, ako nije drugačije rešeno, može i ovako i onako. U zakonu može ovako i nikako drugačije, u pravilu kako god hoćete. Mislim da sam bio jasan. Ako nisam, shvatićete kad pročitate ovo.

Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 63. amandman je podneo poslanik Rodoljub Gačević.
Vlada predlaže da se ovaj amandman odbije, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Rodoljub Gačević.

Dame i gospodo narodni poslanici, svaka škola, naravno i škola za skijanje, ima svoje učenike. Učenici su, u ovom konkretnom slučaju, različita lica različitih godina starosti, različitog pola, različitog uzrasta, ali su svi, po pravilu, oni koji se ne snalaze najbolje na skijalištu, lica koja su neiskusna i najčešće lica koja su neoprezna.
Iz tih razloga, moj amandman je u tom smislu i dat, da se ova lica na skijalištu obeleže vidno i jasno, kako bi skrenula pažnju ostalim učesnicima na skijalištu na njihovo prisustvo, iz ovih razloga koje sam upravo i pomenuo, a sve u cilju da ne bi došlo do težih povreda, ozleda i možda nepredviđenih situacija, kako po učenika, tako i po lica koja su naučena, odnosno skijaše.
Pošto može da dođe do ovakvih posledica, do teških povreda na skijalištu, potrebno je da škola skijanja ima i neophodnu medicinsku pomoć, u smislu stručnog lica koje će ukazati medicinsku pomoć. Pre svega, mislim na lica ranga lekara, jer ukoliko bilo koje lice koje je površno obučeno za ukazivanje medicinske pomoći, može da dođe do još težih posledica nego što su one koje su pre toga nastale.
Iz tih razloga i predlažem da škola skijanja ima upravo takav kadar neophodan za pružanje medicinske pomoći, odnosno pružanje prve pomoći. Ovde se ne kaže tako, nego se kaže da samo treba da pruži hitnu medicinsku pomoć. Nije dovoljno definisano šta se podrazumeva pod tim pojmom.
Drugo, ovde kaže da je potrebno da ima tzv. priručni komplet. Kada se kaže "priručni komplet", obično se misli na onaj komplet koji mi svi vozači imamo u automobilu, ali to nije komplet koji je dovoljan, jer on treba da sadrži, pre svega, sredstva kao što su nosila, a u kompletu za prvu pomoć u automobilu to se ne nalazi.
Znam da će neko reći da u saobraćaju mogu da nastanu teže povrede nego što je na skijalištu, ali mi ne možemo obučavati sve vozače da budu u rangu lekara, da budu stručnjaci u ukazivanju prve pomoći, odnosno medicinske pomoći. Iz tih razloga, kada je u pitanju škola za skijanje, ona treba da ima takvo lice.
Zato mislim da je neophodno da škola skijanja ima jedno lice za pružanje medicinske pomoći, u rangu lekara i ne samo da ima priručni komplet za prvu pomoć, već da ima sva neophodna sredstva za pružanje prve pomoći, odnosno ukazivanje lekarske pomoći. Mislim na nosila i mislim na sredstva koja su neophodna u tim trenucima.

Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 65. amandman je podneo poslanik Milan Stevović.
Vlada predlaže da se ovaj amandman odbije, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Reč ima narodni poslanik Vjerica Radeta.

