Dame i gospodo narodni poslanici, samo jedna mala ispravka.
Naime, narodni poslanik, gospođa Vjerica Radeta je rekla da podnesu ostavku ministri, da podnese ostavku Vojislav Koštunica. Dovoljno je da podnese ostavku Vojislav Koštunica.
Drugo, ovde je važilo jedno lepo pravilo, da kada neko dođe na galeriju, predsedavajući obavesti narodne poslanike ko je to na galeriji, pa možda imamo potrebu da pozdravimo goste koji nas slušaju ili imamo potrebu da ih ne pozdravimo, nego da ih pitamo, sa ove govornice, šta oni tu traže.
Tu mislim na nevladine organizacije, jer neće me iznenaditi, s obzirom na to kako je krenulo, da se jednog trenutka pojavi gore Sonja Biserko, Sonja Liht, Nataša Kandić, Biljana Kovačević-Vučo, da zasednu u prvi red i eventualno da donesu paradajz da gađaju narodne poslanike ako im se ne sviđa diskusija tih narodnih poslanika, zavisi od toga kako se prema njima ponašate.
Ako dođu studenti pravnog fakulteta, svaki poslanik SRS, prvi koji izađe za govornicu, pozdraviće tu mladost, tu buduću pravnu elitu koja će ovu državu štititi i pravno voditi.
Dame i gospodo narodni poslanici, danas sam video gore ekipu ljudi koja je sedela i baš me zanima ko je to. Ko to vrši monitoring, kako ovi vaši prijatelji imaju običaj da kažu, nad radom poslanika Narodne skupštine. Ko je to ko ima pravo da nas na ovaj način kontroliše, s obzirom na javnost rada, s obzirom na situaciju da postoje televizijski prenosi Skupštine, a da nismo obavešteni? Zato bih molio predsedavajućeg, koja je grupa ljudi koja je bila na galeriji i da nas obavesti.
Narodni poslanik Nedeljković, poslanik SRS, podneo je amandman na član 65. stav 3, gde traži da se amandman briše. Amandman je inače sličan amandmanu koji je podneo narodni poslanik Stevović i odnosi se na to da ovim zakonom pokušavate da napravite diskriminaciju između škola skijanja u ovom slučaju.
Ako vam ovo prođe, neće nas iznenaditi da sledeći zakon bude da ćete škole plivanja zabraniti, osim tamo gde neko ima jezero, reku, pa se pitam čija to braća i čiji to pašenozi otvaraju škole skijanja pored naših najvećih skijaških centara, i budućih i sadašnjih, pa im treba obezbediti, garantovati pravo da samo oni mogu da školuju buduće skijaše. Zašto ne bi mogao neko ko je vrhunski skijaš, ko je donosio onoliko medalja, a recimo živi u Novom Sadu ili negde u Vojvodini i nema osim Fruške Gore nijedno brdo, da otvori školu skijanja na Kopaoniku? Za koga to rezervišete Kopaonik, Zlatibor, Taru, za koga rezervišete Goliju? Čiji su to rođaci, prijatelji i koji su to ministri koji će sutradan kupovati skijalište i otvarati škole skijanja.
Dame i gospodo narodni poslanici, i ovim članom zakona direktno kršite Ustav.
Ovim članom zakona zabranjujete svima onima koji nisu eventualno kupili plac na Goliji, na budućem najlepšem skijalištu, najvećem ski-centru, da otvore sutradan školu skijanja tamo. Odakle vam pravo? Smatram da će u danu za glasanje narodni poslanici, i vladajuće koalicije, još uvek, nažalost, a i poslanici opozicije, da pritisnu zeleno dugme, usvoje ovaj amandman narodnog poslanika Miroslava Nedeljkovića i otklone ovu nepravdu koju prema građanima Srbije nanosi ovaj zakon.

Hvala. Da li još neko želi reč?
Reč ima narodni poslanik Zlatan Jovanović. Izvolite.

