Da kažemo još nešto značajno o ovom zakonu, što je predloženo, a to je da se ta državna zemlja prenosi na lokal i dozvoljava lokalnoj samoupravi da ona o tome odlučuje, da ima dosta veliki uticaj.
To je značajno ne samo zbog toga što je to proevropski i što prihvatamo neke evropske standarde, nego je upravo značajno zbog našeg sela i naše lokalne samouprave koja je bila totalno obezvređena i nikakvog uticaja nije imala u tim svojim atarima, da upravlja tom zemljom koja je bila u njenom ataru.
Ovde će biti i dosta je fleksibilno, što je značajno, jer neko bi se našao sa jedne crte, a neko sa one druge, nekome bi odgovaralo možda više da proda usitnjeno, a nekome kompletno. Negde možda nema interesa da se to prodaje sitnije. To je još jedna dobra strana ovog zakona, da se primereno situaciji i nekim zahtevima lokalne samouprave može naći prostora.
Šta je još po meni bitno? Bitno je što će to sve biti informatički obrađeno, što će biti na magnetskim medijima, što će biti digitalizovano, što će biti transparentno i savremeno...

Gospodine Mihajlov, izvinite još jednom, budite ljubazni. Molim vas, gospodine Vitoševiću, za svaku vrstu podataka moguće je, nije neophodno prisustvo, davati ih na drugi način,  komuniciranje se smatra uobičajeno nepotrebnim, budite ljubazni. Izvinite, gospodine Mihajlov.

Smatram da je značajno sve to preneti na magnetske medije...

Još jednom vas molim za pristojno ponašanje, a ko ne može da kontroliše svoja osećanja nije neophodno da sedi u sali.

Ne znam šta je smešno to što sam rekao, ali dobro, nema veze. Pre 250 godina to je moglo da se uradi olovkom i na papiru, a mi uz pomoć ove tehnologije možemo da učinimo to da naše evidencije budu tačne, precizne i tamo gde nije postojala evidencija biće jedan veliki rad da se upristoji i da se sve to dovede u red.
Drago mi je da je ovo stranka G17 plus predložila, njen ministar, da je Ministarstvo imalo dovoljno hrabrosti da predloži jedan zakon. Neću pričati o svim članovima zakona, o njima je puno rečeno, ali u svakom slučaju, stranka G17 plus će glasati za ovaj zakon koji je evropski i čestitam na hrabrosti da je Ministarstvo našlo hrabrosti da posle toliko godina dovede u red ono što je bilo godinama neuređeno.

Hvala vama najlepše, gospodine Mihajlov. Još jednom vam se izvinjavam zbog povremenih dobacivanja i sa leve i sa desne strane.
Reč ima narodni poslanik Ivan Radić, pa narodni poslanik Branislav Tošić, pa narodni poslanik Zoran Antić.

