Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani predsedavajući, uvaženi gospodine ministre, evo i G17 plus se slaže da ovaj tehnički zakon treba usvojiti jer nam je potreban zbog evropskih integracija i zbog zahteva koje pred nas ispostavlja Europol i Interpol.
Ono što su uvažene kolege prethodnici već napomenuli da je sistem državu Srbiju koštao 98 miliona evra, nešto je što je G17 plus još pre tri godine iznosio u javnost i mi smo tada prozivali tadašnjeg ministra Mihailovića da tu postoje ozbiljni problemi oko nabavke te imovine, jer 13 evra po glavi stanovnika košta Srbiju taj sistem i sadašnjim dodatnim zahtevima oko registracija ove lične karte nadam se da građani neće biti dodatno opterećeni.
Ono što sada imamo je da, po podacima iz MUP, vađenje lične karte košta oko 200 dinara. Iskreno se nadam, a i ministar će nas uveriti da li će to tako biti, jeste da novi dokument, elektronska lična karta neće koštati više.
I očekujem da ono što svi imate u džepovima, vozačke dozvole na kojima piše SFRJ i pasoši teget boje na kojima piše SRJ, znači deda i pradeda ove naše sadašnje nezavisne države Srbije, uskoro budu promenjeni i mislim da će ministar morati vrlo brzo da spremi zakone o izmeni ova dva dokumenta.
Ono što se ovim zakonom predviđa, to je da i strani državljani mogu, uz tu šifru 88, da dobiju i matični broj i ovu ličnu kartu, i mislim da je to jako dobro. Potrebno je po nama iz G17 plus izvršiti tehničko-pravnu redakciju teksta Predloga zakona o ličnoj karti, da se izbace termini - državljanin Srbije i Crne Gore, ali to je ministar već napomenuo da će uraditi. I ono u čemu se nova lična karta razlikuje u odnosu na prethodnu je ta što će važiti pet, a ne deset godina, kao do sada.
Ono što bih mogao da primetim je da u završnim odredbama piše, tačnije u članu 30, novčanom kaznom od 5.000 dinara biće kažnjena sva lica koja u propisanom roku ne vrate ličnu kartu nadležnom organu ili koja ne nose ličnu kartu, koja bez odlaganja ne prijave nestanak ili pronalazak lične karte ili je ne objave u "Službenom glasniku". Mislim da je to za naše uslove prevelika kazna.
Naravno da podržavam da se lična karta nosi kao dokument. Mislim da treba u sledećem zakonu, koji će ići posle ovog zakona, o vozačkoj dozvoli, ostaviti mogućnost da građani koriste i vozačku dozvolu kao sredstvo identifikacije da ne bi morali da nosimo dva dokumenta.
Još jednom sve poslanike u ovom domu pozivam da glasaju za ovaj tehnički zakon. G17 plus će to uraditi u danu za glasanje. Hvala.

Hvala. Pošto smo se približili vremenu od 14,00 časova, određuje pauzu od sat vremena. Nastavak sednice u 14,55 časova.
(Posle pauze – 15,05.)

Dame i gospodo, dobar dan, nastavljamo popodnevni rad.
Da li izvestioci nadležnih odbora žele reč? (Ne.)
Da li predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa žele reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Miloš Aligrudić.

