TREĆE VANREDNO ZASEDANjE, 12.06.2006.

4. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

TREĆE VANREDNO ZASEDANjE

4. dan rada

12.06.2006

Sednicu je otvorio: Vojislav Mihailović

Sednica je trajala od 10:10 do 17:45

OBRAĆANJA

...
Srpska radikalna stranka

Zoran Antić

Srpska radikalna stranka
Dame i gospodo narodni poslanici, za razliku od mojih kolega koji su uglavnom govorili o zakonu o zemljištu, ja bih da kažem par reči o ovom zakonu o organskoj proizvodnji i organskim proizvodima.
Uopšte, taj sektor je jako interesantan i sa pozicije SRS, zato što su potencijali za razvoj ovog sektora jako veliki. Procenjuje se da oko 20% našeg poljoprivrednog zemljišta može da bude iskorišćeno za ovu proizvodnju.
To je proizvodnja koja je orijentisana ka izvozu i uz malo dobre volje Vlade, Ministarstva mogli bismo jedan ozbiljniji iskorak na ovom planu da imamo u nekom narednom periodu.
Nažalost, ovaj predlog zakona koji imamo je, čini mi se, poprilično tanak. Tu je nekih tridesetak članova, uz još nekih devet članova koji se odnose na neke kaznene odredbe. Sve u svemu, poprilično nedorečeno, uz puno diskrecionih prava koja se ostavljaju Ministarstvu da u nekom narednom periodu reguliše ovu oblast.
A, potencijali su izuzetno veliki, kao što rekoh, ne samo kada je u pitanju taj profit koji može da se ostvari ovom proizvodnjom, već kada je u pitanju i zaštita sela, pokušaj sprečavanja emigracije sa sela ka gradu, eventualno, i jedan ozbiljan pomak kada je u pitanju populaciona politika, sa čime očigledno naša zemlja ima poprilično problema.
Ja bih par podataka da dam javnosti i našim poljoprivrednicima, da ih ovako na jedan skroman način zainteresujem za ovu proizvodnju, pa da onda obrazložim ono što po mišljenju SRS nije ušlo u ovaj zakon, a trebalo je u svakom slučaju da bude deo ovakvog zakona.
To je da je u svakom slučaju zdrava hrana, odnosno organska proizvodnja, organska poljoprivreda, novi trend u prehrambenoj proizvodnji i da je izuzetno atraktivna na tržištima EU, da je rast tog tržišta izuzetan, blizu 20% je svake godine, da je to najverovatnije dugoročan rast tražnje i da EU nije u mogućnosti da obezbedi i zadovolji svoje potrebe, uspeva samo 50% svojom proizvodnjom da zadovolji potrebe za organskom poljoprivredom.
Prema tome, mogućnost za našu poljoprivredu je velika. Uz to, to je profitabilna proizvodnja, cene organske hrane su nekih 50 do 100 puta više nego cene obične proizvodnje.
Često su i proizvodni troškovi na nivou klasične, standardne, konvencionalne proizvodnje, a i prinosi ne moraju da budu niži nego što je to u konvencionalnoj proizvodnji. Tako da postoji jako puno razloga da se o ovoj temi znatno ozbiljnije posveti samo Ministarstvo.
Kod nas je ta proizvodnja u začetku, radi se o nekih 3.000 hektara, poprilično malo ako se uzme u obzir da mi baratamo nekom cifrom od oko pet miliona hektara poljoprivrednog zemljišta, znači mogućnosti su velike.
Stiče se utisak da je jedini razlog zašto ste se u stvari opredelili za ovaj zakon da ga imate u skupštinskoj proceduri pre svega zahtev EU, jer EU, kada je u pitanju pridruživanje, očekuje od nas ne samo da imamo ovaj zakon, nego da malo ozbiljnije poradimo na ovom sektoru organske poljoprivrede.
Nažalost, to je bio jedini motiv za vas, a sve ono što je potrebno uraditi kada su u pitanju prateće mere, podsticajne mere za razvoj organske poljoprivrede, propušteno je ili nema naznaka da Vlada i Ministarstvo o tome razmišljaju.
Pre svega, to su subvencije kada je u pitanju organska poljoprivreda. Svuda u svetu normalno je da se subvencija uzima po hektaru za razvoj same organske poljoprivrede, na primer, kod naših suseda Mađara to je nekih 150 evra po hektaru.
Isto tako, veliki problem u ovom zakonu biće troškovi konverzije, jer je naša poljoprivreda poprilično osiromašena i ovaj period od dve do tri godine kada je potrebno da se sa klasične poljoprivrede pređe na organsku poljoprivredu biće neizdrživ za većinu domaćinstava.
Ukoliko se računa da se organskom poljoprivredom bave pre svega ruralna domaćinstva, krajevi koji bi mogli ozbiljniji prinos od toga da ostvare, znači, mogućnosti su još i manje, pa prema tome sama cena sertifikata biće jako velika za poljoprivrednike, i ovo što ste dali u zakonu premalo je da bi moglo da se očekuje bilo kakvo poboljšanje u ovoj oblasti.
Mislim da je veliki problem i edukacija poljoprivrednika, da je bez sumnje za organsku poljoprivredu potreban veći nivo znanja nego za klasičnu poljoprivredu, ali da je i pomoć u osnivanju udruženja, kako se to radi u zemljama u okruženju i eventualno pomoć ekološkim zadrugama koje bi okupljale desetak do 20 domaćinstava, od velikog značaja, a što se Ministarstva tiče tih pomaka za sad nema.
Veliki problem u organskoj poljoprivredi su i inputi, semenski materijal, sredstva za zaštitu biljaka, koji moraju da prate ovaj zakon. Sve su to stvari koje su i te kako potrebne da bismo mogli da očekujemo bilo kakav iskorak u ovoj oblasti. Ali, to je sve ono što Ministarstvo godinama unazad propušta i na tim poslovima ne radi.
Jako bitno za razvoj organske poljoprivrede je i pomoć izvoznicima, naše tržište je i suviše skromno da bismo mogli da očekujemo ozbiljniji razvoj i neke potencijale kada je u pitanju domaće tržište. Za strano tržište moramo da imamo kvalitetnu proizvodnju, morali bismo čak i zakonski da kontrolišemo, ukoliko želimo da izgradimo neki svoj brend, da imamo svoje specifične proizvode kojima bismo u većoj količini, nego što je to u ovom trenutku, mogli da izađemo na svetsko tržište, a i jaki distributeri su i te kako bitni za razvoj ove oblasti.
Sve u svemu, želeo bih da kažem da je ovo što je Ministarstvo dalo kao predlog zakona izuzetno skromno da bismo mi poslanici SRS mogli da budemo zadovoljni. Ima tu mnogo nedorečenosti i, kao što rekoh, nema pratećih mera, tako da ne možemo biti zadovoljni ovim predlogom.
Ali, eto, ostaje nada da ćete u nekom narednom periodu ozbiljnije shvatiti i ovu granu, odnosno ovaj sektor poljoprivrede koji bi mogao da da veoma velike rezultate, naročito u ovom trenutku kada imamo veliki spoljnotrgovinski deficit i kada nam izvoz ne ide. Ostaje nam, nažalost, samo poljoprivreda. Hvala.

