Pošto je gospođa Vjerica Radeta, kao eminentni pravnik, objasnila suštinu amandmana na ova dva člana, samo par reči vezano za ovo poglavlje koje nosi naslov – Nadzor nad primenom ovog zakona.
Naime, Predlogom je propisano da nadzor nad primenom zakona vrše četiri ministarstva, ali su u samom tekstu zakona bliže propisana ovlašćenja samo turističkog inspektora, a ostali, Ministarstvo prosvete i sporta, Ministarstvo saobraćaja, nisu ovde, kao i Ministarstvo finansija, ostala ministarstva koja su predviđena da vrše nadzor nad primenom zakona, nisu bliže propisana ovlašćenja njihovih inspekcijskih organa nad primenom ovog zakona.
Takođe, želim da kažem da ako se ovaj zakon usvoji, podrazumeva i donošenje mnogo podzakonskih akata. Za neka akta, dakle, predviđeno je da ih donose tri ministarstva, Ministarstvo turizma, Ministarstvo prosvete i sporta i Ministarstvo saobraćaja. Biće to vrlo teško u ovim uslovima, gotovo nemoguće, jer jedan od ministara, gospodin Ilić, za kapitalne investicije, koji je nadležan za poslove saobraćaja ima puno posla.
On trenutno vrši predizbornu kampanju u Užicu, pošto je proveo zimu u Kraljevu, proleće u Smederevu, a sada je u Užicu. Tamo se pripremaju izbori za predsednika opštine. Ima ministar mnogo poslova tamo, treba da obeća svim građanima Užica i okoline sve i svašta. Neće stići da se bavi ovim poslovima zbog toga. Iz tih razloga ovaj zakon neće biti moguće primenjivati u praksi.
Još jedna napomena. Kada se govori o ovlašćenjima inspekcija, stoji da turistički inspektor ima ovlašćenje da privremeno zabrani korišćenje skijališta, ako uoči određene nedostatke. Međutim, nigde u zakonu se ne pominje i obaveza skijaškog centra da vrati novac skijašima, onima koji su kupili ski-pas, a ski-pas je izuzetno skup, da im vrati novac ukoliko skijalište ne radi. Zašto to u zakonu nije predviđeno? Znači, kada skijalište ne radi iz raznoraznih razloga, koji su izazvani nepravilnim vođenjem ili radom uprave skijaškog centra, onda je obaveza skijaškog centra da vrati novac svim korisnicima usluga.

Na član 79. amandman je podneo narodni poslanik Miljko Četrović.
Vlada predlaže da se ovaj amandman odbije, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Miljko Četrović.