Ovaj zakon, kao što je rečeno, jeste tehničke prirode, ali uvodi nešto novo kod nas. Poslednjih 30 godina imali smo lični identifikacioni dokument tzv. ličnu kartu, koja je izgledala različito u tom periodu.
Jedno vreme je ličila na karticu, ali to je u stvari bila kartonoša uvijena u plastiku, a izvestan broj godina to je otprilike izgledalo ovako kao što je kod mene.
Onda se to ovako raspadne, a na njoj recimo piše datum izdavanja 24.12.2002. godine, a rok važenja 10 godina. Da li neko može da zamisli da će ovo da traje 10 godina?
Drugim rečima, ovo moram da zamenim, jer čim se pokida ovako moram da odem u nadležni organ da to popravim i zamenim. Probao sam da zalepim, ali mi kažu da to nije dobro.
Ono što se predlaže ovim zakonom, to je jedna tehnička stvar, ali izuzetno lepa. Ta kartica izgleda ovako, na specijalnom materijalu koji se ne može lako polomiti, niti savijati, sa određenim znacima na njemu, trojakog značaja, koji se čitaju ne samo očima nego i elektronskim putem, pa prema tome to je vrsta identifikacione kartice, ako uopšte optiramo da imamo identifikacione kartice u društvu, mislim da to nije bilo sporno kakve treba da imamo.
Slažem se sa svima koji imaju pravo da postave pitanja i izraze određenu zabrinutost kada je o ovakvim stvarima reč, jer se često može govoriti o tome da možda određena tehnička sredstva, kada je reč o identifikaciji građana, mogu biti u korespondenciji sa zabrinutošću o eventualnoj zloupotrebi, pre svega kada je reč o pravima tih istih građana.
Međutim, čuli smo uvodno izlaganje ministra i videli smo na osnovu odgovora koje je ministar davao da za takvu zabrinutost praktično nema mesta.
Bilo je pomenuto i to da su nabavke za materijal za čitav projekat vršene još pre tri ili četiri godine i da to svakako treba ispitati, ali to je jedna stvar, a ulazak u ovako ozbiljan projekat je sasvim druga stvar.
U objektivnom smislu, kada se govori o troškovima iz budžeta za ovakvu svrhu, tih troškova u objektivnom smislu nema jer se budžet posmatra uvek kao godišnja kategorija, a za nešto što je neko uradio naopako i loše odranije, zato postoje nadležni organi da to utvrde i da kad tad dolija ako je to predmet razgovora, a mislim da danas to nije predmet razgovora.
Dakle, ovaj novi tehnički projekat, koji treba da nam omogući da određene stvari lakše obavimo, za nas bi trebalo da bude veoma značajan.
Koje su prednosti svega ovoga? Pre svega ovo je jedan od preduslova da bi dobili ono što se u inostranstvu zove E-Government elektronska vlada. To ne znači mogućnost da svako može da proverava svakoga, niti ikakvo hakerisanje, niti upadanje u bilo kakve sisteme ili privatne podatke o ljudima, nego predstavlja mogućnost da država sa građanima može lakše da komunicira i da se skrati određeni administrativni postupak, pa je samo po sebi to još jedan od ciljeva koji se ovim realizuje.
Naravno da u onoj meri u kojoj ova oblast može uticati na preventivno delovanje u borbi protiv organizovanog kriminala i terorizma, ona u tom delu i deluje. Dakle, ne treba izvrtati reči onih koji govore o ovoj stvari na način tako da se podsmevamo tome. Jednostavno, u onoj meri u kojoj identifikacija i evidentiranje građana može poslužiti svrsi za borbu protiv kriminala, u toj meri i u punom obimu to pomaže. Ako pogledamo dve različite vrste evidencija i načina njihovog vođenja, ovu koju smo imali do sada i uporedimo je sa ovom, kada vršimo usporedbu između te dve vrste evidentiranja i načina evidentiranja, onda je jasno da ova mnogo više ide u susret ovom cilju. Treba govoriti ispravno o ovome.
Naravno da se ovim pojednostavljuju administrativni postupci, pogotovo kada je reč o mestu prebivališta, mestu podnošenja zahteva, dakle ta stvar je krajnje relativna u ovoj situaciji i to svakako omogućava mnogo lakši položaj građana kada je reč o ostvarivanju njihovih zahteva za izdavanjem identifikacionog dokumenta.
Naravno, dinamični karakter ovog dokumenta znači da ne moramo zbog svake sitnice koja ulazi u opis podataka koji pripadaju evidenciji da menjamo čitav dokument da bi se ti izmenjeni podaci evidentirali, što je takođe veoma značajno i što na duži rok štedi pare, pre svega poreskih obveznika i samih građana kada je reč o taksama, kojih inače ovde nema, ali o troškovima zamene identifikacionih kartica, koji se samim tim smanjuju.