Poslanici SRS redovno upozoravaju Vladu na obavezu pridržavanja Ustava Srbije, ali to izgleda ovoj vladi nikako da dopre do svesti. Ja ću sada da citiram nekoliko članova Ustava Srbije, a onda ću da kažem zbog čega je to bitno za ovaj član 65.
Član 11. Ustava Srbije kaže: "Slobode i prava čoveka i građanina ograničeni su samo jednakim slobodama i pravima drugih, i kada je to Ustavom utvrđeno".
Član 13. Ustava Srbije kaže: "Građani su jednaki u pravima i dužnostima i imaju jednaku zaštitu pred državnim i drugim organima bez obzira na rasu, pol, rođenje, jezik, nacionalnu pripadnost, veroispovest, političko ili drugo uverenje, obrazovanje, socijalno poreklo, imovno stanje ili koje lično svojstvo".
Član 35. kaže: "Svako ima pravo na rad.
Jamči se sloboda rada, slobodan izbor zanimanja i zaposlenja i učešće u upravljanju. Svakome je, pod jednakim uslovima, dostupno radno mesto i funkcija.
Zaposlenima može prestati radni odnos protiv njihove volje, pod uslovima i način utvrđen zakonom i kolektivnim ugovorom.
Zabranjen je prinudni rad".
Član 53. koji se odnosi direktno na ministra i na Vladu, kaže: "Svako je dužan da se pridržava Ustava i zakona.
Svako je dužan da savesno i odgovorno vrši javnu funkciju".
E, ovaj ministar niti se pridržava Ustava i zakon, niti shodno tome savesno obavlja svoju funkciju, naravno, mislim na ministra Bojana Dimitrijevića, koji bi trebalo u ime Vlade ovde da predstavlja ovaj zakon, a da podnese ostavku – to svakako. Najpre Koštunica, pa onda svi ostali.
Zašto sam citirala Ustav i ove konkretne članove Ustava Republike Srbije. Zato što je član 65. ceo neustavan. Govorim o amandmanu na stav 1. koji je podneo kolega Milan Stevović, a taj stav 1. člana 65. glasi: "Skijaški centar je obavezan da obezbedi ravnopravne uslove u pogledu korišćenja skijališta svim školama skijanja koje imaju svoje sedište u jedinici lokalne samouprave na čijoj teritoriji se nalazi skijalište". Ovakva diskriminacija građana Srbije u Predlogu zakona je nešto što zaista iznenađuje. Ako je i od ove vlade, mnogo je.
Zašto bi neko imao prednost, odnosno mogao da ima ove uslove samo zato ako ima svoje sedište u jedinici lokalne samouprave. Pa, zar ne može neko da bude tamo gde uopšte nema skijališta.
Da ima privatno preduzeće i da u okviru tog privatnog preduzeća ima i skijaški centar, skijališta, škole skijanja, sve to može da ima, a da živi recimo u Vojvodini, da živi tamo gde uopšte nema skijanja, čak gde retko pada i sneg.
Dakle, otvara firmu, otvara privredno društvo, bavi se raznim delatnostima i između ostalog i ovom delatnošću; ima tamo na skijalištu ljude koji ispunjavaju uslove, koji znaju to da rade, ima direktora koji upravlja tim delom njegovog preduzeća, a sedište mu je daleko nekoliko stotina kilometara od tog skijališta. I zaista ne razumem šta je bio motiv Vlade Republike Srbije da na ovakav način reguliše ovu materiju i da predloži ovakav besmislen član, član 65. 'Ajde što je besmislen, nego zaista krajnje diskriminatorski.
Kako možete vi, gospodo iz Ministarstva, pretpostavljam da ste vi prevodili ove zakone, ministar valjda nema vremena on se bavi tenderima i onom akcijom "kupujmo domaće", a finansiraju ga stranci u toj kampanji, odnosno finansiraju tu kampanju, zaista je neverovatno da niste vodili računa o nečemu što je zaista osnovno pravo čoveka i građanina u zemlji Srbiji, i to pravo zagarantovano je Ustavom.
To što vi pričate da ćete da donesete nekakav novi ustav, sada sam se zabrinula kada sam videla kako kršite u predlozima zakona osnovna ljudska prava, šta to znači taj vaš budući ustav, da li ćete da ukidate ljudska prava i slobode, gospodo, demokrate takozvane?
Amandmanski predlog je da ostane samo deo teksta: "Skijaški centar je obavezan da obezbedi ravnopravne uslove u pogledu korišćenja skijališta svim školama skijanja". I tu se, gospodo, stavlja tačka, a briše se – "svim školama skijanja koje imaju svoje sedište u jedinici lokalne samouprave na čijoj teritoriji se nalazi skijalište". Suština ovog pokušaja vašeg i ovog člana je opet u onoj zakulisnoj radnji oko javnih preduzeća, koje ste vi ovako pokušali da proturite narodnim poslanicima.
A sada slušajte, kolege poslanici, nebuloznog odgovora Vlade zašto ne prihvata amandman Milana Stevovića: "Amandman se ne prihvata, jer je za bezbednost skijanja važan razvoj ski-škola koje su neposredno vezane za samo skijalište". Stvarno ne znam šta su ovde ministar Dimitrijević i Vlada hteli da kažu. Čime ovaj amandman ugrožava bezbednost skijanja, a vi onda kažete – "za bezbednost skijanja važan razvoj ski-škola koje su neposredno vezane za samo skijalište".
Znači, razvoj drugih ski-škola vas ne interesuje, samo one koje su vezane, ovako kako je napisano u zakonu, čije je sedište u blizini, odnosno na teritoriji opštine, odnosno lokalne samouprave gde se nalazi škola skijanja.