Poštovani narodni poslanici, građani Republike Srbije, mi danas, 23. maja, raspravljamo o zakonu o javnim skijalištima, uprkos tome što nam se dogodilo u nedelju.
Da nam je deo srpskog naroda tim tzv. demokratskim referendumom u Crnoj Gori otcepljen od Srbije, od većinskog dela srpskog naroda, zavijeno u "demokratsko" odlučivanje koje je sprovodila EU i mafijaški režim Mila Đukanovića.
Vlada Republike Srbije, na čelu sa Vojislavom Koštunicom, do danas se nije zvanično oglasila, niti je zasedala. Trebalo bi da danas i sledećih dana Narodna skupština raspravlja o tome gde će Srbija dalje, gde će srpski narod, da li ćemo i dalje dozvoljavati da nam otimaju deo po deo teritorije, da cepaju srpski narod i da se svedemo na Beograd ili, u najgorem slučaju, na beogradski pašaluk.
U ovom zakonu koji je danas na dnevnom redu, raspravlja se o amandmanima, kada se pogleda 82. član ovog zakona, obrazloženje samog zakona i prelazne i završne odredbe, od člana 79, 81. i 82, a podneo sam amandman, u ime SRS, na član 79, jasno se vidi da mnoge odredbe koje su ovde predviđene ne treba da se nalaze u bilo kakvom zakonu. Trebalo je da budu predmet podzakonskih akata i normativnih akata, ovih skijaških centara, kako se predviđa ovim zakonom da se formiraju.
Nije suština i pozadina ovog predloga zakona navodno uređenje i rad skijaških centara, i uopšte ponašanje i poslovanje u skijaškim centrima i organizacija skijaških staza, ponašanje skijaša na tim stazama. Suština je druga. Ovde je narodni poslanik SRS Vjerica Radeta govorila, a i ja govorim da je pozadina ovog predloga zakona da se, navodno, formiraju ova javna preduzeća, a iza toga da dođe do otimačine i pljačke ovoga što je ostalo u vlasništvu države Srbije i građana Srbije.
Radi se o skijaškim centrima koji već decenijama rade i posluju i formiranju novih skijaških centara i da, navodno, proglašenjem tog javnog interesa, mafija, koja je opljačkala Srbiju, građane Srbije, preuzme sada i Kopaonik, Taru, Zlatibor, Goliju, Staru planinu, i možda još neki prostor koji se bude proglasio javnim interesom.
Verovatno je predlagač zakona Ministarstvo trgovine, turizma i usluga, ministra prof. dr Bojana Dimitrijevića nema da čuje o predlogu zakona, a verovatno učestvuje, ne sumnjam, u predlaganju nekih rešenja, kada su u pitanju odredbe ovog zakona, ministar za kapitalne investicije, Velimir Ilić.
Ministar Ilić je magistrirao na Ibarskoj magistrali, a sada pokušava da doktorira na koncesijama izgrađenih autoputeva Srbije, koji su gradili građani Srbije, kako iz budžeta, tako i iz kredita, a čak i u ovim godinama aktuelne vlade tzv. demokratskog bloka, na čijem je čelu Vojislav Koštunica, i dalje se koriste krediti za izgradnju autoputeva, a sve na teret ovog naroda koji izuzetno teško živi.
Mnogi su u fabrikama ostali bez posla, kroz tzv. privatizaciju, odnosno pljačku i otimačinu.
A i ovi koji imaju tu sreću da rade, rade pod izuzetno teškim uslovima, male su im plate, da ne govorim o stanju u poljoprivredi i u svim društvenim službama u Srbiji.
Ovde je rečeno, kada je u pitanju ministar Ilić i njegovo ponašanje i vođenje Ministarstva za kapitalne investicije, ali nažalost, nema državnih organa, država ne funkcioniše, nema vladavine zakona, da se polože računi oko mnogih tzv. afera. A to nisu afere, to su kriminalne radnje, kada su u pitanju tenderi, nabavke i radovi kada je u pitanju Ibarska magistrala.
Evo, samo jedan primer koji sam iznosio ovde pred narodnim poslanicima – obilaznica oko Žiče. Zimus, u predizbornoj kampanji u Kraljevu, Velimir Ilić je govorio da je koštala 175 miliona. Posle završenih predsedničkih izbora rečeno je da je koštala obilaznica oko manastira Žiče 135 miliona. U petak smo imali sednicu SO Kraljevo i u Izveštaju o radu Direkcije za planiranje i izgradnju opštine Kraljevo, gde nije ni mesto da stoje te cifre, i iznosi i ulaganja Direkcije za puteve, jasno je navedeno da obilaznica košta 90 miliona. Od 175 oduzmite 90 i vidite razliku.
Direktna zainteresovanost ministra za kapitalne investicije, kada je u pitanju sprovođenje ovog zakona, jeste i ono što se događalo u januaru, kada je presecao vrpcu nove žičare na Kopaoniku, u koju je iz budžeta Republike Srbije uloženo dva miliona evra, i kada se tamo sa svojom sekretaricom, posle otvaranja ili sečenja vrpce, grudvao na Kopaoniku.
Da li će mafija, koja je preuzela većinu imovine Srbije, preuzeti i Kopaonik, Taru, Zlatibor i verovatno, proglašenjem javnog interesa, ogroman prostor Golije, Stare planine? Faktički, mafija će ograditi stotine hektara sa hotelima, žičarama i u razvratu se provoditi na teret građana Srbije.
