Dame i gospodo narodni poslanici, čini mi se da Vlada Republike Srbije prosto da ne želi ili da ne može ili kao da ne ume da se bavi problemima koji su od vitalnog značaja za građane Republike Srbije, pa nas narodne poslanike zatrpava ovakvim predlozima zakona poput Predloga zakona o ličnoj karti, kao što smo pre izvesnog broja dana imali Predlog zakona o javnim skijalištima i tako dalje.
Da li je u Srbiji u ovom trenutku potreban jedan ovakav zakon? Da li je Srbiji, u kojoj ima više od milion nezaposlenih, potreban jedan ovakav zakon? Da li je Srbiji, koja se nalazi na pragu dužničkog ropstva, potreban jedan ovakav zakon? Da li je Srbiji, koja ima spoljni dug u visini od oko 15 milijardi dolara, potreban jedan ovakav zakon? Koliko građane Srbije košta jedan ovakav zakon?
Bez obzira što ste u obrazloženju naveli da za primenu ovog zakona nisu potrebna dodatna sredstva u budžetu Republike Srbije, evidentno je da će se iz budžeta izdvojiti ogromna suma merena stotinama miliona evra. Da li bi taj novac, uložen u posrnulu srpsku privredu, dao bolje rezultate i bolje efekte za sve građane Srbije?
Šta nam kaže Vlada u obrazloženju Predloga zakona? Kaže da je uz pomoć elektronskih identifikacionih kartica u mnogim državama zaživeo integrisan automatizovan sistem za personalizaciju identifikacionih dokumenata i da se uvođenjem elektronskog identifikacionog dokumenta vrši usklađivanje sa evropskim i svetskim standardima, preporukama i direktivama Evropske unije, Interpola i Europola, što je jedan od preduslova za uključivanje naše zemlje u evropske integracije.
Da li je baš to tako? U velikom broju zemalja razvijenog zapada ne postoje lične karte, naročito ne ovakvog modela: SAD, Kanada, Australija, Švedska, Irska, Velika Britanija i mnoge druge.
Zbog čega je to tako? U SAD je u više navrata bilo pokušano da se uvedu lične karte, čak u pet navrata u proteklih tridesetak godina, ali sve je to palo u vodu.
U Australiji, koja je ekonomski i u svakom drugom pogledu daleko ispred Srbije, jednostavno su bacili računicu na papir, što kaže srpski narod, i došli do enormne cifre koja se meri stotinama miliona dolara, i jednostavno su zaključili da takav udarac na poreske obveznike svoje zemlje nema opravdanja i od toga se odustalo. Još u dosta drugih zemalja ovakav sistem ličnih karata je naišao na osudu i otpor javnosti.
Pri preuzimanju vlasti bivši predsednik Francuske Fransoa Miteran je rekao da uvođenje kompjuterskih ličnih karti znači uskraćivanje ljudskih prava i da Francuska, kao zemlja slobode, ne može da ih primi. Takođe, početkom devedesetih godina, posle ogromnog pritiska javnosti, na Novom Zelandu se odustalo od takve ideje.
Gospodin Aleksandar Vučić vam je u svom izlaganju rekao da je pedesetih godina prošlog veka Vrhovni sud Velike Britanije doneo odluku po kojoj je primena legitimacija nezakonita. Odnosilo se na one obične lične karte, a kamoli ove sa elektronskim čipovima.
Mnogo je razloga zbog kojih u ovom trenutku mi iz SRS imamo prava da sumnjamo u ispravnost jedne ovakve namere. Prvo, što se na ovaj način direktno dira u privatnost, omogućavajući prikupljanje velikog broja podataka o životu svakog pojedinca, o životu svakog građanina Republike Srbije. U zakonu jasno stoji da će, pored osnovnih podataka, na novoj ličnoj karti biti i otisak prsta, digitalni potpis, digitalna fotografija, jedinstveni matični broj građanina, imaoca lične karta i njegovih roditelja.
Sve to pada u vodu ako znamo da je pravo na privatnost jedno od osnovnih ljudskih prava koje je zagarantovano nizom međunarodnih dokumenata, kao što su Opšta deklaracija o pravima čoveka, kao što je Međunarodni pakt o građanskim i političkim pravima, kao što je Evropska konvencija za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda itd.
Dakle, s obzirom da se radi o ličnim podacima, potrebno je da postoji određena vrsta sigurnosti, a bezbednost podataka je kod nas na veoma niskom nivou, jer su državne baze podataka nesigurne. Padaju u vodu priče o zatvorenim sistemima, jer zaboga hakeri su toliko napredovali da upadaju u baze podataka Pentagona, NASE, obaveštajnih službi, a kamoli u jedan zatvoreni sistem podataka o ličnim kartama u Republici Srbiji.
Da ne govorimo o eventualnim zloupotrebama nesavesnih nadzornika baze podataka, jer ovo i te kako može postati veoma unosan posao. Ili, ono što sam malopre rekao o hakerima, realna opasnost od, recimo, upada hakera, nekih od ekstremističkih ili opasnih sekti, koji bi, kao na dlanu, imali sve podatke o svim građanima Srbije.
Stičem utisak da u ovom slučaju legitimacija postaje važnija nego njen vlasnik i da se na ovaj način građani Srbije pretvaraju u brojeve, baš kao i doskorašnje markiranje stočnih grla, pa se pitam kuda će nas ovo odvesti.
Iz svega navedenog, dovoljno je sumnji izrečeno da poslanička grupa SRS ima pravo da sa nevericom gleda na jedan ovakav Predlog zakona i iz tog razloga mi za njega nećemo glasati.