Na početku sam vam pokazao svoju ličnu kartu, koja se sticajem okolnosti ovih dana pocepala i dakle, sada imam trošak zamene te lične karte. Sigurno taj trošak ne bih imao da sam imao ovakvu karticu. Znači, to je krajnje jednostavno i tehničko pitanje.
Naravno, mogućnost da se ovakav dokument, s obzirom na trojak karakter podataka koje sadrži, da se taj dokument može mnogo teže zloupotrebiti, što je na kraju krajeva cilj i vezano je za druge ciljeve o kojima sam maločas govorio.
Šta smo imali prilike da čujemo ili će se proturiti sigurno ovih dana u javnosti dok traje ova sednica, jer proturiće se sigurno, čim sam došao do takvih pitanja i takvih dokumenata. Dakle, postavlja se pitanje, a na to je već odgovoreno u dosadašnjem toku debate, iz čega je sastavljen ovaj mikročip, da li u sebi sadrži elemente za praćenje i prisluškivanje? Naravno da ne.
Ova vrsta mikročipa iz koga se čitaju podaci je drugačija i sigurnija od one vrste magnetnog zapisa koji imate na našim identifikacionim karticama narodnih poslanika, duže traje i mnogo se teže oštećuje. To je razlog zbog čega ovako izgleda. U sebi ne sadrži nikakvu vrstu koda ili bilo čega što dozvoljava bilo kakvu vrstu prisluškivanja ili praćenja. To je potpuno isključeno.
Naravno, bilo je jedno pitanje koje se postavljalo, kakva je garancija da vlast neće menjati podatke o korisniku u centralnoj bazi podataka, kao što su podaci o nacionalnosti, veroispovesti itd. Naravno, garancija je zakonska i zato se i donosi ovaj zakon. Da nema ovog zakona, ne bi bilo ni zakonske garancije. Koja vam je garancija danas da neko neće u određenoj vrsti evidencije nešto menjati?
Postavlja se pitanje samog sistema i mogućnosti da se sa strane uđe u sistem. Ako je sistem zatvorenog tipa, a ovo je zatvoren sistem, u njega mogu da uđu isključivo ona lica koja su ovlašćena, službena lica koja su ovlašćena. Ako neko izvrši zloupotrebu sistema, to mogu biti samo ta ista ovlašćena lica i naravno protiv takvih ovlašćenih lica se može pokrenuti određeni postupak, od disciplinskog do krivičnog.
Prema tome, mesto za zloupotrebu u tom smislu ima jednako kao što ima i danas. Jedino što će biti mnogo manje mogućnosti da laici zloupotrebljavaju ovu karticu i da neki ljudi koji su van sistema karticu i uopšte identifikaciona dokumenta zloupotrebljavaju, što nije od malog značaja.
Da vam ne govorim dalje, video sam tamo, bio je jedan amandman koji kaže da se briše engleski jezik koji stoji na kartici. Ova kartica nije samo identifikaciona kartica u smislu identifikacije kod nas u našoj zemlji, ona je istovremeno i putna isprava.
Sutradan ako budemo, a nadam se i voleo bih da budemo, članica EU, putovaćemo po prostoru EU bez pasoša, ali sa identifikacionom karticom, sa kojom putuju i drugi članovi EU unutar zemalja EU.
Naravno, zamislite da odemo sa dokumentom na koji imamo ćirilični natpis imena i prezimena i ostalih podataka i pokažemo ga policajcu koji nas je zaustavio kontrolišući saobraćaj, a vozimo se kolima u Mađarskoj. Šta to njemu znači?
Prema tome, jednostavno moramo biti prilagođeni trenutku u kojem živimo i da znamo zbog čega određene karakteristike ova kartica ima kako je zamišljena. Dakle, ne bih dalje da dužim. Bilo je pitanje šta će se desiti u slučaju pada sistema računarskog. Isto što se dešava u slučaju pada bilo kog drugog sistema, u poštanskoj štedionici, banci, na nekom drugom mestu. Znači, vi sada ne možete nikada apsolutno zaštititi od pada sistema, ali jednostavno to funkcioniše i taj sistem je zatvoren i obezbeđen. Da li ono sadrži bar kod, videli smo da ne sadrži nikakav.
Ova kartica u sebi predstavlja spojeno nekoliko stvari. Prvo se državi omogućava da na vrlo jednostavan način izvrši određenu evidenciju koju po zakonu mora da obavi, sa aspekta zaštite građana i njihovog prava na privatnost i ličnost takođe, čak možda i veća mera bezbednosti ili veća pažnja tih podataka posvećena nego što je to bilo do sada.
Prema tome, ovo je krajnje tehničko pitanje, i molim da ga svi tako uzmemo, i sa velikom radošću, da će svi građani za isti onaj trošak za koji su mogli sada da imaju, kao što ću ga ja imati u slučaju zamene moje lične karte, dobiti novu identifikacionu karticu, koja je lepša, bolja, praktičnija, manje se haba i u tom smislu će manje ličnih troškova izazivati u periodu za koji važi. Hvala vam.