Ti koji pljačkaju ili su pljačkali po raznim osnovama, verovatno su im sad potrebni i centri, da se u razvratu provode i troše ono što su opljačkali ili što i dalje pljačkaju, zahvaljujući ovakvoj vladi, ovakvim državnim institucijama, nefunkcionisanju države Srbije.
Sada ću se vratiti na amandman koji sam podneo na član 79. da jasno pokažem koliko su sve ove odredbe i objašnjenja Vlade Republike Srbije bile bez ikakvog osnova i da se faktički samo ovaj cilj otimanja i pljačke javnih preduzeća, tzv. skijališta, krije iza ovog predloga zakona, jer Vlada je prihvatila amandmane na član 80. i 81, a nije prihvatila amandman na član 79. koji sam podneo.
Član 79. glasi: "Propisi koji se donose na osnovu ovlašćenja iz člana 23, člana 25. stava 5, člana 50. i člana 53. stav 5. ovog zakona biće doneti u roku od šest meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona".
Vlada je prihvatila amandman na član 80. koji sada, sa prihvatanjem amandmana, glasi: "Preduzeća i druga pravna lica uskladiće svoje poslove sa odredbama ovog zakona u roku od šest meseci od dana njegovog stupanja na snagu". Ovaj amandman je podneo narodni poslanik Milan Stevović ispred SRS i to je Vlada prihvatila.
Vlada je prihvatila i amandman Milana Veselinovića na član 81. koji glasi: "Skijaški centar je dužan da obezbedi da zaposlena, odnosno angažovana lica na poslovima šefa staza i redara ispune uslove utvrđene ovim zakonom, najkasnije do 30.11.2006. godine".
E sada, kada se pogleda obrazloženje Vlade za neprihvatanje amandmana koji sam podneo, ispada da nadležni ministri po članu 25, a to su ministar za poslove turizma, ministar za poslove sporta i ministar za poslove saobraćaja, sporazumno bliže propisuju minimalne tehničke uslove za uređenje, obeležavanje i održavanje skijališta, i da ministri nemaju obavezu da donesu ta uputstva ili podzakonske akte u roku od tri meseca, odnosno tri meseca pre nego što imaju obavezu javna skijališta da donesu svoje akte i usaglase svoje poslovanje sa svim odredbama ovog zakona. Ne mogu kao pravnik da prihvatim ovakav stav Vlade i nadležnog ministra za trgovinu i turizam.
Verovatno se nisu ni upuštali u osnovni stav amandmana, verovatno imaju mnogo preče probleme. Ministar trgovine i turizma da obezbedi što veći prostor za robu iz Hrvatske i Slovenije, iz zapadne Evrope i drugih zemalja. Nije ga briga za izvoz iz Srbije da se smanji platni deficit, da građani Srbije budu u mogućnosti da proizvode robu bar za sopstveno tržište. Nažalost, ovakvim radom ministra za trgovinu i Vlade Republike Srbije mnogi proizvodi se uvoze, što nikada nije unazad decenijama činjeno, pa čak i roba široke potrošnje, prehrambeni proizvodi.
A da ne govorim o zauzetosti ministra za kapitalne investicije i kada će ovaj sporazum oni doneti, usaglasiti i utvrditi minimalne tehničke uslove za uređenje, obeležavanje i održavanje skijališta, odredba člana 25. stav 4, a i ministar sporta ima neku obavezu, po članu 50. valjda, da propiše oko obuke itd.
O neozbiljnosti ovog zakona jasno govore i kaznene odredbe. U članu 72. vidi se da će se za prekršaj kazniti pravno lice, odnosno skijalište, novčanom kaznom od 50-350.000 dinara, ako: 2) ne kontroliše opšte stanje skijališta i ne održava ga u ispravnom stanju, odnosno u stanju koje omogućava namensko i bezbedno korišćenje staza; 3) ne održava žičaru i zaštitno područje oko žičare u stanju koje omogućava bezbedno korišćenje žičare; 4) ne uredi i opremi skijalište tako da je bezbedno za korisnike; 5) na skijalištu ne obezbedi redarsku službu, službu spasavanja i službu hitne medicinske pomoći.
E sada, zamislite ove kazne koje je ministar Dinkić, zahvaljujući vašoj poslaničkoj većini, nametnuo građanima Srbije, u mnogim odredbama zakona kada su u pitanju poreski propisi, kao i drugi propisi iz finansijske oblasti, pa minimalna kazna za kašnjenje ako se ne plati u istom danu PDV je 100.000 dinara, ali se za to žestoko borio. A sinoć je jedva čekao sa ushićenjem da se javi iz Londona i da komentariše na državnoj televiziji, tzv. javnom servisu, ovo što se dogodilo u Crnoj Gori.
Duboko sam ubeđen kao čovek pre svega, i kao narodni poslanik SRS, da ovo dugo neće trajati. Građani Srbije ovaj teror, ovo ponižavanje, ovo uništavanje više neće dozvoliti. Brzo će morati doći do izbora i zna se ko će doći na vlast – SRS. Hvala.