Dame i gospodo, rekao bih nešto o ovom delu zakona koji nosi naslov – podučavanje skijanja. Nekoliko narednih članova govori o školama skijanja i uređuje tu oblast, ali čini mi se na jedan vrlo nekorektan i loš način.
U članu 62. govori se o školi skijanja i o nekim uslovima koje treba da ispune škole skijanja. Kaže u tački 2) da škole skijanja treba da ima odgovarajuću poslovnu prostoriju na skijalištu i odgovarajuće mesto za okupljanje polaznika.
Mislim da ovo nije korektno prema ljudima koji se bave ovim poslom, jer šta znači obezbediti poslovnu prostoriju na skijalištima. Šta znači obezbediti poslovnu prostoriju na Kopaoniku u toku sezone? To znači mnogo novca. Treba mnogo novca da se ta prostorija iznajmi, a ta prostorija nema nikakav značaj za školu skijanja. Polaznici škole skijanja se ne okupljaju u prostoriji, oni se okupljaju na skijalištu. Obuka se ne vrši u učionici već na skijalištu. Čas se ne izvodi u učionici, već na skijalištu.
Mislim da je ovo besmisleno i nepotrebno, mada nismo pisali amandman, to bi trebalo ukinuti. Jer, zamislite na Kopaoniku u toku sezone verovatno ima 50, a možda i više škola skijanja i sada ta škola treba da obezbedi poslovni prostor da bi mogla uopšte da funkcioniše i radi u toku sezone na Kopaoniku. U tom periodu tamo je teško naći smeštaj za goste, a da ne pričam o nekoj većoj prostoriji, poslovnoj prostoriji za ove namene. Pre svega što uopšte takve prostorije namaju nikakvu svrhu za školu skijanja.
Takođe, gospodin Gačević je već objasnio i našu intervenciju u članu 63, gde smo predvideli amandmanom da se uvede obaveza da polaznici škole skijanja budu vidno obeleženi. Znači, da imaju odgovarajuće oznake, kako bi se na stazi razlikovali od onih drugih iskusnijih skijaša, što bi doprinelo bezbednosti svih na skijalištu, da bi se izbegle povrede skijaša.
Na član 65. podneli smo dva amandmana, objasnili su gospođa Radeta i gospodin Marković. Mislim da je korektnije da se kompletan ovaj član 65. briše.
Ceo član je katastrofalno napisan, u sva tri stava i trebalo bi sve ovo eliminisati iz zakona. Naime, ovde se radi o čistoj diskriminaciji ili favorizovanju pojedinih škola. Pročitaću ceo član i zamolio bih poslanike da pažljivo saslušaju, da pročitaju ovo i da pokušaju da razumeju. Ovo je vrlo teško razumeti kako je napisano.
Stav 1. kaže: "Skijaški centar je obavezan da obezbedi ravnopravne uslove u pogledu korišćenja skijališta svim školama skijanja koje imaju svoje sedište u jedinici lokalne samouprave na čijoj teritoriji se nalazi skijalište". Ovaj stav jasno upućuje na to da će mogućnost da se bave ovim poslom na nekom skijalištu imati samo one škole koje imaju sedište na teritoriji lokalne samouprave na kojoj se nalazi skijalište.
To je diskriminacija svih ostalih škola skijanja koje dođu iz drugih opština, odnosno gradova. Kao što je gospođa Radeta rekla, to je protivustavno jer je to diskriminacija ili sprečavanje pojedinaca ili preduzetnika, odnosno pravnih lica da se bave određenim poslom pod ravnopravnim uslovima.
Stav 2. kaže: "Pravilo iz stava 1. ovog člana ne odnosi se na ograničenje korišćenja ski-staza od strane škola skijanja, koje skijaški centar uvede u toku dana radi obezbeđenja sigurnosti skijaša zbog prevelikog broja skijaša na stazi (popunjeni kapacitet staze)".