Dame i gospodo narodni poslanici, pre nego što kažem par reči o ovom predlogu zakona moraću samo da intervenišem, s obzirom da je predsednik Narodne skupštine, namerno ili ne, pogrešno obavestio javnost, jer kandidat SRS u Boru gospodin Branislav Rankić, voljom ogromne većine birača i građana Bora, pobedio je za mesto predsednika opštine kao kandidat SRS, a ne kao kandidat grupe građana.
To se smatra velikom pobedom Srpske radikalne stranke i gospodina Branislava Rankića, kao njenog istaknutog člana i narodnog poslanika. Toliko samo, zarad javnosti, a sada sa par reči da se osvrnemo na ovaj predlog zakona. Pokušaću da u što kraćim crtama kažem nešto o zakonu, jer ima još kolega koji žele da govore o ovom zakonu.
Dakle, pred nama je jedan od veoma bitnih zakona iz oblasti poljoprivrede, jedan od predloga zakona koji je odavno trebalo da se nađe pred nama, pa i u skupštinskoj proceduri, a zašto nije – verovatno iz razloga što Ministarstvo za poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu očigledno ne radi dovoljno dobro svoj posao i krajnje su bile licemerne reči ministra gospođe Ivane Dulić - Marković, koja je rekla da je ovakav predlog zakona trebalo doneti još početkom 1990. godine.
Pa čak i da je tako, postavlja se pitanje zašto makar od 2001. godine niste ovaj predlog zakona stavili na dnevni red, s obzirom da ste vi i vaša politička organizacija, u manjoj ili većoj meri, od 2001. godine; šta se čekalo šest godina da se ovakav predlog zakona nađe ovde?
Uostalom, i ovakav kakav jeste, ovaj predlog zakona je nefunkcionalan i neprimenjiv, jer i kroz njega se u par članova proteže jedna nit, odnosno jedna stvar, a to je da će se određene norme detaljnije razraditi podzakonskim aktima, što znači da ovaj zakon ima, što kažu pravnici, dosta rupa, da će biti neprimenljiv, da će biti slobodnih tumačenja.
Postavlja se pitanje, ako se već tako dugo čekalo i toliko dugo se pripremao ovaj predlog zakona, zašto nije urađen korektno i onako kako bi to trebalo da bude.
Uostalom, na početku mandata ove vlade imali smo jedno obećanje da će se iza ovog ministarstva u skupštinskoj proceduri naći nekoliko desetina zakona koji će rešiti pitanje poljoprivrede u Republici Srbiji, a do sada smo usvojili tri ili četiri zakona.
Koji je cilj ovog predloga zakona?
Dakle, ono što su i moje kolege iz poslaničke grupe SRS rekli, cilj je jasan – da se unište veliki poljoprivredni kombinati i da se omogući srpskim tajkunima da se bogate na račun države Srbije.
Govorilo se ovde i o sprovedenoj javnoj raspravi o ovom predlogu zakona, koja je po mom utisku sprovedena dosta stidljivo, polutajno, rekao bih.
Stekao sam utisak da je ovde bilo najznačajnije da pozitivno mišljenje o ovom predlogu zakona da čuveni general jagnjećih brigada Zaharije Trnavčević, preko svoje izdajničke televizije B92, a da se stručna javnost iz oblasti poljoprivrede malo pitala kada je u pitanju ovaj predlog zakona.
Što se konkretnih primedbi na Predlog zakona tiče, nekoliko je stvari koje Srpska radikalna stranka nikako ne može da prihvati. Jedna od tih je definisana i na samom početku zakona, to je član 1, a to je obrazovanje jednog novog organa, jednog novog administrativnog aparata koji ste krstili kao uprava za poljoprivredno zemljište.
Srpska radikalna stranka se protivi neosnovanom uvećanju državne administracije. Ministarstvo poljoprivrede se i do sada brinulo o državnom zemljištu, dakle u skladu sa unutrašnjom organizacijom, i apsolutno nije bilo mesta da se u ovakvoj ekonomskoj situaciji obrazuje poseban administrativni aparat čiji će jedini posao biti organizovanje i davanje u zakup državnog zemljišta.