Da li se još neko javlja za reč? (Ne.)
Na član 80. amandman je podneo poslanik Milan Stevović.
Vlada je prihvatila ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Da.)
Za reč su se javili Zlatan Jovanović i Vjerica Radeta; Vjerica Radeta pa Zlatan Jovanović. Izvolite, gospođo Radeta.

Član 80. glasi: "Preduzeća i druga pravna lica uskladiće svoje poslovanje sa odredbama ovog zakona u roku od dvanaest meseci od dana njegovog stupanja na snagu". A amandmanom je predloženo da to bude rok od šest meseci i to je prihvaćeno.
Ali, tek prihvatanjem ovog amandmana na član 80. postaje nejasno i nelogično zašto nije prihvaćen amandman na član 79. U članu 79. je rečeno: "Propisi koji se donose na osnovu ovlašćenja iz člana 23, člana 25. stav 5, člana 50. i člana 53. stav 5. ovog zakona biće doneti u roku od šest meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona".
Dva su osnovna razloga zbog kojeg je potrebno da se ovaj amandman prihvati:
Prvi razlog je, šta će se to donositi za šest meseci. Mi smo predložili da to bude rok od tri meseca. Šta će se donositi u roku od šest meseci kada je, govorili smo i danas i u načelnoj raspravi, ovaj zakon i pravilnik i uputstvo. Ne znam koji su to podzakonski akti koji mogu da proisteknu iz ovog zakona, kad je i sam zakon napisan kao podzakonski akt, sa svim detaljima, ne znam šta još može da se reguliše.
Drugi razlog zbog čega bi trebalo prihvatiti ovaj amandman sadržan je upravo u obrazloženju Vlade zbog čega amandman ne prihvata. Kaže Vlada: "Amandman se ne prihvata, jer je predloženi rok adekvatan za donošenje propisa, čija bi primena otpočela u narednoj zimskoj turističkoj sezoni". E, pa mi smo baš zbog toga da bi se ovaj zakon, kada se već donosi, primenjivao u narednoj zimskoj turističkoj sezoni skratili ovaj rok na tri meseca.
A kako Vlada kaže da će, ako ostane rok od šest meseci, primena početi u narednoj zimskoj turističkoj sezoni, to stvarno ne znam i to je, zapravo, nemoguće.
Ovaj zakon nikako ne može da stupi na snagu pre 1. juna, nikako. Danas je 23. maj, još imamo neke zakone na dnevnom redu, pa imate dan za glasanje, pa posle dana za glasanje osmi dan od dana objavljivanja, dakle, nikako ne može stupiti na snagu pre 1. juna. Ako stupi na snagu 1. juna, onda će ovi podzakonski akti biti gotovi tek 1. decembra. Pa onda i oni moraju da stupe na snagu, i oni se objavljuju u službenim listovima, ne znam, grada, zavisi kojih opština itd, zavisi ko ih donosi.
Znači, nema šanse da se od ove sezone primenjuje ovaj zakon sa tim podzakonskim aktima. Opet ponavljam i volela bih da je ministar ovde, zaista bih insistirala da nam kaže koji su to podzakonski akti koji mogu da proisteknu iz ovog zakona, koji je više pravilnik i uputstvo nego što je zakon.
Onda, naravno, ovo što je predloženo u članu 80, Stevović je tu predložio amandman, da preduzeća i druga pravna lica usklade svoje poslovanje sa odredbama ovog zakona u roku od 12 meseci od dana njegovog stupanja na snagu. Ako niste prihvatili ovaj amandman na član 79, onda se zaista postavlja pitanje neusklađenosti člana 79. i člana 80, jer preduzeće i druga pravna lica moraju da usklađuju svoje poslovanje sa odredbama ne samo ovog zakona nego i podzakonskih akata ako ih bude 1. decembra, jer se i to podrazumeva u primeni zakona.
Primena zakona znači primenu i zakona i svih podzakonskih akata, a onda ova preduzeća i druga pravna lica, kako ovde kažete, na osnovu toga donose svoje statute, poslovnike, pravilnike, kako god ih krste, i moraju da budu usklađeni i sa zakonom i sa podzakonskim aktima. Vi ovde ne skraćujete rok, nego i dalje ministru i Ministarstvu treba šest meseci da nešto urade, a ovde ste predvideli 12 meseci za preduzeće i druga pravna lica. To su uglavnom privatna preduzeća i nemaju nešto preteran broj zaposlenih. Mnogo je više zaposlenih u ministarstvima i mnogo više vremena.
Vi ste, pretpostavljam, tamo podeljeni po nekakvim resorima i zna se ko je za šta zadužen, koji pomoćnik ministra sa svojom grupom saradnika, i pretpostavljam da vi imate pripremljene podzakonske akte. Tako barem rade ozbiljna ministarstva. Urade sve podzakonske akte, puste zakon u skupštinsku proceduru, znate valjda da imate skupštinsku većinu, ako imate, i čim zakon bude u Skupštini usvojen, objavljen, stupi na snagu, vi nastupate sa podzakonskim aktima.
Tako rade ozbiljna ministarstva i ozbiljni ministri, a ne ostavljaju samo sebi najduže moguće rokove; i onda još u obrazloženju kao da smo mi ludi, nepismeni, kaže – ne prihvate se skraćenje roka da bi zakon mogao da se primenjuje od naredne zimske turističke sezone.
Prosto neverovatno. Neverovatno da li je onaj ko ovo predlaže nepismen ili neozbiljan ili namerno radi ovakve stvari da zamajava Narodnu skupštinu i građane Srbije, zaista ne znam, ali ne vidim da ovde postoji išta ni normalno, ni pravno, ni državnički.
Stvarno ne možemo da dozvolimo više da nas na ovaj način vređate. Vaši predlozi, gospodo iz Vlade Republike Srbije, vređaju i narodne poslanike i inteligenciju građana Srbije. Ponavljam vam, govorim to svakom ministru, građani Srbije su mnogo pametniji od svojih ministara i nemojte se igrati sa građanima Srbije, gospodo iz Vlade Srbije.