Da li još neko od predstavnika, odnosno predsednika poslaničkih gruša želi reč? (Ne.)
Prelazimo na redosled narodnih poslanika prema prijava za reč u načelu o Predlogu zakona o ličnoj karti.
Pre nego što pređemo po redosledu, samo nekoliko obaveštenja. Danas ćemo raditi do završetka rasprave do završetka ove tačke dnevnog reda, a nastavak će biti u ponedeljak u 10,00 i radićemo tokom sledeće nedelje.
(Nataša Jovanović, sa mesta: I u petak sledeći?)
Danas ćemo raditi do završetka ove tačke dnevnog reda, a nastavak je u ponedeljak u 10,00 i radićemo tokom čitave sledeće nedelje.
Prvi po redosledu prijave je Išpanović Ištvan iz G17 plus, narodni poslanik, a potom Aleksandar Vučić, narodni poslanik.

Poštovani predsedavajući, poštovani ministre, dame i gospodo narodni poslanici, želeo bih samo neke svoje dileme da podelim sa vama, odnosno da zamolim ministra da obrati pažnju na neke sugestije, s obzirom da će svakako Vlada podneti amandmane na ovaj predlog zakona.

Mislim da je veoma bitno što donosimo ovaj zakon, iako je tu već ne znam koliko puta rečeno da se radi o zakonu tehničkog karaktera, međutim, smatram da je veoma važno da što pre imamo ovaj zakon. Bilo je rečeno da, pored nove vrste lične karte, treba da dobijemo i druga dokumenta, pošto će lična karta biti taj osnovni dokument.

Međutim, veoma je važno da imamo i pasoš slično zaštićen, kao što će biti lična karta, a takođe i vozačku dozvolu, i saobraćajnu dozvolu, jer recimo danas i malo dete može da falsifikuje vozačku dozvolu ili saobraćajnu dozvolu, pošto nema nikakve zaštite. Nadam se da će ti zakoni brzo doći na red.

Sada neke dileme i sugestije. Radi se o članu 8, gde je predviđeno da se pored obrasca koji je regulisan članom 7. podnose i neki drugi dokumenti, pa recimo građanin je prinuđen da pribavlja određena dokumenta koje imaju drugi državni organi. Danas u svetu, u mnogim zemljama, već se ne može naložiti građaninu da pribavlja ona dokumenta kojima inače raspolaže država, odnosno određeni organi države ili lokalne samouprave.

Pored toga, ima jedan podatak koji je po meni sumnjiv da se može uopšte tražiti od građana. Radi se o jedinstvenom matičnom broju roditelja. Mi ovim zakonom obavezujemo građanina da on pribavi, odnosno podnese jedan dokumenat trećeg lica. U najvećem broju porodica kod nas sigurno to neće biti nikakav problem da dobijem od oca i majke matični broj, ali nije tako u svim porodicama. Kako će se to pribaviti? Nisam siguran da je to ustavno. Znači, da mi možemo građanina naterati da je on dužan da taj dokumenat podnese.

Nekoliko reči o članu 9. Unapred bih molio da se obrati na ovo pažnja od strane Ministarstva, jer će mnogi građani koji nisu vični ovim stvarima misliti, radi se o ličnim kartama za nacionalne manjine, da će na osnovu ovog zakona on moći automatski da traži, recimo, jedan Mađar da mu se upiše ime i prezime na mađarskom jeziku mađarskim pravopisom. Recimo, nema u izvodu iz matične knjige rođenih upisano svoje ime i prezime na mađarskom jeziku.

Pošto ovde jednoznačno stoji da građanin može da traži samo upisivanje na osnovu izvoda iz matične knjige rođenih, iz toga proizilazi ako njegovo ime nije tako upisano da neće moći tražiti. Zbog toga unapred upozoravam MUP da oko toga mogu nastati određeni problemi.

Prema tome, građanin bi morao pre nego što zatraži ličnu kartu da izvrši te promene, zna se kako se menja lično ime. To je drugi postupak. Dobro bi bilo da se o tome razmisli, da se izbegnu bilo kakvi nesporazumi.