Ovo, zaista, mislim da je ministar ovde da bi morao da prihvati, a nadam se da će kolege poslanici ozbiljno da shvate ovu našu primedbu i da nećete dozvoliti da donesete još jedan od neustavnih zakona, pošto je, nažalost, postala moda ministara Vojislava Koštunice da nam ovde pričaju o zakonima, i da nam predlažu zakone koji su u suprotnosti sa Ustavom Republike Srbije.
Onda nam ministri, kada su prisutni, objašnjavaju kakvo će biti ustavno rešenje nekog budućeg ustava, koji, očigledno, nemate nameru da donosite jer ste obustavili rad na donošenju ustava, zato što donošenje novog ustava, gospodo, ne odgovara vama koji predstavljate valjda skupštinsku većinu i ne odgovara Borisu Tadiću.
Novi ustav bi, naravno, podrazumevao i nove izbore, prevremene izbore na svim nivoima i vi iz tog razloga samo pričate, obećavali ste u izbornoj kampanji, pričate priču, a naravno ne pada vam na pamet da novi ustav donosite zato što ste vi u trajnoj kohabitaciji sa onim lopovskim "žutim" preduzećem koje predvodi Boris Tadić.
Onda onaj Šuki-Plazma sinoć u jednoj televizijskoj emisiji kaže, kada je kolega Proroković u nekom kontekstu pomenuo SRS kao najveću opozicionu stranku, a onda Šuki-Plazma, to vam je Dragan Šutanovac, a Šuki-Plazma mu je nadimak otkad se saznalo da je reketirao braću Brašnjević i da je uzimao "plazma" televizore za sebe i za Borisa Tadića, i onda on kaže sinoć – a kako su to radikali najveća opoziciona stranka. A ovaj kolega kaže – pa imaju najviše poslanika u Skupštini. A on kaže – a, otkad je to merilo, pa postoje neka druga merila, otkad je merilo to što imaju najviše poslanika da to znači da su najveća stranka.
Prosto neverovatno i glupo, ali, naravno, to nema veze ni sa ovim zakonom ni sa ovim o čemu hoću da skrenem pažnju narodnim poslanicima. Još jedanput, prihvatite ovaj amandman, nemojte na ovaj način da Vladu sukobljavate sa lokalnim samoupravama i nemojte da na ovaj način pokazujete kako vi to zamišljate decentralizaciju.
Mi vam uporno govorimo da vi to samo pričate, a da u praksi potpuno drugačije radite, pogotovo kada to još pokušate da u zakonski tekst unesete, onda je to samo potvrda onoga o čemu smo mi govorili, ali je neprihvatljivo i to ćemo zaista svaki put da vam ponavljamo, i da radi javnosti govorimo, da morate da prestanete kolege poslanici, koji glasate za Vladine predloge, da donosite neustavne zakone. Ustav, kakav god je, to je "sveto pismo" u svakoj državi.
Kada kažem kakav god je, ne mislim na Ustav Srbije, jer ovaj naš Ustav garantuje sva prava i slobode. Ovaj naš Ustav je dobar, osim nekoliko onih arhaičnih stvari koje se odnose na društvenu imovinu, koje treba da se promene. Naravno, vi ni to nećete, jer vama to nije u interesu.
Vi ste na mnogo primera pokazali da jednu priču pričate građanima Srbije kada pokušate da ih izmolite za glasove na izborima, a kada preuzmete vlast onda nema ništa od izbornih obećanja.
Znači, nije bio samo ustav izborno obećanje, bila je i Koštuničina priča o Hagu, kao devetoj rupi na svirali, pa je onda tu rupu preokrenuo, pa mu je to sada prva rupa na svirali. Naravno, građani Srbije će na narednim izborima, a valjda je svima jasno posle svih ovih događaja, i verovatno posle konačnog proglašenja otcepljenja dela države i dela srpskog naroda, da nema drugog rešenja, dame i gospodo, za Srbiju, već vanredni parlamentarni izbori.
Moraju u Srbiju da dođu na vlast ozbiljni i odgovorni ljudi. Dosta je građanima Srbije onih koji posle izbora kažu – mi smo preuzeli vlast. Građani Srbije hoće one koji će posle izbora da kažu – mi preuzimamo odgovornost. Velika je razlika, dame i gospodo, vi jeste na vlasti i čuvate vlast po svaku cenu i u toku vršenja vlasti pravite takve greške da je to prosto zastrašujuće, a zastrašujuće je, pravnici to dobro znaju, da Vlada, otvoreno i jasno, kroz zakon predlaže neustavna rešenja.
Šta mogu građani Srbije da očekuju u Srbiji i kakvu pravnu sigurnost mogu da imaju ako imaju vladu i skupštinsku većinu koja donosi neustavne zakone? Ne postoji valjda veći pravnički greh nego ogrešiti se o Ustav Republike Srbije, odnosno u bilo kojoj državi, ustav bilo koje zemlje, to je svetinja, gospodo. Ako vam se ne sviđa ustav, obezbedite odgovarajuću većinu, menjajte ustav. Mi srpski radikali smo spremni, to smo vam davno rekli, da učestvujemo u tom poslu, ali ne na način na koji vi to radite.
Ali, dokle god imamo ustav, on mora da se ovakav poštuje. Neprihvatljivo je i molim vas, molim kolege pravnike da objasne svojim kolegama koji to nisu, da ne postoji veći pravnički prekršaj od kršenja ustava.
Zato vas molim, prihvatite ovaj amandman, pa nećete bar u ovom delu prekršiti Ustav i, što je još bitnije, nećete dovoditi u neravnopravan položaj ne samo lokalne samouprave, nego građane Srbije, jer u lokalnim samoupravama žive građani Srbije.

Da li se još neko javlja za reč? (Ne)
Na član 65. amandman je podneo Miroslav Nedeljković.
Vlada predlaže da se ovaj amandman odbije, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Momir Marković.