Da li se još neko javlja za reč? (Ne.)
Na član 81. amandman je podneo poslanik Milan Veselinović.
Vlada je prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Zlatan Jovanović.

Dobro je što je Vlada prihvatila ovaj amandman, inače bi sve postalo besmisleno, jer je u Predlogu stajalo da skijaški centar obezbedi primenu ovog zakona do 31.12.2005. godine, pošto je zakon ušao u proceduru pre godinu i po dana. Čudi me kako Vlada nije podnela amandman na ovaj član, već je podnela na članove 4. i 5. gde je suštinski promenila karakter ovog zakona. Hoću samo da vam kažem par rečenica, da rezimiramo ovu raspravu.
Suština ovog zakona jeste u osnivanju javnih preduzeća, skijaških centara u Srbiji i u skladu je verovatno sa Strategijom razvoja turizma, koju još uvek nismo videli. To je suština, sva ostala ova priča koju smo slušali i koju imamo napisano u ovom predlogu je samo forma ili puko popunjavanje nekog prostora koji bi zadovoljio formu. Ono što mene plaši i zbog čega strahujem, kao poslanik i verovatno većina poslanika ovde ili većina građana Srbije, jeste namera koja stoji iza ovoga.
Bojim se da je namera vlasti da odmah po formiranju ovih skijaških centara kod javnih preduzeća izvrši njihovu privatizaciju. Naime, nije logično da opstanu, jer duže egzistiraju kao javna preduzeća skijaški centri, a da istovremeno imamo jednu tendenciju privatizacije onih bitnih javnih preduzeća poput EPS-a, NIS-a i ostalih, koja su mnogo bitnija za funkcionisanje države i zadovoljenje nekih potreba građana Srbije.
Prema tome, bojazan je da će se vrlo brzo ići u privatizaciju ovih skijaških centara i da će ta privatizacija proći kao i sve prethodne na vrlo sumnjiv način, na kriminalan način.
I da će pojedinci koji su u vlasti, bliski vlasti, doći u posed tako značajnih objekata kao što su skijaški centri, gde će moći da u narednom periodu uzimaju ogromne količine novca.
Privatizacija, odnosno Zakon o privatizaciji, koji je usvojen pre nekoliko godina ovde kada je DOS bio u najvećoj snazi, kada ste vi koji ste danas u vladajućoj koaliciji bili sastavni deo tog DOS-a i bili aktivni učesnici u usvajanju jednog takvog zakona, taj zakon je više od izdaje zemlje. Posledice tog zakona su znatno teže po građane Srbije od posledica bombardovanja Srbije i od bilo kog čina izdaje, a bilo ih je dosta u zadnjih nekoliko godina.
Mogu da navedem 20 preduzeća iz Užičkog okruga koja su privatizovana, u kojima je situacija katastrofalna, od "Rakete", koja je trenutno aktuelna, preko "Jedinstva", preko "Puteva", preko radnika iz Požege, preko "Trikotaže" iz Bajine Bašte, "Laminata" itd. Strašno je to što se desilo tom privatizacijom i strašno je to što ova vlada ne preduzima ništa da pokuša da sanira posledice takve kriminalne privatizacije.
Naime, konkretno u slučaju "Rakete", iako su radnici pokušali na raznorazne načine da dođu do ministra nadležnog za saobraćaj, gospodina Ilića, nisu uspeli. Nisu uspeli, a ministar Ilić dođe u Užice, obilazi sela po Užicu, otvara aerodrom u Ponikvama, a neće da svrati u "Raketu". Njega "Raketa" ne interesuje. Ili će doći u "Raketu" sada kada se raspišu izbori u Užicu, pa će se pojaviti i nastupiti kao spasilac "Rakete" u pokušaju da 600 porodica veže za svog kandidata, kandidata vladajuće koalicije, da bi dobio nekoliko hiljada glasova. Sve je to katastrofalno za Srbiju.
Ne znam da li uopšte više ima smisla moliti predstavnike vlasti da preduzmu neke mere. Iako ste u kampanji pred izbore obećavali da ćete izvršiti reviziju mnogih privatizacija, ništa od toga nije bilo, nijedna revizija nije izvršena, nijedna privatizacija nije poništena, ništa se nije desilo, sve je ostalo na pukim obećanjima. I dalje se obećava sve i svašta narodu, koji verovatno, u nedostatku onih osnovnih životnih uslova, i dalje guta te priče i olako izrečena obećanja.
I dalje se nada da će nešto biti od ovih koji vrše vlast, jer oni imaju, što narod kaže, i nož i pogaču, ali od tih obećanja nema ništa. U mnogo navrata smo to videli i narod je to video, da sve ostane na obećanjima i da se ništa ne ispuni i da narod sve teže i teže živi.
Više nema smisla ni svrhe moliti nikoga ništa. Mi kao opozicija u ovom parlamentu moramo pokrenuti narod i on se mora sam pokrenuti da se u Srbiji što pre raspišu vanredni izbori, jer jedino ti vanredni izbori mogu doneti promenu i mogu dovesti na vlast odgovorne ljude koji će preispitati sve ono što se dešavalo u poslednjih pet, šest godina, a koji će, nadam se, popraviti situaciju u Srbiji.