Takođe, imam jednu sugestiju u članu 13. Trebalo bi dopuniti ovaj član na taj način da ovaj obrazac obuhvata i pitanje na kom jeziku će se izdati lična karta.

Znači, opet se radi o nacionalnim manjinama, jer tu u sadržini zahteva ne stoji da tamo treba građanin da se opredeli kakvu ličnu kartu želi, dakle, ličnu kartu na dva jezika, na mađarskom, slovačkom i ne znam na kom jeziku, i na srpskom jeziku. Trebalo bi da taj zahtev sadrži i potpis. U članu 13. ove dve stvari nisu obuhvaćene.

Nije pitanje ovog zakona, ali mislim da je nužno da se donese i novi zakon o zaštiti podataka. Sada imamo savezni zakon o zaštiti podataka. Taj zakon je već zastareo. O ovome je već bilo reči u ranijim diskusijama, na koji način da se zaštite podaci koji stoje u MUP-u Srbije, podaci o svim građanima. Da ne bi došlo do zloupotrebe, mislim da je neophodno da se donese novi zakon o zaštiti ličnih podataka, da bi se obezbedila ova zaštita o kojoj je ovde već bilo reči.

Samo još dve male sugestije, a radi se o prekršajima, član 29. Mislim da nije dobro ako se preti kaznom zatvora, recimo, za tačku 2), koja kaže "ko u određenom roku ne podnese zahtev za izdavanje lične karte". Mislim da je to prestroga kazna. Slažem se da treba da se sankcioniše to, ali ne kaznom zatvora, nego bi sigurno bilo dovoljno i novčanom kaznom. To se isto odnosi i na tačku 5) ovog stava, koja kaže "ko odbije da pokaže ličnu kartu". Mislim da zbog toga isto ne bi trebalo neko da ide u zatvor i da bi možda trebalo prebaciti ova dva prekršaja u član 30.

Inače, G17 plus će podržati ovaj zakon. Nužno je da donesemo ovaj zakon i pozivam i ostale poslaničke grupe da podrže ovaj zakon.

Reč ima poslanik Aleksandar Vučić, pa Helijana Dragojević.