Pored toga što će potrošiti 70 miliona dinara budžetskih sredstava, ovaj aparat će samo uposliti nekoliko desetina stranačkih funkcionera stranaka koje su na vlasti i ništa drugo neće doneti Srbiji. To je posao koji treba da se radi, i necelishodno je u ovom trenutku osnivati takav jedan organ pored svih postojećih direkcija, uprava, agencija, kako ste ih krstili, dakle, još jedan organ. Jer, koje će onda poslove raditi Ministarstvo, kada je sve svoje nadležnosti prenelo na ovakve paralelne institucije?
Dalje, ono što je jako problematično odnosi se na peti odeljak zakona, koji govori o korišćenju poljoprivrednog zemljišta, konkretno o otuđenju poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini. Srpska radikalna stranka se principijelno i programski protivi prodaji i otuđenju poljoprivrednog zemljišta, jer smatra sve to nacionalnim dobrom od neprocenjivog značaja.
Ponudili smo niz rešenja. Jedno rešenje je da se omogući davanje u zakup bez naknade državnog poljoprivrednog zemljišta pojedinim ustanovama, pa je amandmanom gospodin Zoran Mašić naveo o kojim se to ustanovama radi: školama, stručnim poljoprivrednim službama, socijalnim ustanovama, visokoobrazovnim ustanovama, fakultetima, naučnim institutima, ustanovama za izvršenje krivičnih sankcija itd.
Kroz ovaj zakon, i sa tim ću završiti, provlači se jedna diskriminatorska crta, a to je član 14. koji govori o sprovođenju poljoprivredne osnove, gde se kaže da se poljoprivredna osnova jedinice lokalne samouprave ostvaruje godišnjim programom zaštite, uređenja i korišćenja poljoprivrednog zemljišta.
Sporan je stav 5. člana 14. gde kažete da program iz stava 3. ovog člana nadležni organ jedinice lokalne samouprave donosi po prethodno pribavljenom mišljenju komisije koju obrazuje predsednik opštine, odnosno gradonačelnik, koja u svom sastavu ima najmanje polovinu članova fizička lica - poljoprivrednike. Ta diskriminatorska crta je nastavak rečenice – koji su upisani u registar poljoprivrednih gazdinstava u skladu sa propisom kojim se uređuje upis u registar poljoprivrednih gazdinstava.
Molim vas lepo, prema zvaničnim evidencijama, do sada u registar nije upisano više od polovine individualnih poljoprivrednih proizvođača, u registar poljoprivrednih gazdinstava. Zbog toga se ne može na ovaj način vršiti diskriminacija onih individualnih poljoprivrednih proizvođača koji se nisu zvanično registrovali, tim pre što zakonom o registraciji u registar poljoprivrednih gazdinstava ne postoji obaveza, to je još uvek na dobrovoljnoj bazi. Kada budete uveli obaveznost, onda jedna ovakva odredba u zakonu može da postoji. Sve dok je to dobrovoljno ne može se na ovaj način vršiti diskriminacija između poljoprivrednih proizvođača koji su se registrovali i onih koji nisu.
U svakom slučaju, poprilično loš predlog zakona. Srpska radikalna stranka je pokušala nizom amandmana da to popravi, međutim, truo zub se jako teško popravlja, on treba da se vadi. Iz tog razloga predlažem ministru da ovako loš predlog zakona povuče iz procedure, da ozbiljno uzme u razmatranje amandmane svih poslanika poslaničkih grupa, naročito SRS, i da na nekom narednom zasedanju izađe sa daleko kvalitetnijim predlogom zakona, od kojeg će pre svega korist imati država i poljoprivredni proizvođači.