Šta ovo znači? Ovo znači da one škole koje su sa teritorije lokalne samouprave na kojima se nalazi skijalište, nisu više ravnopravne ako je popunjen kapacitet staze. U tom slučaju uprava može da uvede restrikcije, odnosno da neke ski-škole eliminiše sa staze. Stvarno besmisleno, jer ko je taj ko će i na koji način i prema kojim kriterijuma da nekoga odstrani sa staze.
Drugo, šta znači popunjen kapacitet staze? Kada je kapacitet staze popunjen – kada se čeka na žici 5, 10, 15 minuta ili kada je na žici 10 ili 50 skijaša koji su u redu na čekanju? Ko će propisati kriterijum na osnovu koga će se redar ili lice koje je tamo opredeliti da eliminiše neku od škola skijanja sa staze, da kaže – u ovom momentu je staza popunjena i njen kapacitet više ne dozvoljava prisustvo skijaša, odnosno većeg broja skijaša i sada ćemo neke od škola da eliminišemo sa staze.
Treći stav kaže: "U slučajevima iz stava 2. ovog člana, prednost imaju škole skijanja koje svoje sedište imaju u jedinici lokalne samouprave na čijoj teritoriji se nalazi skijalište". U prvom stavu smo imali da isključivo mogu raditi škole sa teritorije opštine na kojoj se nalazi skijalište, a sada govorimo o nekoj prednosti koju mogu imati te škole – u odnosu na koga. Ako druge ne postoje? Kompletan član 65. je besmislen.

Hvala. Da li se još neko javlja za reč? (Ne.)
Na član 70. amandman je podneo narodni poslanik Ivan Radić.
Vlada predlaže da se ovaj amandman odbije, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Ivan Radić.

Dame i gospodo narodni poslanici, došli smo do jednog člana zakona koji, za razliku od onih prethodnih koji su u priličnoj meri nejasni, nedorečeni, neshvatljivi, poneki i smešni po shvatanju običnih ljudi, može da ima i te kako štetne posledice. Naime, radi se o članu 70. Predloga zakona, to je deo zakona koji se tiče nadzora nad izvršavanjem odredaba ovog zakona i propisa donetih na osnovu njega.
Konkretno, član 70. obrađuje koje su to nadležnosti, odnosno ovlašćenja turističkog inspektora. Između ostalog, kaže se da je turistički inspektor ovlašćen da privremeno zabrani korišćenje skijališta ako skijaški centar ne ispunjava uslove utvrđene ovim zakonom. Ovlašćen je da privremeno zabrani rad skijališta ili njegovog dela ukoliko nastupe okolnosti iz člana 39, da privremeno zabrani rad licu koje nije registrovano za obavljanje delatnosti itd.
Kaže se, pri kraju ovog člana, da će inspektor rešenjem utvrditi vreme trajanja privremene zabrane obavljanja delatnosti, kao i rok u kome su lica koja obavljaju delatnosti i pružaju usluge utvrđene ovim zakonom dužna da otklone nedostatke zbog kojih je mera izrečena. Protiv rešenja inspektora može se izjaviti žalba ministru nadležnom za poslove turizma, u roku od osam dana od prijema rešenja. Žalba izjavljena na rešenje iz stava 4. ovog člana ne odlaže njegovo izvršenje.
Amandmanom na član 70. predlažem da se posle stava 5. doda novi stav, koji treba da glasi: "Rešenje po žalbi Ministar je dužan da donese u roku od osam dana od dana prijema žalbe". U obrazloženju Vlada kaže da se amandman ne prihvata, jer se radi o redovnom postupku, tako da nema potrebe propisivati rokove na drugačiji način u odnosu na rokove utvrđene članom 237. Zakona o opštem upravnom postupku.
To bi, u krajnjoj meri, bilo sasvim u redu da se u ovom slučaju ne radi o jednoj specifičnoj situaciji.
Situacija je specifična iz tog razloga što skijaška sezona traje relativno kratko, što u velikoj meri zavisi od vremenskih prilika i mora se na svaku izrečenu meru ili sankciju reagovati brzo i maksimalno skratiti eventualna zabrana korišćenja skijališta.