Dame i gospodo narodni poslanici, očigledno je da je SRS jedina politička stranka koja će glasati protiv ovog predloga zakona. Doneo sam ovde, da bih pokazao gospodinu ministru, a i vama, jednu brošuru i tri apela različitih udruženja građana Srbije protiv ovog zakona. Pročitao sam sve što su imali da kažu. Sa najvećim delom se slaže. Neke stvari bi možda bile i preterane, ali mislim da su suštinski sasvim u pravu imajući u vidu predloženi zakon.
Pokušaću iz dva ugla da kritikujem ovaj predlog. Prvi je finansijski, a drugi je deo koji se tiče ugrožavanja ljudskih prava i sloboda, jednog od najznačajnijih prava zagarantovanih i Ustavom Republike Srbije, ali i svim drugim međunarodnim konvencijama i deklaracijama o pravima čoveka i građanina, a to je pravo na privatnost, dakle, pravo na poštovanje privatnog i porodičnog života. Svako ima pravo na poštovanje istog doma i prepiske, jeste jedan od članova Međunarodnog pakta o građanskim političkim pravima još iz 1966. godine.
Zašto sam govorio oko ovog prvog finansijskog aspekta? Kada to sve izađe na oko 100 miliona evra naših troškova, postavlja se pitanje da li možemo da krivimo samo ministra Jočića ili neke pre toga.
Jeste on u situaciji da mora da kaže da je to DOS nabavio, pa kupio materijale, ili će da propadne ili ću to da iskoristim. Na to se zahteva i dodatnih 20 i nešto miliona evra, i eto problema i za građane Srbije, ali pre svega za poreske obveznike, za one preko čijih leđa i preko čije grbače će to morati da bude naplaćeno.
Sa druge strane, oko samog uvođenja ovakvih ličnih karata, imam jednu primedbu na ponašanje onih koji sebe nazivaju medijski javni servis Srbije. Malopre sam slušao, u tri sata je bilo uključenje. Ministar govori politički, u interesu svoje stranke i svoje Vlade, to je njegova stvar, ali na završetku njegovog izlaganja, pametnija od ministra novinarka kaže: da, mi ovo moramo zato što to ima svuda u EU, pa mi hoćemo u EU, pa ćemo zato da uvedemo ovakve lične karte.
Sada vi gledate, čudom se čudite šta priča, o čemu je reč. Onda uzmem, da li sam ćorav ili slabo čitam, pa da pročitam, da li je možda, recimo, Švedska članica EU i druge nordijske zemlje, ne računajući Norvešku, da li je Velika Britanija, Engleska članica EU? Možda su je izbacili u međuvremenu. Mislio sam da vi iz DSS znate ko jeste, ko nije.
Zašto sam ovo ispričao? Zato što postoji jedna matrica u našem društvu: šta god ko uradi, a eventualno su protiv toga radikali - pusti to, oni su protiv toga zato što je to za EU. Kakve to veze ima sa EU? Pola zemalja ima, pola nema. Uopšte nemaju lične karte.
Zarad istine da dam nekoliko podataka. Pri pokušaju uvođenja ovakvih ličnih karata sa mikro čipovima u Veliku Britaniju, Dejvid Blanket je od čitave javnosti Engleske nazvan velikim bratom. Nedavno je smenjen. Zašto? Naravno, oni ne haju o nama, ne interesuju ih položaj Srba i Srbije, ali haju o svojim ljudskim pravima, haju o svojim građanima, o svojim interesima, i onda kažu: čekajte, kako to da država nas kontroliše na takav način, kako je moguće da država ima toliku kontrolu i šta mi time dobijamo?
Neko kaže da se dobija brzina obrade podataka. Tačno. Dok ne padne sistem, što se tiče brzine podataka. Dobijamo li nešto u bezbednosnom smislu? Ne dobijamo ama baš ništa. To su sve analize pokazale.
Sada ću vam pročitati, da biste videli neke koji imaju malo više iskustva od nas i sa, pretpostavljam, malo ozbiljnijim kriminalom. Kod nas je ovaj uglavnom lopovski, od cementare do ne znam čega. Dakle, od 1994. godine, kada su pokušali torijevci da to uvedu u Veliku Britaniju, odmah se javila Asocijacija šefova policije, koja je ukazala da ta tvrdnja da bi se povećala bezbednost i smanjio kriminalitet uopšte nije tačna, kako zbog velikih mogućnosti falsifikovanja, tako i zbog otpora koji će se kod građana pojaviti prilikom kontakta sa policijom.
Istovremeno, time se omogućava širenje straha kod ljudi i prikupljanje nečega, verovatno u nekim organima, pojedinih informacija u različitim kompjuterima, u različitim softverima, koji su samo od privatnog interesa pojedinih građana i ništa više.
Inače, da znate još, 1953. godine Vrhovni sud Britanije, da čuju ovi što pominju samo EU, doneo je odluku po kojoj je legitimisanje od strane policije zabranjeno, jer je nelegitimno i potpuno nezakonito. Istovremeno, ko može da garantuje da nova elektronsko mirkočipovana karta ne može da prima neuporedivo veći broj ličnih podataka? Sada ću vam navesti primer.
Imam karticu u "Centrobanci", sad je zovu Laiki, imam u "Inteza banci" itd. Kad ubacite tu karticu u bilo kojoj banci, nisam ni znao da će da vam izađe kompletno stanje u bilo kojoj banci da imate, na bilo koji način. Znao sam da će lepo time da prate da li ste kupili u "Rodiću", u "Maksiju" ili u privatnoj prodavnici. Pristao sam dobrovoljno na to, to je način da nekada, kad kasni onih 20 dana od plate ili nečega, da se podmiruju druge obaveze, da bi se to plaćalo.
Pristao sam na to dobrovoljno. Čak ni ja nisam ovo znao, možete li da mislite o običnim građanima. Znači, u trenutku kada ubace karticu bilo koje banke, mogu da vam uđu u kompletno stanje u svim bankama, na svim računima.