Predrag Marković

G17 Plus | Predsedava
Hvala vama, gospodine Antiću. Reč ima narodni poslanik Gordana Čabrić. Izvolite, gospođo Čabrić.

Gordana Čabrić

Demokratska stranka Srbije
Poštovani gospodine predsedniče, poštovana gospođo ministar, dame i gospodo narodni poslanici, celog dana slušamo analize i primedbe na ovaj zakon, kako onih koji hvale zakon, tako i onih koji ga kritikuju. Slažem se sa onima koji kažu da je zakon trebalo doneti, ali istovremeno ne mogu da se ne zapitam šta bi bilo da i sada taj zakon nije donet.
Krajem 2005. godine mediji su obilovali napisima o interesima stranih korporacija za kupovinu zemljišta, i to naravno u Vojvodini, tamo gde su najveći posedi, gde je zemlja najvrednija i gde bi se višestruko isplatilo.
Donošenjem ovog zakona taj proces se prekida. Ovaj zakon decidirano kaže da fizičko ili pravno lice koje nije sa teritorije države Srbije ne može biti vlasnik zemlje. Po meni je to najvažniji aspekt ovog zakona.
Drugi, isto jako važan, jeste to što lokalna samouprava konačno može da upravlja i da pravi strategiju razvoja poljoprivrede na svom području, pa će tako onaj predsednik opštine i oni stručnjaci koji se nalaze na toj teritoriji moći da se organizuju onako kako smatraju da je za njihovo područje najbolje. Moći će da planiraju za naredni period, za pet, 10, 15 i više godina, razvoj poljoprivredne proizvodnje, da obrade neobrađeno i da na taj način zaposle višak svojih nezaposlenih za koje znamo da ih je na birou jako puno. Na taj način se povećava bruto društveni proizvod, omogućava se poljoprivredi da preživi, ali nije cilj samo preživljavanje, cilj je i ekonomska dobit.
Prošlo je vreme kada se poljoprivredna proizvodnja radila onako kako su radili naši preci 100 godina unazad. Sada poljoprivredna proizvodnja mora da se radi na način da se ostvari profit, dobit i da se uloži za narednu godinu.
Što se tiče komasacije, ukrupnjavanja zemljišta i ekonomskog aspekta ukrupnjavanja, vidim na primer u mojoj opštini, opštini Varvarin, u jednom delu moje opštine je ukrupnjena zemlja, znači površina je povećana u ataru sela Obrež i tu se rezultati vide posle 10 i više godina od urađene komasacije. Na tim površinama niču plastenici i staklenici, neki su dobili donacije, neki su dobili kredite, neki su se pozajmili, ali poljoprivredna proizvodnja živi. Što se tiče drugog dela, gde je isto tako plodna zemlja, gde nije urađena komasacija, ovakav napredak ne možemo da zapazimo.
Znači, što se tiče tog ekonomskog aspekta, na ovaj način sa komasacijom ćemo povećati ekonomsku moć poljoprivrede. Pomoravlje je regija, posle Vojvodine, koja je jako važna za razvoj poljoprivrede. Znači, ne možemo mi da se u Pomoravlju upoređujemo sa Vojvodinom, gde je više stotina hektara obradive površine u vlasništvu jednog ili nekoliko domaćinstava, a znamo da je na nivou Republike Srbije tri hektara prosek. U Pomoravlju u jednoj našoj opštini je prosek površine 17,5 ari. Ne može da se pravi nikakva proizvodnja sa 17,5 ari, osim ako neko ne bude u toj lokalnoj samoupravi pametno razmišljao, pa napravio nekoliko žetvi u toku godine, pa to pokrio, pa dobio profit.
Što se tiče same organske proizvodnje, istakla bih, prvo, da je značajno to što je moguće u područjima koja su nezagađena da se forsira i razvija organska proizvodnja. Tu je naša prednost zato što smo bili siromašni. Kako god da to paradoksalno zvuči, ali to nam je sada prednost u ovom periodu.
To što naše fabrike nisu radile dovelo je do toga da nam ni reke nisu zagađene, da je voda u određenim delovima, sa određenih izvorišta čista i da može da se koristi za organsku proizvodnju.