Reč ima narodni poslanik Aleksandar Vučić, po Poslovniku.

Dame i gospodo narodni poslanici, iskoristiću, gospodine predsedavajući, možda ćete me i opomenuti, možda i zloupotrebiti, jer nije sa skupštinskih govornica ništa tog tipa rečeno, ali nemam drugo mesto gde mogu da reagujem.
Naime, nastavlja se politika mržnje prema SRS u pojedinim medijima, posebno na TV B92. Dužan sam da građanima objasnim neke stvari koje se tiču njihovog odnosa i onoga što su rekli.
Naime, napravili su, valjda im je sad to, pošto nemaju vesti, a morali su da objave istraživanje javnog mnjenja, nisam ga video, ali sada vam ga prenosim, "Galup internešnal" je saopštio da SRS ima prvi put preko 40% glasova, u majskom istraživanju, DS 21% itd. Onda je usledilo nešto, pa kao, hajde da uvredimo radikale, pustićemo šta su sve govorili.
Pogledajte kakva je to zloupotreba i mahinacija. Dužan sam da ovo kažem zbog građana Srbije, a opet molim sve simpatizere i članove SRS za mir, da ne pozivaju više ni u Skupštinu Srbije, ni u centralu stranke, nema potrebe da dolaze ni u Beograd, ni iz drugih delova grada, niti bilo šta drugo. Nismo to jedanput izdržali, već bezbroj puta kampanju koja je vođena protiv SRS.
Između ostalog, oni su pustili Tomu Nikolića gde je jednom od poslanika DS rekao svojevremeno "džukelo jedna". Podsetiću vas zašto je to bilo, da vidite kad je reč o govoru mržnje, kao i o ovom krematorijumu za Jevreje i Rome. Možda vam je zanimljivo, gospodine ministre.
Dvoje poslanika, pošto su muškarac i žena, mislim da su bili Milan Stanimirović i Anita Beretić, dobacili su Tomi Nikoliću, kada je govorio o Dragoljubu Milanoviću i o tome da nikada više ne sme da se dozvoli u Srbiji da neko bude linčovan na ulici, da neko bude prebijan i maltretiran na ulici, njih dvoje su dobacili "malo je dobio, trebalo je sa njim tada završiti".
Znači, nije govor mržnje, nego je valjda govor ljubavi kada se kaže da je trebalo linčovati i ubiti čoveka, ali je problem kada mu na to odgovoriš običnim narodskim rečnikom, ništa posebno, običnom uvredom.
Za nekoga ko vam preti ubistvom, ko kaže da je ubistvo ne dozvoljeno, nego poželjno ponašanje u Srbiji, linčovanje političkih protivnika.
Pogledajte u kakvoj zemlji živimo, u zemlji apsurda.
Kaže pravnik prof. Stevan Lilić, ona lopuža belosvetska, vi znate da je lopuža belosvetska, ukrao knjigu, ne da je ukrao knjigu ovako, nego prepisao sebi knjigu, prepisao knjigu od čoveka i pripisao je sebi. Ta lopuža priča da negde nekog treba zabraniti. On će da zabranjuje!
Našao knjige Laze Kostića. E sada da čuju građani kako je on to uradio. Našao knjige, ovo smo sudski dokazali, gospodine ministre, sudski dokazani lopov, sudski dokazani plagijator. Poklonili smo vam to mislim jedanput, presuda Vrhovnog suda, prljavi i podli plagijator Stevan Lilić.

Gospodine Vučiću, vreme, tri minuta je prošlo.

Kud vi dođoste?

Da, da, upravo sada, a inače gospodin Marković je detaljno ovde pročitao knjigu, ako ste pratili.