Jeste, znam da jeste, nisam znao, obaveštavam građane da to znaju. A onda se pitam, pošto je ceo posao zamišljen sa "Motorolom", koja radi najpoverljivije i najznačajnije vojno-bezbednosne, policijsko-bezbednosne, u svakom slučaju bezbednosne poslove za američku vladu. Ko nam garantuje da to nije način i za ozbiljniju špijunažu i za ozbiljnije praćenje, i pri tome se ne igram priče ni „Životinjskih farmi“ ni Velikog brata, niti sam paranoik, niti sam bilo šta.
Prilično, moram da priznam, ne obraćam pažnju na to i baš me briga i nikada od mene u javnosti niste mogli da čujete – jaoj, prisluškuje me neko, pa sad glumim narodnog heroja. Baš me briga za to. Ali, mislim da ovo zaista jeste elementarno kršenje ljudskih prava i sobom nosi brojne probleme i mnoge nerazjašnjene stvari.
Postavio bih sledeća pitanja ministru koje postavljaju građani. Ništa, čuće valjda gospodin ministar, gospodine predsedniče. Od čega je sastavljen mikro čip i da li sadrži bilo kakve elemente koje možda naša tehnologija ne poznaje, a od kojih je moguće očekivati da postoji način da se koriste za praćenje i prisluškivanje?
Kakva je garancija da vlast neće menjati podatke o korisniku u centralnoj bazi podataka i unositi čisto privatne stvari, kao što su nacionalnost, veroispovest, političko uverenje, zdravstveno stanje itd? Kakav je sistem zaštite centralne baze podataka od spoljnih upada i zloupotreba?
Vi ste videli šta su hakeri u stanju da urade, u stanju su da razore Pentagon, a ne ovo sa čime bismo mi mogli da imamo problema ovde u Srbiji.
Uostalom oni koji imaju platne kartice, kreditne i bilo koju vrstu kartica znaju kako je kada pada sistem, pa vam onda ni ona brzina podataka o kojoj se malopre govorili ne može doći do izražaja.
Kakva je zaštita od mogućnosti prodaje i curenja podataka iz ruku ljudi koji upravljaju centralnom bazom podataka? Sa kojim inostranim elektronskim sistemima je povezana domaća centralna baza podataka?
Od kog proizvođača je nabavljena oprema za izradu ovih ličnih karata? Interesuje nas kako i na koji način je sproveden tender, pošto je veliki novac u pitanju, iz kojih izvora je finansiran ovaj elektronski sistem i šta će se desiti u slučaju pada sistema?
Zbog brzine podataka hoće li nekog u marici da drže četiri sata ili tri, ili dva, ili pet, dok ne provere sve podatke i dok ne vide da je sve u najboljem redu. Može da se desi da bude i drugačije, ali može da se desi i da bude sve u redu.
Ovaj zakon može zaista da zasluži i kao zakon koji donosi diskriminatorske norme, koji nosi diskriminaciju za građane Srbije, a istovremeno na poseban i posredan način može da ugrožava i suverenitet Republike. Bilo bi dobro kada bismo više informacija imali.
I još jedno pitanje za gospodina ministra. Ako već to radite i ako će već većina tu odluku da donese, a pošto vidim da se ljudi žale i traže od Borisa Tadića da to ne potpiše, kažem im – ljudi, pogrešna je adresa, potpisaće.
On samo neće da potpiše ono što je dobro za srpski narod i građane Srbije, a ono što ne valja potpisivaće đuture i to odmah. Ja danas nisam ni video, video sam da je Nataša nekoliko lepih reči uputila ovom vrhovnom Đilasu, kako se zove ovaj belosvetski prevarant. I on se danas pojavio nešto da nas sačekuje, je l' ste vi to znali, gospodine Aligrudiću.
I on nas je sačekivao ispred Skupštine Srbije nešto da nam zabranjuje da uđemo, ne možete da verujete, pojavio se dok ga Nataša nije oterala.
Rekla mu je - šta ćeš ti tu, lopove jedan, i on je pobegao. Ali, da ne verujete. Evo i to se dešavalo da i takvi sprečavaju narodne poslanike da dođu na posao. E dakle, mnogo nas je uplašio, nismo smeli da dođemo, računali smo samo da li ćemo da idemo na neki zadnji ulaz ili ne znam gde, kako i šta da se dogodi.
Takođe, bilo bi dobro reći da dobar deo ljudi u srpskoj crkvi je apsolutno protiv ovog zakona. Trebalo ih je konsultovati. Ne kažem da uvek moraju da nose odlučujuću ulogu, ali ih je trebalo konsultovati i trebalo ih je pitati za ovaj zakon.
I ono pitanje, da završim gospodine ministre, video sam na onom prototipu koji ste pokazali granice Avnojevske Srbije, razume se sa Kosovom i Metohijom, pa da pitam, gospodine ministre, hoće li, ako ne daj bože bude one nove vlade DS-a i DSS-a, kako neki najavljuju i ne znam koga još, daleko bilo, naravno pošto je ministar Jočić u DSS-u pa računam da bi to morao da zna, hoće li eventualno neko da ponovo menja kartice zato što se neće odnositi baš na tu teritoriju ili ne? Voleo bih da vaš odgovor da bude da neće. Znate ono sa leve strane, ako se ne varam, onoga što bi trebalo da se naziva lična karta.
Dakle, poštovani narodni poslanici, poslanička grupa SRS glasaće protiv predloženog zakona. Pozivamo vas da ovo još jedanput razmotrite. Oni koji su zalud bacili pare, državne pare ne pitajući nikoga mogu i da odgovaraju, ako su iz prethodnog perioda ne morate zato što su oni to uradili da prihvatate da se ovo na ovakav način sada štancuje. Mislim da time niko u Srbiji neće biti bezbedniji, sigurniji. Plašim se samo da će Veliki brat malo više, malo jače i malo bolje sve zajedno da nas posmatra, a to nikome sreću u Srbiji nije donelo. Hvala vam najlepše.