Reč ima narodni poslanik Branislav Tošić, potom narodni poslanik Zoran Antić, pa narodni poslanik Gordana Čabrić.

Dame i gospodo poslanici, gospodine predsedniče, gospođo ministre, Predlog zakona o poljoprivrednom zemljištu je jedan od veoma važnih zakona u oblasti privrede. U izradi ovog zakona učestvovali su ljudi koji su kompetentni i stručni za ovu oblast, uz prihvatanje niza sugestija i predloga iz moderne poljoprivredne proizvodnje, pri tome vodeći računa da zakon bude usklađen sa zakonodavstvom EU. Javna rasprava o ovom predlogu zakona trajala je više od godinu dana.
Poljoprivredno zemljište je ograničen prirodni resurs koji treba čuvati za buduće generacije. Potreba za proizvodnjom hrane u budućnosti će biti sve izraženija. U tom smislu moramo danas imati viziju kako ćemo sačuvati i unaprediti poljoprivrednu proizvodnju. Jednostavno rečeno, ubuduće će se sve više voditi računa o tome gde ćemo graditi naše kuće, stanove, sportske, privredne i druge objekte.
Ovaj zakon pravljen je tako da bude jasan i razumljiv svima koji će ga koristiti u praksi. U članu 2. prvog poglavlja obuhvaćeni su osnovni pojmovi koji se koriste u zakonu, kao na primer šta je poljoprivredno zemljište, komasacija, navodnjavanje, odvodnjavanje itd.
Poglavlje II ovog predloga zakona sadrži planiranje zaštite, uređenja i korišćenja poljoprivrednog zemljišta, gde se od člana 5. do člana 14. govori o sadržaju, suštini i sprovođenju poljoprivredne osnove kao planskog dokumenta koji se donosi na nivou Republike, pokrajine i lokalne samouprave. Građani će imati prilike da se upoznaju sa poljoprivrednom osnovom preko dnevnih i lokalnih listova.
Poglavlje III ovog predloga zakona obuhvata zaštitu poljoprivrednog zemljišta, gde se u članovima 16. i 17. govori o štetnim materijama u poljoprivrednom zemljištu. Član 18. sadrži protiverozione mere. Član 22. ovog poglavlja glasi – zabranjeno je korišćenje obradivog poljoprivrednog zemljišta od prve do pete klase u nepoljoprivredne svrhe. Član 29. ovog poglavlja sadrži zaštitu poljoprivrednog zemljišta od mraza, grada, požara i drugih elementarnih nepogoda.
Poglavlje IV obuhvata uređenje poljoprivrednog zemljišta, gde se od člana 31. do člana 48. govori o komasaciji. Članom 49. obuhvaćena je melioracija.
Poglavlje V obuhvata korišćenje poljoprivrednog zemljišta, zakup, promet i zamenu poljoprivrednog zemljišta. U članu 61. ovog poglavlja stoji da se zemljište u državnoj svojini može davati pod zakup od jedne do 20 godina fizičkim i pravnim licima, gde se ovakva zemlja ne može davati u podzakup.
Poglavlje VI obuhvata informacioni sistem o poljoprivrednom zemljištu.
Poglavlje VII obuhvata upravu za poljoprivredno zemljište.
U poglavlju VIII dato je ovlašćenje za donošenje podzakonskih akata članom 80.
Poglavlje IX je nadzor, poglavlje X kaznene odredbe i poglavlje XI su završne odredbe.
Dosadašnji zakon izglasan je 1992. godine, što znači da je u primeni 14 godina. Predlog ovog zakona ima ukupno 96. članova, gde je obuhvaćena celokupna problematika što se tiče poljoprivrednog zemljišta. Za sprovođenje ovog zakona predviđeno je 400 miliona dinara, a očekuje se prihod od sprovođenja oko 600 miliona dinara u 2007. godini, što znači da primena ovog zakona neće dodatno koštati poreske obveznike. U narednim godinama očekuje se još veći efekat.
Kada se govori o zakonu o organskoj proizvodnji i organskim proizvodima treba reći da su osnovne principe i standarde postavili proizvođači u zapadnoevropskim zemljama, pre svega u Nemačkoj, Švajcarskoj, Francuskoj, Italiji i drugim zemljama.
U mnogim zemljama projekte organske proizvodnje podstiče država i novčanim sredstvima. Kod nas je proizvodnja po organskom principu u povoju.
Upravo ovaj zakon podstiče i reguliše organsku proizvodnju. Vrednost proizvodnje bez upotrebe hemijskih sredstava u đubrenju i zaštiti ne treba posebno naglašavati. Odluku nepogodnosti neke parcele za ovakvu proizvodnju donosi ovlašćeno lice iz odgovarajuće institucije posle kontrole vazduha, zemljišta i vode.
U cilju unapređenja organske proizvodnje u okviru brojnih manifestacija kod nas i u inostranstvu stvaraju se uslovi da se vrši edukacija stručnjaka za ovu oblast. Uvodi se i nacionalni znak za organske proizvode. Jednostavno, sve je podređeno novim zahtevima tržišta, gde mi moramo da nađemo svoje mesto. Poslanici DSS-a će sa svojim koalicionim partnerima glasati za ova dva zakona.

Reč ima narodni poslanik Zoran Antić, pa narodni poslanik Gordana Čabrić. U slučaju da bude vremena, i narodni poslanik Dragoslav Milković posle toga.