Drugi značaj, u tim ruralnim krajevima je narod najsiromašniji. Sertifikacijom tih poljoprivrednih proizvoda, taj narod može da se pojavi na tržištu EU. Šta to znači? Ovaj zakon jeste usklađen sa uslovima EU, i to nije urađeno samo pro forme, ali da bismo mogli da prodamo nešto na tržištu EU ne možemo da odemo i da kažemo – časna reč, to je zdrava hrana; moramo imati napisano, moramo imati sertifikovano, moramo imati atest za to i onda se pojaviti i biti konkurent. Hvala.

Predrag Marković

G17 Plus | Predsedava
Hvala vama, gospođo Čabrić.
Pošto na listama poslaničkih grupa više nama prijavljenih za reč, pre zaključivanja zajedničkog načelnog pretresa pitam da li žele reč predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa ili još neko ko nije iskoristio svoje pravo iz člana 93. Poslovnika? (Ne.)
Pre nego što zaključim zajednički načelni pretres dajem reč ministarki Ivani Dulić-Marković. Izvolite.

Ivana Dulić-Marković

Poštovani poslanici, oba ova zakona su radili najbolji stručnjaci koji postoje u Republici Srbiji. Nakon toga, godinu i po dana smo moji saradnici i ja razgovarali sa poljoprivrednicima u Srbiji. Znači, razgovarali smo o zakonu i o tome šta i kako on može da im pomogne da se razvije tržište zakupa, da dođu do zemlje i da napreduju.
Meni je drago što su se poslanici predomislili, oni koji su pre podne bili za kombinate, popodne su bili za ruralni razvoj; to je zaista dobra promena i to će sigurno svim poljoprivrednicima da se dopadne.
Svako porodično gazdinstvo je dovoljno konkurentno da može parirati kombinatima. Naš stočni fond od 1992. do 2000. je prepolovljen, a poljoprivreda je za 20% pala od 1992. do 2000. Prošle godine imamo porast za 15% tovnih junadi i 8% u svinjarstvu. Prvi put stočarstvo se oporavlja.
Isto tako, povećane su površine pod povrćem, pod industrijskim biljem, šećer je naš izvozni proizvod, uljare su, suncokret i soja, najjače igrači u regionu, podignute su desetine hektara plastenika i, kao što sam rekla, prvi put se povećava stočarska proizvodnja.
Nas čeka veliki rad. Možemo sve da kritikujemo, sve da vređamo, da pljujemo, ali nije lako napraviti mali korak napred. Ova vlada se zaista trudi i jako puno je uložila u poljoprivredu, na desetine hiljada poljoprivrednika je dobilo ili kredit ili bespovratne subvencije.
Nema bespovratnih kredita. Svi oni koji su dobili novac, investiraju, i u protekle tri godine 600 miliona evra investicija je bilo u poljoprivredi.
Još jednom da ponovim, da bi se ovaj zakon sproveo potreban je veliki rad. Kao što sam rekla i kod strategije, potrebne su sve vredne ruke u Srbiji i sve pametne glave u Srbiji.
Ako ga ne implementiramo kako treba, sve je uzaludno. Ovim zakonom podelili smo odgovornost na lokalnu samoupravu, na pokrajinsku upravu, na republičku upravu, nemoguće je da su svuda nesposobni ljudi.
Htela bih da kažem povodom organske poljoprivrede da mi od 2005. godine subvencionišemo organsku poljoprivredu, da smo osnovali odsek za organsku poljoprivredu, da 100 evra po hektaru dobijaju oni koji su u periodu konverzije, da je 50 miliona namenjeno za projekte koji se tiču organske poljoprivrede.
Na kraju bih htela da kažem da svi oni koji su uvredili bilo koga od stručnjaka u ovoj zemlji, svi oni koji su uvredili čika Zaharija, uvredili su svakog dobrog poljoprivrednika u ovoj zemlji.
Ako budete ovoliko mrzeli, vređali i ponižavali, verujem da zaista u ovoj zemlji će 100% svi glasati za vas.