Recimo, imamo situaciju da turistički inspektor privremeno zabrani korišćenje skijališta, onda skijaški centar uputi žalbu ministru nadležnom za poslove turizma, a kažete u stavu 5. da žalba izjavljena na rešenje ne odlaže izvršenje, dakle skijalište će biti zatvoreno, a ministar nema rok u kojem mora da odgovori na žalbu.
Znači, može da bude za 10 dana, može za mesec ili za dva meseca, skijaška sezona prođe i posle tog vremena ministar kaže da je žalba prihvaćena. Ko je odgovoran u takvoj situaciji što skijalište nije radilo i ko je taj ko snosi odgovornost za finansijski gubitak centra zbog zatvaranja skijališta, naročito ako se radi o atraktivnim turističkim destinacijama, kojih i te kako ima u našoj zemlji?
Iz tog razloga, predložio sam da se ministru ostavi rok od osam dana od dana prijema žalbe da mora da odgovori podnosiocu žalbe i tako maksimalno skrati period u kojem bi skijalište bilo privremeno zatvoreno. Znači, to bi maksimalno iznosilo nekih 15 dana, ali ako uzmemo u obzir da bi skijaški centri verovatno već prvog dana po izricanju te sankcije uložili žalbu, znači maksimalno nekih 10 dana bi proteklo do okončanja cele situacije. I to je period u kome će sigurno nastati određeni gubici, određena šteta za skijaški centar, ali u svakom slučaju mnogo manja nego kako je u ovom predlogu.

Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 71. amandman je podneo poslanik Radiša Ilić.
Vlada predlaže da se ovaj amandman odbije, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Radiša Ilić.

Dame i gospodo narodni poslanici, u ime poslaničke grupe SRS, podneo sam amandman na član 71. Predloga zakona. U članu 71. posle stava 3. dodaje se novi stav, koji glasi: "Rešenje po žalbi Ministar je dužan da donese u roku od osam dana od dana prijema žalbe".
Ovaj amandman predlaže isto rešenje kao i prethodni član 70. iz prostog razloga što skijaška sezona kratko traje i da će rešenja koja dolaze posle dužeg vremena možda izgubiti smisao. Ono što je bitno, a što se traži ovim amandmanom, jeste da ministar mora da donese rešenje po žalbi u roku od osam dana.
Ako se vratimo na član koji propisuje uslove koje organizator skijaških aktivnosti mora da ispuni, vidimo da je to široki spektar mogućih prekršaja na osnovu kojih inspektor može da donese rešenje kojim se taj prekršaj sankcioniše. Ovde se radi o ozbiljnim prestupima za koje se može podneti krivična prijava, kao i zabrana rada skijališta itd.
Ako ministar rešava žalbu pola godine i na kraju odbaci rešenje inspektora, šteta je nesaglediva. Ko će nadoknaditi veliku materijalnu štetu nekom ski-centru zbog toga, a da ne govorimo o lošoj propagandnoj turističkoj slici Srbije i naših zimskih centara. Ovde se ne radi o sitnicama ko je skijao brzo, ko je propagandni pano stavio pola metra bliže stazi itd. Ovde se radi o veoma ozbiljnim stvarima, koje je potrebno rešavati hitno.
Za razliku od člana 70, gde je za inspekcijski nadzor nadležan turistički inspektor, po čijim rešenjima, a na osnovu žalbe, odlučuje ministar turizma, u članu 71. to ovlašćenje se prenosi na sportskog inspektora i ministra nadležnog za sport. Ovde se malo mešaju ingerencije dva ministarstva, tako da i to može izazvati nedoumice oko pravilnog i pravovremenog reagovanja po zakonskom ovlašćenju.
Poslanici SRS su u dosadašnjoj raspravi ukazali na apsurdnost ovog zakona, koji je toliko pojednostavljen, prepun nepotrebnih detalja, tako da bi najcelishodnije bilo da se ovaj predlog zakona povuče iz skupštinske procedure.