Povodom amandmana se javio narodni poslanik Momir Marković.

Dame i gospodo narodni poslanici, mi poslanici SRS izađemo za govornicu i objasnimo što se da objasniti, ali nekima ne vredi objašnjavati i nemam nameru da držim tečaj poslanicima vladajući većine šta znači šta.
Međutim, vezano za formiranje javnih preduzeća i posle toga, privatizaciju tih preduzeća, kao i pljačku kroz taj vid, smatram da ovaj amandman treba usvojiti. U poslanički klub SRS stigla je jedna depeša koju moram da pročitam i da vam pokažem kako su i one privatizacije kojima se hvalite prolazile.
Nama se obratilo Udruženje oštećenih akcionara "Apatinske pivare Apatin", a govorili ste da je to najbolja privatizacija gde radnici nisu oštećeni, da je do zadnjeg dinara radnicima isplaćeno i da se Apatin obogatio. Da li ste nešto hteli, gospodine? Izađite posle za govornicu i recite to.
E, da vidite kako su ti isti radnici te iste "Apatinske pivare" opljačkani. Kažu da je ovo hronologija dešavanja oko krađe akcija oštećenih akcionara "Apatinske pivare", nastala nakon prve aukcije 29.4.2002. godine.
Prva aukcija je počela 29.4.2002. godine u 12,00 časova. Cena akcije je dostigla nivo od 24.000 dinara. Tadašnji direktor Beogradske berze, gospodin Zoran Jeremić, prekida aukciju uz obrazloženje da će ovako visoka dostignuta cena dovesti do debalansa tržišta hartija od vrednosti i zakazuje novu aukciju za 13,00 časova.
U međuvremenu, berzanski terminali pomeraju časovnike za jedan minut unapred, kako bi se, ovim pomeranjem, prethodnom ponuđaču cena od 24.000 dinara onemogućilo prisustvo u vidu zakašnjenja. Na aukciju se izlazi bez početne cene. KBK broker ručno ispravlja naloge i broker kupaca nema dinarsko pokriće za trgovinu, aukcija zakazana za 13,00 časova se iz nepoznatih razloga prekida, a 8.05.2002. godine u 12,00 časova u prostorijama Berze održava se sastanak iza zatvorenih vrata.
Na tom sastanku prisustvuju direktori brokerskih kuća, direktor Berze Zoran Jeremić, Božidar Đelić, čuveni "Boža derikoža" kao predsednik Upravnog odbora Berze, Aleksandar Vlahović, a to je onaj "žuti" ministar za privredu i privatizaciju i predstavnik emitenata, kada se dogovara cena od 1.350 dinara po akciji.
Znači, sa 24.000 skinuli su cenu na 1.350 i sa tom cenom se počinje. Sve ove navode potvrdila je Savezna komisija za hartije od vrednosti 12.06.20002. godine. Ona je svojim rešenjem naložila Berzi zabranu radu KBK broker od jedne godine, a što je sprovedeno.
Zatim, Savezna komisija za hartije od vrednosti nalaže berzi da se izvrši nova aukcija, što nikada nije učinjeno. U međuvremenu, direktor Berze podnosi ostavku zbog promašaja u radu Berze po pitanju predmetne aukcije.