Predrag Marković

G17 Plus | Predsedava
Hvala vam, gospođo Ivana Dulić-Marković.
Zaključujem zajednički načelni pretres o Predlogu zakona o poljoprivrednom zemljištu i Predlogu zakona o organskoj proizvodnji i organskim proizvodima.
Gospodin Mašić je tražio reč po Poslovniku, ali da vas ne bih doveo u neprijatnu situaciju, jer moram da idem, imaćemo raspravu o pojedinostima, imaćemo raspravu ujutru, a svakako da ni ja ni na jedan način nisam mogao da prepoznam da je neko, budite ljubazni, pošto po članu 101. pravo na repliku, ako je to ideja, da je neko pogrešno protumačen, nisam u situaciji da sada dam reč, shvatite me, moram da napustim salu za sednice zbog svojih obaveza.
Trenutno ne postoji potpredsednik koji će da me zameni. To bi bilo vrlo nekorektno, molim vas, da vas zamolim da se ujutru obratite. Ako je jednominutna intervencija izvolite brzo, molim vas.
Zbilja nema razloga dobacivanju. Izvolite, gospodine Mašiću.

Zoran Mašić

Srpska radikalna stranka
Zahvaljujem se, gospodine predsedniče. Pozivam se na član 93. stav 2, kao izvestilac nadležnog odbora imam pravo, uz vaše odobrenje, da učestvujem u pretresu ako je od bitnog značaja.
Upravo želim da obavestim i vas kao predsednika, a i sve druge poslanike – Odbor za poljoprivredu je na poslednjoj sednici četiri amandmana utvrdio kao predlog Odbora i o tim amandmanima treba da se izjasni još jednom Odbor.
Mi od danas, kao poslanička grupa, imamo politički stav da više kao poslanici ne učestvujemo ni u jednom odboru Narodne skupštine, pa vas molim, kao predsednika, da obavestite zamenika predsednika Odbora i druge članove da se blagovremeno okupe i zauzmu stav.
Druga stvar koju sam želeo, ako sam produžio, ja vas uvažavam kao čoveka i pretpostavljam da imate obaveze, ali ne mogu da pređem preko ovoga što gospođa Ivana Dulić zloupotrebljava funkciju ministra, nadam se da neće još dugo trajati.
Ako neko seje mržnju, onda je vi sejete ovde među narodnim poslanicima, a rasplačete se vrlo brzo kada vam se neke stvari kažu u lice. Sramotno je za vas, kao damu, da se na taj način obraćate.
Mi nismo vređali nikakvog čika Zaharija, nego smo rekli da je to čovek koji promoviše vas kao ministra i politiku koju vodi vaše ministarstvo.
Smatramo da je to nedostojno njega i da nema potrebe, da vi tako dobro i uspešno vodite Ministarstvo i vodite poljoprivredu da će upravo ti poljoprivredni proizvođači i oni koji nisu dobili podsticajna sredstva, a i oni koji su dobili, na prvim narednim izborima glasati za SRS, a vi i ja ćemo se videti i posle tih izbora pa ćemo se pogledati u oči. Hvala.

Predrag Marković

G17 Plus | Predsedava
Hvala. Svi ćete se videti. Ja vas sada sve vidim i poslušaću ovo što ste propustili, kada sam prozvao kao izvestilac da kažete. Ako je neophodno, za ove amandmane prosledićemo i drugom nadležnom odboru, recimo za evropsku integraciju, da bi se izašlo u suret onome što vi tražite.
Hvala svima na razumevanju. Nastavak sutra u 10,00 sati raspravom u načelu 9. tačke dnevnog reda. Hvala.