Dobro, izvinite, gospodine Obradoviću, završavam odmah, u 30 sekundi. Znači, taj čovek je našao spise Laze M. Kostića, jednog od naših najvećih srpskih erudita, profesora, čoveka koji je najveći stručnjak za administrativno pravo ili upravo pravo, kako hoćete, i napisao tu knjigu.
Ova lopuža našla te spise i mislila je da nigde to ne postoji i onda uzeo, jeste, evo ga „Stevan Lilić kao intelektualna uzdanica aktuelne buldožer demokratije i kao podli i prljavi plagijator“, to su te knjige. E, sve u njima piše. Dakle i onda je uzeo i prepisao od reči do reči čitave pasuse i zapete je prepisivao, pa hajde da pogreši u nekoj zapeti negde, i zapete je prepisivao.
I on kaže istaknuti pravnik, šta kaže - Stevan Lilić. Pa kaže - treba zabraniti SRS, pa znate zašto treba zabraniti SRS, pa da bi on mogao da nastavi da krade, da prepisuje knjige od ko zna koga, na bilo koji način, pa da može da kaže - evo ja, lopuža, pošteni i dobri pravnik, ugledan pravnik. A pri svemu tome, gospodine ministre, možda su vam ove identifikacione kartice zbog toga značajne, možda će vam biti.
Obratite pažnju na ovog Đilasa, taj je opasan kriminalac. Znači, sem tog Đilasa obratite pažnju na ovog sa tim identifikacionim karticama. On će da krade ponovo, taj je povratnik, vidim ga ja, to je opasan kriminalac. Taj je velika lopuža, povratnik. On će da krade ponovo, samo ne znam čiju će knjigu sada da uzme da prepiše.
A posle toga još uzima pare tako što naplaćuje to što prodaje, tu tobože svoju knjigu. Vodite računa i studenti, nemojte da mu plaćate knjige, nađite knjige Laze M. Kostića, da uzmete od originalnog autora, nemojte da plaćate onima koji kradu i otimaju.
Jeste, to je sudski dokazano, gospodine ministre, a vi vodite računa da se ovo ne ponavlja. Računam da naša policija mora da preduzima i neke preventivne, a ne samo represivne radnje. Hvala vam najlepše.