Skijaš kada dođe u zimski centar radi odmora i rekreacije zbog ovakvog zakona, kojim mu se bukvalno preti i u kome se skoro u svakom članu propisuje šta skijaš ne sme da radi, kako može da bude kažnjen, sigurno će se osećati kao da je učesnik u nekom napetom akcionom trileru, umesto da je došao da se odmori. Kada skijaš zna da iza svakog ćoška hotela ili jele vreba "snežni špijun", ako mogu da kažem, Aleksa Žunjić, taj će da ode glavom bez obzira iz takvog skijaškog centra i iz zemlje Srbije.
Na kraju, pored toliko obrađenih pojmova koji imaju veze sa snegom, pravo je iznenađenje, a možda je ministar ili onaj ko je pisao taj zakon zaboravio, da nigde nisu pomenuti uslovi za pravljenje sneška belića, jer bi se ovim zakonom upotpunila prava zimska idila.

Reč ima poslanik Vjerica Radeta.

Dame i gospodo narodni poslanici, moj komentar, odnosno dopuna obrazloženja ovog amandmana odnosi se zapravo na amandmane na članove 70. i 71. pošto su slični, a sličan je i zakonski predlog. I stvarno moram, pošto vi u Vladi Srbije i skupštinska većina donosite stalno tako neke zakone u kojima se predviđaju kojekakve edukacije, pa se izdaju licence, nekakvi kursevi, agencije, mislim da vam je mnogo jednostavnije da slušate poslanike SRS. Mi vam svaki put lepo održimo predavanje, a vaše je samo da zapamtite ili da zapišete ako ne možete da pamtite.
Najpre ću kratko da kažem da u članu 70. stoji: "Protiv rešenja inspektora može se izjaviti žalba ministru nadležnom za poslove turizma, u roku od osam dana od dana prijema rešenja.
Žalba izjavljena na rešenje iz stava 4. ovog člana ne odlaže njegovo izvršenje".
Dakle, u članu 71. pretposlednji stav kaže: "Protiv rešenja sportskog inspektora iz stava 1. ovog člana može se izjaviti žalba ministru nadležnom za poslove sporta, u roku od tri dana od dana prijema rešenja.
Žalba izjavljena na rešenje iz stava 2. ovog člana ne odlaže njegovo izvršenje".
Naše pitanje je, zašto nema roka u kom ministar donosi rešenje, i takav je amandman na čl. 70. i 71? Sada govorim o članu 71, gde je kolega Radiša Ilić, u ime poslaničke grupe SRS, predložio da se doda još jedan stav i da on glasi: "Rešenje po žalbi Ministar je dužan da donese u roku od osam dana od dana prijema žalbe".
Naravno, predvideli smo kraće rokove, zato što bi rešavanje ministra po žalbama bilo besmisleno ako prođe sezona skijanja, znate, ministrovo rešenje u junu mesecu stvarno ne može da pomogne. Šta sada kaže nama Vlada, zašto odbija ove amandmane, i jedan i drugi.
Dakle, na član 70. kaže: "Amandman se ne prihvata, jer se radi o redovnom postupku, tako da nema potrebe propisivati rokove na drugačiji način u odnosu na rokove utvrđene članom 273. Zakona o opštem upravnom postupku". I u članu 71. isto tako se ne prihvata, jer se radi o redovnom postupku, nema potrebe propisivati drugačije rokove u odnosu na Zakon o opštem upravnom postupku.
Ne znam da li vi imate u Ministarstvu nekog pravnika, da li je on video Zakon o opštem upravnom postupku. Trebalo bi da znate, gospodo, da Zakon o opštem upravnom postupku ima više rokova, od 8 dana, 15, 30, 60 dana. Šta sada, ako se Ministarstvo opredeli za rok od 60 dana, jer je u Zakonu o opštem upravnom postupku predviđeno da upravni postupak može da se vodi, a to podrazumeva da može da se donose rešenja, a to podrazumeva i po žalbi, i u roku od 60 dana, u slučaju ako je u pitanju više stranaka, pa treba da se sasluša više lica, ako je potrebno da se na terenu izvode neki dokazi, dakle, ako zaključe da je to neki komplikovaniji pravni posao i oni se opredele za rok od 60 dana.