U ovoj sumnjivoj trgovini prodato je 44.216 akcija. To pomnožite sa 24.000 dinara, pa oduzmite ovih 1.350 dinara po akciji i videćete za koliko je tog trenutka trebalo da budu opljačkani građani Apatina i vlasnici akcija. Četiri dana posle toga prodate su akcije Akcijskog fonda 9,13% po ceni od 167,76 evra po jednoj akciji. To je, negde, 14.000. Sada su državu opljačkali za 10.000 po akciji, jer ovo 9,13% je vlasništvo države. U ovoj nezakonitoj sumnjivoj transakciji oštećeno je oko 700 akcionara.
Akcionari se organizuju i formiraju Udruženje akcionara 16.09.2002. godine i podnose tužbu Trgovinskom sudu. Hronologija ide dalje: Trgovinski sud održava dve rasprave i proglašava se nenadležnim i prebacuje predmet Trećem opštinskom sudu u Beogradu. Sudija Trećeg opštinskog suda, Jasmina Čelebić, održava raspravu 7.04. i drži akcionare bez ikakvog obrazloženja do kraja oktobra 2003. godine. Padom Vlade Zorana Živkovića u oktobru 2003. godine, sudija Čelebić proglašava sukob nadležnosti i prebacuje predmet u Vrhovni sud Srbije. On krajem decembra 2003. godine određuje nadležnost Trgovinskom sudu u Beogradu.
Trgovinski sud održava u toku 2004. godine pet rasprava i 10.11.2004. godine donosi presudu kojom se nalaže KBK brokeru i Beogradskoj berzi da u roku od 15 dana vrate vlasnicima potvrde o akcijama, jer aukcija nikada nije bila završena. KBK broker i Beogradska berza se žale na ovo rešenje Višem trgovinskom sudu u Beogradu. Predmet kod Višeg trgovinskog suda leži više od 10 meseci i uz naše angažovanje, udruženja oštećenih akcionara, Ministarstva pravde i sudskog nadzora konačno donosi presudu kojom se nalaže novo suđenje i kojim se potvrđuju sve neispravnosti koje su se izdešavale.
Viši trgovinski sud daje prioritet finansijskom obeštećenju, a što su oštećeni 12.12.2005. godine prihvatili. Beogradska berza i KBK broker nemaju nikakvih novih dokaza, ali ponovo osporavaju nadležnost suda. Trgovinski sud donosi rešenje da se odbija zahtev o nadležnosti, na koje Beogradska berza 23.01.2006. godine podnosi tužbu. Viši trgovinski sud 3.02.2006. godine dobija žalbu Beogradske berze, pod brojem PŽ 1154/2006, po kojoj do današnjeg dana ništa nije urađeno, dalje kažu, "a vršili smo i usmene i pismene urgencije na ime Radomira Lazarevića, predsednika Višeg trgovinskog suda, a verujući u vas i vašu poslaničku grupu, molimo vas da nam pomognete u rešavanju problema oštećenih akcionara".
S tim u vezi, postavljam poslaničko pitanje ministru pravde: "Šta je učinjeno i šta se namerava da učini u najskorije vreme da se oštećeni akcionari obeštete? Šta je učinjeno i šta će se učiniti u najskorije vreme da se lopuže iz ove ujdurme privedu pravdi i kazne po zakonu? Koliko još ima ovakvih prodaja, odnosno pljački gde su mali akcionari, privatni radnici koji su radili u tim preduzećima, ljudi koji su došli do akcija na određen način, opljačkani i koliko se još sprema da građane Srbije opljačkaju na ovaj način"?!

