Uvaženi narodni poslanici, hteo sam samo da se zahvalim na kraju ove načelne rasprave o dva važna projekta, odnosno zakona o kojima smo pričali, zakona o ratifikaciji ugovora i energetskoj zajednici, koji je između Evropske komisije i ovih devet zemalja zaključen i treba ga ratifikovati, i zakona o davanju kontragarancija za zajam nemačke finansijske institucije KFW Elektroprivredi Srbije za rehabilitaciju Hidroelektrane Bajina Bašta.
Nalazim da je bilo dosta dobronamernih diskusija, da je bilo interesantnih zapažanja. Jedino, moguće je da su pojedine nesuglasice nastupile i iz jednog razloga – ovde Srbija ne potpisuje nikakav ugovor ni sa Albanijom, ni sa Bugarskom, ni sa bilo kojom drugom zemljom, nego je Ugovor potpisan između EU, koju zastupa Evropska komisija, s jedne strane i svake pojedinačne države, sa druge strane. Ugovor je sam po sebi pravno obavezujući, zato je i ugovor. Kazao sam, to je prvi dokument koji ima snagu pravnu, odnosno obavezujuću, koji država Srbija potpisuje sa Evropskom komisijom, odnosno Evropskom unijom, a ne sa Albanijom, BiH, Hrvatskom i drugim zemljama.
No, moram da ponovim da sam zaista ponosan što je ratifikacija ovog ugovora završni čin tog dugogodišnjeg procesa koji je prošla i naša energetika i energetika regiona jugoistočne Evrope, jer od 2000. do 2001. godine naovamo izvršili smo značajne promene i reforme u energetskom sektoru. Ovaj dom ima tu čast da je doneo nekoliko izuzetno važnih dokumenata koji su pomogli taj naš put kroz reformu i kroz tranziciju do ovog stanja u kojem se danas nalazimo.
Doneo je sistemske zakone iz oblasti energetike i oblasti rudarstva; doneo je Strategiju razvoja energetike Srbije do 2015. godine, u okviru čijih se zaključaka (dakle, te strategije) govori o sklapanju ugovora, formiranju energetske zajednice. Dakle, ovo nije ništa urađeno van odluke ovog tela i ove skupštine, već u skladu sa Strategijom i zaključcima te strategije.
Nadalje, moram da kažem da smo mi jedna od retkih zemalja u ovom regionu koje su zaokružile taj svoj pravni normativni deo u svom zakonodavstvu. Na kraju smo da zaokružimo i potrebna podzakonska akta da se potpuno može da koristi Zakon o energetici.
Vrlo je važno da smo formirali institucije, potpuno nezavisne, kao regulatorna tela; to je Agencija za energetiku koja će prvi svoj rezultat rada i postojanja da da i da obnaroduje sad već u petak, izdavanjem prvih licenci energetskim subjektima po tom Zakonu o energetici, s jedne strane.
Sa druge strane, pripremljena je i takođe će se finalizovati metodologija i buduće tarife u oblasti isporuke prirodnog gasa, kao kasnije i električne energije; potpuno transparentno i na način primeren praksi definisaće se koji su stvarni troškovi svakog energetskog subjekta koji učestvuje u našem sistemu.
Takođe moram da kažem da jeste da smo mi geografski u povoljnoj poziciji. Uvek kažem, rezultati u energetskom sektoru nisu rezultati samo od ovih pet-šest godina, to su rezultati brojnih generacija pre nas koje su znale dobro da postave taj sistem, pogotovo elektroenergetski sistem, koje su znale da se vizionarski još tih ranih šezdesetih, sedamdesetih godina opredele za način na koji će se taj sistem razvijati i ovde sada doživljavamo tu jednu kulminaciju, jedan završetak u tom svom putu.
Postoji strašno mnogo izazova i teškoća koje su pred nama. Moramo da završimo restrukturiranje energetskih kompanija. Mi smo veliki posao uradili, a to znači da smo tada i reorganizovali energetske kompanije, imamo pet energetskih kompanija praktično sada formiranih, sve u skladu sa tim direktivama.
Sad je na delu, dakle, osim tog organizacionog dela, odnosno restrukturiranja u organizacionom smislu, i finansijsko restrukturiranje, kao i funkcionalno, da i taj sistem funkcionalno deluje. Dakle, to su isto komplikovani, složeni mehanizmi i potrebno je da se prilagode svim ovim našim evropskim, i ne samo evropskim...
Mi lako koristimo reč "evropski". Ovo što se kod nas dešava je stvar koja se dešava u celom svetu. Dakle, to nije ograničeno na Evropu. Ovakvi trendovi i ove promene, dakle uvođenje konkurencije, demonopolizacija energetskog sistema, to je svuda u svetu.
Mi smo imali tu, da kažem, sa jedne strane otežavajuću okolnost, kasnili smo desetak godina iz opravdanih ili poznatih razloga. U tom celom prilagođavanju sada smo dostigli tačku da možemo ravnopravno da nastavimo put u reformi kao što i druge zemlje rade. Najbolje ćemo to uraditi, dakle, kroz ovu panevropsku energetsku zajednicu.
Zbog toga mi jesmo značajan faktor u tom celom sistemu, mi jesmo ti koji smo promovisali prošle nedelje takođe jedan novi projekat gde bi trebalo Srbija da bude jedan od centralnih ili vodećih faktora, a to je balkanska konvencija.
Balkanska, to je prosto samo jedan geografski pojam, dakle konvencija koja treba da okupi zemlje iz ovog našeg regiona koje treba da sada razviju na novom nivou odnose, posebno one koji su primereni ovim trenucima našeg razvoja i uopšte razvoja Balkana, a to znači distribuiran način proizvodnje energije i problemi koji se pri tom javljaju, ekologija i ekološki problemi koji se takođe ovde pojavljuju.
Dobili smo snažnu podršku, nacrt teksta te konvencije je na razmatranju. Mi smo tu inicijativu pokrenuli i nadam se da ćemo na jesen, negde u septembru, na sastanku ministara energetike ovde u Srbiji, verovatno u Vrnjačkoj Banji, tu inicijativu i da realizujemo.
Dakle, pred nama je puno izazova, mnogo teškoća i svi zajedno moramo da se suočimo s njima, da radimo na njima, ali je ovde sada jedan proces praktično zaokružen. Kada vi usvojite i ratifikujete Ugovor, koji je potpisan u oktobru u Atini, mi ćemo biti sedma zemlja koja je ratifikovala sporazum i praktično ćemo od 1. jula takođe ravnopravno učestvovati u energetskoj zajednici kao i ove ostale zemlje. Hvala.