Vi ste, gospodo iz Vlade, pokušali, ne znam kako vam je to palo na pamet, kada znate da su ovo amandmani srpskih radikala, da nam zamaglite oči time što ste vi mnogo pametni, pa ste spomenuli Zakon o opštem upravnom postupku, pa koji član zakona. Znate, nas ima dosta pravnika u našoj poslaničkoj grupi, mnogi smo godine proveli u primeni Zakona o opštem upravnom postupku i sa nama nemojte nikada više ni da pokušavate da se igrate.
Dakle, insistiramo da se ovaj rok prihvati koji smo u amandmanu predložili, a to je rok od osam dana, u članu 70. i članu 71, i da se taj rok utvrdi u zakonu, jer ako nema tog roka, onda žalba ne znači ništa. Tvrdim da će Ministarstvo kada dobije žalbu da se opredeli za rok od 60 dana, jer mora da izađe na skijalište, a to mu je u odnosu na Ministarstvo daleko, pa mora da sasluša ovog ili onog, i onda će lepo ministar da sačeka, tamo gde je interes ministra i Ministarstva, ili nekog iz Ministarstva, tu će da sačeka rok, a tamo gde nema nekog interesa, zna se šta se misli kada spominjemo ovakve interese, onda će da reši u roku od osam dana.
Osim toga, ako je tačno ovo što kažete, a nije, amandman se ne prihvata, jer se radi o redovnom postupku. Radi se o redovnom postupku i kada je u pitanju i žalba. Zašto ste onda rekli u kom se roku podnosi žalba, i to je redovan postupak. I u Zakonu o opštem upravnom postupku postoje rokovi za podnošenje žalbe, tri dana, 8, 15 i 30 dana. Dakle, što i tu niste rekli, nije potreban nikakav rok, radi se o redovnom postupku. Tu koristite jedan od rokova iz Zakona o opštem upravnom postupku, a kada ministar treba da odlučuje, tu ne koristite rokove, to prepuštate volji ministra i volji nekoga iz Ministarstva.
Dakle, ovo je čisto pravničko doterivanje zakona i nema razloga da ne prihvatite ovaj amandman, jer zašto vam smeta ako kažemo i obavežemo ministra da po žalbi mora da reši u roku od osam dana. To je potpuno normalno i logično, pogotovu kada se radi o ovakvom poslu koji je vezan isključivo za jednu sezonu.
Niti vam remetimo koncepciju zakona, niti vam predlažemo nešto što na bilo koji način može da ugrozi i ministra i Ministarstvo, već samo insistiramo da se poštuje zakon. Ako vam ne treba posebna odrednica, ako primenjujete direktno Zakon o opštem upravnom postupku, onda brišite i kod roka za žalbu, prepustite građanima Zakon o opštem upravnom postupku, pa ko zna za rok zna, a ko ne zna nebitno.
Sada vas pitam, kako će građani uopšte znati kada nastupa ćutanje administracije, ako ministar ne odgovori u tom opštem roku, a tvrdim da je opšti rok 60 dana, nije samo 8. Kada će građanin da reaguje da pokrene upravni spor, kada mu je taj rok, ako ne dobije odgovarajuće rešenje od Ministarstva, jer onda nastupa ćutanje administracije i onda se pokreće upravni spor.
U kom roku, gospodo iz Ministarstva?! Naravno, nemate odgovor, a ministar nije tu da prihvati amandman i zato vam je zakon ovako kakav je loš i zato mi srpski radikali nećemo glasati za ovaj zakon, jer mi nikada ne glasamo, niti bismo glasali za ovako neustavne i rogobatne zakone.

Gospodine Jovanoviću, imate još 50 sekundi, izvolite.
Sistem ima problema, pa će to sve biti otklonjeno u pauzi.