Hvala gospodine Markoviću. Da li još neko želi reč? (Ne.)

Zaključujem pretres Predloga zakona, u pojedinostima.

Pošto smo obavili pretres Predloga zakona u načelu i u pojedinostima, Narodna skupština će u danu za glasanje odlučivati o Predlogu zakona u načelu, pojedinostima i u celini.

Prelazimo na tačku 12. dnevnog reda: – PREDLOG ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O PRIVATIZACIJI

Primili ste amandman koji su na Predlog zakona zajedno podneli narodni poslanici: Milorad Vučelić, Dragan M. Jovanović i Bojan Kekić.

Primili ste izveštaje Odbora za privatizaciju i Zakonodavnog odbora, kao i mišljenje Vlade.

Pošto je Narodna skupština obavila načelni pretres, saglasno članu 140. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram pretres Predloga zakona u pojedinostima.

Na član 2. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Milorad Vučelić, Dragan M. Jovanović i Bojan Kekić. Predstavnik predlagača Branko Pavlović prihvatio je ovaj amandman. Vlada nije prihvatila ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je pravno moguć.

Da li neko želi reč? (Ne.)

Zaključujem pretres Predloga zakona, u pojedinostima.

Pošto smo obavili pretres Predloga zakona u načelu i u pojedinostima, Narodna skupština će u danu za glasanje odlučivati o Predlogu zakona u načelu, pojedinostima i u celini.

Prelazimo na 13. tačku dnevnog reda: – PREDLOG ZAKONA O OSNIVANjU AKCIONARSKOG DRUŠTVA "NIS-KAPITAL"

Primili ste mišljenje Vlade o Predlogu zakona.

Primili ste izveštaj Zakonodavnog odbora.

Pošto je Narodna skupština obavila načelni pretres, saglasno članu 140. stav 3. Poslovnika, otvaram pretres Predloga zakona u pojedinostima.

Pošto na Predlog zakona nisu podneti amandmani, zaključujem pretres Predloga zakona u pojedinostima.

Pošto smo obavili pretres Predloga zakona u načelu i u pojedinostima, Narodna skupština će u danu za glasanje odlučivati o Predlogu zakona u načelu i u celini.

Prelazimo na 14. tačku dnevnog reda: – PREDLOG ZAKONA O OSNIVANjU AKCIONARSKOG DRUŠTVA "EPS-KAPITAL"

Primili ste mišljenje Vlade o Predlogu zakona i izveštaj Zakonodavnog odbora.

Pošto je Narodna skupština obavila načelni pretres, saglasno članu 140. stav 3. Poslovnika, otvaram pretres Predloga zakona u pojedinostima.

Pošto na Predlog zakona nisu podneti amandmani, zaključujem pretres Predloga zakona u pojedinostima.

Pošto smo obavili pretres Predloga zakona u načelu i u pojedinostima, Narodna skupština će u danu za glasanje odlučivati o Predlogu zakona u načelu i u celini.

Prelazimo na 15. tačku dnevnog reda: – PREDLOG ZAKONA O OSNIVANjU AKCIONARSKOG DRUŠTVA "PTT-KAPITAL"

Primili ste izveštaj Zakonodavnog odbora i mišljenje Vlade o Predlogu zakona. Pošto je Narodna skupština obavila načelni pretres, saglasno članu 140. stav 3. Poslovnika, otvaram pretres Predloga zakona u pojedinostima.

Pošto na Predlog zakona nisu podneti amandmani, zaključujem pretres Predloga zakona u pojedinostima.

Pošto smo obavili pretres Predloga zakona u načelu i u pojedinostima, Narodna skupština će u danu za glasanje odlučivati o Predlogu zakona u načelu i u celini. Ovim zaključujemo prepodnevni deo zasedanja. Nastavak rada u 15,30 časova. Do tada će svi problemi sa sistemom biti otklonjeni.

(Posle pauze – 15,35.)