Zahvaljujem, gospodine Vučiću. Reč ima narodni poslanik Borko Ilić, posle gospodina Ilića Nataša Jovanović. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, poštovani predsedavajući, mogla bi ova današnja rasprava da se podvede u ono iz Top liste Nadrealista. Nažalost, tema današnje emisije nije Stevan Lilić, već kako ovde piše zakon o ličnoj karti.
E sada, zašto bi trebalo menjati postojeći sistem? Pa zato što sam rođen 1980, a 1998. sam izvadio ličnu kartu, sedam godina posle raspada SFRJ, a meni u ličnoj karti piše SFRJ. Dakle, dokumenta su, pod jedan, zastarela. Imamo zastarela dokumenta, a sa druge strane imamo i zastareo zakon.
Ako imamo zastareo zakon, koji je donet pre nekih 30 godina, a znamo koliki period 30 godina čini, pogotovo u XX veku i danas u XHI veku, naš zadatak jeste da modernizujemo i ovaj segment života, i ovaj segment državnog uređenja. Mi u DSS-u smo rešili da modernizujemo Srbiju.
Srbija mora da se modernizuje, mora da se modernizuje srpska privreda, mora da se modernizuje srpsko školstvo i mora da se modernizuje srpska uprava, a ovim zakonom i realizacijom ovog projekta uvođenja elektronske lične karte Srbija se, dragi građani, modernizuje. Srbija čak ide korak napred u odnosu na razvijene evropske zemlje, a moderna državna uprava, koja mora da bude servis građana, jeste jedan od preduslova te modernizacije.
Pored modernizacije Srbije, šta se još pored ovog dobija? Iz more razloga koje možemo ovde danima navoditi zašto je potrebno doneti ovaj zakon, modernizovati Srbiju, modernizovati državnu upravu, sistem ličnih karti dobijamo sledeće - potpuno sigurne dokumente, koje je nemoguće falsifikovati, za razliku od sadašnjih ličnih karti, koje možete da izradite na boljem fotokopir aparatu ili sa boljom kompjuterskom opremom, koju većina građana već možda ima i kod kuće.
Pored toga, sistem bezbednosti u Srbiji se umnogome poboljšava uvođenjem ovakvog sistema ličnih karti. Konačno dobijamo jedinstvenu bazu podataka, koja je preduslov kasnije za još jednu bitnu jedinstvenu bazu podataka, a to je centralni birački spisak, sa kojim toliko kuburimo u poslednjih 15 godina u državi.
I onom što sam već naveo, a to je ubrzan razvoj tzv. elektronske vlade, tj. modernizacija sistema vladavine, koja se već primenjuje u mnogim zemljama u Evropi i u svetu, a koja se tiče toga da je vama većina stvari koje je država dužna da učini građaninu dostupno preko interneta recimo, koji jeste najmodernije sredstvo komunikacije u XX i XXI veku.
Pored svega ovoga ovde su iznete još neke sumnje šta ćemo mi kao država, kao društvo i kao pojedinci, tj. svaki građanin još dobiti?
Pa prvo, naši stručnjaci, srpski stručnjaci, ljudi iz Srbije koji su ovde školovani i naše kompanije će rukovoditi ovim projektom, one će implementirati sistem, a samim tim što implementiraju sistem biće uposleni naši ljudi. To je prilika za otvaranje novih radnih mesta i prilika da srpski, jedan deo srpske privrede, najmoderniji deo srpske privrede koji primenjuje modernu i savremenu tehnologiju bude uposlen.
Druga stvar je da ovo jeste, kao što su izneli i predstavnici opozicije i predstavnici pozicije sa druge strane, najmodernije trenutno primenjen sistem ličnih karata u Evropi, i na to svaki građanin ove zemlje i svaki Srbim može da bude samo ponosan, da i mi imamo nešto što je najmodernije i na vrhu primenjenih sistema trenutno u Evropskoj uniji i uopšte u savremenom svetu.
Dakle, mi dobijamo mogućnost da, pored toga što ćemo osavremeniti državnu upravu, pored toga što ćemo je napraviti efikasnijom za građane, dođemo do toga da izvozimo tehnologiju.
Mi sutra možemo Rumuniji, Bugarskoj, Šri Lanki, Australiji da prodamo sistem, ovaj sistem koji mi primenjujemo u Srbiji. Da li neko ima nešto protiv toga? Nema, naravno.
Prema tome, otvara se mogućnost izlaska srpskih firmi, srpskih stručnjaka, srpskih tehnologija u Evropu i u svet, i opet ponavljam, to može samo da služi na čast svima nama koji sedimo u ovoj sali.
Drugo, već je pominjao kolega Krstin, komplikovan sistem izdavanja raznih dokumenata, gde vam treba otprilike da ponesete jednu torbu papira kada hoćete da izvadite bilo koji dokument.
Uvođenjem ovog sistema umnogome se olakšava izdavanje ostalih dokumenata, i ono što je isto jako bitno, ponavljam, smanjuje se mogućnost zloupotrebe u svim svojim oblicima.
Dotakao bih se još nečega što je jako bitno građanima Srbije, naročito mladim ljudima u Srbiji. Mi smo u DSS-u rešeni da približavamo Srbiju Evropskoj uniji, da je približavamo Evropi i da mladim ljudima u Srbiji olakšamo da odu u Evropu, da vide kako se tamo živi i onda da se vrate u Srbiju, kako bi u svojoj zemlji mogli da modernizuju svoju zemlju, da učestvuju u onome što se zove građenje evropske budućnosti Srbije.
Jedan od preduslova za ulazak na tzv. belu šengensku listu, tj. da možemo bez vize kao građani Srbije da idemo u Evropu uniju jeste i modernizacija ličnih dokumenata.
Drugi korak nakon uvođena lične karte sa biometrijskim podacima jeste pasoš, tj. putna isprava sa istim ovakvim načinom i sa ovakvim projektima primenjenim sa tim čuvenim biometrijskim podacima.
To moramo da ispunimo da bismo, jedan od uslova koje moramo da ispunimo da bismo ušli na belu šengensku listu. Prema tome, mi u DSS-u smo odlučni da se i ovim projektom Srbija modernizuje, da i ovim projektom Srbija ide napred, da se i ovim projektom Srbija kreće u onom pravcu u kojem mora da se kreće, a kreće se u pravcu da Vlada bude bliža građanima, da sistem državne uprave bude efikasniji i da svi živimo jednostavnije, što jeste jedna od intencija ovog zakona.
Ponavljam, mi ćemo ovim biti bar u nečemu ispred Evrope, već smo ispred mnogih zemalja u sportu, u obrazovanju, pa ne vidim razlog zašto ne bismo i u sistemu izdavanja ličnih karata bili ispred razvijenih evropskih zemalja. To može samo da nam služi na čast, time moramo da se ponosimo i zbog toga pozivam sve poslanike ovog doma da glasaju za ovaj zakon. Mi u DSS-u ćemo to sigurno učiniti. Hvala vam.

Hvala, gospodine Iliću.
Reč ima narodni poslanik Nataša Jovanović, pa onda Miroslav Živković iz G17 plus.