Zahvaljujem se Aci Vučiću. Reč ima ministar Jočić, izvolite.

Prvo, ova pitanja koja ste postavili, to je ono što je dobila svaka poslanička grupa, iz čega je sastavljen mikročip, da li u sebi sadrži elemente za praćenje i prisluškivanje. Ne, mobilni telefon mnogo je opasnija stvar i potpuno je opasna stvar. Ovo je samo jedna memorija obična koja, sem podataka koji su i napisani na licu i naličju lične karte, nema ništa više.
Kakva je garancija da vlast neće menjati podatke o korisniku u centralnoj bazi podataka i unositi čisto privatne stvari, kao što su nacionalnost? Zakonska. Zakon reguliše sve to.
Sistem zaštite centralne baze podataka od spoljašnih upada. Pa pazite, nije ovo jedan način, odnosno nemoguće je preko lične karte upasti u bazu podataka, ali u bazu podataka može se ulaziti putem drugih načina. Ovaj predmet nije taj link, nije ta transmisija u koju se može ulaziti u bazu podataka.
Sa kojim inostranim elektronskim sistemima je povezana domaća centrala - baza? Nema, ni sa jednim, što ne mora da znači da ne može da se izvrši upad sa strane, nelegalan.
Da li je tačno da lična karta na sebi sadri bar kod? To je bilo jedno od pitanja. Ne, ne sadrži bar kod, nego jednostavno to je zbir brojeva, kao što ima i sadašnja lična karta. Znate, apsolutne slobode nema i društvo i država je ipak jedna organizacija koja se stara da evidentira svoje članove, da ih zna po imenu, prezimenu, da odredi njihovo kretanje. Jedna vrsta isto kontrole države je i prijava boravišta, prebivališta.
I sadašnja lična karta, da se vratimo pre 30 godina, mogao je neko postavljati ista ovakva pitanja – e, šta će matični broj, šta u tom zbiru brojeva od 13 komada, šta ima, kakva je tu kombinacija, da li tu leži neka naša šifra, šta smo, gde smo, u kojoj smo političkoj organizaciji, da li smo bili, ko nam je bio između 1941-1945. godine na kojoj strani, da li smo osuđivani, da li nismo osuđivani?
Isto se to moglo postaviti i može se postaviti i za ovu ličnu kartu, i ona ima neki broj od 13 cifara. Na kraju krajeva, imamo taj zadnji kontrolni broj koji jednostavno ne zna niko šta znači, ali on je potpuni broj za određeno lice.
Šta će se desiti u slučaju pada sistema? Ona ne funkcioniše elektronski, ona funkcioniše pre svega vizuelno. Na njoj imate fotografiju, imate potpis. Znači, prvo se prepoznaje čovek vizuelno, pa posle i tek na kraju kao jedan od načina identifikacije svega ovoga je ovaj čip. Na kraju krajeva, nalazimo se u takvom sistemu i takvom vremenu gde tehnologija nalaže takve stvari.
Stvarno bih voleo da imamo tako organizovan svet i tako organizovano društvo da ne moramo, sem ličnih obeležja koje nosimo od rođenja, imati nijedan drugi vid identifikacije.